Чланци поређани по датуму: četvrtak, 19 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kada pomenete maline u Srbiji najpre će vam reći, a to je propast stalno mitinguju i blokiraju ulice. Sa druge strane državni funkcioneri će reći da je to značajna stavka u našem izvozu. Međutim, malo ko će reći da se od nje živi i može lepo da se zaradi.
Nekada je to bilo od izvoza smrznute maline, a danas se mora uložiti dodatni trud kako bi se probili na tržištu. Broj proizvođača se iz godine u godinu povećavao, cena padala, a malo ko je razmšiljao o tome kako se izboriti u takvim uslovima, da ne govorimo o planovima za naredni period.
Međutim, ima i onih koji su ipak shvatili da može drugačije pa su pored svoje proizvodnje uspeli da na tržište plasiraju i maline iz tuđih parcela. Jedan od takvih primera je Marko Antović iz Arilja koji ima zasad malina na pola hektara. Njegova kompletna proizvodnja se prerađuje u matični sok od maline i prodaje širom Srbije. Njegovo poljoprivredno gazdisntvo učestvovalo je sa ovim proizvodom na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu gde su bili među zapaženijim izlagačima. Prosto je bilo nemoguče proći pored štanda i ne primetiti prelepu devojku koja u ruci drži čašu modro crvenog napitka.
Kao nam je rekla naša sagovornica Ivana Đorđević, sve štu se nalazi u flaši njihovog soka su zapravo maline bez aditiva, konzervansa i drugih dodataka: „Trudimo se da prikažemo kvalitet našeg proizvoda i da kroz degustacije i animaciju posetilaca sajma pokažemo šta imamo. Sve što proizvedemo maline u našem voćnjaku plasiramo kroz sokove, nemamo dovoljne količine sirovina tako da deo kupujemo u našim hladnjačama u Arilju gde se inače nalazi i
naš zasad“.
Sok od malina koji proizvode u ovom poljoprivrednom gazdinstvu se pravibez koštica koje mogu da recimo zapadnu za zube i budu neprijatne. Od ranije
je poznato da malina ima vitamina C, B, E , a naročito je značajno to što u soku imamo značajne količine kalijuma. Kao što možete videti malina ima jako cvenu boju koju joj daju antocijani a oni su važni jer zahvaljujući njima malina deluje kao antioksidans što je u savremenoj ishrani prepoznato kao značajno jer deluje na slobodne radikale i sprečava nagomilavanje bakterija i gljivica u organizmu.
Tako da dolazimo i do značaja maline za varenje. U narodnoj medicini sok od maline se preporučuje za lečenje bolesti želuca i creva jer efikasno pročišćava sistem za varenje. Sok je kiselkast, osvežavajući tako da ga treba piti svakodnevno, a naročito ako imate groznicu jer deluje rashladjujuće na organizam. Sadržaj fruktoze koji unosite konzimiranjem ovog soka daće vam dovoljno energije za svakodnevne aktivnosti. U svetu se maline mnogo više jedu i koriste u ishrani kroz sokove, džemove i druge proizvode. Verovatno se retko koje voće može naći na planeti da se više proizvodi a manje konzumira nego što je to kod nas. Verovatno je to tako jer je ona značajan izvor prihoda bila za proizvođače u vreme ekonomske krize kada joj je cena bila 4 tadašnje marke pa je obezbeđivala značajna sredstva proizvođačima.
Danas kada takve krize nema, a imamo niže cene sveže i smrznute maline treba da joj se okrenemo i u što većoj meri konzumiramo. Stručnjaci kažu dnevni
unos dve čaše matičnog soka od maline podmiriće potrebe za vitimanima, ojačati organizam i štititi nas od virusa i drugih mikroorganizama koji nas najviše i napadaju u jesen i zimu kada inače imamo smanjen unos svežeg voća i povrća.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 19 decembar 2019 19:15

Evo kako dobro zaraditi od dunja!

Prema receptu dobijenom od prababe, uz egzotične začine iz daleke dedovine, Mirjam Ljubojević u Surduku pravi slatke čarolije. Ona i suprug Dejan pre šest godina napustili su Beograd i programiranje. Odlučili su da se presele na Dejanovo porodično imanje i zasade dunje.

- Za dunju smo se opredelili raspitujući se za tuđa iskustva i u literaturi, jer smo morali da budemo realni - dodaje Dejan.

Ispostavilo se da je izbor voćke bio pravi. Posle šest godina, godišnje im rodi pet tona, a oko dunja, kako kažu, nema previše posla.

- Malo je problematičnije kada su kišne godine, pa krene trava. Onda tu ima košenja na svake dve nedelje. Berba nije problem. Napravimo, što bi rekli Sremci, mobu, pa dođu i deca, i prijatelji, i drugari da provedu vikend u prirodi - objašnjava Dejan.

Poreklo Mirjam je i razlog zašto su džem, kompot i slatko koje ona pravi drugačiji.

- Kada me pitaju otkud karanfilić u kompotu, odgovorim da sam pomešala Šumadiju i Egipat. Ja sam po ocu Egipćanka, a po majci sam iz Lunjevice, odnosno po pradedi, tako da mi najmanje prija Srem i Vojvodina koja je ravna. Kada smo prvi put išli kolima i obilazili, pitala sam se ima li neko brdo - priseća se Mirjam.

Dejan dodaje da je više posla oko prerade voća, ali je i dobit mnogo veća:

- Iskreno, zarada je puta deset ako bilo šta napravite.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2726796/umesto-programiranja-odabrali-da-budu-vocari-umesto-beograda-odabrali-uzgoj-dunja-u

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 19 decembar 2019 19:10

U Mađarsku sa jednom jabukom!

Prema saopštenju Nacionalne službe za bezbednost hrane Mađarske (NEBIH), nadležna ministarstva odredila su da se komad voća i povrća za sopstvenu upotrebu, odnosno manje količine do pet kilograma mogu u ličnom prtljagu putnika uneti u Mađarsku, bez fitosanitarnog certifikata.Kako se navodi, Evropska komisija još nije odredila prag za neophodnost potvrde o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda u slučaju robe koja stiže u ličnom prtljagu. Zbog toga su ministarstva poljoprivrede i finansija i Kabinet premijera odredili malu količinu povrća i voća za koju putnicima u Mađarsku nije potreban fitosanitarni certifikat.To je privremena mera koja se odnosi samo na Mađarsku i ako Komisija EU odredi tu manju količinu, tada će mađarske mere biti povučene.

NEBIH podseća da se ovo olakšavanje propisa EU odnosi samo na jestive biljke, pa zabrana unosa važi i dalje za žive biljke, rezano cveće i semenski materijal. Krompir je označen kao visokorizičan kada je reč o biljnim štetočinama, pa ostaje na listi zabrane.

Nacionalna agencija za bezbednost hrane podseća da za unos banana, ananasa, kokosa, urme i durijana nije potrebna potvrda o zdrastvenoj ispravnosti, što se odnosi i na sušeno, konzervirano i prerađeno voće.

Uredba Evropske unije o zaštiti od biljnih štetočina kojom je propisano da je za unos živih biljaka na teritoriju EU neophodan fitosanitarni certifikat stupila je na snagu 14. decembra i Mađarska je od tada primenjuje na graničnim prelazima sa Srbijom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3780026/u-madjarsku-ipak-moze-jedna-jabuka.html

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 19 decembar 2019 19:05

Može li poljoprivreda da smanji siromaštvo?

Potpisivanjem partnerskog ugovora stvoreni su svi uslovi za implementaciju projekta ,,Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi kao model smanjenja siromaštva”. Potpisnici partnerskog ugovora su – Grad Novi Pazar, Udruženje građana Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC), Regionalna razvojna agencija Sandžaka (SEDA), Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Novog Pazara (PSSS) i Muslimansko humanitarno društvo „Merhamet – Sandžak“.

Projekat „Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi kao model smanjenja siromaštva“ usmeren je na unapređenje socio-ekonomskog statusa malih poljoprivrednih gazdinstava, koji se pretežno bave proizvodnjom maline, ali i drugog voća i povrća, kao i žena iz ruralnih područja kroz edukaciju o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, preradi voća i povrća i preduzetništvu, kao i korišćenje skladišnih i prerađivačkih kapaciteta hladnjače koja će biti izgrađena zahvaljujući projektu i vođena po principima socijalnog preduzetništva. Glavni cilj projekta je smanjenje siromaštva kroz socio-ekonomsko osnaživanje malih poljoprivrednih gazdinstava i žena iz ruralnih područja.

Planirano je da se, zahvaljujući projektu vrednom oko 400 hiljada eura, za period od dve godine osnaži najmanje 100 malih poljoprivrednih gazdinstava i najmanje 20 žena iz ruralnih područja sa teritorije Grada Novog Pazara. Osnaživanje podrazumeva i sticanje znanja i veština za: proizvodnju malina i drugog voća i povrća, prikupljanje šumskih plodova i samoniklog lekovitog i začinskog bilja, skladištenje, preradu i plasman finalnih proizvoda kroz korišćenje usluga novoformiranog socijalnog preduzeća.

Projekat „Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi kao model smanjenja siromaštva“ finansiran je od strane Austrijske razvojne agencije (ADA) sredstvima Austrijske razvojne saradnje, a implementira ga ASB Austrija u partnerstvu sa Inicijativom za razvoj i saradnju, Gradom Novim Pazarom, Regionalnom razvojnom agencijom Sandžaka, Poljoprivrednom savetodavnom i stručnom službom Novog Pazara i Muslimanskim humanitarnim društvom „Merhamet-Sandžak.

Izvor:https://rtvnp.rs/2019/12/19/potpisani-ugovori-u-okviru-projekta-socijalno-preduzetnistvo-u-poljoprivredi-kao-model-smanjenja-siromastva/67219

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31