Чланци поређани по датуму: petak, 27 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 27 decembar 2019 18:30

Bioenergana na istoku Srbije

Svaka pomisao na istočnu Srbiju asocira na napuštena sela, mnogo hektara obradivog zemljišta zaraslog u korov, ali ovakvi slučajevi ulivaju nadu!
Vukašin Vučić, mladi poljoprivrednik iz opštine Knjaževac, koji se bavi ratarstvom, a uz to je student ratarstva i povrtarstva, pročitaćete koje kulture gaji, sa kojom mehanizacijom, u kakvim uslovima i kako prodaje žitarice.
Sve je češća pojava da mladi ljudi, ambiciozni, uporni i odlučni, odlučuju da se bave poljoprivredom, a sve više vremena posvećuju učenju, usavršavanju i praćenju svetskih trendova. U tekstu koji sledi, biće reči o obrazovanju, naučno-istraživačkom radu i usavršavanju ovog mladog čoveka.
Kada ste krenuli da se bavite poljoprivredom i šta vas je navelo na tu odluku?
„Poljoprivredom sam krenuo da se bavim relativno skoro, pre možda 7- 8 godina. Prva parcela koju sam krenuo da obrađujem bila je površine 60 hektara. Ali pre toga, to zemljište nije bilo obrađivano 20 godina, zaraslo u korove, kupinu, razno drveće. Posle godinu dana sam odlučio da uzmem još dve takve parcele i da sve pretvorim u obradivo zemljište. Proces čišćenja i izvlačenja grana, drveća, trajao je pune tri godine. Bio je to mukotrpan posao.
Kako smo koji deo uspevali da očistimo i da pripremimo za osnovnu obradu, bacili smo se na posao i krenuli sa setvom.“
„Na samom početku, s obzirom na to da smo posedovali neku osnovnu mehanizaciju, prinosi su bili zadovoljavajući, i zemljište se polako spremalo da ispuni
svoj pun potencijal u svakom smislu. Narednih godina, kako su se prinosi povećavali, odlučili smo da nešto od stare mehanizacije prodamo, a zatim uložimo u
novu i savremenu mehanizaciju.“
Zašto baš ratarstvo?
„Mene uglavnom interesuje ratarstvo i jednim delom povrtarstvo, pre svega zato što se radi na velikim površinama, a sa malo radne snage, tako da su troškovi, ali i brige oko organizacije radnika svedene na minimum.“
Da li obrađivanje tolike površine zemljišta iziskuje upotrebu savremene mehanizacije?
„Trudimo se da pratimo tehnologiju i njen razvoj u pravom smeru, primenjivanjem na našem gazdinstvu.Ono što mislim da je vredno pomena, a što se tiče mehanizacije jeste traktor sa kojim obrađujem zemljište ( Fendt 936 Vario ), zemlja je teška za obradu tako da mi savremena mehanizacija olakšava osnovnu i dopunsku obradu, na kraju dobijam odličnu strukturu zemljišta spremnu za setvu. Sejalica sa rotodrljačom za direktnu setvu i novi rasipač, a
sve naravno usaglašeno sa navigacionim sistemima koji prati mašine od obrade, setve, đubrenja i prskanja, tako da imam minimalne gubitke, odnosno preklapanja prilikom rada.“
Što se tiče prinosa, da li si zadovoljni postignutim rezultatima?
„Rezultat svega toga su veoma visoki prinosi svih gajenih kultura na tim parcelama. Posebno sam ponosan na prinos suncokreta iz 2018. Godine, koji je bio 4
tone po hektaru. Ove godine je to za nijansu slabije, ali sam generalno zadovoljan. Sa pšenicom sam prethodnih godina ostvario prinos između 7 i 8 tona po hektaru što je iznad proseka za ovaj tip zemljišta. Što se tiče kukuruza, velika nadmorska visina i slabo otpuštanje vlage su faktori koji mi otežavaju proizvodnju i znatno smanjuju prinos, tako se fokusiram na pšenicu i suncokret.“

Gde nalazite tržište za svoje proizvode?
„Svoje proizvode uglavnom prodajem na berzi, po ceni koja je u tom trenutku aktuelna. Pratim tržište, dešavanja, kao i dramatične promene u pogledu ponude i tražnje. Narušavanjem osnovne tržišne paradigme, kada ponuda ne može da zadovolji apetite tražnje, odnosno kada je ponuda manja od tražnje, tas na ovoj veoma osetljivoj vagi pomera se u neželjenom smeru. Tada se javljaju pojedini problemi sa prodajom žitarica i njihovom distribucijom. A to se upravo dešava u minule pola decenije, od tada aktivno pratim tržište, tako da mi je taj period posebno upečatljiv. Samo u poslednje četiri godine tri puta je
ukupna ponuda kukuruza i pšenice bila ispod nivoa ukupne predviđene tražnje i poremećeni bilansi su prouzrokovali pad nivoa zaliha, pre svega na svetskom tržištu žitarica.“
„Zbog toga je ne samo interesantno nego i nužno pomno posmatrati i pratiti tržište žitarica, posebno tri najznačajnije žitarice: pšenicu, kukuruz i suncokret, jer one predstavljaju praktično dve trećine od ukupne ponude. Žitarice su najpouzdaniji pokazatelj za praćenje i formiranje cena hrane u svetu.“
Koliko je učenje i usavršavanje nakon studija bitno?
„Učenje tokom studija je veoma bitno, o tome govori moj trud i angažovanje u toku studija i određeni uspeh koji sam postigao. Trudio sam se da što više učim, a pogotovo iz stručnih predmeta, što mi danas itekako olakšava rad. Svoj prvi naučno-istraživački rad objavljen je u zborniku radova na
12. naučno stručnoj konferenciji „STES 2019 – Studenti u susret nauci“ gde sam sa svojim kolegom i naravno mentorom istraživao uticaj mehanizacije na zemljište u usevu suncokreta. Takođe se sa druge strane trudim da pratim aktuelna svetska dešavanja i promene u poljoprivredi, konkretno ratarstvu, tako da sam skoro posetio sajam mehanizacije „Agritechnica“, sa koga donosim puno lepih iskustava i mnogo novih saznanja.“
Kada uzmemo u obzir studije i posao vezan za poljoprivredu, šta planirate u budućnosti?
„Ovo za mene predstavlja jedan veliki izazov, gde od sebe očekujem da neprekidno učim, napredujem, i da ostvarujem što veće prinose u skladu sa uslovima u kojima radim. Trenutno obrađujem 215 hektara zemlje i ne planiram da tu stanem. To će naravno zahtevati da i dalje ulažem u nove ideje, a to je pre svega da zaokružim proces proizvodnje preradom žitarica, i to u pogledu iskorišćavanja energije koja se može dobiti siliranjem određenih vrsta žitarica. Uskoro krećemo sa izgradnjom bioenergane „AgroStar Energy“, što će biti prva i jedina bioenergana na istoku Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 27 decembar 2019 18:21

Oprez! Ovo je za pčele najopasnije!

Zahvaljujući preventivnim merama nadležnih službi i udruženja pčelara, trovanje pčela pre upotrebe sredstava za zaštitu bilja uspelo je značajno da se spreči, a njihov opstanak najviše ugrožava tretiranje komaraca i krpelja iz vazduha, što ujedno podrazumeva veće kolicine pesticida.Načelnik Fitosanitarne inspekcije za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nenad Milojević rekao je da imaju dobru saradnju sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije i da je ona dovela do toga da je bilo manje trovanja na terenu, i da inspekcija bude prisutnija.

Milojević ističe da je Ministarstvo poljopriverde i Uprava za zaštitu bilja pokrenula pitanje prijema novih inspektora.

Sledeće godine imaćemo 14 novih inspektora, inspekcije će biti više prisutne na terenu i savetovati poljoprivredne proizvođače da pravilno koriste sredstva za zaštitu bilja i da imaju bolju saradnju sa organizacijom pčelara, dodao je.
Zoran Ivanović, načelenik Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu istakao je da mehanizmi koji su uspostavljeni prethodnih godina dobro funkcionišu.

U sistuacijama kad je neophodno i kad dođe do trovanja, Uprava za veterinu sa Savezom pčelara radi na podizanju javne svesti, a kampanja, odnosno informisanje, o tome mora trajti neprekidno. Mehanizmi funkcionišu dobro, i obe inspekcije -

Fitosanitarna i Veterinarska izlaze na teren kada se desi trovanje, naveo je Ivanović.

Pčelari su, kaže, dobili informaciju kako da pretrpljenu štetu minimizuju.

On takođe upozorava da pesticidi u najvećem broju slučajeva izazivaju masovan pomor.

Predsednik Odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)Miloš Bogdanović objašnjava da su dva najveća problema usled kojih dolazi do trovanja pčela tretiranje krpelja i komaraca iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele i nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja.

On je nakon konferencije na kojoj su predstavljeni godišnji rezultati po pitanju trovanja pčela i preduzete mere rekao da

Savez pčelarskih organizacija učestvuje u četvorogodišnjem projektu zahvaljujući konkursu NALED-a koji se odnosi na zaštitu pčela od trovanja.

Ove godine organizovane su akcije, okrugli stolovi, štampani edukativni posteri kako bi se podigla svest o značaju zaštite pčela.

Radi napuštanja ove štne prakse i edukacije poljoprivrednika o pravilnoj upotrebi pesticida, pocetkom decembra je pokrenuta inicijativa potpisivanja Deklaracije o zaštiti pčela.

Potpisivanjem deklaracije lokalne samouprave pokazuju da prepoznaju probleme sa kojim se suocavaju pčelari.

Cilj Delakracije je da da se podstaknu aktivnosti na postepenom ukidanju tretiranja krpelja i komaraca iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele, bolja kordinacija opština u aktivnostima u cilju pravilne upotrebe pesticida kako ne bi dolazilo do trovanja.

On je pozvao gradonačelnike i predsednike opština da potpišu deklaraaciju i da se te mere sprovode na terenu i tako smanji trovanje pčela.

SPOS i NALED su pokrenuli i onlajn peticiju za sve gradane koji žele da podrže borbu za ocuvanje pcela.

Pozivam sve ljubitelje prirode da se uključe u akciju zaštite pčela i potpišu peticicju jer time štitimo sebe i budućnost, rekao je on i dodao da bi poljoprirednici zimski period trebalo da iskoriste i informišu se o pravilnoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja.

Podsetio je da je bilo masovnih slučajeva trovanja od početka cvetanja voća i kasnije tokom sezone u Kikindi.

Nenad Portić iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije podseto je da je ove godine taj Savez počeo projekat sa NALED-om, USAID-om i Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Važno je da se pojača svest o pravilnoj i kontrolisanoj upotrebi pestičica, informacije su doprele do poljoprivrednika i nadamo se da će im biti od značaja, rekao je on.

Pčele godišnje podižu prinose u srpskoj poljoprivredi za 226 miliona evra ili 556 evra po košnici, navodi se u zvanicnoj proceni Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

I pored cinjenice da su pcele zaslužne za oprašivanje 80 odsto biljaka koje se koriste u ishrani, cak 59 gradova i opština direktno ugrožava njihov opstanak jer tretira komarce i krpelje i iz aviona i sa zemlje, dok njih 11 zaprašuje iskljucivo iz vazduha što je najlošiji nacin jer zahteva upotrebu vece kolicine pesticida, pokazuje istraživanje Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) koje je deo projekta Javno-privatni dijalog za razvoj koji sprovodi NALED u saradnji sa Republickim sekretarijatom za javne politike, a uz podršku USAID-a.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pesticidi-najstetniji-za-pcele-raditi-na-sistemu-zastite-27-12-2019

Објављено у Pčelarstvo
petak, 27 decembar 2019 18:12

Vinogradi za ponos u Trsteniku

PLODNE njive prostiru se na blizu 30.000 hektara trsteničke opštine i predstavljaju izuzetan privredni potencijal ove sredine. Kalemari, povrtari, voćari, vinogradari prednjače po rezultatima i procene su da se samo u toku godine proizvede oko 15 miliona komada loznih kalemova i više od 5.000 voćnih sadnica.- Proizvodimo i prodajemo voćne i lozne sadnice, kao i sadnice ruža i ukrasnog bilja, visokokvalitetnih sorti, a iza rasadnika stoji stogodišnja tradicija u proizvodnji sadnog materijala - napominje za “Novosti” Ivan Đurić, ispred jedne od najuspešnijih kalemarskih produkcija u trsteničkom kraju, ”Agromaks” iz Velike Drenove.

Pod vinogradima je više od 2.000 hektara i zajedno sa proizvodnjom preko 90.000 tona raznovrsnog grožđa, vinogradari i vinari ubrajaju se među potencijale na koje Trstenik ozbiljno računa.- Vinarija “Stemina” osnovana je 2006. godine, ali je porodična tradicija naše kuće značajno duža i zalazi u prvu polovinu 20.veka - kaže za “Novosti” dr Ljubivoje Pantić, vlasnik reprezentativne vinarije. - Plantažni vinogradi sa vrhunskim vinskim sortama karbone suvinjon, merlo, pino noar i šardone, nalaze se na levoj obali Zapadne Morave, na 400 metara nadmorske visine, a godišnje proizvedemo oko do 30.000 buteljki probranih i kvalitetnih vina.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:838163-Sadnice-za-ponos

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Republički ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović posetio je poljoprivredna gazdinstva u Glogonju, Jabuci i pančevačkom naselju Gornji grad i razgovarao sa domaćinima o aktuelnoj situaciji u poljoprivredi.
O Subvencijama, davanju državnog zemljišta u zakup, komasaciji, paljenju i krađama na njivama razgovarali su poljoprivrednici iz Glogonja, Jabuke i pančevačkog naselja Gornji grad sa ministrom Branislavom Nedimovićem."Razvili smo aplikaciju pomoću koje će se putem satelita otkrivati šta se dešava na njivama i u saradnji sa MUP-om uvešćemo posebne propise kako bi zaštitili proizvođače", rekao je ministar Nedimović. On je najavio i da će za komasaciju biti izdvojena značajna sredstva.

Poljoprivrednici su tražili od lokalne samouprave da se urede atarski putevi.

Poljoprivrednici su tražili i da se uredi vetrozaštitni pojas u Glogonju kako bi izlazak na put sa njiva bio pregledniji i obećano im je da će ovaj posao biti završen na proleće.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/nedimovic-u-banatu-razgovarao-sa-paorima-o-stanju-u-poljoprivredi_1079875.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31