Чланци поређани по датуму: petak, 04 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Jedna firma u Cerovcu nadomak Kragujevca posadila je na površini od 4,5 hektara belu šparglu. Zašto baš špargla? Kažu - jako je zdrava i niko je ne proizvodi u Srbiji.

Špargla je poznata kao povrće za dijabetičare, snižava holesterol, poboljšava probavu, pozitivno deluje na krvni pritisak, imunološki sistem, artritis i smanjenje upala. Takođe, sadrži antioksidans koji štiti kožu od maligniteta.

Ova biljka jako je popularna u zapadnim zemljama, pre svega u Nemačkoj. Za Srbiju ona je još egzotika. Ipak, prvi izdanci, takozvani asparagusi, ubrani su u Šumadiji."Ovogodišnji rod bio je 600 kilograma po hektaru, sledeće godine očekujemo oko tri tone po hektaru, dok se pun rod očekuje tek u četvrtoj godini branja, kada dostiže oko osam tona po hektaru. Ja sam prihvatio ovaj posao zato što sam hteo da radim nešto zanimljivo i da budem prvi u nečemu što je novina kod nas. Veoma je teško brinuti se o špargli, nema ko da ti pokaže, pa moraš sam da naučiš", kaže Marko Simić koji se u okviru firme brine o zasadima špargle.

Špargla je višegodišnja biljka - kad se jednom posadi, traje i do 15 godina na jednom mestu. Pošto razvija veliki korenov sistem, bolje se razvija na lakšim zemljištima, ali zahteva ozbiljne agrotehničke mere."Pre sadnje izvlači se velika količina stajskog đubriva, tačnije 150 tona po hektaru, zatim se duboko ore, oko 50 do 70 centimetara, zemlja se priprema za sadnju, a pre sadnje se razvuče sistem za navodnjavanje koji je obavezan za naše područje", objašnjava Marko i dodaje da s proleća grada nije bilo, a letnju sušu su izbegli upravo zahvaljujući navodnjavanju.

Treba napomenuti da asparagus ne podnosi hlor, pa nije poželjno koristiti vodu iz vodovoda za zalivanje, već izvorsku ili bunarsku vodu. Špargla stiže u maju i junu, što se ocenjuje kao mana, jer kasnije stiže za berbu. Relativno je osetljiva na štetočine i bolesti, pa je samim tim briga za nju veća. Kad su u pitanju sezonski radovi, sada, s jeseni, treba praviti bankove, zemlja se podriva, a nadzemni deo špargle se seče i sitni. Važno je pokriti je folijom kako ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti.U kasno proleće, kada sazri, čim izbije na površinu, seče se, jer ako je i pet centimetara iznad banka – prerasla je za berbu. Kada se oguli, bela špargla se bari, koristi se kao dodatak čorbama, prolećnim salatama, kao namaz ili prilog jelima sa piletinom, ribom i morskim plodovima. U Šumadiji je najčešće pohovana u slanini.

"Ukus je neutralan, nešto poput ukusa krompira", ocenjuje Marko.

Iako je špargla novina u Srbiji, šumadijski asparagus naći će se na meniju beogradskih restorana, a kako kaže Simić, imaju ugovor i sa pojedinim trgovinskim lancima u našoj zemlji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/lek-protiv-kostobolje-nova-moda-na-srpskim-njivama-sumadijska-spargla-sve-popularnija/gn7phfm

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Mala poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju oko 10 hektara zemlje najbrojnija su u srpskim selima. Njima je najteže da se specijalizuju za jednu oblast proizvodnje, koja će im donositi dohodak dovoljan za podmirenje životnih troškova članova domaćinstva, ali i omogućiti investiranje svih tekućih agrarnih poslova.

Dejan Lazić iz Velikog Orašja u Pomoravlju sa svojim članovima domaćinstva kaže da je posle dužeg lutanja pronašao šta da proizvodi i na koji način proizvedenu robu najbrže da plasira na tržištu.

Lazić poseduje 12 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta na kome seje kukuruz, ječam, soju i detelinu lucerku. Sve proizvedene količine ovih ratarskih useva upotrebi za ishranu stoke. On ima izgrađenu štalu sa mlekovodom i automatskim izđubravanjem, kapaciteta 20 krava muzara, ali retko kada ima više od 10 mlekulja.

- Stočarski stručnjaci kažu da je za ishranu jedne krave muzare potrebno proizvesti hrane sa jednog hektara zemljišta. Uverio sam se da su u pravu, pa zato u mojoj štali uglavnom bude najviše 10 -12 grla goveda, odnosno junica i muznih krava - kaže Dejan.

Lazići od mleka prave beli meki i tvrdi sir na stari tradicionalni način, koji prodaju na kućnom pragu i na pijaci u Velikoj Plani.

- Prodajna cena kilograma sira je povoljna, 300 dinara, pa nam kupci telefonom unapred rezervišu željene količine, a oni koji žele tvrdi sir moraju da sačekaju nekoliko dana. Potražnja je velika pa bismo mogli sadašnju količinu gotovo da dupliramo. Međutim, mi i određenu količinu mleka raznosimo po selu - ističe Dejan.

Osim farme krava, Lazići imaju savremeno izgrađen i tehnički opremljen objekat za držanje krmača i odgoj prasića. Gaje sedam do osam krmača rase landras, a odnegovane prasiće prodaju zainteresovanim stočarima za dalji tov i isporuku klanicama.

- Ranije smo tovili svinje, ali nam se taj posao više ne isplati. Tovljenici mnogo jedu, a kada se tovni ciklus završi, po čudnom ustaljenom pravilu, cena se drastično smanji, tako da nemamo nikakvu računicu, čak ni cenu potrošene stočne hrane ne možemo da nadoknadimo. Ovako, prodajom prasića težine oko 25 kilograma, pristojno zaradimo - kaže Dejan i nada se da će najavljenim početkom izvoza svinja u Kinu, verovatno da poveća broj krmača i odnegovanih prasadi.

Treći po veličini izvor prihoda je uzgoj rasne živine: kokoške, ćurke, morke, patke, japanske prepelice, a najponosniji su na kvalitetno jato kineske labudaste guske. Uglavnom prodaju priplodna jaja i mladu živinu, a odrasle jedinke muškog pola Lazić razmenjuje sa kolegama - odgajivačima radi takozvanog genetskog osvežavanja krvi.

- Najviše je rasa kokoši: nju hempšir, australorp, vijandota, italijanka, brama, kao i araukana koja nosi obojena, svetlo plava jaja. Imam priplodno jato od dvadesetak kineskih labudastih gusaka, pa prodajom priplodnih jaja i guščića kaplje dobra zarada - zadovoljan je Dejan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2648660/mala-gazdinstva-mogu-da-zarade-proizvodnjom-sira-prodajom-prasica-i-priplodnih-jaja

Објављено у Agroekonomija

Poljoprivrednicama kojima su u nevremenu oštećeni plastenici Grad Niš će pomoći da nabave nove, najavljuje sekretar za poljoprivredu Saša Stoiljković, a pogodnost za njih biće 90 % subvencija za iznos do 350.000 dinara po korisniku, dok će za ostale učešće Grada biti manje.

U toku je konkurs kojim Sekretarijat za poljoprivredu pomaže proizvođačima da nabave folije za plastenike. Sekretar pojašnjava da svim poljoprivrednicima Grad pomaže tako što plaća 60 % cene.

Veće pogodnosti, kako najavljuje, imaće poljoprivrednici kojima su početkom septembra plastenici oštećeni u nevremenu.

Maksimalan iznos po jednom korisniku je 350.000 dinara. Sa 90 % povraćaja to znači da je ukupan iznos računa do 400.000 dinara. Ukoliko uzmemo prosečan plastenik veličine 8x50 m, folija košta između 70.000 i 80.000 dinara, znači za 5 plastenika je maksimalno moguće izvršiti zamenu - objašnjava Stoiljković.

Ova pomoć važi i za one koji žele da nabave jedan ili više plastenika, a Stoiljković kaže da je stručna komisija odmah nakon nevremena izašla na teren i utvrdila da je šteta velika, te da su zato odlučili da im pomognu. Ovu odluku usvojilo je Gradsko veće.

Izvor: https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Subvencije-od-90-za-niske-poljoprivrednike-kojima-je-nevreme-unistilo-plastenike.sr.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ove godine opština Priboj obezbedila je 62 km creva za navodnjavanje a za tu namenu izdvojila je iz budžeta dva miliona dinara. Na ovaj način pomoćiće svojim građanima kojima je poljoprivreda glavno ili dopunsko zanimanje. Pošto gotovo ni jedna grana poljoprivrede ne može bez vode, pogotovu voćarstva i povrtarstva, lokalna samouprava ovim gestom nastoji da bar delom pomogne rešavanje potrebe za vodom kada je navodnjavanje u pitanju.Tako već petu godinu za redom opština Priboj obezbeđuje besplatnu količinu creva za vodu shodno finansijskim mogućnostima i planskim aktima i srazmerno iskazanim potrebama građana kako bi se mogli zadovoljiti interesi sve većeg broja žitelja pribojskih sela. Naravno opština ne može obezbediti svu potrebnu dužinu creva kada su pitanju duži vodovi, ali onda se tu građani udružuju i na taj način rešavaju i svoj i problem svojih komšija.

„Od ukupne količine nabavljenih creva, 30 km je od tri četvrti i 20 km od col i po a preostalih 12 km je od jednog cola. Građani treba da budu zadovoljni jer ovo samo naša opština deli, da bi svi dobili stići će još jedna tura. Imao zahteve od 2017. po njima ćemo deliti, oni koji su već dobijali njih ćemo ostaviti za kraj ako ostane. Svi oni koji creva ne budu koristili u prave svrhe, imaće obavezu da ih vrate i biće kažnjeni za to”, rekao je Sveto Vilotić, koordinator za program podele creva za navodnjavanje.Građanima ovo dobro dođe, jer su creva najčešće najveća investicija, a njima preostaje iskopavanje kanala, pravljenje rezervoara ili vodozahvata. Meštani su prezadovoljni nastavkom ove akcije, koja je spletom okolnosti imala pauzu od dve godine.

„Znači mi dosta, dobijam crevo besplatno, imam malinu koju obrađujem i dosta će mi značiti. Iako je kasnilo dve godine opštini se zahvaljujem jer nam je omogućila da ih ipak dobijemo”, kazao je Akif Šuman selo Zabrnjica.Istog mišljenja je i Mileta Janjušević iz sela Plašče koji treba da dovede vodu i za malinu i za stoku i za vrt.

„Hvala im, mi u brdima smo slabi sa vodom a za sve nam treba”, rekao je Mileta.

Inače,u protekle četiri godine kroz ovaj program podeljeno je oko 250 km najkvalitetnijih creva za navodnjavanje.

Izvor:https://ppmedia.rs/pribojski-poljoprivrednici-besplatno-dobili-creva-za-navodnjavanje/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31