Чланци поређани по датуму: utorak, 24 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 24 decembar 2019 17:09

Mlečni put do Kine završen?

 

„Bili su inspektori za mleko i mlečne prerađevine, svi koji su se prijavili su prošli“, potvrdio je za dnevnik list Danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Nalaz je, kako kaže, pozitivan i u januaru očekuju da svi proizvođači dobiju dozvolu za izvoz. Nedimović za Danas kaže da se radi o kompanijama Fabrika dečje hrane, Mlekari Šabac, Imleku, Mlekari Ub, Megle Srbija i Somboledu.

Iako je početkom novembra za naš list najavio da će kineski inspektori doći prve nedelje decembra i u kontrolu kompanija koje su se prijavile za izvoz mesa u Kinu to se još nije desilo.

Ministar poljoprivrede napominje da za svinjsko i pileće meso čekaju „imenovanje inspekcijskih timova“.

Srbija je sa Kinom potpisala sve što je neophodno i usaglasila sertifikate a da bi kompanije iz Srbije mogle da izvoze u ovu zemlju, kako nam je ranije objasnio Nedimović, njihovi inspektori moraju da pregledaju sve objekte i odobre ko od proizvođača može da izvozi na njihovo tržište.

Ministar poljoprivrede je u junu ove godine sa predstavnicima kineske carine potpisao ugovore koji će omogućiti proizvođačima svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije da izvoze na tržište Kine.

Potpisani su protokoli o karantinu i zdravstvenim zahtevima koji se odnose na svinjsko meso za izvoz iz Srbije u Kinu, ali i o inspekcijskim i karantinskim zahtevima za izvoz mlečnih proizvoda, kao i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.

Tada je Nedimović najavio početak izvoza za novembar, a potom i do kraja godine. Tokom avgusta ministar poljoprivrede je rekao da kvota za izvoz neće biti, ali i da očekuje da za početak iz Srbije put Kine ide nekih 50.000 tona svinjskog mesa.

Trgovinska razmena između Kine i Srbije prošle godine bila 950 miliona dolara, što je za 25 odsto više nego godinu ranije. Kina je u 2018. najviše iz Srbije uvozila drvo i obojene metale, a Srbija je iz Kine najviše kupovala električne aparate, elektronske komunikacione uređaje i opremu.

Kada se radi o hrani, naša zemlja već ima dozvolu za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa, međutim, Srbija tu teško može da bude konkurentna Argentini i Novom Zelandu, koji su mnogo bliže Kini, a i mogu da im ponude veću količinu tog mesa.

Izvor: www.danas.rs

 

Објављено у Tehnologija prerade
utorak, 24 decembar 2019 17:01

Šta sve neće snaći pčelara!

Ova godina će za pčelare ostati upamćena kao najlošija u poslednjih 20 godina, rečeno je na godišnjoj skupštini Društva pčelara Dunav iz Apatina. Kako je rekao Rade Stevanović, predsednik Društva, podbacila je paša uljane repice na području Apatina i Sombora: - Bagrem je lepo procvetao, ali zbog lošeg vremena nije medio u celoj Srbiji, pa ni kod nas. Pčele su se morale prihranjivati da bi žive dočekale pašu suncokreta. Rečeno je i da su mnoge košnice pokradene, pa čak i zapaljene, a pčelinja društva uništena. Na skupštini se govorilo i o drugim problemima sa kojima se suočavaju uzgajivači pčela na teritoriji opštine Apatin. Ovo udruženje ima 173 registrovana člana, sa oko 12.000 košnica, a među najznačajnijim problemima je i avio tretman komaraca. Udruženje pčelara Dunav je tokom 2019. godine učestvovalo u brojnim humanitarnim akcijama, a organizovali su niz predavanja, kao i posete sajmovima.

Izvor: www.ekapija.com

Објављено у Pčelarstvo

Komisija za priznavanje sorti voća u Ministarstvu poljoprivrede rešenjem je u novu sortu proizvela hibrid 14/21 stvoren u čačanskom Institutu za voćarstvo. Narednih dana ova rana, stona sorta, dobiće i prikladno komercijalno ime. - Institut nastavlja davno započetu misiju stvaranja novih genotipova, dakle stvaranja novih sorti gotovo svih kontinentalnih vrsta voćaka, i pred kraj ove godine možemo se pohvaliti da imamo 18. po redu sortu šljive - kaže za RINU dr Milan Lukić, direktor Instituta. Ovo je 46. nova sorta stvorena u ovoj naučnoj kući u proteklih sedam decenija. - Ova sorta ispitivana je na nekoliko lokaliteta, jedan je bio u okolini Valjeva, drugi u okolini Novog Pazara i tokom prethodnih dvadesetak godina vršena su opširna istraživanja. Radi se o ranoj sorti šljive koja sazreva u drugoj dekadi jula, sedam do deset dana posle čačanske rane - ističe dr Lukić. To je prvenstveno stona sorta, krupnog ploda mase od 80 do 90 grama, ljubičasto plave boje, okruglastog oblika. Sorta je poprilično tolerantna na virus šarke šljive, što je veoma značajno za naše proizvođače ali i voćare u čitavoj Evropi. - Nova šljiva ima redovnu rodnost, a to je atipično za rane sorte. Rađa iz godine u godinu, odlikuje se stabilnom rodnošću i relativno visokom za rane sorte. Bujnost stabla je manje izražena nego kod čačanske rane, što je unapredilo rodnost. Hibrid je nastao ukrštanjem sorti rut geršteter (nemačka) i kalifornijska plava (američka), ali nova sorta ima krupnije plodove i znatno bolje osobine od oba roditelja. - Evropsko tržište sve više zahteva okruglasti oblik ploda što ova sorta pruža. Ne rađa u grozdovima već pojedinačno, pa nema preteranu osetljivost prema pojavi monilije. Dok se odgaje matična stabla i prođe proces sertifikacije potrebne su dve do tri godine, da bi nova sorta zaživela. U drugoj dekadi jula nemamo neke šljive koje su te krupnoće i oblika ploda. Autori nove sorte su istraživači iz čačanskog Instituta, dr Dobrivoje Ogašanović (počivši), dr Svetlana Paunović i dr Rade Miletić (počivši). Oni su započeli hibridizaciju ove sorte pre nešto više od dve decenije. Institut je do sada stvorio 17 priznatih sorata šljiva, od kojih se većina danas gaji u mnogim zemljama Evrope. To su čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, valjevka, jelica, valerija, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava, zlatka, nada, divna i petra.

Izvor ALO!

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić danas su obišli prvi automatski sistem protivgradne zaštite u radarskom centru RHMZ-a kod Valjeva u čiju izgradnju i opremanje je uloženo 308 miliona dinara.
Centar automatski u skraćenom vremenu dejstva upravlja protivgradnim raketama sa 99 lansirnih pozicija i štiti područje 13 opština odnosno više od 560.000 hektara površine sa uspešnošću od 70 procenata zaštite od grada, rečeno je danas prilikom obilaska automatskog protivgradnog sistema u radarskom centru Valjevo.
Ministar Nedimović objasnio je da je radarski centar kod Valjeva sada digitalizovan, pa je brzina reakcije do ispaljivanja 20 sekundi kada se protivgradnim raketama može gađati 16 ciljeva.


Gradonosni oblaci Srbiji najčešće dolaze sa zapada pa je, objasnio je Nedimović, važno ulaganje iz Srbije u 25 stanica od Vlasenice do Ruda u Republici Srpskoj kako bi se blagovremeno dejstvovalo i izbegao grad i štete u značajnom voćarskom kraju u Srbiji uz Drinu.
Predsednica Vlade Republike Srbije istakla je da je automatski sistem protivgradne zaštite veoma važna stvar kao jedno od sistemskih strateških ulaganja kako bi poljoprivredna proizvodnja bila efikasnija a prinosi veći.
Na uspostavljanju automatske protivgradne zaštite predano se i stručno radi od 2016. godine i sada stižu rezultati, rekla je Brnabić i dodala da su ovakvih sistemi trebali Srbiji decenijama unazad, da se pričalo, a nije ništa uradilo.
"Ovo je prvi automatizovani radarski centar u Južnoj Evropi", istakla je predsednica Vlade.
U budžetu za sledeću godinu izdvojeno je 600 miliona dinara, pa će automatizacija protivgradne zaštite biti nastavljena na Fruškoj gori, Užicu i Bukulji.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31