Чланци поређани по датуму: subota, 02 novembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Svedoci smo da su savremene tehnologije svakim danom sve prisutnije u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako možda zvuči kao naučna fantastika, ali za deset godina većinu poslova na njivama i u plastenicima obavljaće roboti. Ljudi će biti angažovani u nadzoru proizvodnje i vođenju ekonomije, a ko bude ovladao novim tehnologijama imaće stabilniju, kvalitetniju proizvodnju a samim tim i bolje prihode.
Da ovo nisu samo snovi onih sa bujnom maštom potvrđuje dr Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u
Beogradu. Pravi čovek na pravom mestu spreman da, ukoliko bude razumevanja i potrebnih investicija, srpsku poljoprivedu uvede u novu i, možda, u ovom trenutku potpuno nezamislivu budućnost koja je tu na korak od nas.
Još kao dete gledajući naučno – fantastične filmove zainteresovao se za robotiku. U pitanju je izazovna i izuzetno interesantna naučna disciplina koja zahteva široka znanja od bioloških nauka, fizike, matametike pa do primenjenih, tehničkih nauka. Završio je Mašinski fakultet a zatim magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom Univerziteta u Beogradu.
- Od početka sam se usmerio ka automatici i robotici. Tako danas, već trideset dve godine, se bavim robotikom u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu gde rukovodim Centrom za robotiku a takođe sam angažovan i kao profesor na Doktorskim studijama na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu gde držim predmet „Autonomni robotski sistemi bez ljudske posade“. Volim ovu naučnu oblast i trudimse da kod mladih (studenata i istraživača) probudim entuzijazam i želju da se dokažu u ovoj oblasti nauke za koju kažu da je budućnost naše civilizacije – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić.
Njegovi projekti već imaju i primenu u praksi, konkretno u agrarnoj proizvodnji.

- Poljoprivreda je u Srbiji jedna od strateški najvažnijih privrednih grana kojom se bavi i od koje živi više od milion stanovnika u našoj zemlji. Iako imamo odlične prirodne uslove za bavljenje poljoprivredom, ona se suočava s mnogo problema. Jedan od gorućih problema je veoma nizak procenat navodnjavanja obradivih površina (manje od 3%). Drugi problem je često nekontrolisano i nestručno korišćenje pesticida i đubriva što u dužem periodu uništava biološku vrednost zemljišta. Ne samo što se uništavaju prirodni resursi (zemljište, voda i energija) već to direktno utiče na prinose, kvalitet i cenu proizvodnje – kaže nas sagovornik koji je osmislio sistem za „pametno korišćenje zemljišta“ koji je namenjen malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima (do 10
hektara zemlje) kojih je više od 93 posto u Srbiji.

- Suština primene postrojenja je da omogućava daljinski komandovano navodnjavanje (od kuće) uz racionalno trošenje vode, dohranjivanje (fertilizaciju) kroz
sistem navodnjavanja i korišćenje energije sunca i vetra za pokretanje pumpnog postrojenja. Iako se radi o tehnološki sofisticiranom sistemu, on je ekonomski održiv, pristupačan korisnicima uz subvencije ministarstva ili lokalne samouprave. Očekuje se njihovo masovnije korišćenje jer ovi sistemi sami sebe otplate već posle dve do tri godine, a radni vek im je 30 godina. Zbog pogodnosti koje pruža godišnja ušteda je i do 5000 evra – kaže ovaj vrsni naučnik. Jedan takav sistem već je postavljen u junu 2018. ataru sela Belegiš na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu jednog mladog domaćina.
- Pre postavljanja našeg sistema on je svoje useve na 3, 4 hektara navodnjavao posredstvom dizel agregata snage 5 kilovata i pumpom od 3 kilovata. Dnevno je agregat radio 5-6 sati uz potrošnju u proseku 10-12 litara goriva. To su bili veliki troškovi. Uz to je njiva udaljena 3,5 km od domaćinstva gde živi, pa je tri do četiri puta dnevno morao traktorom da dolazi do svoje njive da bi kontrolisao i dopunjavao strujni agregat i sistem za navodnjavanje (kap-po-kap i sa rasprskivačima). Kada je instalirao naš daljinski sistem za pametno korišćenje zemljišta, sve je mogao da radi od kuće sa svog mobilnog telefona. Uređaj je bešuman, može se programirati da se sam uključuje po potrebi, a na njega su povezani bežični senzori postavljeni u zemljište koji mere vlažnost, temperaturu i pH vrednost. Mere se mikroklimatski parametri na lokaciji (temperatura, vlažnost, pritisak) a na osnovu ovih pokazatelja zemljišta i vazduha može se predvideti pojava biljnih oboljenja na usevima i shodno tome na vreme preduzeti zaštitu bilja. Kao rezultat, dobija se napredniji usev i bolji prinos
uz manji utrošak zaštitnih fito-preparata a time i zdravija hrana. Primenom ovog sistema već u prvoj sezoni je ostvario značajnu dobit, a u drugojgodini je otplatio investiciju i odlučio se da proširi kapacitet – otkriva dr Rodić i dodaje:
- I ne samo to. U avgustu u jeku poljoprivredne sezone naš domaćin je priuštio sebi i svojoj porodici da ode na odmor na more i bez obzira na daljinu nije imao problem sa upravljanjem sistema. Tako nešto je ranije bilo nezamislivo. Ovo otvara potpuno nove perspektive u savremenoj proizvodnji malih i srednjih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Doktor Rodić učestvovao je i u patentiranju solarnog koncentratora, koji se može koristiti u sistemu daljinskog grejanja i hlađenja.
- Solarni koncentrator energije je patentirani uređaj za korišćenje toplotne energije sunca (energije infra-crvenog zračenja). Ovo je novi proizvod na domaćem tržištu i spada u red najefikasnijih energetskih uređaja čija primena može da se očekuje, kako u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji (za grejanje plastenika i staklenika, staja, farmi pilića itd.) tako i u sektoru prerade gde god je potrebna velika količina toplotne energije za termičku obradu sirovina (mlekare, mesna industrija, proizvodnja sokova i konzervirane hrane). Koncentrator energije radi na sledeći način - sunčeva toplotna energija
se uz pomoć velikog paraboličnog ogledala reflektuje u fokusnu tačku (sferni prijemnik toplote) odakle se „sakupljena“ energija cirkulacionom pumpom odvodi do potrošača (tehnološkog procesa). Višak toplotne energije se može uskladištiti u podzemne rezervoare energije i koristiti u zimskom periodu za grejanje. Mlekare, industrija mesa i industrija konzerviranog voća i povrća su potencijalno najveći korisnici ovih solarnih postrojenja. Stepen korisnog dejstva koncentratora je oko 80% i korišćenjem u dužem vremenskom periodu mogu se ostvariti ogromne uštede u troškovima energije. Ako se koristi
za grejanje plastenika, staklenika, staja i farmi prinosi i kvalitet proizvodnje se može višestruko uvećati.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Farma na poljoprivrednom kompleksu Narodnih kuhinja Majka Devet Jugovića u Novom Brdu na Kosovu i Metohiji, proširena je posle pet meseci. Projekat od 85.000 EUR, u saradnji sa Eparhijom Raško-prizrenskom, finansirala je francuska humanitarna organizacija Solidarnost za Kosovo, na čijem čelu je Arno Gujon.

Arno Gujon kaže da je na ideju o proširenju kompleksa i izgradnji dve nove štale za krave muzare došla Svetlana Stević, koja je na čelu narodnih kuhinja.

- Finansirali smo proširenje i tražili pomoć od naših 12.000 donatora u Francuskoj. Posle pet meseci intenzivnog rada, dve nove štale su izgrađene. Bilo je prostora za 26 krava, a sada je kapacitet dupliran. Biće duplo više mleka, duplo više sira i duplo više hrane za korisnike Narodne kuhinje - ističe Gujon.

Kaže da već sedam godina, u saradnji sa Eparhijom Raško-prizrenskom, finansiraju samoodržive projekte koji omogućavaju narodnim kuhinjama da ne zavise od spoljašnjih donacija u hrani.

- Ranije su narodne kuhinje živele od donacija. Sada imaju farme, mlekare i plastenike. Finansirali smo i izgradnju fabrike za pasterizaciju voća i povrća - kaže Gujon.

Ističe da na farmama ima oko 20 zaposlenih, što znači da 20 porodica ne zavisi od humanitarne pomoći, već od rada.

Izvor:https://www.ekapija.com/philanthropist/2678294/prosirena-farma-narodnih-kuhinja-duplirani-kapaciteti

Објављено у Stočarstvo

Danas je u Stopanji svečano otvoren 14. Međunarodni sajam poljoprivrede. Tokom dva dana sajma posetioci će imati priliku da vide proizvode 150 izlagača iz zemlje i inostranstva na površini od 4.000 kvadratnih metara. Ovo je najvažnija poljoprivredna manifestacija u ovom delu Srbije. 

Na 14. Medjunarodnom sajmu poljoprivrede u Stopanji organizivali smo konferenciju u saradnji sa Zadruznim savezom Srbije i Agropress-om. Hvala na podrsci Ministarstvu poljoprivrede i drzavnom sekretaru Darku Bozicu. Razgovaralo se o podsticajima za mlade, formiranju zadruga ali i novim kreditima koji ce uskoro biti dostupni.

Ideja Poljoprivrednog sajma je da privuče što veći broj zainteresovanih strana i postane servis onima koji žele na ozbiljan način da se bave agrarnom delatnošću. Pored vodećih domaćih i svetskih kompanija predstavnika semenskih kuća, zaštite i prehrane bilja, navodnjavanja, ambalažnog programa, na Sajmu se mogu videti traktori i mehanizacija, noviteti opreme za uzgoj životinja, kao i noviteti u agro tehnologijama. Ovogodišnji Sajam obeležiće i prisustvo većine banaka (koje imaju agro program) sa specijalnim sajamskim ponudama poljoprivrednicima.

U okviru sajma organizuju se i stručna predavanja o savremenom uzgoju povrća na otvorenom i u plasteničkim uslovima. Do sada je sajam posetilo više od  100.000 ljudi i promovisalo se oko 1.000 brendova, koji su u direktnoj vezi sa agrarnim sektorom. Kao takav, Sajam u Stopanji predstavlja jedan od najznačajnijih agrarnih događaja u Republici Srbiji. Sajam se organizuje u partnerstvu sa Opštinom Trstenik, Privrednom komorom Srbije Rasinskog upravnog okruga i Zadružnim savezom Srbije.

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
subota, 02 novembar 2019 14:35

Pomeren rok za izvoz svinjskog mesa u Kinu!

Za novembar najavljeni početak izvoza svinjskog mesa i mlečnih proizvoda za Kinu odlaže se najmanje do decembra.

„U prvoj nedelji decembra u Srbiju dolazi inspekcija iz Kine koja bi trebalo da odobri objekte koji mogu da izvoze“, kaže za Danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Srbija je sa Kinom potpisala sve što je neophodno i usaglasila sertifikate, napominje ministar Nedimović, a tek kada kineski inspektori pregledaju sve objekte znaće se i ko od proizvođača može da izvozi na njihovo tržište.

Ministar poljoprivrede je tokom juna, kada je sa predstavnicima kineske carine potpisao ugovore koji će omogućiti proizvođačima svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije da izvoze na tržište Kine, najavio početak izvoza za novembar, potom i do kraja godine. On je tada sa kineskim kolegama razgovarao, kako je rekao i o izvozu kukuruza i jabuka.

Nedimović je tokom avgusta rekao da kvota za izvoz neće biti, ali i da očekuje da za početak iz Srbije put Kine ide nekih 50.000 tona svinjskog mesa. On je podsetio da proizvodimo četiri miliona svinja, da kapaciteta ima dva ili tri puta više i da otvaranje kineskog tržišta za naše proizvode neće izazvati nikakve poremećaje na domaćem tržištu.

Za agroekonomskog analitičara Milana Prostrana izlazak na kinesko tržište, bar kada se radi o svinjskom mesu je ambiciozan plan jer mi sada proizvodimo, kako kaže, 2,7 miliona svinja, a stočarstvo je u velikoj krizi.

„Treba potpisivati sporazume i izlaziti na nova tržišta, to ne može da se izbegne, ali mislim da bismo morali da se okrenemo našem tržištu i zemljama CEFTA jer nemamo kvantitet za tako velika tržišta kao što je kinesko“, napominje Prostran.

Sadašnjom proizvodnjom Srbija može, ističe Prostran, da šalje u Kinu eksperimentalne količine, ali ako želimo da sarađujemo sa ovako ozbiljnim partnerima moramo da oživimo stočarsku proizvodnju.

„Mislim da je najbolje da sačuvamo partnere u okruženju, a ako hoćemo da sarađujemo sa Kinom ozbiljnije onda bismo morali proizvodnju da povećamo za bar dva miliona grla. Ono što, međutim, možemo u toj saradnji jeste da ih pozovemo da ulažu ovde kod nas“, ističe Prostran.

Da je stočarstvo u velikom problemu ističe i novinar i analitičar Branislav Gulan, koji podseća da je Srbija početkom ove godine, pre pojave svinjske kuge, imala 2,7 miliona grla, a da sada ima još manje.

„Toliko svinja smo imali 1955, što znači da smo sada ispod tog nivoa, a ne treba da govorim da se bogatstvo jedne zemlje meri i količinom svinja. Mi proizvedemo godišnje 270.000 tona svinjskog mesa, a uvezemo 600.000 tona svinjskog mesa“, napominje Gulan. On kaže da je jedna svinja po stanovniku pokazatelj normalnog razvoja stočarske proizvodnje, ali i bogatstva jedne zemlje i navodi primer Danske u kojoj na jednog stanovnika idu čak četiri svinje. U slučaju Srbije imamo jednu svinju na tri stanovnika.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/kasni-izvoz-svinja-u-kinu-novi-rok-decembar/

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30