Чланци поређани по датуму: sreda, 18 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kako je saopšteno iz kompanije Delta Agrar oni u svojim voćnjacima koji se prostiru na nekoliko stotina hektara u Srbiji gaje između ostalog voća i klupske
sorte jabuka. To su sorte nastale dugogodišnjim ukrštanjem i radom selekcionara zbog čega imaju tačno određene osobine: boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih uzgajati samo oni proizvođači koji dobijudozvolu od nosioca licence. Brendirane sorte pojavile su se pre 30-ak godina. Danas ih najviše troše najbogatije zemlje: vodeća u Evropi je Velika Britanija, u kojoj samo „pink lejdi“ pokriva 12% tržišta, a sve brendirane jabuke ukupno čine čak petinu ukupne prodaje.
Presdtavnici Delta Agrar su u jednom beogradskom hotelu na moderan način predstavili četiri sorte koje se već gaje u njighovim voćnjacima, a mogu se naći na policama marketa. To su: „modi“, „kiku“, „evelina“ i „pink lady“. Uz pomoć VR naočara novinari i gosti kompanije mogli su da dožive voćnjak u Čelarevu. U sali prilagođenoj za ovaj događaj postavljeni su interaktivni paneli koji su pokazivali karakteristike sorte jabuke koja je spuštena na touchscreen
ekran, a zabavu je predstavljala VR igrica u kojoj su se gosti takmičili u hvatanju padajućih jabuka. Igrica je sem zabavnog imala i humanitarni karakter: pobednik je dobio pravo da 100 kilograma brendiranih klupskih jabuka pokloni instituciji po svom izboru. Možda količina jabuka nije bila preterano velika, ali je bitna pažnja.
Uz sorte koje su danas predstavljene tržištu, Delta Agrar ima pravo i na proizvodnju sorti „isaak“, „red mun“, „svitango“ i „rubens“. Kako su saopštili iz komanije Delta Agrar oni gaje klupske jabuke u voćnjacima u Čelarevu i Zaječaru. Zasad u Zaječaru prostire se na 200ha dok u Čelarevu voćnjak ima površinu preko 600 hektara i predstavlja najveći voćnjak u jednom komadu u ovom delu sveta.U saopštenju koje smo dobili nije bilo reči o ceni i tržištu za klupske jabuke iz Srbije ali već dve godine tržište jabuka, što se Srbije tiče, nije u dobroj situaciji. Razlog tome je velika domaća proizvodnja i smanjenje narudžbina iz Ruske Federacije koja sve više ima svoju proizvodnju jabuka u čemu joj dosta pomažu i slovenački stručnjaci. Takođe, domaći proizvođači na domaćem tržištu uglavnom plasiraju drugu klasu dok prvoklasne jabuke čuvaju u hladnjačama za probirljive strane kupce.
Kako Agrobiznis magazin saznaje Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na omogućavanju izvoza jabuka iz Srbije u Kinu i Indiju. Pregovori su pri kraju i
ostalo je da se reši deo tehničkih pitanja fitosanitarne kontrole prilikom prometa voća. Delegacija Srbije tim povodom nedavno je boravila u Indiji i kako saznajemo uskoro treba očekivati dobre vesti.Jabuka se smatra jednim od najpopularnijih plodova i najviše se proizvodi od svih vrsta voća na svetu. Najveći proizvođači su Kina, SAD i Poljska. Prema USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) Kina je najveći svetski proizvođač jabuka sa proizvodnjom 44 miliona tona godišnje. Međutim, to ne znači da Kina ne uvozi jabuke kao i druge države. Značajni proizvođači jabuke su Turska, indija, Iran, Italija, Rusija, Francuska i Čile. Zbog sezonskog karaktera, vremena zrenja i čuvanja ove zemlje su istovremeno i značajni uvoznici.Takođe, najveće količine jabuke na primer Velika Britanija uveze iz Francuske kroz distributivni lanac Tesco. i te jabuke dolaze iz doline Loare gde je poljoprivreda Francuske najrazvijenija.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji bila je 1.523.000 tona. Poslednjih godina proizvodnja jabuka je na nivou blizu 500.000 tona. Prinos na visko intenzivnim zasadima (gust sklop biljaka u špaliru) je između 50 i 70 tona po hektaru mada ima primera i sa prinosima preko 100 tona. Izvoz jabuke u 2018. godini bio je 197.602 tone a vrednost je 122,4 milona dolara. Čak 84% izvoza jabuka je u Rusku Federaciju! To je veoma loš pokazatelj koliko je naše tržište jabuka veoma ograničeno i rizično. Prema podacima EUROSTATA za 2017. godinu u Srbiji je voće
zastupljeno na 43.696 hektara, a od toga 57% je zastupljena jabuka. To je svrstalo našu zemlju na šesto mesto u Evropi. Ispred su Poljska sa 160.000 hektara, Italija 55.810 hektara, Rumunija 55.050 hektara, Francuska 38.298 hektara i Nemačka
sa 33.981 hektarom. Dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji koncetrisano je u Španiji sa 422.809 hektara to čini 33 odsto ukupnog udela proizvodnje voća u EU. Na drugom mestu je Italijia sa 279.281 hektara na koju otpada 22 odsto i Poljska sa 167.315 hektara.

 Proizvodnja jabuke u svetu  2018/2019. godine / Država Tona (t)
Kina 31.000.000
EU 14.009.000
SAD 5.048.000
Turska 3.000.000
Iran 2.799.000
Indija 2.300.000
Ruska Federacija 1.503.000
Čile 1.264.000
Ukrajina 1.099.000
Brazil 1.049.000
Ostali 5.616.000

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 18 decembar 2019 14:37

Mladi malinar o isplativosti uzgoja maline

Miloš Milutinović je mladi voćar iz Ratkova, koji se opredelio za uzgoj maline. Ovim poslom bavi se od 2009. godine, a da se porodično opredele za jagodičasto i bobičasto voće, njegova je ideja.

- Imao sam sreću, pa me je porodica podržala. Ideja im se dopala i zajedno smo ušli u posao. U vreme kada sam ja počeo da radim malinu ona nije bila toliko aktuelna u mom selu i privukla su me tuđa, uglavnom pozitivna iskustva i priče - kaže za eKapiju Miloš.

Njegov malinjak prostire se na 40 ari, a uzgaja sorte himbo top, polana i polka.

- Prinos po aru od druge rodne godine ide od 900 kg do 1.200 do 1.300kg. To je neki prosek, ali sve zavisi od tretiranja maline, vremena, a veliku ulogu igra i vreme koje posvećujete radu u malinjaku pre i posle sezone branja - ističe ovaj malinar.

Dodaje da je plasman šarolik, kao i da maline uglavnom prodaju sveže, jer su takve i u sezoni najtraženije.

- Himbo top je sorta budućnosti, konzumnog je tipa i pogodna za zamrzavanje. Radi se na špaliru, što olakšava branje. Kupci su uglavom velike hladnjače, piljarnice kao i svako zainteresovan - kaže Miloš Milutinović.Voćari, a posebno malinari, poslednjih godina sreću se sa mnogobrojnim problemima. Ipak, Miloš smatra da kvalitetna sorta i kvalitetna malina nema konkurenciju:

- Ukoliko se u malinjaku predano i vredno radi, a na vreme se odrađuju predviđeni poslovi (zalivanje, košenje trave, zaštita od nepogoda) šanse da malinu pogodi neka bolest je minimalna.

Pitali smo ga i u čemu se odlega razlika između uzgoja maline u severnom delu Srbije i one u zapadnom, koji je po ovoj proizvodnji veoma poznat.

- Razlika se zasniva na razlici u sortama. U područjima južno od Vojvodine zastupljen je vilamet, američka sorta maline, dok su u severnom delu zastupljeni himbo top, polka i polana - odgovara Milutinović.Kada je reč o isplativosti ovog posla, Miloš kaže da je isplativ svaki posao koji se radi pedantno, strpljivo i stručno:

- Ne postoji grana poljoprivrede gde novac "pada sa neba". Cene su promenjiv faktor, nikada ne znamo do početka sezone šta nas čeka, a u skladu sa tim svi malinari prave planove rada.

Napominje i da ulaganja za malinjak od 10-15 ari, kao i za prvi korak proizvodnje i upoznavanje sa poslom, iznose u proseku 50.000 din.

Miloš je i predsednik udruženja "Malina Ratkovo 2018". Ovi proizvođači imaju jasan cilj za budućnost.

- Planiramo da budemo broj jedan u proizvodnji maline u severnom delu Srbije po kvalitetu i prinosima. Svako ko se bavi ovim poslom želi da napreduje i da njegova malina bude zdrava, kvalitetna, ukusna i, naravno, isplativa - poručuje Milutinović.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2725827/himbo-top-malina-buducnosti-iskustva-mladog-vocara-milosa-milutinovica-iz-ratkova

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U prepunoj sali Gabbiano na Novom Beogradu pred oko 300 zvanica Zadružni savez Srbije i AGROPRESS održali su zajedničku svečanost i druženje za poslovne partnere i članove. Tim povodom uručena su i priznanja ove dve organizacije koje zajednički rade na unapređenju rada u sektoru poljoprivrede.

Nikola Mihailović, predsednik ZSS i Dragan Mirković, Poštanska štedionica 

Na skupu se najpre u ime nagrađenih obratio Senad Mahmutović, državni sekeretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: „Druženje sa vama nije obaveza nego ljudska potreba i zadovoljstvo. Želim da se zahvalim novinarima  koji sve mere koje sprovodi Ministarstvo našim poljoprivrednicima učine dostupnijim“ istakao je Mahmutović i nastavio: „ Ja sam u timu Branislava Nedimovića i mi kao tim činimo maksimalni napor da u ovom vremenu potpune fiskalne konsolidacije za podršku poljoprivredi obezbedimo što značajniji deo budžeta. Ove godine od 52 milijarde dinara više od 2/3 biće usmereno na subvencije, a to je više od 41 milijarde dinara i to su subvencije koje će ići preko Uprave za agrarna plaćanja“.

On je pojasnio da su to sredstva koja će biti usmerena na direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja i IPARD konkurse. Mahmutović je podsetio i na ostale aktivnosti Ministarstva :“Do sada je realizovano osam javnih poziva za IPARD, neki su na kraju realizacije, a u međuvremenu je potpisan i ugovor sa USAID-om. Činimo sve da otvorimo nova tržišta, a deo toga je  i novi sporazum sa Evroazijskom unijom, kao i usaglašavanje sektifikata za izvoz pšenice i kukuruza za Kinu“.

Nikola Mihailović i Darko Božić, državni sekretar 

Pozdravljajući učesnike predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović naglasio je da se projekat 500 zadruga u 500 sela ostvaruje više nego uspešno i da iz dana u dan sve više zadruga počinje sa radom, a primetan je novi zamah kod postojećih zadruga. On je ovim povodom uručio i dve plakete Zadružnog saveza Srbije sa zlatnom medaljom ZZ Mrkšićevi Salaši i ZZ Trlić jer su to dve zadruge koje imaju najviše zaposlenih, preko 1000 ljudi naglasio je Mihailović. Posebno priznanje uručeno je Mladenu Miniću, predsedniku Udruženja Mladih poljoprivrednika Srbije - MPS koje je za samo nekoliko meseci okupilo preko 250 članova i organizovalo različite vidove usavršavanja i saradnje mladih poljoprivrednika.

Jovan Krivokapić iz JTI i Goran Đaković, predsednik AGROPRESS-a

Nagrade su dobili i JTI, Poštanska štedionica, Nectar Group-a, Top Events Tim i kompanija DUNAV OSIGURANJE.  Zadružni savez Srbije i AGROPRESS podelili su i nagrade za novinare koji su se zalagali za struku i zadrugarstvo. Prizanje je dobila Jasmina Nikitović Stojičić urednica emisije ZNANJE IMANJE, Vesna Jovanović, urednica emisije BRAZDE, Jovan Jovanović iz AGRO JUG produkcije, Jugoslava Đurica, RTS i Dejan Jovanović urednik AGROMEDIJA.

Učesnike je pozdravio Darko Božić državni sekretar Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede koji se takođe angažovao kako bi zadruge dobile što bolje uslove za rad.

Nikola Mihailović, Jugoslava Smiljković PR Kompanije DUNAV OSIGURANJE i Goran Đaković

Predsednik AGROPRESS-a Goran Đaković zahvalio se partnerima na podršci za organizaciju radionica Preduzetništvo u agrobiznisu koje se već 9 godina održavaju u organizaciji Udruženja a uz podršku resornog Ministarstva i kompanije DUNAV OSIGURANJE. „Do sada smo imali više od 100 radionica i preko 250 događaja među kojima su konferencije, mini i veliki sajmovi. Aktivni smo u međunarodnim okvirima kroz IFAJ – Svetsku federaciju  novinara koji prate poljoprivredu. Naši članovi su redovno prisutni na svim vodećim manifestacijama širom sveta“ istakao je Đaković koji se zahvalio kompaniji JTI koja je  obezbedila poklone za nagrađene novinare. 

Zemljoradnička zadruga „Mrkšićevi salaši“ je osnovana decembra 1992. godine u Srpskom Itebeju od strane desetoro članova porodice Mrkšić i kao osnovnu delatnost je imala ratarsku proizvodnju. Prevashodni cilj je bio da se nabavka repromaterijala i tržišna realizacija ratarskih proizvoda za zadrugare i kooperante zadruge odvija pod konkurentnim uslovima i što uspešnije.

Nikola Mihailović i Vojislav Mrksić, direktor zadruge MRKŠIĆEVI SALAŠI 

Vojislav Mrkšić zahvaljujući se na priznanju je rekao: “Misija Zadruge MRKŠIĆEVI SALAŠI je da svojim kupcima pruži najbolji i konstantan kvalitet svojih proizvoda po pristupačnim cenama i da svojim zaposlenima obezbedi sigurnost, lično i stručno napredovanje, pozitivan doprinos društvenoj zajednici odgovornim odnosom prema društvenoj sredini, poštovanjem poslovne etike i društvenih vrednosti u svim područjima delovanja i da u svakom momentu svoga poslovanja vodi računa o uticaju svoje proizvodnje, svojih proizvoda i usluga na javno zdravlje i životnu sredinu proširi mogućnosti razvoja jednog održivog sistema proizvodnje hrane.

Nikola Mihailović i Mladen Minić, predsenik MPS

Vladimir Živanović, TOP EVENTS TIM najavio je manifestaciju AGROBLEGRADE 

Nakon uručenja priznanja nastavljeno je druženje uz domaće specijalitete i muziku kako bi se svi zajedno proveselili uoči novogodišnjih praznika.

  

 Foto galerija: https://www.facebook.com/media/set/?set=oa.10157377457885100&type=3 

Autori: Nemanja Popović, Svetlana Kovačević

Foto: Aleksandar Mijatović

Објављено у Zadrugarstvo
sreda, 18 decembar 2019 05:51

Španci kupili Veterinarski zavod Subotica

Ambasador Španije, g. Raul Bartolome, i predsednik i generalni direktor španske kompanije Labiana Life Sciences S.A. (LLS), g. Manuel Ramos, bili su u zvaničnoj posetili Veterinarskom zavodu Subotica (VZS) 12. decembra 2019. godine. U delegaciji su učestvovali i pomoćnik sekretara za poljoprivredu AP Vojvodine, g. Mladen Petković, ispred Grada Subotice član gradskog veća za oblast turizma, investicijа i međunarodne saradnje, g. Srđan Samardžić i ekonomski i trgovinski savetnik Ambasade Španije, g. Havijer Alvarez.

 

Ovo je prva poseta ambasadora i najviših rukovodilaca Labiana Grupe nakon što je kompanija LLS kupila Veterinarski zavod Subotica 14. novembra 2019. godine, u sklopu trenutnih planova strateškog razvoja. U toku posete sastali su se i sa rukovodećim timom proizvodnog pogona i uspeli da obiđu celokupni subotički objekat veličine 9 hektara. U Srpskoj Crnji postoji još jedan objekat.

 

Ambasador Španije je tom prilikom izjavio: „Srbija i Španija imaju izuzetne političke odnose. Sa ekonomske strane, naša bilateralna trgovina raste velikom brzinom poslednjih godina i sada iznosi oko 500 miliona evra godišnje. Međutim, postoji prostor za njen rast tokom narednih godina. Očekujemo takođe da će sve više španskih investitora dolaziti u Srbiju, imajući u vidu kvalitetnu radnu snagu i povezanost Srbije sa tržištima EU i drugim tržištima. Drago nam je što primećujemo sve veće interesovanje španskih kompanija za Srbiju, kao što to pokazuje slučaj Labiana Grupe. Nadamo se da će Labiana znati da iskoristi iskustvo i profesionalnost kompanije VZS kao i sručnost njenog osoblja, kako bi je učinila još inovativnijom i jačom.“

 

O kompaniji Veterinarski Zavod

Veterinarski zavod Subotica je osnovan 1921. godine u Subotici i poslovao je kao deo Patria Grupe u bivšoj Jugoslaviji.

 

Bavi se proizvodnjom tri osnovna segmenta iz domena zdravstvene zaštite životinja koristeći svoju diferenciranu tehnologiju za:

  • proizvodnju vakcina (virusnih, bakterijskih i autogenih),
  • proizvodnju hemofarmaceutskih proizvoda (sterilnih rastvora za ubrizgavanje koji se aseptično pune ili finalno sterilizuju, nesterilnih oralnih rastvora i čvrstih farmaceutskih formi) u oblastima proizvodnje kojima je dodeljen sertifikat Dobre proizvođačke prakse EU (GMP),
  • proizvodnju biocida (dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija – DDD).

 

Veterinarski zavod Subotica trenutno aktivno radi na pozicioniranju proizvoda na tržištima Evropske unije i izvozu u nekoliko zemalja regiona. Kompanija je nedavno izašla i na rusko tržište zahvaljujući usklađenošću sa ISO standardima i posedovanju HACCP i GMP sertifikata.

 

O kompaniji Labiana

Kompanija Labiana Life Sciences se od svog osnivanja 1958. godine neprestano razvijala od proizvođača prehrambenih proizvoda do savremene i konkurentne kompanije koja danas nudi širok asortiman usluga razvoja i proizvodnje nekim od najuticajnijih kompanija u Evropi. Takođe je i nosilac dozvole za stavljanje veterinarskih lekova sopstvene proizvodnje u promet sa oko 400 dozvola za više od 50 tržišta u Aziji, Evropi, na Bliskom istoku, u Africi i Latinskoj Americi.

Zahvaljujući ovoj akviziciji, kompanija Labiana Life Sciences nastavlja svoj neorganski rast s posebnim fokusom na tržišta u razvoju. Ovim putem krenula je u prvoj polovini 2019. godine kupovinom većine akcija turske kompanije Zoleant Pharmaceuticals International, upotpunjujući svoje proizvodne kapacitete oblastima za koje je kompaniji dodeljen sertifikat Dobre proizvođačke prakse EU.

 

Labiana na putu ka ostvarenju novih strateških ciljeva

Imajući u vidu cilj kompanije Labiana Life Sciences da postane značajan igrač u oblasti zdravlja životinja na globalnom nivou ova transakcija predstavlja dodatni iskorak u okviru jasno definisanog plana strateškog razvoja ove kompanije.

Manuel Ramos, generalni direktor Labiana Grupe, izjavio je: „Ova nova faza poboljšaće inovacijske planove kompanije Labiana Life Sciences u oblasti istraživanja i razvoja, proizvodnje i stavljanja u promet vakcina i biocida koji predstavljaju nove komplementarne linije u regionu AEMEA (Azija-Evropa-Bliski Istok-Afrika). Pored toga, kompanije Labiana i Veterinarski zavod Subotica spremne su da pruže podršku u eventualnoj implementaciji Nacionalnog programa vakcinacije za iskorenjivanje bolesti za koje postoji obaveza prijavljivanja u oblasti zdravstvene zaštite zivotinja.

Ova investicija je takođe šansa za Labiana Grupu da postane još uticajniji i pouzdaniji regionalni partner na Balkanu i Istočnoj Evropi i na taj način podrži sve veće prisustvo naših partnera sa uslugama proizvodnog razvoja, distribucije i licenciranja u regionu“.

Објављено у Veterina
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31