Чланци поређани по датуму: utorak, 17 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 17 decembar 2019 18:19

Sve više mladih se udružuje

Mladi poljoprivrednici koji su pored toga što su mladi i ambiciozni pokazali su da su vredni i željni znanja. Oni su se krajem novembra okupili i u sardnji sa Opštinom Rekovac, AGROPRESS-om i uz medijsku podršku našeg časopisa održali niz predavanja u prepunom amfiteatru „Poljoprivredno – veterinarske škole“ u Rekovcu.
Očigledno je da prepuna sala potvrđuje dobar odabir tema, predavača ali i predstavlja znak da mladi žele ipak da se bave poljoprivredom i pokažu svoje sposobnosti i preduzetnički duh. U skladu odabirom tema amfiteatar „Poljoprivredno – veterinarske škole“ je bio pravo mesto za jedno ovakvo okupljanje, s obzirom na to da je predavanju prisustvovao, između ostalih i veliki broj mladih, odnosno učenika ove škole, od kojih se očekuje da uskoro budu
nosioci, svi veruju u to, preporoda i razvoja poljoprivrede kao privredne grane, ne samo u Levču, već i u celoj državi. Naravno, skupu su pisustvovali i nešto iskusniji proizvođači iz ovog kraja.
U ime osnivača udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, na skupu su govorili Mladen Minić i Oliver Aleksić, koji i potiču iz Levča i nisu krili zadovoljstvo činjenicom da upravo iz svog kraja započinju organizovanje ovakvih predavanja, ali je to ujedno predstavljalo i veću odgovornost za predavače. Najpre je Oliver Aleksić pozdravio prisutne i obavestio ih o načinu funkcionisanju Udruženja, ambicioznim ciljevima kojima udruženje stremi, dosadašnjim rezultatima i uspešnoj saradnji sa Ministarstvima, pre svega Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa različitim preduzećima u našoj zemlji, sa kompanijom „Dunav osiguranje“, „Komercijalnom bankom“, AGROPRESS-om, kompanijom ,,Nektar“ čiji su sokovi posluženi svim prisutnima,
kao i sa redakcijom ,,Agrobiznis magazin-a“.
Mladen Minić, predsednik Upravnog odbora udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, poreklom je iz Sekuriča, u opštini Rekovac, on je jedan od osnivača
udruženja, koji se nakon završenih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, vratio na selo i otpočeo proizvodnju, osnovao farmu i u međuvremenu učestvovao na različitim sajmovima poljoprivrede kao izlagač. Sopstvenim primerom Mladen je pokazao da se uz pametna ulaganja, korišćenjem subvencija države, može mnogo postići i živeti od poljoprivrede.
Minić je ovom prilikom istakao značaj udruživanja malih poljoprivrednih proizvođača, s obzirom da je jedan proizvođač kao samostalan, praktično osuđen na mala ulaganja, samim tim i na male prihode i dobro poznato „svaštarenje“ koje ne daje nikakve rezultate. Poseban akcenat je stavio na udruživanje, pre svega, mladih ljudi, ljudi koji su u punoj snazi, koji mogu da ulože sav trud i sve raspoložive kapacitete u proizvodnju, a koji su istovremeno
i sposobni da se obrazju, da odgovore na sve izazove koje ispred njih postavlja moderan način poljoprivredne proizvodnje, ali i života. „Poljoprivredni proizvođač u današnje vreme mora biti sposoban i edukovan kako da iskoristi sve potencijale svog poljoprivrednog gazdinstva, a isto tako i
da sazna, informiše se i iskoristi sve subvencije, olakšice i pomoć koju mu pruža država“ istakao je Minić.
U toku izlaganja posebnu pažnja posvećena je Konkursu za mlade poljoprivrednike koji je raspisan od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
- Uprave za agrarna plaćanja i koji se završava zajedno sa kalendarskom godinom. Minić je takođe upoznao je prisutne sa celokupnom procedurom u vezi sa Konkursom, od početka i popunjavanja prijave, pa sve do samog podnošenja zahteva. Ovom prilikom govorilo se i o pomoći koju u tom smislu pruža Udruženje, jer često prilikom konkurisanja učesnici Konkursa budu odbijeni zbog formalnih grešaka do kojih dolazi usled neinformisanosti, neupućenosti i nedovoljne obučenosti. Upravo se u tome ogleda značaj udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, jer je udruženje otvoreno za svoje članove u tom smislu i pruža pomoć u bilo kom obliku.
Udruženje prepoznaje i veliku šansu za male poljoprivredne proizvođače u smislu prerade proizvoda, bavljenja organskom proizvodnjom uz dobijanje potrebnih sertifikata, brendiranja proizvoda. „U svim tim idejama, veliku pomoć može pružiti udruženje, a svakako je da će više udruženih malih proizvođača biti znatno konkurentniji na tržištu u današnje vreme hipermarketa i uvoženja različitih proizvoda iz različitih zemalja“ istakao je Mladen Minić.
Na kraju izlaganja, Mladen je podvukao značaj ruralnih područja za bavljenje seoskim turizmom u cilju očuvanja kulturne i istorijske baštine u svim delovima
Srbije. „Svako od naših sela, a to se, pre svega, odnosi i na sam Levač, ima svoj duh, svoju istoriju, lepotu, predstavlja jednu oazu mira i prirode, i samim tim i predstavlja potencijal da se kroz seoski turizam doprinese razvoju privrede u svim područjima naše zemlje“ zaključio je Minić.
Okupljenim mladim poljoprivrednicima ili onima koji to planiraju da budu su se nakon izlaganja osnivača udruženja, obratile i predstavnice „Komercijalne banke“, Branka Kovačević i Dragana Matovski, koje su upoznale prisutne sa kreditima na koje bi mogli da se oslone u proizvodnji i ujedno su istakli sjajnu saradnju koju imaju sa udruženjem. Aleksandar Vasić se obratio skupu u ime kompanije „Dunav osiguranje“ i podsetio da se nijedna ozbiljna proizvodnja danas ne može pokrenuti bez obaveznog osiguranja, jer se na taj način predupređuju rizici koje proizvodnja nosi sama po sebi. Na kraju, Rade
Petrović, kao vlasnik poljoprivredne apoteke „Agro – Levač“ iz Tečića, najveće u ovom kraju, ponudio je proizvode iz svog asortimana, mogućnost kupovine na rate i svaki vid pomoći i saradnje sa proizvođačima. Okupljeni su imali i brojna pitanja za predavače, što je potvrdiilo da su pažljivo slušli i poželelii da više saznaju o temi. Zato se može reći da je ova radionica opravdala svoj cilj, da je dala nadu mladima da mogu od svog rada da zarade kao
i da postoje načini da se, uz saradnju sa udruženjem, može postići svaki zacrtani cilj koji pre svega treba da bude realan i konkretan.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
utorak, 17 decembar 2019 18:11

Zašto su nezadovoljni pčelari?

Prema rečima pčelara, deficitu meda doprinele su vremenske prilike, a najmanje ovog pčelinjeg proizvoda imali su stacionirani pčelari dok su oni koji sele svoja društva u maloj prednosti.

Loša godina međutim nije u mnogome uticala na povećanje cene ovog pčelinjeg proizvoda. Aleksandar Radovanović, pčelar iz Valjeva kaže da on i njegove kolege od 2015. godine nisu imali blagoslovenu godinu, jer je uvek nešto škripalo.

- Ja sam seleći pčelar, pa je recimo 2016, 2017. i 2018. godine moglo nešto da se napabirči, jer ako nije intenzivno rodio bagrem nešto je ipak dao suncokret ili lipa na Fruškoj Gori. Ali oni koji su stacionirani pčelari oni zavise samo od bagrema, sve posle njega da li će nešto biti ili će ostati samo za pčele veliko je pitanje - kaže Radovanović, koji je ove jeseni zazimio 270 društava.

Prema njegovim rečima, ove godine je bilo manje meda i bilo bi očekivano da čim je ponuda manja da cena bude veća. Međutim, na to ne može mnogo da se utiče jer veliki marketi i tržni centri imaju svoje cene.

- Oni po određenim cenama plaćaju med i ko je ušao sa njima u igru to mora da poštuje. Tu su i česta sniženja koja daju, kupovina na odloženo pa tako da mi ne možemo mnogo da uradimo - kaže Radovanović.

Skoro 95% proizvodnje plasira na beogradsko tržište gde je kako kaže veoma stidljivo došlo do povećanja cena za nekih stotinak dinara. Kilogram livadskog meda je kao i prošle godine 800 dinara, lipa je lane bila 800 sada je 900 dinara, dok bagrem pojedini proizvođači prodaju za 1.000 a neki po prošlogodišnjoj ceni od 900 dinara.

- Pored toga ima i zaliha od prošle godine i na pijacama se još uvek može naći med za 600 ili 700 dinara, jer je ljudima u interesu da prodaju med i taj novac usmere na pčele. Ove godine nije se drastično ništa menjalo oko cena. Stalnim mušterijama u Valjevu prošle godine sam livadski med prodavao po 700, a begremov za 800 dinara i to je ostalo i ove godine - navodi sagovornik Agromedie.

Kako sam kaže, ove godine je bagremov med kod njega bio sličan livadskom zato što je voće bilo izdašno, posebno jabuka jer sam oba kamiona sa košnicama vozio u Jazak. One su tu unele voćnog meda, a pošto bagrem nije bio izdašan onda voće dominira. Tu nemate prozirnu boju bagrema jer se ona dobija kada bagrem dobro rodi pa malo primesa neutiče na njegovu boju.

- Ja košnice vozim na pozni bagrem u Pecku gde ima dosta zasada maline i kupine koje takođe utiču na boju meda i taj med je baš zbog tih primesa na festivalu u Novom Sadu dva puta nagrađen zlatnom medaljom - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima bez obzira na godinu svaki med je kvalitetan samo je bitno da pčelar pošteno radi, odnosno da ono što pčela unese on to izvrca. Da li će to u rodnoj godini biti 20 ili 30, a nama selećim pčelarima i do 50 kilograma po društvu ili će to biti 5 do 10, ili ništa bitno je da je iz košnice izvađeno ono što je pčela unela sa biljaka, zaključuje Radovanović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2724658/pcelari-nezadovoljni-meda-skoro-i-da-nema

Објављено у Pčelarstvo
utorak, 17 decembar 2019 18:02

Saradnja Slovenije i Srbije u poljoprivredi

Srbija će biti zemlja partner narednog međunarodnog poljoprivredno-prehrambenog sajma "Agra" u Gornjoj Radgoni u Sloveniji, a koji predstavlja jednu od najznačajnijih manifestacija te vrste u ovom delu Evrope.To je dogovoreno na današnjem sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića i državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i hrane Slovenije Damjana Stanonika.

Sajam "Agra" održava se od 22. do 27. avgusta 2020. i biće prilika da izlagači sklope međunarodne poslovne kontakte i predstave svoje proizvode potencijalnim kupcima iz više zemalja.

Na sastanku održanom u okviru zajedničke sednice vlada Srbije i Slovenije u Novom Sadu takođe je bilo reči o formiranju zajedničke radne grupe za digitalizaciju u poljoprivredi.

Potpisan je i Memorandum o tehničkoj saradnji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja kojim je dogovorena saradnja u oblastima u kojima je slovenačka tehnička i stručna pomoć dobrodošla, a to su evropske integracije, sa fokusom na izgradnju institucija, uvođenje pravnih tekovina EU i uspostavljanje srpske agencije za plaćanja i drugih nadležnih institucija za sprovođenje mera Zajedničke poljoprivredne politike EU iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/srbija-zemla-partner-poloprivrednog-sajma-u-sloveniji-17-12-2019

Објављено у Agroekonomija

Ministarstvo poljoprivrede je od početka ove godine isplatilo subvencije u vrednosti od 28,5 milijardi dinara. Time je realizovano 428.787 zahteva, što za ovogodišnje podsticaje, što za one zaostale iz prethodnih godina. U resornom ministarstvu ističu da su veći deo sredstava i opredeljeni budžet ostvareni u procentu od 93 odsto. Ipak, pojedini poljoprivrednici u Srbiji smatraju da su podsticaji u poljoprivredi izuzetno mali, naročito u biljnoj proizvodnji.Kako su nam rekli u Ministarstvu poljoprivrede, broj zahteva se godišnje uvećava u proseku za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uprava za agrarna plaćanja radi na unapređenju procesa, kako bi se ubrzale obrade.- Ove godine je, samo u okviru Uprave, uvećana produkcija izdavanja rešenja za oko 60 odsto u odnosu na 2018. godinu - govore u Ministarstvu poljoprivrede. - Rezultat toga bila je obrada svih ispravnih zahteva iz 2017. i 2018. godine. S obzirom na to da podnošenje zahteva za određeni broj podsticaja još traje, precizne podatke o iznosu koji će biti prenet u narednu budžetsku godinu imaćemo krajem ove godine.

Prema rečima Miroslava Kiša, predsednika Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine, ima poljoprivrednika koji nisu sve dobili ili im nešto od podsticaja kasni. Nadležni im, kaže on, govore da ili nije dobra dokumentacija, ili da im nedostaju kadrovi, pa je potrebno vreme da se sve to obradi.

- Agrarni budžet mogao bi da bude mnogo veći - ističe Kiš. - To je nešto što već godinama i decenijama pričamo, ali ovo sada je naša realnost. Država, očigledno, ne vidi poljoprivredu kao šansu, kao nešto u šta treba ulagati. Posedi su mali i usitnjeni, a ljudi iscrpljeni. Problema ima u mlečnom govedarstvu, stočarstvu, a i žitarice imaju nisku otkupnu cenu. Uvek apelujemo i tražimo više novca, ali ništa od toga. I tom poljoprivredniku, koji nije dobio subvencije, ili mu kasne, za njega je to sve.

Inače, prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište, ova godina je rekordna po površinama državnog zemljišta koje je dato u zakup. Najveću arendu ubiraju u Babušnici, Golupcu, Kniću, Kuršumliji, Medveđi, Prijepolju, Prokuplju, Raškoj...ZA novac iz IPARD programa Evropske unije namenjen za ulaganje u proizvodnju mleka, mesa, voća i povrća poljoprivrednici mogu da se prijave do kraja nedelje. Prerađivači imaju rok do februara. Najveće interesovanje poljoprivrednici su pokazali za kupovinu mehanizacije, odnosno traktora. Za kupovinu traktora uz pomoć evropskog novca, stiglo je 437 zahteva.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:836438-Poljoprivredi-do-sada-isplaceno-285-milijardi-dinara-subvencija-podsticaje-prenose-u-2020

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31