Чланци поређани по датуму: sreda, 25 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 25 decembar 2019 17:20

Uzgoj mangulica - iskustvo iz prve ruke

Crna Trava je opština Jablaničkog okruga na jugoistoku Srbije koja se na istoku graniči sa Bugarskom. Okolna sela razmeštena su na obroncima Čemernika, Ostrozuba, Tumbe, Plane i Vlasinske visoravni, dok je sama Crna Trava pritešnjena planinama sa svih strana i danas ima samo 800 stanovnika.
Jedno od Crnotravskih sela je Pročolovci u kome danas živi samo četvoro meštana. Jedna od njih je Biljana Babić, inženjer poljoprivrede i tehnolog po zanimanju koja sa suprugom uzgaja mangulice. Rodom je iz Sarajeva i u Crnu Travu je došla kao izbeglica devedesetih godina. Jedno vreme je živela i radila u Vršcu, Beogradu, Golupcu, ali se vratila i ostala sa mužem u Crnoj Travi.
- U selu je ostalo samo nas četvoro. Pored supruga i mene živi još dvoje ljudi majka i sin. Šta da vam kažem, da je lako nije. Najbliže komšije udaljene su od nas čitav kilometar u susednom selu, nemamo infrastrukturu, imamo signal za mobilne telefone ali je loš, dok internet nemamo uopšte. U potraži za boljim uslovima života svi osim nas su otišli iz sela i teško da će se iko vratiti posebno mladi ljudi – kaže Biljana i slikovito opisuje kako izgleda život u jednom gotovo napuštenom srpskom selu.
- Crna Trava je udaljena sedam kilometara od našeg sela, nemamo asfaltni drum, a sve što nam je potrebno od namirnica moramo da kupujemo u Vlasotincu, Surdulici ili Leskovcu. Do Surdulice nam, recimo, treba 30 kilometara u jednom pravcu dok je Leskovac udaljen 70 kilometara. Potrebno je obezbediti novac za
benzin i odvojiti ceo jedan dana da odete u nabavku osnovnih životnih potrepština – objašnjava naša sagovornica i dodaje:
- Obično u kupovinu idemo dva puta mesečno, a pred zimu moramo da kupimo zalihe brašna, šećera, ulja i ostalih namirnica i za mesec dana. Kada padne sneg i zaveje ionako loše puteve faktički smo odsečeni od ostalih. Jedini prozor u svet nam je televizija, ali i tu imamo ograničen broj kanala.
Uzgoj mangulica
Međutim, uprkos svemu Biljana i njen suprug za sada nemaju nameru da se sele iz Pročolovaca. Pre deset godina rešili su da iskoriste blagodeti nestvarno lepe i čiste prirode u Crnoj Travi i započeli uzgoj mangulica. U pitanju je autohtona i gotovo zaboravljena rasa svinja koja faktički živi kao poludivlja životinja. Poslednjih godina svet je poludeo za mesom magulice, jer je mnogo zdravije od uobičajenih rasa svinja koje se gaje u Srbiji.
- Pre desetak godina počeli smo sa jednim muško – ženskim parom, postepeno smo ulagali i sada smo stigli do 80 komada uključujući krmače sa prasićima. U
pitanju je slobodan uzgoj, što znači da noću, ako žele, mogu da spavaju u štali ili obližnjoj šumi. Ujutru im damo kukuruz, a preko dana slobodno lutaju okolo i hrane se travom, žirom, korenjem raznih biljaka. Čim ih pozovem one dolaze, jer znaju da će dobiti kukuruz.
Kako objašnjava Biljana, mangulice nisu zahtevne za uzgoj posebno na ovaj način na koji to rade njen suprug i ona.
- Uopšte nisu zahtevne nekako su navikle da se snalaze same. Leti kad se prasi krmača sama nađe neko mesto u paprati, oprasi se i nakon desetak- petnaest dana dovede kući prasiće. Nemamo mi tu nekih posebnih obaveza oko njih – kaže naša sagovornica.
Za 80 komada mangulice ujutru potroše između pet i šest kilograma kukuruza.
- Kukuruz im dajemo da se naviknu dolaze kući, jer znaju da će dobiti hranu. Dajemo im kukuruz u zrnu i u klipu, jer vole da glođu. Stvaraju nered oko kuće jer prekopaju zemlju verovatno kad osete neke pečurke koje vole. Jedu dosta bukovog žira koga imamo u izobilju, koren od paprati, maslačak, koprivu, pasu travu…
Nisu zahtevne ni kada dođe zima, jednostavno se prilagođavaju vremenu. Inače, hladno vreme lakše podnose od vrućine zato što imaju dužu dlaku koja podseća pomalo i na krzno. Jedini problem koji imaju, kako objašnjava Biljana je nabavka kukuruza koji se ne gaji u Crnoj Travi, pa ga kupuju u Leskovcu.
Prodaju sušeno meso
Meso mangulice uglavnom suše i prodaju po porudžbenici. Nemaju problem sa plasmanom robe, jer su njihovi proizvodi izuzetno traženi zbog zdravog mesa ove svinje.
- Mnogo više kupuju ljudi iz većih gradova valjda zato što su bolje informisani, pa znaju koliko je meso od mangulice zdravo. Svake nedelje pošaljemo po jedan ili dva paketa suvog mesa najčešće za Beograd. Od ovog posla pristojno zaradimo i želela bih da sopstvenim primerom pokažem, posebno mladim ljudima, da je od poljoprivrede u Crnoj Travi moguće lepo živeti – zaključuje Biljana Babić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Svinjarstvo

Kokošije đubrivo ima produženo delovanje do četiri godine, a najbolje je za ishranu biljaka. Sadrži dosta azota u obliku koji ga čini lako dostupnim biljkama, kao i druge elemente: kalijum, kalcijum, fosfor , mangan, magnezijum i gvožđe. Njegova pravilna primena može povećati prinos i do 40%.

Biljke ga lako usvajaju, pojačava stvaranje cvetova i plodova, poboljšava imunološki sistem biljaka, utiče na procese fotosinteze u biljkama, ubrzava sazrevanje biljaka za desetak dana, povećava se sadržaj suvih materija i šećera u plodovima, poboljšava kvalitet zemljišta. Biljke đubrene kokošijim đubrivom lakše podnose sušu.

Teško se ispira iz zemljišta i ne stvaraju visoke koncetracije soli kao mineralna đubriva. Većina povrtarskih kultura dobro reaguje na đubrenje. Paradjz i kupusnjače može se đubriti 2,5-3 kg/m2 pred osnovno oranje. Tikve i tikvice takođe odlično reaguju na kokošiji stajnjak. Luk ne podnosi ovo đubrenje pa se u plodored ubacuje u drugoj i trećoj godini.

Veliki broj proizvođača koristi fermentisani rastvor kokošijeg đubriva. Za izradu se koristi voda i đubrivo u odnosu 1:1. Dobijeni rastvor je visoko koncetrovan i potrebno ga je pre primene razrediti vodom u odnosu 1:10.

Paletirano đubrivo se sve više koristi. Ono nema karakteristični miris, jednostavno je za korišćenje i može da se primenjuje u različitom vremenskom periodu. Koristi se u količini 100-300 g/m2 fermentacija traje do dve nedelje. nakon primene potrebno je izvršiti zalivanje.

Kokošije đubrivo može se koristiti u kompostiranju.Đubrivo će ubrzati proces kompostiranja i poboljšati karakteristike dobijenog komposta.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/25/povrtarstvo/zasto-je-dobro-kokosije-djubrivo/

Објављено у Živinarstvo
sreda, 25 decembar 2019 16:56

Povlači se zabrana uvoza svinja iz Srbije?

Bolest afričke kuge svinja koja se u Srbiji pojavila tokom avgusta ove godine, odjavljena je 16. septembra i od tada nije bilo novih slučajeva, zbog toga direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara očekuje da će BiH, Makedonija i Crna Gora već u toku ove nedelje povući zabranu uvoza svinja i svinjskog mesa iz Srbije.

Prema njenim rečima, u Srbiji bolest afričke kuge svinja ne postoji i dodaje da je od 15. septembra do 1. decembra sproveden konstantan nadzor na čitavoj teritoriji zemlje koji je potvrdio da novih slučajeva nema.O prestanku te svinjske bolesti, dodaje ona, Srbija je najpre obavestila Evropsku komisiju, a potom i zemlje u regionu - BiH, Makedoniju i Crnu Goru, ali i Kinu koja je, kaže Milakara, zainteresovana za uvoz srpskih svinja.

Ističe da je ta bolest suzbijena zahvaljujući napornom radu i upornosti veterinarskih službi na terenu, vetrinarskih instituta i inspekcija u našoj zemlji, kao i pomoći Evropske komisije koja je odmah po izbijanju afričke kuge svinja poslala u Srbiju tri najbolja eksperta.

"To je prvi put da je jedna treća zemlja dobila EU veterinarski tim, kao pomoć. Mi smo tada primenili neke njihove predloge, a sada u decembru bila je i njihova inspekcija koja je obišla sva žarišta gde je izbila afrička kuga i proverila mere koje smo primenili, i mogu da kažem da od njih nismo imali nijednu korektivnu meru", rekla je Milakara za Tanjug.Iako za sada u Srbiji nema afričke kuge svinja, dodaje Milakara, uvek postoji opasnost da se ona pojavi, jer, kako objašnjava, naša zemlja je okružena zemljama koje se bore protiv te svinjske bolesti.

Navodi da je u Mađarskoj prisutna afrička kuga kod divljih svinja, da je u Bugarskoj prošle nedelje otkriveno 26 novih žarišta zbog čega je Srbija intenzivirala nadzor na granici sa tom zemljom, ali i da se sa tim problemom suočava i Rumunija.

Zbog toga je, kaže Milakara, Srbija uvela zabranu uvoza svinja i svinjskog mesa iz tih zemalja, ali i svih drugih u kojima se pojavila afrička kuga svinja.

Dodaje da je to način da se država zašiti i navela da je opravdan postupak BiH, Crne Gore i Makedonije koje su uvele zabranu na uvoz svinja i svinjskog mesa našoj zemlji, uz očekivanje da će sada, kada te bolesti više nema, tu odluku i povući.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/ove-nedelje-povlacenje-zabrane-uvoza-svinja-iz-srbije/l2217v5

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31