Чланци поређани по датуму: subota, 16 novembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 16 novembar 2019 15:16

Agrobiznis u agrarnoj prestonici Turske!

Da bi bolje razumeli poziciju turske poljoprivrede u svetu, i mogućnosti saradnje sa ovom zemljom, trebalo bi najpre znati nekoliko činjenica. Turska ima skoro 80 miliona stanovnika, i proizvodi dovoljno hrane za sopstvene potrebe, i za izvoz.
Agrarna prestonica Turske je Antalija, koja čini više od polovine plasteničke proizvodnje povrća, cveća, voća i drugih kultura. Turska ima 3,1 milona registrovanih gazdinstava, od čega 300.000 u Antaliji. Mada je to svega 10% poljoprivrednika ove zemlje, iz Antalije se izveze 27%  poljoprivrednih proizvoda na državnom nivou. Najznačajniji kupac je Irak, sa 6,3 milijarde evra, zatim Nemačka sa 1,5, a tek onda značajno manje Ruska Federacija, SAD, Francuska i druge zemlje.
Antalija jeste prestonica agrara Turske, ali i turistička destinacija koja obezbeđuje veliku potrošnju domaće proizvodnje. Najčešći turisti su rusi i nemci. Kako su nam rekli u privrednoj komori Antalije, u ovom regionu imaju 2000 hektara organske proizvodnje, i ona stalno raste, alije velika potražnja za lepim plodovima koji su sjajni, lepo upakovani vrhunskog kvaliteta za namenu za koju ih kupuju potrošači. Zbog toga ovde smatraju da je primena pesticida normalna, ali je treba kontrolisati i koristiti u granicama dozvoljenog. Kada prođe letnja turistička sezona, Antalija postaje agrarna turistička
destinacija, i krajem novembra održava se veliki sajam GROWTECH, koji okuplja velike i male proizvođače iz celog sveta.
Na sajmu učestvuje 850 izlagača iz 30 država, dok 90000 posetilaca profesionalaca dolazi iz 130 država. Naravno, ovo je značajan događaj i za domaću avio kompaniju Turkish Airlines, koja jedina u svetu ima letove u sve države planete! Uz novi aerodrom u Istambulu, Turska postaje još jači konkurent velikim ekonomijama. Potvrda toga je i sjajno iskorišćena prilika da se ubace na veliko tržište Kine sa trešnjama. To su uveli zahvaljujući trgovinskom ratu između Kine i SAD. Na udaru kineskih mera su i proizvođači trešnje iz SAD.
Kina je najveći svetski kupac trešanja, a Turska jedan od najvećih proizvođača uz dobru logistiku izvoz vrtoglavo raste i nema komentara kao sto je to u Srbiji uobičajeno „Kina je daleko“. Ništa nije daleko ako imate kupca! Tako rade svi ozbiljni proizvođači i trgovci. Međutim, naš odlazak u Tursku, je bila
prilika, da se razgovara o agrarnim medijima na Forumu koji je organizovalo Tursko udruženje novinara TAGYAD, koji prate ovaj sektor uz podršku IFAJ (Međunarodna federacija agrarnih novinara).
Pored jezičkih i finansijskih barijera i novinare širom sveta muči starosna dob izveštača. Manje je mladih novinara u sektoru kao sto je i sve manje mladih poljoprivrednika. To je svetski trend smatraju u PK Antalije, gde su se odlučili da putem društvenih mreža ulože u promociju agrobiznisa i pokušaju da pokažu mladima, da je život na selu i agrobiznis dobar, te da ne treba bežati , već se okrenuti ovom poslu.
Turska poljoprivreda u brojkama:
75% biljna proizvodnja
25% stočarstvo
15 miliona krava
34 miliona ovaca
11 miliona koza
35,5 % teritorije je obradivo zemljište
15% šume
18,4% pokriveno navodnjavanjem
300.000 tona ulov ribe godišnje
druga na svetu po proizvidnji meda

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

U Šumadiji je povećano interesovanje za gajenje borovnica. Stabilna cena i šansa na evropskom tržištu privukle su voćare da se oprobaju u podizanju zasada borovnica. Borovnica za izvoz uglavnom ide u malim pakovanjima od 125 i 250 grama, dok kvalitetan rod dostiže cenu i do 6 EUR na evropskom tržištu.

Nemanja Nikolić je u selu Balosave u opštini Knić podigao zasade borovnice na 4 hektara u okviru porodične voćarske proizvodnje Gruže agrar. U Šumadiji je već dve godine jedan od najvećih proizvođača borovnice, oko 85% odsto zasada čini djuk dok ostatak odlazi na bluecrop. Cena borovnice se kreće i do 6 EUR, a pored holandskog pojavila se šansa i za plasman na rusko tržište.

- S obzirom da mi još uvek nismo na punom rodu u prvoj godini berbe smo, 2018. imali negde oko 650 grama po žbunu, u drugoj godini odnosno ovoj smo imali negde između dva i dva i po kilograma po žbunu gde smo i uštedeli žbunove skidajući cvetove da izvuče biljka više na porastu a 2020. u berbi tek očekujemo prvo ozbiljniji rod. Ovakvim načinom uzgajanja borovnice svaki kraj pogoduje jer uzgojem u saksijama in rađenjem analiza lista i ploda mi dobijamo bukvalno krvnu sliku biljke da tako kažem gde vidimo sve šta joj fali i čega ima manje a čega ima više i na taj način znamo šta da joj doziramo i da iz nje izvlačimo taj maksimum kako bi na kraju godine bili zadovoljni. Samo treba raditi tako da se proizvede kvalitetan rod u ekstra prvoj klasi i treba borovnicu plasirati u malim pakovanjima. U toj varijanti gde imamo i kvalitet i mala pakovanja ne postoji mogućnost da prođemo loše sa borovnicom - kaže Nemanja Nikolić iz Gruža agraru.

Borovnica je trenutno u fazi priprema za zimsko mirovanje, tretmani biljke vrše se bakrom i cinkom a proizvođači čekaju pojavu prve slane. Borovnica dobro podnosi zimu međutim sama biljka neće dobro napredovati ako se produži toplije vreme za ovo doba godine.

- Generalno borovnica odlično podnosi zimu. Nismo do sada imali nikakav problem sa izmrzavanjem. U svakom trenutku još na početku vegetacije u zimskom periodu možemo da radimo analizu supstrata, zatim u tom trenutku znamo da li borovnici treba nešto ili ima nečega više. Nakon berbe isto radimo analizu lista i još jednu analizu supstrata i u svakom trenutku možemo da kontrolišemo biljku sa prihranom, sa navodnjavanjem bukvalno svaku saksiju. Najbitnije je sada da zeleni vrhovi odrvene, oni su najviše podložni tim mrazevima i da sama biljka povuče sokove u koren i da se faktički odrveni - kaže Saša Stojanović iz Gruža agrara.

U opštini Knić aktuelan je konkurs za nabavku opreme, mehanizacije i sadnog materijala ukupnog iznosa od 7.700.000 dinara.

- Kada je u pitanju konkurs za fizičku imovinu nemamo ograničenja starosna osim što lice mora da bude punoletno i da ima registrovano domaćinstvo. Uporedo imamo još jedan konkurs za mlade gde je starosno ograničenje između 18 i 40 godina gde mladi mogu konkurisati kao nosioci poljoprivrednog gazdinstva. Tu su i veća sredstva, maksimalan iznos koji mogu da dobiju je 80 odsto cene bez PDV-a i on iznosi 400.000 dinara tako da i očekujemo da se jave mladi koji žele da rade zasade konkretno i borovnice jer već imamo zainteresovanih jer je sada u našoj opštini trend negde sadnja borovnice gde se više sadi u vrećama nego direktno u zemlju - kaže Mirjana Pavlović, Kancelarija za poljoprivredu opštine Knić.

U Šumadiji voćari su prepoznali šansu na evropskom tržištu kada je borovnica u pitanju jer kako sami kažu u Srbiji ona na berbu stiže ranije nego u ostalim zemljama koje u velikim količinama otkupljuju ovo voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2692430/u-sumadiji-raste-interesovanje-za-uzgoj-borovnice-stabilna-cena-i-sansa-na

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 16 novembar 2019 14:57

Pirot: Pomoć u repromaterijalu!

Institut za krmno bilje Kruševac, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, realizuje projekat melioracije livada i pašnjaka na teritoriji Stare planine koji obuhvata Pirot, Dimitrovgrad i Knjaževac.

Dr Zoran Lugić, direktor Instituta za krmno bilje Kruševac, kaže da se projekat odnosi na proučavanje zemljišta sa ciljem očuvanja i efikasnijeg korišćenja, odnosno poboljšanja kvaliteta stočne hrane i unapređenja poljoprivredne proizvodnje.U saradnji sa Poljoprivrednom savetodavnom stručnom službom u Pirotu u projekat su uključena 33 poljoprivredna proizvođača kojima je ovom prilikom podeljen repromaterijal.

Dr Lugić ističe da im, u zavisnosti od parcela, dodeljuju odgovarajuće seme, fosforna mineralna đubriva i sredstva za smanjenje kiselosti zemljišta, odnosno kreč. Mimica Kostić Đorđević iz Poljoprivredne službe u Pirotu kaže da je projekat u saradnji sa Institutom u Kruševcu realizovan i pre dve godine. Ovoga puta uključena su 33 proizvođača, a planira se i nastavak ovog projekta.Prema rečima Mimice Kostić Đorđević pirotski kraj je odlično područje za poljoprivredu i stočarstvo i nastoje da zajedničkim stagama daju poljoprivrednicima svesrdnu pomoć i znanje koje im je potrebno.

Vrednost projekta je oko četiri miliona dinara i traje do kraja godine.

Izvor:http://www.plusonline.rs/pirotskim-poljoprivrednicima-pomoc-u-repromaterijalu-za-unapredenje-proizvodnje/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

U agrarnom budžetu dogodine biće 900 miliona više novca nego što je bilo predviđeno ove godine.Predlog buyeta Srbije za nastupajuću 2020. godinu nije još stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, ali je ministar poljoprivrede Srbije Branisla Nedimović za „Dnevnik” pojasnio u kojem smeru država naredne godine planira da širi razvoj poljopivrede kao važne okosnice u razvoju domaće ekonomije.

Po njegovim rečima, agraru će biti na raspolaganju 52 milijarde dinara, a od te sume bezmalo tri četvrtine otići će za subvencije – 35,6 milijardi dinara, što je čak 900 miliona više nego 2019.

– I dogodine će poljoprivrednici koji obrađuju do 20 hektara dobjati po 4.000 dinara za svaki hektar i 1.200 dinara za gorivo po hektaru – kazao je Nedimović, i skrenuo pažnju na to da nema potrebe da ta subvencija bude veća jer država ima druge mere, u vidu davanja bespovratnog novca za unapređenje gazdinstava, koji mogu dobiti svi paori pod uslovom da imaju registrovano poljoprivredno domaćinstvo. Dogodine će u agrarnom budžetu biti bezmalo tri puta više novca za proizvođače organske hrane i za vinare nego ove godine.Na predlog stočara iz Banata, umesto 25.000 dinara, stočari će za krave dobiti 40.000. Radi unapređenja stočarstva, dogodine će država subvencionisati kredite za stočare i u tom pogledu na konkurse će moći da se javljaju ne samo nosioci gazdinstva već i njihovi članovi.

Naredne godine otići će se korak dalje jer se priprema zakon o očekivanim cenama za 20 poljoprivrednih proizvoda, koji bi, po ministrovim najavama, trebalo da bude izglasan u Skupštini Srbije krajem januara.– Očekivana cena treba da bude informativnog karaktera da bi zemljoradnici znali da planiraju proizvodnju od godine do godine, bar kada su u pitanju ratarske kulture – pšenica, kukuruz, suncokret, soja, dok za druge proizvode, poput svinjskog mesa, piletine, jagnjetine i junetine, koji takođe ulaze u pomenutih 20 poljoprivrednih proizvoda, treba da posluže kao informacija o tome ima li interesa upustiti se u tov životinja, koji zahteva duži period od godine.

Naša zemlja, podsetio je Nedimović, podnela je zahtev za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu i kada postanemo članica, moći ćemo da kvalitetno planiramo predstojeću godinu prevashodno što se cena žitarica tiče.

– Savet objavljuje informacije o kretanjima cena žitarica u predstojećoj godini, a naša zemlja već ima nekoliko sertifikata za izvoz žitarica i dogovoren izvoz pšenice za Egipat, a suncokreta i suncokretovog ulja za Tursku. Treba da bude završen i sertifikat za izvoz kukuruza u Kinu, pa eto razloga da domaći poljoprivrednici misle o tome šta vredi sejati i na kojim površinama. Pogotovo što je tržište EU i dalje jedno od najznačajnijih kupaca naših žitarica, a pogotovo soje.

Ministar Nedimović je posebno podvukao da su s Predlogom zakona o očekivanim cenama, kao i o tome ko se može baviti otkupom poljoprivrednih proizvoda prošli raspravu među poljoprivrednim udruženjima jer, kako je podvukao, regulativa se i donosi na njihove zahteve, da bi bili na izvestan način osigurani u pogledu setve, stočarstva, voćarstva i povrtarstva.Ministar Nedimović pojasnio je za „Dnevnik” da očekivane cene nikako ne znače da će poljoprivredni proizvodi imati jednu cenu koja se neće menjati. Naprotiv, podvukao je, cene će varirati i zavisiti od tržišnih kretanja na inoberzama.

– Poljoprivrednici će moći da prate berzanska kretanja i spram njih prave planove buduće proizvodnje, ali i da trguju, pogotovo što država otvara nova tržišta, donedavno nedostižna domaćim poljoprivrednicima – istakao je Nedimović.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/agrarni-budet-za-2020-subvencije-900-miliona-vece-16-11-2019

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30