Чланци поређани по датуму: subota, 05 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 05 oktobar 2019 14:10

Svi zarade na seljaku osim njega samog!

Život na selu, kažu srpski domaćini, lepo izgleda samo na slikama i u televizijskim emisijama. Ali, kada se zasuču rukavi i radi na njivi od jutra do mraka, to je nešto potpuno drugo. Decenijska nebriga o selu i poljoprivredi uzela je svoj danak, a svaka pomoć države dobro dođe iako je nedovoljna. Mnogi smatraju da su neophodne korenite promene i da država konačno treba da stane na stranu seljaka i proizvođača, a ne da od njihovog teškog rada koristi imaju svi drugi osim njih samih.
Slavoljub Milinković (42) iz sela Štitari kod Šapca bavi se stočarstvom. Ima 16 goveda i sedam krava, uz to obrađuje i njive kako bi, pre svega, za svoju stoku imao hranu, a bavi se i povrtarstvom. Međutim, sve to nije dovoljno i da bi mogao da živi pristojno sa svojom porodicom i školuje sina i ćerku, uslužno vozi kamion i prevozistoku.
- Šta da vam kažem, kako je bilo sada je nešto bolje ali nedovoljno da bi se ljudi, a posebno mladi, zadržali na selu i bavili poljoprivredom. Evo kod nas u Štitarima mogu na prste da nabrojim one koji se bave poljoprivredom a koji su mojih godina, sve ostalo su vremešni ljudi. Ja sam počeo uz oca kao dete i nekako iz navike sam ostao na selu i u poljoprivredi – kaže za Agrobiznis magazin Slavoljub i ističe da je jedina prednost to što je svoj na svome.
Ulaže se, posebno u poslednje vreme, nasipaju se putevi, selo ima gradsku vodi iz Šapca, lekar im dolazi dva puta nedeljno, škola još funkcioniše kako – tako, ali…
- Najveći problem je što u poljoprivredi svi zarade osim samih poljoprivrednika. I hladnjačari, preprodavci na Kvantašu, a mi čekamo da nam neko drugi odredi cenu. Evo pre neki dan sam predao vagon soje, a otkupna cena još uvek nije formirana – kaže naš sagovornik.
U lancu poljoprivrednici – otkupljivači – prodavci cena bilo kog poljoprivrednog proizvoda se „višestruko uvećava“, ceh plaćaju kupci, a kajmak skidaju svi drugi osim seljaka.
- Mnogo se pričalo o izvozu junetine u Tursku, znam ljude koji su podizali kredite da kupe telad, a sada je otkupna cena junećeg mesa pala na 1, 7 evra po kilogramu. Tele kupiš za 667 evra, a bika prodaš za 1.000. Gde je tu ono što je on pojeo da bi dostigao određenu težinu. I kako sad ti da radiš
i nešto zaradiš – pita se Slavoljub.
Ako muškarcima nije lako na selu, ženama je duplo teže. Osim posla u njivi i bašti treba skuvati ručak, vaspitavati decu, prati, peglati, brinuti o porodici. Jelena Krivokuća (31) sa suprugom i dve ćerke živi u selu Mršinci kod Čačka. Ona i suprug bave se plasteničkom proizvodnjom i imaju sedam plastenika.
- Uzgajamo jagode, paradajz i papriku. Život na selu nije lak. Leti ustajem čim svane u pola pet i u plasteniku sam do devet, jer je posle toga previše vruće posebno tokom letnjih vrućina. Nakon toga se bavim kućnim poslovima, a predveče opet u plastenik. Suprug i ja živimo samo od poljoprivrede, to nam je jedini izvor prihoda. Ne mogu da se žalim zaradi se, ali treba dosta para ulagati i u proizvodnju – kaže Jelena i ističe da je najveći problem
prodaja i nestalna cena.
- Nekad se zaradi više, nekad manje kako kad. Deo voća i povrća prodamo na pijaci, deo ovako, uglavnom borimo se i radimo.
Kada je u pitanju život u selu Mršinci najveću zamerku ima na loše puteve. Ali, kako kaže, obećali su nadležni da će to da srede, a njima samo ostaje da se nadaju da će to obećanje i ispuniti.
Mirko Knežević (33) iz sela Počekovina kod Trstenika ima jedan ipo hektar i 3. 000 stabala krušaka. Zasad kruške sorte karmen i viljamonka podigao je 2015.
postavio protivgradnu zaštitu, navodnjavanje, uložio ogroman novac, trud i rad. Nedavno je predao 10 tona viljamovke i 5 tona karmen ovogodišnjeg roda i, kako kaže ako bude imao sreće pare će dobiti za dva meseca kada kruške budu izvezene u Rusiju.
- Radimo po propisanim evropskim standardima, a voće naplaćujemo kao da smo u Siriji. Plasman robe je najbolnija tačka svakog poljoprivrednog proizvođača. Postalo je normalno da radite, a da na isplatu čekate. Ako imate sreće da sarađujetesa proverenim ljudima još ćete neke pare i
dobiti na kašičicu, ako ne ostaje vam samo da se nadate. Znam neke voćare koji nisu naplatili ni prošlogodišnji rod, navodno je propao izvoz i nikom ništa. Sve ide preko naših leđa – kaže Mirko i ističe da proizvodnja košta 45 dinara po kilogramu, a krušku viljamonku su prodavali za 50 dinara. S karmen je prošao nešto bolje jer se kupovala po 70 dinara.
- Proletos zbog mraza dosta voća je izmrzlo još u cvetu, pa prinosi nisu bili očekivani. Ali, nemamo izbora nego da radimo i nadamo se da će dogodine biti bolje, jedino to dogodine nikako da dođe.
U želji da unapredi proizvodnju Mirko se sa još nekim voćarima raspitivao za elektrifikaciju polja, međutim za ovu njihovu inicijativu nisu imali sluha u nadležnimopštinskim službama.
- Gledali su nas kao da smo tražili da postavimo atomsku centralu, a ne stubove i sijalice – kaže uz osmeh Mirko.
Da ne bi zavisio samo od voćnjaka Knežević uzgaja i povrće: papriku, paradajz, celer, cveklu, kupus…
- Ne može drugačije, što zbog naših usitnjenih poseda što zbog neizvesnosti u poljoprivrednoj proizvodnji koja vam u Srbiji dođe kako kockanje. Ali, kako god
da kocka padne opet sve ide preko naših leđa – zaključuje Mirko Knežević iz sela Počekovina kod Trstenika.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
subota, 05 oktobar 2019 14:03

Šta donosi 2. Beogradski festival hrane?

Drugo izdanje Belgrade Food Show sajma i konferencije visokokvalitetne hrane (specialty food) u Jugoistočnoj Evropi, održaće se 10. i 11. oktobra, od 9 do 20 sati u Belexpocentru u Beogradu.

Ulaz na sajam za sve posetioce je besplatan.

Asocijacija za promociju srpske hrane, uz podršku USAID Projekta za konkurentnu privredu organizuje ovaj dvodnevni događaj sa tendencijom da Srbiju pozicionira kao lidera u regionu Jugoistočne Evrope u ovoj industriji, navodi se u saopštenju USAID-a.

Događaj će okupiti domaće i strane kupce, regionalne proizvođače i distributere visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda. Na konferenciji će, kroz učešće eminentnih evropskih i domaćih stručnjaka i kompanija, moći da se sazna više o novim svetskim i regionalnim trendovima i načinu poslovanja na različitim tržištima.

Detaljnije možete pročitati na sledećem linku:http://belgradefoodshow.rs/

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2649811/belgrade-food-show-po-drugi-put-u-belexpocentru

Објављено у Agroekonomija

Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju danas (4. oktobar 2019.) je u Skoplju formirana Balkanska vinska mreža, koju će činiti organizacije iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore, saopštilo je udruženje Vina Makedonije.

Inicijator okupljanja bila su Vina Makedonije, a u mreži su i Centar vinske kulture "Wine Q" iz Srbije, Udruženje "Salon Žilavke" iz Bosne i Hercegovine i Vinska akademija iz Crne Gore kao partneri na projektu, kao i druga vinska udruženja iz Zapadnog Balkana.

Udruženja će zajedno sprovesti projekat ""Vino kao most za povezivanje zemalja Zapadnog Balkana"", navodi se u saopštenju.

Balkanska vinska mreža će delovati na području povezivanja i promovisanja zajedničkog vina balkanskih zemalja.

Ukupno 15 udruženja proizvođača vina, vinogradara i somelijera potpisalo je memorandum o saradnji, ističe se u saopštenju.

- Polazeći od pretpostavke da smo zajedno jači, formiramo ovu mrežžu koja bi trebalo da pomogne u određivanju stratešških pravaca za budući razvoj vinske industrije, vinogradarstva i vinskog turizma u celom regionu - rekao je predsednik Upravnog odbora udruženja "Vina iz Makedonije Svetozar Janevski i dodao će mreža pružiti efikasna rešenja za prevazilaženje zakonskih i regulatornih barijera koje se pojavljuju pri plasmanu vina iz ovog regiona.

On je naglasio da je jedan od glavnih zadataka promocija lokalnih autohtonih sorti grožđa, kao i vina proizvedenih u našem regionu.

Uspostavljanje i rad Balkanske vinske mreže finansijski je podržao Fond Zapadni Balkan, koji su osnovale Vlade Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2649534/osnovana-balkanska-vinska-mreza-cilj-promocija-autohtonih-sorti-grozdja-i-lokalnih-vina

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U okolini Valjeva do skoro šipurak se brao u šumama i uz puteve, od pre nekoliko godina gaji se na plantažama, a najveću u selu Mrčić ima porodica Prodanović.

Kada bi proizvođača bilo više i kada bi bilo dodatnih podsticaja, veruju da bi im i daleka tržišta bila otvorena.

Plantažni šipurak na dva hektara u Mrčiću kod Valjeva Aleksandar Prodanović zasadio je pre šest godina. Uz primenu agrotehničkih mera i povoljne vremenske uslove prinos je oko četiri tone ili četiri kilograma ploda po grmu. Svi članovi porodice angažovani su u vreme berbe.

"S obzirom da je to porodičan biznis, onda gledamo da svi budemo uključeni u to, i ja , i deca koliko god možemo i koliko nam vreme i obaveze dopuštaju", kaže Olivera Prodanović, Aleksandrova supruga, prenosi RTS.Cena svežeg šipurka u Valjevu je 100 dinara po kilogramu. Prodanovići su se opredelili za proizvodnju zimnice, jer je isplativije. Od plodova divlje ruže pravi se kaša, koja košta 100 dinara po litru, dok je tegla pravog, domaćeg džema 300 dinara."Razlika sama između kaša i džema je u tome što kaša kada ide u dalju prodaju, ona mora da se konzervira. Znači, ona sadrži u sebi konzervans, dok džem kada se proizvodi, konkretno ja ga proizvodim bez konzervansa, samo uz dodatak šećera i limunske kiseline", kaže Aleksandar Prodanović.

Prodanovići pripremaju i ajvar od pečenih paprika i plavog patlidžana, koji takođe gaje na svom posedu. "Važno je pratiti tu domaću recepturu, po receptima naših baka. Radimo od sto posto prirodnog, pečena paprika, plavi paradajz pečen, to se prerađuje, to sve žene rade", kaže Milomirka Ranković iz Valjeva.Aleksandar Prodanović planira da ubuduće smanji količine ajvara koji priprema u korist džema i kaše od šipurka. "Pošto ja imam i ostale poljoprivredne kulture od povrća do voća, šipurak mi je, ipak, najisplativiji i zahteva mi najmanje radne snage i što se tiče same njive i što se tiče kasnije prerade. Mogućnosti što se samog šipurka tiče su veoma velike", kaže Aleksdandar Prodanović iz Valjeva.

Međutim, kod proizvodnje šipurka ne mogu da se ostvare nikakve subvencije, zato što se on ne nalazi na listi ni lekovitog bilja, ni voća kod Ministarstva poljoprivrede, kaže Aleksandar.

Dodaje da su neke opštine kao što su Novi Pazar, Sjenica i Tutin izašle u susret proizvođačima šipurka i donirale besplatna sredstva za navodnjavanje.

Plantažni šipurak selekcionisan je od divljeg da bi plod bio mesnatiji, sa manje semenki, a grm sa manje bodlji. Aleksandar Prodanović gaji dve sorte koje za branje ne stižu u isto vreme, a namerava da uvodi i nove. Ističe da je posao sezonski, ali je isplativ i perspektivan.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sire-se-plantaze-sipurka-posao-sezonski-i-veoma-isplativ/fn2nmpf

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31