Чланци поређани по датуму: nedelja, 15 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 15 decembar 2019 18:03

Skočio izvoz voća

Izvoz voća na osnovu desetomesečnih podataka u ovoj godini veći je za 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kaže Zoran Keserović, predsednik društva voćara Vojvodine i dodaje da je dobro to što je jabuke izvezeno za 16 odsto više nego 2018. godine.

Takođe, najveći pomak u izvozu je ostvaren kod sveže maline i kajsije.Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu održano je savetovanje o savremenoj proizvodnji voća, a predsednik društva voćara Vojvodine rekao je da je ova godina za voćarsku proizvodnju zbog nepovoljnih vremenskih prilika bila teška, ali da je bez obzira na sve to ostvaren dobar rezultat u izvozu voćnih vrsta.

Zoran Keserović kaže da je u ovoj godini ostvaren izvoz voćnih vrsta u vrednosti od preko 600 miliona dolara.

Iz zemljoradničke zadruge Voćar iz Slankamena kažu da je godina bila dobra za jabuku i da su ostvareni dobri prinosi.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/izvoz-voca-veci-za-5-odsto-najvise-izvezeno-jabuka-malina-i-kajsija/krnfjbt

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 15 decembar 2019 17:58

Mušmula - lek iz voćnjaka

Potiče iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope. U regiji Kaspijskog jezera, odnosno severnog Irana, uzgaja se već oko 3.000 godina. U Grčku je donesena oko 700. godine p. n. e., a u Rim oko 200. godine p. n. e.Voće koje je nepravedno zapostavljeno, a zbog svojih lekovitih svojstava koristi se već hiljadu godina. Uvođenjem pomodnog voća, povrća i začina, zaboravili smo mušmulu.Koriste se listovi, kora, cvetovi, semenke i zreo plod mušmule. Plodovi su odličan laksativ i diuretik, smiruju upalu sluzokože želuca. Pektin koji se nalazi u ovom voću pomaže u snižavanju holesterola, zaustavlja krvarenja, poboljšava vid i blagotvorno deluje na kožu i kosu.

U narodnoj medicini kora mušmule koristi se za lečenje malarije, a ova binjka je rasprostranjena širom sveta. Podnosi temperature i do 36 stepeni ispod nule.Iako relativno dobro podnosi sušu, topla mediteranska klima nije pogodna za uzgajanje ove biljke.

Postoji četrdeset do pedeset vrsta koje se međusobno razlikuju po veličini i obliku ploda i po količini semenki u plodu.

Plodovi su vrlo ukusni, kiselkasto-slatkasti. Sazrevaju od druge polovine oktobra do kraja decembra. Bogati su različitim mineralnim solima, pektinima, organskim kiselinama i vitaminima, koji blagotvorno deluju na ljudski organizam.To je bilo veoma značajno voće tokom vremena rimske imperije i srednjeg veka. Rimljani su raširili mušmulu po Evropi, prvo po Italiji i Grčkoj, gde se jako dobro odomaćila. Otkriveno je da su rimski vojnici sadili mušmulu u svojim vojnim logorima.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/3774917/musmula--voce-misticnih-moci.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Za proizvođače rakije iz regiona potiska varoš Senta postala je nazaobilazna tačka, u kojoj se proverava kvalitet žestine iz kazana poljoprivrednih proizvođača, malih pecara i destilerija.Tako bilo i na međunarodnom “Nikoljdanskom festivalu rakije” koji je priređen 19.put, uz rekordan broj uzoraka, najprestižniji je festival rakije u Srbiji i jedan od prestižnijih u regionu. Manifestaciju “Senćanski dani poljoprivrede” koja je velika promocija lokalnih poljoprivrendih, prehrambenih i zanatskih proizvoda otvorio je predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi, a u ime organizatora učesnike je pozdravio predsednik udruženja poljoprivrednika Sente Ferenc Šoti.

Delikatan zadatak imao je međunarodni žiri jer je za degustiranje i ocenjivanje pristiglo 692 uzoraka rakije 212 proizvođača. Na ovaj impozantni samit slile su se rakije raznih fela iz Srbije, odnosno velikog broja vojvođanskih mesta, Mađarske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine. Konkurencija je bila najžešća među kajsijevačama i šljivovicama gde je bilo preko stotinu uzoraka, ali nisu se dale ni dunjevače, viljamovke, kruškovače, lozovače, višnjevače, trešnjevače i druge kapljice iz ovogodišnje produkcije, kao i rakije koje su imale kade da odleže u buradima ili drugim prikladnim posudama.

- Kvalitet rakije je bio izuzetno dobar pa su šampionski pehari dodeljeni u 14 kategorija, u kojima je bilo najviše uzoraka. Žiri je ocenjivao čak 33 vrste rakije i destilata. Zlatne, srebrne i bronzane medalje zaslužilo je dve trećine rakija, ili njih 466 tako da ova priznanja zaslužilo je 170 proizvođača, a njih 42 su se morali zadovoljiti samo zahvalnicama. Može se reći da je ova godina bila veoma dobra za proizvodnju prirodnih domaćih voćnih rakija, pa je veći broj uzoraka od strane žirija ocenjen sa maksimalnih 20 bodova, a kada je došao red da se odredi apsolutno najbolja rakija, za kraljicu među ovogodišnjim rakijama izborila se viljamovka - raportirao je glavni organizator “Nikoljdanskog festivala rakije” Mikloš Nađ, inače predvodnik Prvog reda vitezova rakije u Srbiji “Sveti Nikola”, koji je osnovan u Senti.

Za izuzetno dobru viljamovku pehar za apsolutno najbolju rakiju “Nikoljdanskog festivala rakije” pripao je Šandoru Kohanecu iz Temerina, koji je razumljivo poneo i šampionski pehar u kategoriji viljamovki.

- Svo voće ove jeseni je bio kvalitetno, naročito kruška viljamovka koja je dala najbolju kapljicu. Jedino mi je ove sezone podbacila kajsijevača, bar u našoj pecari, možda zbog obilnog roda i kišovitog vremena pa kajsije nisu imale dovoljno slasti. Pečem sedam-osam vrsta voćnih rakija od voća koje kupujem. Voćnjaka smo se otarasili jer imamo registrovanu uslužnu pecaru, pa nismo mogli sve da postižemo. Rakiju vredi peći, od toga živimo - kaže Kohanec.Šampionske pehare po kategorijama osvojili su Marta Dudaš iz Bačke Topole za dunjevaču, Žolt Ovari iz Šupljaka za jabukovaču, Laslo Guljaš iz Stare Moravice za kajsijevaču, Emil Poljak iz Ostojićeva za kruškovaču, Zoran Varađanin iz Bajmoka za komovicu, Velibor Brajović iz Crvenke za šljivovicu. Šampionske pehare osvojili su i gosti iz Mađarske Mihalj Apro iz Čanjteleka za breskovaču, Atila Nađ iz Đermelja za lozovaču, Arpad Farkaš iz Šandorfalve za trešnjevaču i mešanu voćnu rakiju, Šandor Sabo iz Jaskišera za višnjevaču, za rakiju od zove pehar je pripao Ferenc Hatoš-Sekanderu iz Senteša. Među uzorcima odležalih rakija najbolje se pokazala i zavredila je šampionski pehar šljivovica Joce Botoškog iz Kaća.

- Rakije jabukovače i šljivovice su najbolje kada odležavaju i sazrevaju u hrastovim buradima, a ta fuzija aroma, mirisa i svega ostalog što nosi hrastovina jako je bitna. Pre svega bitno je da je burad od planinske hrastovine i iz zanatske izrade. Buradi mora biti zrela i važna je njihova trogodišnja priprema pre nego što se u njih rakija stavi na odležavanje, da bi dobila fine arome od hrastovine koja ima oko 12 osnovnih mirisa i što rakija duže odležava time dobija više na kvalitetu. Drvo je porozno i alkohol polako isparava, ali rakija za razliku od vina voli da je u dodiru sa kiseonikom - objašnjava Joca Botoški.

Botoški napominje da se kod nas pokazalo da šljivovica bogom dana za sazrevanje u hrastovim buradima i posle zrenja od pet godina je vrhunska rakija koja je u kategoriji sa najboljim francuskim konjakom. Na drugoj strani delikatesne mirisne rakije kao što su kajsijevača, višnjevača, trešnjevača, breskovača, koje se cene zbog karakterističnh mirisa, moraju da ostanu “bele” i odležavaju u staklenim ili prohromskim posudama, jer bi izgubile svoje voćne mirise zbog hrastovine. Od delikatesnih mirisnih voćnih rakija jedino dunjevača može kraće vreme da odleži u hrastovom buretu.

Za najboljeg proizvođača rakije iz Srbije proglašen je Ištvan Bilicki iz Sente, koji je učestvovao sa 21 uzorak i osvojio 18 medalja, a ovo priznanje na senćanskom festivalu je osvajao već 12 puta.

- Osvojenih pet zlatnih, osam srebrnih i pet bronzanih medalja lep je uspeh, u sezoni kojom nisam baš zadovoljan. Bilo je perioda sa jako velikim vrućinama, pa se voće skoro osušilo tako da nije imalo arome ni dovoljno slasti. Doduše, godina je bila jako rodna, čak su se na momente lomile i grane, ali kvalitet plodova je bio slabiji - iako ponosan na novi uspeh, ukazao je na proizvođačke nevolje Ištvan Bilicki.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-vilamovka-iz-temerina-sampionska-kaplica-15-12-2019

Објављено у Agroekonomija

Sto šezdeset poljoprivrednika vučjanskog kraja danas je preuzelo ugovore za dodelu subvencija ukupne vrednosti 3,6 miliona dinara koje će im već sutra biti uplaćene na tekuće račune.

Danas je u Domu kulture u Vučju nastavljena podela subvencija poljoprivrednim proizvođačima započeta juče u Grdelici.

„Poljoprivreda predstavlja izuzetno značajan ekonomski potencijal za naš grad i zato se iz godine u godinu trudimo da podržimo poljoprivredne proizvođače i njihov rad. Svesni smo činjenice da je poljoprivredna proizvodnja ozbiljan privredni sektor i zato nastojimo da za oblast poljoprivrede opredelimo sve više sredstava. U tekućoj godini agrarni budžet je iznosio 90 miliona dinara, dok je za 2020. predviđen iznos od preko 110 miliona. Subvencionisanje, koje je povod našeg današnjeg okupljanja, se nalazi na vrhu naših prioriteta i zato smo za tu namenu opredelili 30 miliona dinara u tekućoj godini. 787 nosilaca poljoprivrednih gazdinstava će dobiti subvencije“, poručio je gradonačelnik Leskovca Goranb Cvetanović prilikom dodele ugovora poljoprivrednicima u Vučju.Podela subvencije će biti nastavljena sutra u Manojlovcu.

Izvor:https://jugmedia.rs/podsticajna-sredstva-za-160-poljoprivrednika-iz-poreckog-kraja/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31