Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 11 novembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 11 novembar 2019 17:57

Zabranjen uvoz više od tone mesnih prerađevina!

Republička inspekcija za hranu Republike Srpske (RS) je u proteklih mesec dana zabranila uvoz više od tone mesnih prerađevina. Uvoz je sprečen jer je, u toku redovnog pregleda pošiljki hrane, utvrđeno da prerađevine ne ispunjavaju propisane uslove kvaliteta.

Iz Inspektorata RS saopštili su da je reč o proizvodu dimljeni pileći deluks file proizvođača "MIS Globus" Skoplje, Makedonija, kod kojeg je analizama utvrđen manji sadržaj ukupnih proteina od propisanog, te dve pošiljke zimske salame proizvođača "Pik Vrbovec", za koje je utvrđeno da ne ispunjavaju uslove u pogledu rN vrednosti, prenosi Srpska info.

"Navedene pošiljke nisu predstavljale rizik za zdravlje ljudi, ali svojim kvalitetom nisu ispunjavale propisane uslove za prometovanje na tržištu, te je nadležna inspekcija s ciljem zaštite prava potrošača i domaćeg tržišta zabranila uvoz spornih proizvoda. U avgustu je zabranjen uvoz još jedne pošiljke dimljenog pilećeg deluks filea proizvođača MIS Globus Skoplje u količini od 884 kilograma, takođe zbog smanjenog sadržaja ukupnih proteina, što ukupno čini četiri pošiljke u poslednja dva meseca. Zato će nadležne inspekcije, zbog identifikovanog rizika, pojačati kontrolu mesnih prerađevina", naglašavaju u Inspektoratu RS.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=11&dd=11&nav_id=1615728

Објављено у Agroekonomija

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o izmenama pravilnika o kvalitetu jaja. One se, između ostalog, odnose na označavanje.

Pravilnik predviđa da se rok trajanja jaja u trenutku pakovanja stavlja na pakovanje jaja.

Kada se jaja dostavljaju objektu za pakovanje jaja u kontejnerima, sva jaja iz istog kontejnera, klasiraju se i pakuju bez prekida.

Datum roka trajanja jaja otiskuje se na pakovanje jaja za vreme postupka klasiranja ili odmah posle klasiranja.

U slučaju kada se jaja ne dostavljaju objektu za pakovanje jaja u kontejnerima i nisu sa sopstvenog gazdinstva koje je smešteno na istoj lokaciji, pakovanja jaja označavaju se datumom nošenja jaja na sam dan nošenja, odnosno na prvi radni dan koji sledi, ako su snesena na neradni dan, zajedno sa jajima koja su snesena na taj dan.

Pakovanja jaja koja se uvoze treba da ispunjavaju zahteve ovog pravilnika, naročito da vidljivo i čitljivo sadrže označene sledeće podatke: državu porekla; naziv uvoznika; naziv distributera; naziv proizvođača, odnosno objekta za pakovanje jaja; klasu jaja i težinsku grupu; datum pakovanja i rok trajanja; naziv i adresu pošiljaoca ako se radi o velikom pakovanju.

Jaja iz uvoza treba da budu označena proizvođačkim kodom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2686576/izmenjen-pravilnik-o-kvalitetu-jaja-kako-oznacavati-pakovanja

Објављено у Živinarstvo

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisala je konkurs za podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku mladim poljoprivrednicima u 2019. godini. U opštini Topola vlada veliko interesovanje za ovaj vid podrške, a pravo na konkurs imaju mladi poljoprivrednici starosti do 40 godina.

„Poljoprivrednici se dosta raspituju pre svega zbog modela finansiranja potencijalne investicije. Ukratko rečeno, model je taj da mladi poljoprivrednik konkuriše po predračunu, a ako Uprava za agrarna plaćanja donese rešenje o odobravanju onda uplaćuje 75 odsto od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, a mladi poljoprivrednik je dužan da uplati dobavljaču ostatak potrebnih sredstava po predračunu i realizuje investiciju. Pravo na podsticaj ima punoletni mladi poljoprivrednik starosti do 40 godina, nosilac komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu, ukoliko je kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) počev od 1. januara 2018. godine i nalazi se u aktivnom statusu. Bitno je napomenuti da je jedan od uslova koji je prethodno bio propisan a to je da mladi poljoprivrednik nije bio član poljoprivrednog gazdinstva više nije uslov, tako da sada postoji veći broj potencijalnih mladih poljoprivrednika koji mogu konkurisati“, izjavio je za TopPres Milan Jokić, direktor Agencije za ruralni razvoj opštine Topola i dodao da je potrebno ispuniti i sledeće uslove prilikom podnošenja prijave:

„Podnosilac prijave treba da ispunjava uslov, da nije do sada koristio podsticaje za mlade poljoprivrednike po Javnim pozivima Uprave za agrarna plaćanja, određeni broj hektara biljne proizvodnje odnosno određeni broj stočnog fonda upisan u Upravi za trezor, izmirene dospele obaveze po osnovu javnih prihoda (Lokalna poreska uprava i Uprava prihoda) i ostale propisane Javnim pozivom“.

Pred poljoprivrednicima je obiman posao što se papirologije tiče, svaki dokument je podjednako važan za prijavu na konkurs.„U zavisnosti od tipa poljoprivredne proizvodnje mladi poljoprivrednik mora uskladiti potencijalnu investiciju u skladu sa tabelom prihvatljivih investicija odnosno sa svojom poljoprivrednom delatnošću kojom se bavi ili planira. Potom od dobavljača se uzima predračun za predmet invesiticije koji je u skladu sa pomenutom tabelom i izjava da može da isporuči predmet investicije u roku od 150 dana od izdavanja predračuna. Takođe je potrebno uzeti potvrde o izmirenim javnim prihodima (Lokalna poreska uprava i Uprava prihoda), orginal izvoda iz matične knjige rođenih podnosica zahteva, kao i potvrdu odeljenja za poljoprivredu opštine Topola da za predmet investicije nije koristio lokalne podsticaje. Dokumenta za rangiranje su ukoliko poseduje srednju odnosno višu/visoku stručnu spremu iz oblasti poljoprivrede overena kopija diplome, ukoliko je oženjen/udata i ima decu popunjava se izjava i prilažu se fotokopije izvoda iz matične knjige rođenih za članove uže porodice. To se sve sakuplja i popunjava se obrazac prijave sa biznis planom. Tu je još potrebno da se navedu podatci kada je osnovano gazdinstvo, broj namenskog računa“, ističe Jokić.

Obrazac se može popuniti u Agenciji za ruralni razvoj opštine Topola ili odeljenju za poljoprivredu opštine Topola.

Iz Agencije za ruralni razvoj opštine Topola napominju da je Javni poziv obiman i preporučuju potencijalnim kandidatima koji razmišljaju o konkurisanju da se najpre jave u odeljenje za poljoprivredu opštine Topola ili u pomenutu Agenciju za dodatno informisanje i pomoć.

Inače, za sada postoji veliko interesovanje mladih poljoprivrednika sa teritorije opštine Topola koji ispunjavaju uslove. Uglavnom se opredeljuju za mehanizaciju u zaštiti bilja, obradu zemljišta, nabavku stočnog fonda, plasteniču proizvodnju, protivgradne mreže, berače višanja.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest674381.html

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 11 novembar 2019 17:22

Kako uvećati prinos žitarica za 20 odsto?

Prinosi kukuruza i pšenice pokazuju jasan trend porasta u Srbiji. Prosečni prinosi ovih žitarica porasli su za 26 i 18 odsto i dostigli 4,4 tone po hektaru za pšenicu i 5,6 tona za kukuruz. Ukoliko se ti prinosi uporede sa onima u EU, istraživanje Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO je pokazalo da bi oni mogli biti veći za 20 odsto.Ovako, za "Novosti", trenutno stanje u ratarstvu ocenjuje Dmitrij Prihotko, ekonomista FAO. Kako ističe, ne predviđa se da će se domaća potražnja znatno povećati u nekom narednom periodu, pa bi to moglo predstavljati višak za izvoz od milion tona kukuruza i 500.000 tona pšenice. To bi bio prihod od više od 200 miliona dolara, po trenutnim cenama na svetskom tržištu. A da bi se to ostvarilo, situacija nesumnjivo zahteva ulaganja u skladištenje žitarica i logistiku.- Naša procena je da su potrebe za skladištenjem oko 8,4 miliona tona, u godinama sa maksimalnim prinosima, što je, recimo, bila 2016. - ističe Prihotko.

- Proširenje kapaciteta od 400.000 tona, u savremenim silosima, zahteva ulaganja od 60 do 70 miliona dolara. Uz potencijalno dugoročno povećanje produktivnosti, međutim, možda će biti potrebna dodatna ulaganja i u lučku i železničku infrastrukturu, ali i u modernizaciju rečne flote. Tako bi srpski poljoprivrednici mogli da iskoriste svoj proizvodni i trgovinski potencijal.

Svakako, ni Srbija nije pošteđena uticaja klimatskih promena. One se, kako ističe naš sagovornik, već uveliko dešavaju. Doći će do daljeg povećanja temperature i promeni u količini i obliku padavina.

- Prosečna količina padavina u Vojvodini, u periodu od 1981. do 2019. godine, bila je 637 mililitara godišnje - objašnjava Dmitrij Prihotko. - Procena je da će se smanjiti na 593 mililitra 2041-2060. godine. Prosečna godišnja temperatura će se povećati sa 12,3 na 15 celzijusa. Zimski i letnji usevi, u svim regionima, biće dodatno pogođeni promenom vrsta štetočina koje ih napadaju. Pojaviće se i nove biljne bolesti, usled zagrevanja.Očekuje se da će klimatske promene produžiti vegetacijski period i pomeriti sezonu sazrevanja unapred, smatra Dmitrij Prihotko. Suva razdoblja uzrokovaće smanjenje prinosa prolećnih kultura. A to se upravo Srbiji dogodilo 2012. i 2017. godine, kada je kukuruz bio najviše pogođen u poređenju sa ozimom pšenicom.

- Intenzivna i češća pojava toplotnih talasa povećaće proizvodni rizik i smanjiti sveukupnu poljoprivrednu proizvodnju - govori Dmitrij Prihotko. - Uz to, očekuje se da će se i deficit vode dodatno povećati, što zahteva pojačana ulaganja u navodnjavanje i promene u poljoprivrednoj praksi.

Najbolja sezona za izvoz pšenice u Srbiji bila je 2018-2019. Naša zemlja je izvezla 860.000 tona pšenice. Od toga, 100.000 tona je otišlo u Italiju, što je rekord u novijoj istoriji Srbije, kaže Prihotko.

- Srbija je trenutno na 18. mestu u svetu i na trećem mestu u jugoistočnoj Evropi, po izvozu pšenice - naglašava Dmitrij Prihotko. - Ovo je bila dobra godina i za izvoz kukuruza, sa 2,4 miliona tona izvezene robe. Izvoz žitarica i uljarica je bio 800 miliona dolara, što je oko 25 odsto celokupnog poljoprivrednog izvoza u Srbiji. Ekvivalentno je 1,5 odsto PDP Srbije za 2019. godinu.

Poslednje dve godine FAO i EBRD podržavaju Vladu Srbije i Udruženje "Žita Srbije" u njihovim naporima da ekonomski ojačaju položaj naše zemlje, kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica na globalnoj sceni. Prema rečima Prihotka, oni su sarađivali na pitanjima domaće infrastrukture i luka, kvaliteta zrna, trgovine i izvoza, uključujući fitosanitarne zahteve za izvoz pšenice u Egipat.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829421-Rastu-prinosi-zitarica-ali-ne-koristimo-pun-potencijal-Strucnjak-otkriva-kako-mogu-biti-20-odsto-veci

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30