Чланци поређани по датуму: četvrtak, 07 novembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Na obroncima Gledićkih planina nedaleko od sela Rekovac u blizini Trstenika uzdiže se velelepni manastir Kalenić. Ime je dobio po istoimenoj obližnjoj reci koja se uliva u Veliku Moravu. Posvećen je Vavedenju Bogorodice, pripada šumadijskoj eparhiji i proglašen je za nepokretno dobro i spomenik kulture od izuzetnog značaja. Tokom više od 600 godina postojanja u manastiru su se smenjivala bratstva, a početkom 18. veka u njemu je utočište pronašlo bratstvo iz manastira Morača. Danas je Kalenić ženski manastir u kome žive igumanija, dve monahinje i tri iskušenice koje čine sestrinstvo manastira. Prema predanju manastir je kao svoju zadužbinu izgradio velmoža Bogdan koji je službovao na dvoru despota Stefana Lazarevića. Raskošna građevina sagrađena
je između 1407. i 1413. u stilu Moravske škole po ugledu na crkvu Lazaricu. U zvaničnim spisima manastir se prvi put pominje 1476. i to u zapisima turskih osvajača.
Osnova crkve posvećena Vavedenju presvete Bogorodice izgrađena je u obliku sažetog trikonhosa. Centralno kube uzdiže se iznad prostora oivičenog konhama. Nad središnjim delom centralne crkve nalazi se prilično izdužena kupola bez prozora. Oltarska apsida je neobična – polukružnog oblika u unutrašnjem delu, dok je petostrana u spoljašnjem. Na isti način su napravljene i bočne konhame. Za Kalenić se kaže da je najraskošniji manastir moravskog stila koji odlikuje bogata arhitektonska vrednost, jer se sagrađen naizmeničnim ređanjem kamena i opeke koja je korišćena za spoljašnju fasadu.
Reljefna dekoracija u vidu isprepletanih traka je potpuno neuobičajena za srpske srednjovekovne manastire. Naime, iznad prozora su plitko urezani reljefi biljaka i životinja, ali i ljudski likovi. Iako imaju prvenstveno dekorativnu namenu na pojedinim mestima su uklesane scene iz Starog zaveta, ali i brojna mitološka bića. Iako ne postoje zvanični podaci da je manastir ikada opusteo, veruje se da je početkom 17. veka bio opljačkan i napušten, ali su ga ponovo oživeli monasi iz manastira Morača. Prva zvanična obnova bila je sredinom 18. veka, nova priprata je dozidana 1806. a u vreme vladavine Miloša Obrenovića obnovljen je manastirski konak, zvonik i zidovi glavne crkve, a dograđena je trpezarija. Tada je urađen i prelepi ikonostas sačinjen od 37 ikona
koje su razmeštene na četiri nivoa, a svaku ikonu je radio drugi umetnik. Potpuna obnova Kalenića urađena je u periodu od 1928. do 1930. dok su konzervatorski radovi rađeni dva puta između 1968. i 1970. i krajem prošlog veka.Mnogi posetioci ostaju zadivljeni prelepim i izuzetno očuvanim freskama
iz prve polovine 15. veka koje predstavljaju vrhunsko slikarsko delo tog doba.
Primetan je jak uticaj vizantijske umetnosti, a posebno se izdvajaju dve kompozicije „Svadba u Kani“ i „Sveti ratnici“. Naslikani su i uobičajeni hrišćanski motivi kao što su verski praznici, zemaljski život Hristov i njegova Čuda, kao i ciklus apokrifnog žitija Bogorodice u priprati, u kojoj se nalazi i ktitorska kompozicija - protovestijar Bogdan zajedno sa ženom Milicom i bratom Petrom prilazi despotu Stefanu.Kalenić prati i misterija kako su ove freske sačuvane u tako dobrom stanju do današnjih dana, posebno živopis iz 15. veka.
Tajna je razotkrivena 1877. kada su ispod sloja kreča otkrivene freske raskošne lepote. Naime, turski osvajači su tokom svojih brojnih pohoda kroz Srbiju uništavali sve pred sobom i kopali oči svetaca u srpskim crkvama i manastirima. U to doba neko se u Kaleniću dosetio, pa je zidove prekrečio i od Turaka ispod tankog sloja kreča sakrio srednjovekovne freske i tako sačuvao ovo blago do današnjih dana. Za manastir Kalenić vezuje se brojne legende i čuda. Jedno vreme u manastiru su se čuvale mošti srpskog kralja Stefana Prvovenčanog pre nego što su prenete u Studenicu. U ovom manastiru je pred
početak Prvog svetskog rata kratko živeo vladika Nikolaj Velimirović. Manastirom je bio opčinjen i čuveni pesnik Vasko Popa koji mu je posvetio i pesmu „Kalenić“. U manastiru se čuva čudotvorna ikona Bogorodice Gerondise koja je doneta sa Svete Gore i smeštena je između oltara i južne pevnice. Pored ove svetinje, čuva se i deo sveštene odežde Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca. Naime, Kalenić kao zavetnu slavu praznuje 12. maj posvećen
Svetom Vasiliju Čudotvorcu i tog dana se u manastiru na liturgiji okupi više od desetak hiljada ljudi na liturgiji. U manastiru Kalenić se tradicionalno već pet decenija svake godine održava Sabor „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju”. Cilj je očuvanje tradicionalne nošnje, običaja i izvorne muzike za buduća pokoljenja da ne zaborave ko su i odakle potiču.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Kiša koja je u topličkom kraju pala posle dvomesečne suše, dobro je došla oranicama, ali vlaga koja je u zemlju prodrla tek pet do šest centimetara nije dovoljna da bi radovi na pripremi zemljišta za setvu počeli, rekao je savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe (PSS) u Prokuplju Radovan Bjelica.

Kako je naveo, pošto se u naredna dva dana očekuju obilnije padavine, izvesno je da će zemljištu biti obezbeđena optimalna vlaga, do dubine od 10 do 15 centimetara, već narednog vikenda toplički ratari moći će da uđu u svoje njive i da počnu setvene radove.

- Ratarima se preporučuje da setvene radove obave najbrže moguće, kao i da koriste obavezno 5% do 10% više setvenog materijala od uobičajenog - rekao je Bjelica.

Naglasio je da se sa setvom uveliko kasni i da je optimalan rok za te radove od 5. do 25 oktobra odavno prošao, tako da je za ratare sada najvažnije da pored brzine budu i jako oprezni kod izbora setvenog semena.

Tako im je za setvu preporučeno isključivo korišćenje deklarisanog semenskog materijala i zabranjena upotreba "pšenice sa tavana", a poželjna je i upotreba đubriva koja imaju veći procenat kalijuma i fosfora.

Jesenja setva na teritoriji Prokuplja, Blaca, Žitorađe i Kuršumlije obaviće se na površini od 12.500 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2684065/toplicki-ratari-uskoro-ce-moci-da-zapocnu-jesenju-setvu-preporuceno-koriscenje-iskljucivo

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
četvrtak, 07 novembar 2019 16:48

Piroćanci u borbi za autentičnost i kvalitet!

Danas je u Skupštini Grada Beograda održan prvi Švajcarsko-srpski forum o proizvodima sa geografskim poreklom (GI): OriGInal iz Srbije, u organizaciji NALED-a i SEEDEV-a uz podršku Švajcarske agencije za međunarodnu saradnju.

Forum je u ime NALED-a otvorio gradonačelnik Pirota, mr Vladan Vasić, a okupljenima su se obratili i Vuk Radivojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu i ambasador Švajcarske u Srbiji, njegova ekselencija Filip Ge.

Ovom prilikom razgovaralo se o značaju oznake geografskog porekla koju je u Srbiji do sada ponelo 57 proizvoda – među kojima su pirotski kačkavalj i pirotski ćilim – i koji nose značajan potencijal za brendiranje lokalnih zajednica iz kojih potiču, kao i za podsticanje ekonomskog rasta.

Stručnjaci iz Švajcarske su na Forumu podelili iskustva ove zemlje u promociji lokalnih proizvoda na globalnom tržištu.

Gradonačelnik Vasić između ostalog istakao je: „Hrana, rukotvorine i zanatski proizvodi sa geografskom oznakom su vredan resurs za lokalni razvoj. Podrškom Savezima poput OriGInala i Etno mreže čuvamo identitet i tradicionalna znanja koja se prenose generacijama i zato se radujemo razmeni znanja s našim gostima iz Švajcarske kako bi nam svojim iskustvima pomogli da što pre uhvatimo korak sa najboljima.“

U okviru filma o proizvodima sa geografskim poreklom iz Srbije prikazanog na Forumu, predstavljena je i Zanatska zadruga za izradu pirotskog ćilima “Damsko srce“ iz Pirota.

Iz obraćanja gradonačelnika Vasića izdvajamo i sledeće: „Sa nešto više od 50 zaštićenih proizvoda Srbija mora da nađe način ne samo da proširi ovu paletu već i da postojeće bolje promoviše i plasira na domaćem i svetskom tržištu. Proizvodi s geografskom oznakom su sinonim ne samo za autentičnost već i za kvalitet. Za tri četvrtine naših građana, GI oznaka je potvrda da su sastojci korišćeni za pripremu isključivo iz kraja iz kojeg je proizvod, a 54% da je proizveden na tradicionalan način. To je značajno veće poverenje koje gajimo prema ovim proizvodima nego građani Evropske unije. Svaki drugi stanovnik EU smatra da je GI oznaka potvrda mesta i načina pripreme, ali tek svaki treći da je to potvrda kvaliteta i porekla.“

Izvor:http://www.plusonline.rs/vladan-vasic-proizvodi-sa-geografskom-oznakom-vazan-resurs-za-lokalni-razvoj/

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 07 novembar 2019 16:44

Noć Ukusa na Đeram pijaci!

JKP Gradske pijace i UKUS FEST pripremaju još jednu veliku gastronomsku manifestaciju : „Noć Ukusa“. U petak 15. novembra od 18:00 sati pa sve do ponoći, na Đeram pijaci, sve će biti u znaku najlepših čarolija najukusnije hrane i pića, ali i zabave, druženja, vrhunske muzike najboljih DJ majstora.

Na manifestaciji će biti predstavljena široka lepeza preko 4000 proizvoda sa oko 100 izlagača iz cele Srbije.

„Noć Ukusa“ će biti i prilika da probate najbolje i najukusnije sireve, suhomesnate proizvode, ajvare, ljutenice, paprike sa sirom, kajmak.. Slana zadovoljstva biće u znaku pršute, domaćih kobasica, kulena, čvaraka. Posle dobrog zalogaja, sve teče lagano uz čašu pravog domaćeg piva. Mnogi će se zasladiti džemovima, čuvenim slatkišima iz stare dobre bakine kuhinje. Na štandovima će moći da se kupe najkvalitetniji proizvodi Srbije. U specijalnim degustacijama, posetioci će uživati u ukusima zaboravljenih jela, sasvim prirodnih sokova, likera, rakije, renomiranih vina. Na „Djeram“ pijaci će biti jedinstvena prilika da se probaju arome iz starih kuvarskih almanaha, ali i da svi uživaju u jedinstvenim novim proizvodima koji će upotpuniti savršenstvo doživljaja „Noći Ukusa“.

Ulaz za posetioce je besplatan!

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30