Чланци поређани по датуму: petak, 04 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Godži bobice (Goji berry – Lycium barbarum),  zovu crveni dijamant, sveta biljka, vučje i srećne bobice.  Potiču sa Tibeta gde se već 6.000 godina koriste u tradicionalnoj medicini zbog svojih izuzetnih lekovitih dejstava. Novija naučna istraživanja dokazala su da godži bobice imaju najviše antioksidanasa u odnosu na bilo koje drugo voće, a spisak blagotvornog delovanja ovih bobica na ljudski organizam je podugačak. Postoji nekoliko vrsta godži bobica od žućkastih, narandžasto - crvenih i bordo do crnih,  koje su najcenjenije i najtraženije na svetu.

 

Od Kine do Srbije

E, pa baš te crne godži bobice jedine u Evropi uzgajaju se u Srbiji u okolini Niša, na plantaži porodice Jovanović. Oni se već osam godina bave izučavanjem i gajenjem  ove najlekovitiju biljke na svetu. Ljubiša Jovanović,  po zanimanju je mašinski inženjer i sve do pre desetak godina voćarstvo ga nije mnogo interesovalo. A onda ga je muka naterala. Za gajenje  ovog voća odlučio se kada su mu, kako je uveren, godži bobice pomogle u borbi protiv kancera. Uposlio je celu porodicu,  sinove Nikolu i Nemanju,  koji su završili Poljoprivredni fakultet odsek voćarstvo, dok je njegova  supruga,  Slovenka zadužena za edukacije branja. Ona je i inovator kada je u pitanju prerada i smišljanje recepata za proizvode od godžija.

„Posedujemo rasadnik i oglednu plantažu pod ovom biljkom na pola hektara, a osim samog voća proizvodimo sertifikovani sadni materijal. Iz  Kine su dobili  dozvolu za reprodukciju i razmnožavanje ove biljke. Želja nam je da se uzgoj crnog godžija raširi po Srbiji i spremni smo da pomognemo od edukacije budućih uzgajivača,  do prodaje sadnog materijala, savetovanja kako da se podigne plantaža. Tu smo za sve što treba“- kaže Ljubiša Jovanović i,  ističe da se godži gaji isključivo kroz organsku proizvodnju, izuzetno je zahvalan za uzgoj i vrlo profitabilna voćka.

 

Šta je godži?

Godži je žbunasta biljka koja može da naraste dva do tri metra u visinu, a potrebno je rezidbom svakog proleća oblikovati kao kišobran. Pogodni su osunčani tereni, može se saditi na svim tipovima zemljišta, ali su najpogodnija hranljiva, ocedljiva i neutralno-alkalna zemljišta. Tokom letnjih meseci godži ima veće zahteve za vodom, naročito mlade biljke pa ih treba redovno zalivati. Odgovara im naše klimatsko područje i uspeva na nadmorskim visinama od 100 – 1000 m. Mogu se saditi u okućnicama kao i na plantažama.

„Sadnja se vrši od marta do novembra. Razmak  između sadnica je jedan metar, a između redova dva i po metra. Ukoliko se sadi plantažno potrebni su stubovi i žice (špalir), navodnjavanje ''kap po kap'' kao i protivgradna mreža,  koja ima višestruku primenu. Između redova je  bela divlja detelina koja služi kao travnjak, đubri zemljište azotom, korisna je za pčele i nema freziranja zemljišta“ – objašnjava naš sagovornik. Đubrenje i prihrana biljaka vrši isključivo organskim pregorelim đubrivom - ovčji, živinski, svinjski, kravlji, goveđi ili konjski stajnjak.

„Godži cveta i rađa od juna do novembra, plod je sočan i duguljast, sukcesivno zri, a bobice se beru ručno u male posude da bi se što manje oštetile i kako bi bile spremne za isporuku u svežem stanju. Mogu se čuvati u zamrzivaču ili hladnjačama duže vreme. Suše se na suncu u tankom sloju kao i u sušarama na temperaturi od 40-60 stepeni“.

Crni godži je nešto zahtevniji i bere se uz pomoć pincete,  zajedno sa peteljkom,  da ne bi došlo do isticanja soka i oksidacije. Biljka rađa već u prvoj godini sadnje, u drugoj daje kilogram voća po sadnici, a potom se svake naredne godine prinos  utrostručuje.

„Počeli smo od nule i nikakve podsticaje od države nismo imali, jer godži u Srbiji nije priznat kao voćna vrsta, pa voćari nemaju prava na podsticaje za sadnice. Zato smo odlučili da izađemo u susret uzgajivačima i omogućimo im svu potrebnu edukaciju, ugovor oko saradnje i otkupa. Cena sadnice je 20 evra,  kolika je otkupna cena kilograma ovog voća. Sadni materijal dajemo po ugovoru,  pa voćari mogu da plate samo pet evra sadnicu, dok ostatak naplaćujemo kroz garantovan otkup. Cilj nam je da animiramo pet plantažera da formiramo prvu zadrugu za organsku proizvodnju godžija. Imamo u planu da izgradimo i fabriku za preradu i sušenje ovog voća,  kako bismo lakše izvozili naše proizvode“- otkriva Jovanović. Kako su jedini sertifikovani proizvođači sadnog materijala crnog godižija u Evropi,  javljaju im se i ljudi iz inostranstva. Trenutno pregovaraju sa Šveđanima oko izvoza sadnica u ovu zemlju.

„Računica je vrlo jednostavna - na jednom hektaru sa 4.000 sadnica i otkupom cenom od pet evra po kilogramu,  zarada u trećoj godini je 60.000 evra. Uložena sredstva se višestruko vraćaju, a sadnice praktično same sebe otplate već u prvoj godini proizvodnje -“ ističe Jovanović.

 

Lekovite bobice

Godži bobice su bogate esencijalnim amino-kiselinama, sadrže 500 puta više vitamina C u odnosu na svoju težinu od pomorandže. Bogate su  gvožđem, bakrom, kalcijumom i cinkom, vitaminom A, a imaju veći procenat beta-karotena od šargarepe. U svom sastavu ove bobice imaju i germanijum, koji  u kombinaciji sa polisaharidom zaustavlja genetske mutacije koje dovode do pojave najtežih bolesti. Godži bobice se koriste za detoksikaciju organizma, regeneraciju tkiva, sprečavaju nastanak virusnih i bakterijskih infekcija, štite jetru i bubrege, smiruju nervozu, pospešuju pamćenje, poboljšavaju cirkulaciju, utiču na snižavanje visokog krvnog pritiska, holesterola i šećer u krvi.

Mogu da se konzumiraju u svežem i u sušenom stanju. Dnevna doza crvenih bobica je do dve šake, odnosno 20 do 50 grama, dok se crne bobice zbog svoje snage jedu u manjoj količini od tri do šest grama,  odnosno od 10 do 15 bobica dnevno. Kako imaju kiselkasto-sladak ukus,  mogu se dodavati kao začin raznim jelima, a i u pravljenju kolača,  Osim bobica lekovito je i lišće,  koje se može spremiti kao prilog pečenoj svinjetini ili dodati u salatu.

Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Jedna firma u Cerovcu nadomak Kragujevca posadila je na površini od 4,5 hektara belu šparglu. Zašto baš špargla? Kažu - jako je zdrava i niko je ne proizvodi u Srbiji.

Špargla je poznata kao povrće za dijabetičare, snižava holesterol, poboljšava probavu, pozitivno deluje na krvni pritisak, imunološki sistem, artritis i smanjenje upala. Takođe, sadrži antioksidans koji štiti kožu od maligniteta.

Ova biljka jako je popularna u zapadnim zemljama, pre svega u Nemačkoj. Za Srbiju ona je još egzotika. Ipak, prvi izdanci, takozvani asparagusi, ubrani su u Šumadiji."Ovogodišnji rod bio je 600 kilograma po hektaru, sledeće godine očekujemo oko tri tone po hektaru, dok se pun rod očekuje tek u četvrtoj godini branja, kada dostiže oko osam tona po hektaru. Ja sam prihvatio ovaj posao zato što sam hteo da radim nešto zanimljivo i da budem prvi u nečemu što je novina kod nas. Veoma je teško brinuti se o špargli, nema ko da ti pokaže, pa moraš sam da naučiš", kaže Marko Simić koji se u okviru firme brine o zasadima špargle.

Špargla je višegodišnja biljka - kad se jednom posadi, traje i do 15 godina na jednom mestu. Pošto razvija veliki korenov sistem, bolje se razvija na lakšim zemljištima, ali zahteva ozbiljne agrotehničke mere."Pre sadnje izvlači se velika količina stajskog đubriva, tačnije 150 tona po hektaru, zatim se duboko ore, oko 50 do 70 centimetara, zemlja se priprema za sadnju, a pre sadnje se razvuče sistem za navodnjavanje koji je obavezan za naše područje", objašnjava Marko i dodaje da s proleća grada nije bilo, a letnju sušu su izbegli upravo zahvaljujući navodnjavanju.

Treba napomenuti da asparagus ne podnosi hlor, pa nije poželjno koristiti vodu iz vodovoda za zalivanje, već izvorsku ili bunarsku vodu. Špargla stiže u maju i junu, što se ocenjuje kao mana, jer kasnije stiže za berbu. Relativno je osetljiva na štetočine i bolesti, pa je samim tim briga za nju veća. Kad su u pitanju sezonski radovi, sada, s jeseni, treba praviti bankove, zemlja se podriva, a nadzemni deo špargle se seče i sitni. Važno je pokriti je folijom kako ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti.U kasno proleće, kada sazri, čim izbije na površinu, seče se, jer ako je i pet centimetara iznad banka – prerasla je za berbu. Kada se oguli, bela špargla se bari, koristi se kao dodatak čorbama, prolećnim salatama, kao namaz ili prilog jelima sa piletinom, ribom i morskim plodovima. U Šumadiji je najčešće pohovana u slanini.

"Ukus je neutralan, nešto poput ukusa krompira", ocenjuje Marko.

Iako je špargla novina u Srbiji, šumadijski asparagus naći će se na meniju beogradskih restorana, a kako kaže Simić, imaju ugovor i sa pojedinim trgovinskim lancima u našoj zemlji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/lek-protiv-kostobolje-nova-moda-na-srpskim-njivama-sumadijska-spargla-sve-popularnija/gn7phfm

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Mala poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju oko 10 hektara zemlje najbrojnija su u srpskim selima. Njima je najteže da se specijalizuju za jednu oblast proizvodnje, koja će im donositi dohodak dovoljan za podmirenje životnih troškova članova domaćinstva, ali i omogućiti investiranje svih tekućih agrarnih poslova.

Dejan Lazić iz Velikog Orašja u Pomoravlju sa svojim članovima domaćinstva kaže da je posle dužeg lutanja pronašao šta da proizvodi i na koji način proizvedenu robu najbrže da plasira na tržištu.

Lazić poseduje 12 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta na kome seje kukuruz, ječam, soju i detelinu lucerku. Sve proizvedene količine ovih ratarskih useva upotrebi za ishranu stoke. On ima izgrađenu štalu sa mlekovodom i automatskim izđubravanjem, kapaciteta 20 krava muzara, ali retko kada ima više od 10 mlekulja.

- Stočarski stručnjaci kažu da je za ishranu jedne krave muzare potrebno proizvesti hrane sa jednog hektara zemljišta. Uverio sam se da su u pravu, pa zato u mojoj štali uglavnom bude najviše 10 -12 grla goveda, odnosno junica i muznih krava - kaže Dejan.

Lazići od mleka prave beli meki i tvrdi sir na stari tradicionalni način, koji prodaju na kućnom pragu i na pijaci u Velikoj Plani.

- Prodajna cena kilograma sira je povoljna, 300 dinara, pa nam kupci telefonom unapred rezervišu željene količine, a oni koji žele tvrdi sir moraju da sačekaju nekoliko dana. Potražnja je velika pa bismo mogli sadašnju količinu gotovo da dupliramo. Međutim, mi i određenu količinu mleka raznosimo po selu - ističe Dejan.

Osim farme krava, Lazići imaju savremeno izgrađen i tehnički opremljen objekat za držanje krmača i odgoj prasića. Gaje sedam do osam krmača rase landras, a odnegovane prasiće prodaju zainteresovanim stočarima za dalji tov i isporuku klanicama.

- Ranije smo tovili svinje, ali nam se taj posao više ne isplati. Tovljenici mnogo jedu, a kada se tovni ciklus završi, po čudnom ustaljenom pravilu, cena se drastično smanji, tako da nemamo nikakvu računicu, čak ni cenu potrošene stočne hrane ne možemo da nadoknadimo. Ovako, prodajom prasića težine oko 25 kilograma, pristojno zaradimo - kaže Dejan i nada se da će najavljenim početkom izvoza svinja u Kinu, verovatno da poveća broj krmača i odnegovanih prasadi.

Treći po veličini izvor prihoda je uzgoj rasne živine: kokoške, ćurke, morke, patke, japanske prepelice, a najponosniji su na kvalitetno jato kineske labudaste guske. Uglavnom prodaju priplodna jaja i mladu živinu, a odrasle jedinke muškog pola Lazić razmenjuje sa kolegama - odgajivačima radi takozvanog genetskog osvežavanja krvi.

- Najviše je rasa kokoši: nju hempšir, australorp, vijandota, italijanka, brama, kao i araukana koja nosi obojena, svetlo plava jaja. Imam priplodno jato od dvadesetak kineskih labudastih gusaka, pa prodajom priplodnih jaja i guščića kaplje dobra zarada - zadovoljan je Dejan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2648660/mala-gazdinstva-mogu-da-zarade-proizvodnjom-sira-prodajom-prasica-i-priplodnih-jaja

Објављено у Agroekonomija

Poljoprivrednicama kojima su u nevremenu oštećeni plastenici Grad Niš će pomoći da nabave nove, najavljuje sekretar za poljoprivredu Saša Stoiljković, a pogodnost za njih biće 90 % subvencija za iznos do 350.000 dinara po korisniku, dok će za ostale učešće Grada biti manje.

U toku je konkurs kojim Sekretarijat za poljoprivredu pomaže proizvođačima da nabave folije za plastenike. Sekretar pojašnjava da svim poljoprivrednicima Grad pomaže tako što plaća 60 % cene.

Veće pogodnosti, kako najavljuje, imaće poljoprivrednici kojima su početkom septembra plastenici oštećeni u nevremenu.

Maksimalan iznos po jednom korisniku je 350.000 dinara. Sa 90 % povraćaja to znači da je ukupan iznos računa do 400.000 dinara. Ukoliko uzmemo prosečan plastenik veličine 8x50 m, folija košta između 70.000 i 80.000 dinara, znači za 5 plastenika je maksimalno moguće izvršiti zamenu - objašnjava Stoiljković.

Ova pomoć važi i za one koji žele da nabave jedan ili više plastenika, a Stoiljković kaže da je stručna komisija odmah nakon nevremena izašla na teren i utvrdila da je šteta velika, te da su zato odlučili da im pomognu. Ovu odluku usvojilo je Gradsko veće.

Izvor: https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Subvencije-od-90-za-niske-poljoprivrednike-kojima-je-nevreme-unistilo-plastenike.sr.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ove godine opština Priboj obezbedila je 62 km creva za navodnjavanje a za tu namenu izdvojila je iz budžeta dva miliona dinara. Na ovaj način pomoćiće svojim građanima kojima je poljoprivreda glavno ili dopunsko zanimanje. Pošto gotovo ni jedna grana poljoprivrede ne može bez vode, pogotovu voćarstva i povrtarstva, lokalna samouprava ovim gestom nastoji da bar delom pomogne rešavanje potrebe za vodom kada je navodnjavanje u pitanju.Tako već petu godinu za redom opština Priboj obezbeđuje besplatnu količinu creva za vodu shodno finansijskim mogućnostima i planskim aktima i srazmerno iskazanim potrebama građana kako bi se mogli zadovoljiti interesi sve većeg broja žitelja pribojskih sela. Naravno opština ne može obezbediti svu potrebnu dužinu creva kada su pitanju duži vodovi, ali onda se tu građani udružuju i na taj način rešavaju i svoj i problem svojih komšija.

„Od ukupne količine nabavljenih creva, 30 km je od tri četvrti i 20 km od col i po a preostalih 12 km je od jednog cola. Građani treba da budu zadovoljni jer ovo samo naša opština deli, da bi svi dobili stići će još jedna tura. Imao zahteve od 2017. po njima ćemo deliti, oni koji su već dobijali njih ćemo ostaviti za kraj ako ostane. Svi oni koji creva ne budu koristili u prave svrhe, imaće obavezu da ih vrate i biće kažnjeni za to”, rekao je Sveto Vilotić, koordinator za program podele creva za navodnjavanje.Građanima ovo dobro dođe, jer su creva najčešće najveća investicija, a njima preostaje iskopavanje kanala, pravljenje rezervoara ili vodozahvata. Meštani su prezadovoljni nastavkom ove akcije, koja je spletom okolnosti imala pauzu od dve godine.

„Znači mi dosta, dobijam crevo besplatno, imam malinu koju obrađujem i dosta će mi značiti. Iako je kasnilo dve godine opštini se zahvaljujem jer nam je omogućila da ih ipak dobijemo”, kazao je Akif Šuman selo Zabrnjica.Istog mišljenja je i Mileta Janjušević iz sela Plašče koji treba da dovede vodu i za malinu i za stoku i za vrt.

„Hvala im, mi u brdima smo slabi sa vodom a za sve nam treba”, rekao je Mileta.

Inače,u protekle četiri godine kroz ovaj program podeljeno je oko 250 km najkvalitetnijih creva za navodnjavanje.

Izvor:https://ppmedia.rs/pribojski-poljoprivrednici-besplatno-dobili-creva-za-navodnjavanje/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31