Чланци поређани по датуму: nedelja, 10 novembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 10 novembar 2019 18:06

Ovo je najisplativiji posao, zarada duplirana!

Srbija je poslednja zemlja u Evropi po količini ribe koju pojedemo. Zvanično, svega 2,4 kilograma (nezvanično četiri kilograma), dok u razvijenim državama ljudi jedu 14,5 kilograma godišnje.

Paradoksalno, uzgoj ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na uložen jedan zarađuje još jedan dinar, a ekspanzija ovog biznisa tek se očekuje.

- Prema podacima kojima raspolažemo, u Srbiji se godišnje pojede oko 32 miliona kilograma ribe, a domaći izlov i proizvodnja obezbeđuju po slobodnoj proceni oko 12 miliona kilograma. Tako nam nedostaje gotovo 20 miliona kilograma ribe, što znači da uvozimo blizu 65 odsto - kaže profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Zoran Marković.
* U Srbiji je trenutno pod toplovodnim šaranskim ribnjacima oko 11.000 hektara

* Pod hladnovodnim pastrmskim ribnjacima 12 do 15 hektara

* Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine

Šaranski ribnjaci proizvedu godišnje između četiri i pet miliona kilograma konzumnog šarana, a pastrmski oko dva miliona kilograma konzumne kalifornijske pastrmke.
- Da bi Srbija mogla sama da zadovolji sadašnje veoma male potrebe za ribom, trebalo bi da četiri puta poveća površinu pod ribnjacima, za ta postoje odgovarajući klimatski i zemljišni uslovi. Prema nekim drugima autorima, Srbija se nalazi na gotovo idealnom geografskom položaju za gajenje slatkovodne ribe, koju još imaju samo Kina i Izrael. Nalazimo se na 40 stepeni geografske širine, sa identičnom klimom kao Peking, gde se proizvodi najviše šarana na svetu i u njegovoj okolini postoje na hiljade najuređenijih šaranskih ribnjaka - navodi autor teksta Branislav Gulan.Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine. Prema sadašnjim uslovima potrebno je uložiti najmanje 5.000 evra za izgradnju jednog hektara toplovodnog šaranskog ribnjaka, a za hladnovodni pastrmski potrebno je najmanje 7.000 evra za jedan ar ribnjaka.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/biznis-koji-cveta-u-srbiji-zarada-ogromna-a-ulozen-novac-vam-se-visestruko-vraca-za-samo-par-godina/264607/vest

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 10 novembar 2019 17:51

Inovacije u borbi protiv falsifikata meda!

Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo podneo je Prijavu za finansiranje projekta pod nazivom „Inovativni pristup otkrivanju falsifikata meda“ kroz program Inovacionih vaučera kao jedne od servisnih linija u sklopu Programa transfera tehnologija (Programa TTF) koji implementira centralna Kancelarija za transfer tehnologije uspostavljena u okviru Fonda za inovacionu delatnost, i dobio je podršku, ovoga puta u visini od 400.000 dinara.
Podsećamo da je Pogon ranije već dobio podršku za prethodno realizovani projekat u visini od 800.000 dinara takođe kroz program Inovacionih vaučera.
Ulaganje Pogona je 103.700 dinara, a Fond za inovacionu delatnost uplatiće 400.000 dinara.
Uskoro će biti potpisan Ugovor sa Inovacionim centrom Hemijskog fakulteta u Beogradu, u okviru kog očekujemo dodatni benefit za Pogon „Naš med“ doo, o čemu će nakon potpisivanja Ugovora biti više reči.
Inače, svrha Inovacionih vaučera koje Fond za inovacionu delatnost dodeljuje privrednim društvima koja sarađuju sa naučnim institucijama, jeste da podstakne prenošenje rezultata javnog istrazivanja u privatni sektor kako bi se kreirali proizvodi i usluge kojima će se unaprediti privreda. Dizajn i procedure za implementaciju Programa su pripremljene u okviru projekta „Podrška istraživanju, inovacijama i transferu tehnologije“, koji se finansira iz Pretpristupnih fondova Evropske Unije (IPA 2013), a njime administrira Svetska banka, dok su sredstva za realizaciju Programa obezbeđena iz budžeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kroz „Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja“ (sporazum o zajmu Republike Srbije sa Svetskom bankom).

 INOVATIVNI PRISTUP OTKRIVANJU FALSIFIKATA MEDA

Zbog svoje nutritivne vrednosti i blagotvornog dejstva na zdravlje, med od davnina predstavlja veoma cenjenu namirnicu. Posebno su cenjeni sortni medovi definisanog botaničkog i geografskog porekla koji imaju i veću komercijalnu vrednost. Nažalost, ta visoka cena koju su potrošači spremni da plate za autentičan med je jedan od razloga njegovog falsifikovanja ili dodatkom različitih šećernih sirupa u med ili hranjenjem pčela industrijskim šećerom. Falsifikovani „med“ nema očekivanu nutritivnu vrednost i
pozitivne efekte na zdravlje, a može imati i štetne posledice. Falsifikovanjem meda se nanosi šteta potrošačima ali i pčelarima koji ulažu ogroman trud u dobijanje proizvoda tačno definisanog kvaliteta.

Zbog toga Internacionalna komisija za med i Svetska pčelarska federacija Apimondija (čija je SPOS članica) podstiču usavršavanje postojećih i razvoj novih analitičkih metoda za proveru kvaliteta meda, utvrđivanje njegovog porekla i otkrivanje falsifikata.
Ne postoji jednostavna procedura za utvrđivanje falsifikovanog meda već se najbolji rezultati postižu kombinacijom sofisticiranih analitičkih metoda. U poslednje vreme se pored metoda za određivanje profila šećera i odnosa stabilnih izotopa ugljenika C-13 i C-12 kontroliše i prisustvo određenih enzima. Za sada se ova poslednja analiza izvodi isključivo u inostranim laboratorijama. Zbog toga je usluga koju zahtevamo od Inovacionog centra Hemijskog fakulteta u Beogradu razvoj metode za određivanje beta- fruktofuranozidaze u medu.
Kao rezultat pružene usluge dobićemo:
– Izveštaj o razvoju i validaciji metode za određivanje sadržaja beta-fruktofuranozidaze u medu;
– Definisanu analitičku proceduru za procenu autentičnosti najznačajnijih botaničkih vrsta meda, odnosno otkrivanja falsifikata na osnovu kombinovanja rezultata sistematske analize fizičko-hemijskih parametara, sadržaja pojedinačnih šećera u medu i njihovih karakterističnih odnosa, odnosa stabilnih izotopa ugljenika i sadržaja beta-fruktofuranozidaze u medu.
Pouzdana kontrola autentičnosti meda u domaćim laboratorijama će doprineti suzbijanju pojave falsifikata meda na tržištu, odnosno plasmanu kvalitetnog meda na domaće i inostrano tržište, zaštiti interesa i potrošača i proizvođača kao i promociji kvaliteta autentičnog srpskog meda što će imati za cilj dalji razvoj pčelarstva u Srbiji, povećanje proizvodnje i izvoza našeg meda koji zadovoljava internacionalne standarde kvaliteta.

Izvor:http://spos.info/novih-400-000-dinara-za-projekat-inovativni-pristup-otkrivanju-falsifikata-meda-od-fonda-za-inovacionu-delatnost/

Објављено у Pčelarstvo

Udruženje Agroprofit, koje okuplja najveći broj proizvođača tovne junadi, planira da uvede standard "srpska junetina", što je jedini način da se domaći proizvođači kvalitetom izbore sa niskim cenama na tržištu.

Neki od uslova za dobijanje ovog žiga biće da u ishrano životinja ne može da bude upotrebljena GM soja, da meso može da bude proizvedeno samo od domaćeg teleta i da bude uzgajano slobodno.Udruženje je takođe predložilo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću da se godišnji aranžman za Kinu poveća na 200.000 junadi, ali prerađenih u meso.

"Domaći proizvođači koji žele da izvoze meso, moraju da se prilagode tržišnim prilikama, odnosno da proizvodnju junećeg mesa podese na cenu od dva, do najviše 2,15 evra po kilogramu", navodi za "Politiku" agrarni analitičar Čedomir Keco.

Agroprofit je predložio i veće podsticaje za proizvođače koji uvoze kvalitetna priplodna grla.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/borba-sa-niskim-cenama-proizvodaci-tovne-junadi-planiraju-da-uvedu-standard-srpska/lkdvh3s

Објављено у Govedarstvo
nedelja, 10 novembar 2019 17:28

Dosetili se kako da ožive seoski turizam!

Sportsko-turistički centar kao ustanova na teritoriji opštine Dimitrovgrad zadužena je za razvoj turizma, kao i za stvaranje uslova za uspešnu valorizaciju prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti na teritoriji opštine.Kako je jedan od značajnijih potencijala ruralni turizam tokom proteklih godina urađeno je dosta na tom planu, kaže za Danas direktor ove ustanove Vasil Andrejev, odgovarajući na naše pitanje kakva je sinergija poljoprivrede i turizma kao razvojne šanse.

Prema njegovim rečima, formiranjem Fonda za razvoj turizma mnoga seoska turistička domaćinstva dobila su priliku da određenim bespovratnim sredstvima unaprede svoje turističke kapacitete i poboljšaju kvalitet smeštaja.

– Takođe, kontinuirano se radi na razvoju i unapređenju infrastrukture u selima. Ove godine se završava asfaltiranje puta Dimitrovgrad- Željuša-Planinica-Poganovo. Deonica koja će umnogome poboljšati pristup selu Poganovo u kome postoji najviše kategorisanih seoskih turističkih domaćinstava. Takođe, naša opština na svojoj teritoriji ima proglašen park Agrobiodiverziteta i trudimo se da na najbolji način promovišemo i privučemo raznim manifestacijama turiste, pre svega iz susedne Bugarske – kaže Andrejev i naglašava: – Godinama smo organizovali Sajam Balkanskog agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa na kome su posetioci mogli da vide sve one autohtone rase domaćih životinja koje postoje na teritoriji naše opštine.

Kao objašnjava, u protekle dve godine Sajam je prerastao u turističko informativnu turu.

– Ovo je tura za predstavnike medija, novinare, blogere, influensere koji u dva dana obilaze teritoriju opštine i sve farme autohtonih rasa i u njihovom prirodnom okruženju imaju prilike da se upoznaju sa životinjama i da od farmera saznaju šta je to što ove životinje čini posebnim. Turistička info-tura organizovana je i prošle godine u sklopu proslave Dana opštine. Pored info- ture u okviru proslave Dana opštine Sportsko-turistički centar je organizovao i Ulicu starih zanata, svojevrstan bazar na kome su zanatlije, poljoprivredna gazdinstva i zemljoradničke zadruge imali priliku da predstave i prodaju svoje proizvode velikom broju posetilaca koji su tog vikenda bili u našem gradu – kaže sagovornik Danasa.
– Pred nama je naša najveća manifestacija “Dani caribrodske šušenice”, koja se ove godine održava 16. i 17. novembra. Ova manifestacija iz godine u godinu sve više raste po broju posetilaca i po broju izlagača, što je još jedan podstrek razvoju poljoprivrede i turizma – kaže Andrejev.

Prošle godine više od 10.000 posetilaca degistiralo je na 350 štandova dimljeno svinjsko meso i druge tradicionalne mesne delakatese juga Srbije.Turiste koji dolaze u Dimitrovgrad najviše privlače prirodni potencijali Stara planina, Kanjon reke Jerme, Petrlaška pećina, Smilovska jezera…

Pored prirode tu je i zdrava hrana, bogata gastronomska ponuda u restoranima i kafanama i u smeštajnim objektima na selu.

Nezaobilazne su i kulturne znamenitosti, pre svega, Manastir Sveti Jovan Bogoslov u Poganovu. Pored prirodnih i kulturnih vrednosti, turiste, naročito one iz susedne Bugarske najviše interesuju manifestacije koje se organizuju tokom čitave godine, kao što su Sajam agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa, Dani caribrodske šušenice, Turnir u malom fudbalu…

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/ozivljavanje-seoskog-turizma/

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30