Чланци поређани по датуму: petak, 08 novembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 08 novembar 2019 18:39

Upoznajte lisičaru!

Lisičara (Canthrellus Cibarius) je široko rasprostranjena, veoma dobro poznata vrsta. Poznata je i kao lisičarka, lisičica, pršutnica (ovo poslednje ne znam odakle i zašto, znam samo da se slično zove i na ruskom, pa iz toga izvlačim zaključak da smo taj naziv poneli iz prapostojbine).
Kako je ovo veoma dobro poznata vrsta u opisu ću dati samo glavne karakteristike vrste.
Opis vrste
Lisičara je relativno sitna gljiva koja svoj rast nadopunjuje brojnošću, tako da se vrlo retko mogu pronaći pojedinačni primerci. Praktično je pravilo da kada
nađete jednu pretražite blisku okolinu i vrlo verovatno će vas, sakriveni ispod lišća, čekati ostali primerci. Na gljivi je moguće razlikovati šešir i stručak pri čemu je prečnik šešira od tri do 12 (češći su sitniji primerci), a visina gljive je od tri do osam centimetara.
Boja i jednog i drugog je ista, žuta do žutonarandžasta. Meso ove gljive je u sredini prljavobelo do svetložuto, dok prema spoljašnjem omotaču poprima boju same gljive (žuto do narandžastožuto).
Posebna odlika ove vrste su listići, karakteristično debeli i razmaknuti, tako da skoro liče na grančice, nikako na lamele, koji se spuštaju niz stručak i nešto malo svetlije boje od šešira. Takođe, miris koji podseća na breskve predstavlja poseban kvalitet ove gljive.
Vreme i mesto rasta
Možete je tražiti od kraja maja pa sve do kraja oktobra po listopadnim šumama, osobito ispod hrastova i bukava (mada postoji i njena srodnica koja raste ispod
četinara, ali o njoj drugom prilikom). Upotrebljivost Zbog žilave konzistencije mesa nije pogodna za sušenje, ali je izuzetna na sve druge načine.
Važno upozorenje
Gljivara početnika, u potrazi za ovom vrstom, može prevariti (odatle joj i ime) zavodnica (Omphalotus Olearius). Da biste izbegli moguće zamene vodite računa o
sledećem: zavodnica raste na panjevima ili odumrlom drveću busenasto, dok lisičara raste isključivo na zemlji – pojedinačno; zavodnica ima izražene tanke guste listiće, a lisičara debele i retke; miris zavodnice podseća na smolu (vrlo je slabo izražen) dok je miris lisičare voćni i, konačno, zavodnica vrlo često oboji ruku kojom je hvatana u žuto, pa je po tom bojenom tragu lako razlikujemo.
Zamene sa drugim predstavnicima roda Canthrellus nisu ni osobito bitne, a posebno ne opasne pa ih neću ovde ni razmatrati.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja
petak, 08 novembar 2019 18:29

SPOS u borbi protiv trovanja pčela

Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ), Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj jugoistočne Evrope i Savez pčelarskih organizacija Srbije organizuju Okrugle stolove na temu borbe protiv trovanja pčela u Beogradu, Surdulici i Bosilegradu. Danas, 8. novembra 2019. godine, u Bosilegradu, održan je treći okrugli sto o trovanju pčela uz podršku GIZ-a.

Skupu je prisustvovalo 60 pčelara i voćara.

Ispred Ministarstva poljoprivrede učestvovao je Nebojša Ristić iz poljoprivredne inspekcije iz Beograda. Iz PSSS Vranje prisustvovali su Nebojša Mladenović i Robert Širtov.

Učesnike današnjeg Okruglog stola je pozdravio i kao dugogodišnji pčelar učestvovao u radu predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev. Prisustvovao je i zamenik predsednika opštine Stefan Stojkov, kao i predsednik Skupštine opštine Slavčo Vladimirov. Skupu je prisustvovala i Rada Đorđević iz veterinarske ambulante.

U radu Okruglog stola učestvovali su: Irena Džimrevska iz makedonskog GIZ-a koji je finansijer ovih okruglih stolova, načelnik veterinarske inspekcije Zoran Ivanović, dr Goran Jevtić, Institut za krmno bilje Kruševac i Siniša Ilinčić, dipl. inženjer zaštite bilja.

Moderator okruglog stola je i ovog puta bila Aleksandra Sekulović iz NALED-a, koja vodi četvorogodišnji projekat koji je SPOS dobio kod NALED-a sa istim ciljem kroz široki javno-privatni dijalog, te se zahvaljujemo njoj i Violeti Jovanović izvršnoj direktorki NALED-a što su prihvatile da učestvuju, radi razmene iskustava i informacija, jer svi stremimo ka što efikasnijem rešavanju ovog problema.

U diskusiji je učestvovao veliki broj prisutnih, sa vrlo konkretnim i konstruktivnim predlozima, na osnovu kojih će se formirati konačna strategija SPOS-a i Odbora za zaštitu pčela SPOS-a u borbi protiv trovanje pčela.

Trečem okruglom stolu su od medija prisustvovali Radio Bosilegrad, Event produkcija, portal Far iz Dimitrovgrada, kao i novinsko izdavačka kuća Bratstvo.

Nakon završetka i trećeg okrugla stola, sačiniće se odgovarajuća dokumenta sa predlozima za rešavanje problema, koja će se koristiti u pregovorima sa donosiocima odluka na različitim nivoima, kao i u aktivnostima koje će SPOS sprovoditi u narednom periodu u borbi za spas pčela.

Upućujemo veliku zahvalnost GIZ-u i Ministarstvu poljoprivrede što su nakon dobrog predstavljanja kompleksnosti i veličine problema, odlučili da nam sistemski pomognu u suzbijanju trovanja pčela.

Izvor:http://spos.info/odrzan-treci-okrugli-sto-o-trovanju-pcela/

Објављено у Pčelarstvo

Kvalitetna srpska vina, mlečni proizvodi, kao i organski proizvodi od aronije i tartufa predstavljeni su na nacionalnalnom štandu Srbije na Drugom kineskom međunarodnom sajmu izvoza EKSPO u Šangaju. Domaće privrednike obišli su predsednica Vlade Ana Brnabić, u društvu ambasadorke NR Kine u Srbiji Čen Bo.

Na ovogodišnjoj manifestaciji deset kompanija iz Srbije predstavlja se kupcima iz Kine i celog sveta. Na našem štandu ima najviše prehrambenih firmi, koje nastupaju pod sloganom "Arome čiste prirode".

Na ovoj sajamskoj smotri 3.000 kompanija izlaže svoju ponudu na 400.000 kvadratnih metara izložbenog prostora.

Naš izlagački prostor su to posetili i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

- Srbija može da ponudi kineskom tržištu kvalitetne proizvode, ali je osnovni problem kontinuitet u isporukama robe, zbog čega je potrebno da se obezbede velike količine - predočio je Ljajić.

On je ukazao na to da se zbog toga mora ići na specifične vrste kvalitetnih proizvoda, koji nemaju konkurenciju na globalnom tržištu ili je pak ona manja.

- Ovde smo videli neke od tih proizvoda koji imaju mogućnosti da se prodaju na ovom tržištu i siguran sam da ćemo iz godine u godinu povećavati i asortiman robe, ali i njihovu količinu, pa i kontinuitet - rekao je Ljajić.

Ljajić je poručio da Srbija mora da bude prepoznatljiva po nekom od proizvoda, i da zato moramo da se koncentrišemo na nekoliko njih i da rebrendiramo proizvode koje izvozimo, što će nam otvoriti vrata i za svu drugu robu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2684842/srpska-vina-mlecni-proizvodi-i-organski-proizvodi-od-aronije-i-tartufa-stigli

Објављено у Agroekonomija

U okviru redovnih aktivnosti, a u cilju jačanja saradnje lokalnih samouprava, poljoprivrednih stručnih službi i poljoprivrednika, pomoćnik ministra Aleksandar Bogićević danas je posetio Vršac. Pre obilaska PSS Agrozavod i radnog sastanka u Gradskoj kući, Bopgićević je posetio poljoprivredno gazdinstvo Nikolin u Uljmi.

Borivoje Nikolin, 30-ogodišnji poljoprivrednik iz Uljme, bavi se ratarstvom, i to je, kako kaže, porodični posao. Obrađuje više od 850 ha, na kojima gaji kukuruz, pšenicu, suncokret i uljanu repicu, a za unapređenje proizvodnje do sada je koristio različite podsticaje.

“Sada ću konkurisati za sredstva IPARD-a, to bi mi značilo jer olakšava nabavku dodatne mehanizacije, koja nam je neophodna da bismo obrađivali svu ovu zemlju”, objašnjava Borivoje, i dodaje da, zbog niskih cena proizvoda, mora mnogo da se ulaže, da bi se trud isplatio.

Pomoćnik resornog ministra, Aleksandar Bogićević, izrazio je zadovoljstvo onime što je čuo i video obilazeći ovo gazdinstvo, posebno zbog činjenice da ga vodi mlad čovek koji ima odličnu saradnju i sa poljoprivrednom stručnom službom.

“Problema ima, kao i svuda, to smo čuli u razgovoru maločas, ali mislim da ovako udruženi, ljudi koji prate i koriste programe ministarstva, pokrajine, evo i IPARD program, razmišljaju o svojoj budućnosti, i na ovakav način, uz dobru saradnju, postižu i dobre prinose, kao što je i naš domaćin rekao”, poručuje Bogićević.

S druge strane, saradnja stručnih službi i lokalnih samouprava mora biti bolja, zaključeno je nakon radnog sastanka u gradskoj kući u Vršcu. Agrozavod pokriva teritorije Vršca, Plandišta, Bele Crkve i Kovina, i sa njima je do sada imao dobru saradnju.“Mislim da smo jedan dogovor napravili da ta saradnja u idućoj godini bude i mnogo bolja, i da poljoprivrednici to i osete”, kaže Bogićević.

Ono što bi mogao biti problem je mali broj savetodavaca, koji brinu o 155 hiljada ha obradivih površina:

“Četvoro ljudi za četiri opštine, sa preko 16.000 registrovanih poljoprivednih gazdinstava i tolikom obradivom površinom zemljišta, je stvarno mali broj. Nadam se da ćemo ga povećati, i da će i pokrajiski sekretarijat i ministarstvo stati iza nas da tako nešto i uradimo”, navodi direktorka Agrozavoda, Snežana Kremić.

Radna poseta završena je razgovorima u poljoprivrednoj stručnoj službi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poboljsati-saradnju-sa-poljoprivrednim-strucnim-sluzbama_1065057.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30