Чланци поређани по датуму: četvrtak, 03 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 03 oktobar 2019 16:39

PALAMIDA - Žilav korov koga je teško suzbiti!

Da li znate šta je zajedničko svim poljoprivrednim proizvođačima bez obzira da li su u pitanju ratari, povrtari ili voćari? Korovi! U borbi sa ovim dosadnim i „žilavim“ biljkama koje mogu znatno da utiču na smanjenje prinosa useva većina poseže za raznim vrstama herbicida. Međutim poljoprivrednici su često u dilemi koje sredstvo je najdelotvornije protiv određene korovske biljke.
U želji da pomognemo Agrobiznis magazin je pokrenuo novu rubriku pod imenom „Herbarijum“ u kome ćemo u svakom broju predstaviti po neku korovsku biljku, ali i najefikasniji način njenog uništenja uz što manje štete po useve.
Šta je Palamida?
Palamida (Cirsium arvense) je korovska biljka koja vodi poreklo iz Evrope i severne Azije, ali je danas rasprostranjena u celom svetu. Raste na plodnim zemljištima, oranicama, voćnjacima, nepoljoprivrednim površinama… Palamida je čest, žilav i štetan korov koji gusto raste i može da uguši usev. U pitanju je višegodišnja biljka visoka 30 do 160 centimetara. Ima vrlo jak korenov sistem sa pupoljcima, iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci.
Razmnožava se vegetativno (izdancima) i generativno (semenom). Na jedan kvadratni metar može se naći preko 500 korenovih pupoljaka, koji mogu dati nove biljke. Stablo je uspravno i razgranato, a za kratko vreme može se razviti i osemeniti. Listovi su naizmenični, razdeljeni, imaju bodlje. Cveta tokom proleća i jeseni, a daje do 40. 000 semenki koje nošene vetrom mogu daleko da dopru. Sveže seme proklija u jesen, a niče u rano proleće pri
temperaturi oko 15 stepeni. Kako je ovaj korov vrlo prilagodljiv brzo proklija na malim dubinama, a klijavost semena je, verovali ili ne čak šest godina.
Palamida ima izuzetno jak koren sa dugim, puzećim rizomima. Na korenu obrazuje pupoljke iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci. Koren služi i za vegetativno razmnožavanje jer se iz svakog pupoljka može razviti nova biljka. Nadzemni deo može da izraste i do 150 cm visine, a samo stablo je uspravno i razgranato, listovi su sa bodljama dok je cvet ružičaste boje u obliku glavičaste cvasti. Osim što je dosadan i jak korov koji se teško suzbija bilo mehanički,
bilo hemijskim sredstvima palamida je i domaćin za insekte, nematode i gljivična oboljenja, pa može da pričini veliku štetu usevima u ratarstvu, povrtarstvu i voćnjacima. Posebno teško se suzbija u godinama sa neujednačenim temperaturama i padavinama, kada je teško odlučiti kada, kako i sa kojim dozama herbicida uraditi suzbijanje, a da se ne ošteti gajeni usev.
Ova biljka, posebno kada očvrsne i ostari može da nanese povrede ukoliko je stoka nehotice pojede, a izaziva mehaničke povrede na ustima životinja. Posebno treba istaći da veliki broj herbicida ne deluje na palamidu ili ima slabo i polovično dejstvo.
Kada tretirati ovaj korov?
Stručnjaci kažu da palamidu treba tretirati hemijskim sredstvima u ranoj fazi rasta kada ima razvijena dva do četiri lista, jer što je biljka starija to je efikasnost sredstava za suzbijanje korova manja. Suzbijanje palamide pre setve sprovodi se kao totalno prskanje njive na bazi aktivne materije glifosata u dozama od četiri do šest litara po hektaru, uz dodatak od 1 litra po hektaru herbicida sa aktivne materije 2,4 D. Ovo tretiranje se preporučuje na parcelama gde se setva neće izvoditi 20 i više dana, kako herbicidi ne bi oštetili kasnije zasejane useve.
Suzbijanje palamide posle setve a pre nicanja gajenog useva je vrlo često u ratarskim kulturama, ali treba voditi računa da se tretman odradi odmah nakon setve ili najkasnije dva do tri dana kasnije. Razlog? Ukoliko padne kiša i herbicid se unese u zemlju u kojoj je započelo klijanje useva dolazi do potpunog uništenja zasejane kulture. Za ova tretiranja se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosata, 2,4 D dok se za kukuruz mogu koristiti i herbicidi na bazi aktivne materije dikamba. Suzbijanje palamide moguće je i posle nicanja useva, ali stručnjaci preporučuju da vodite računa koji usev ste posejali, jer
svaki zahteva drugačiji tretman. Ukoliko je u pitanju pšenica suzbijanje palamide obavlja se u fazi punog bokorenja pa do pojave drugog kolenca. Sva
kasnija tretiranja herbicidima idu na štetu prinosa. Herbicidi koji se mogu koristiti su oni na bazi aktivne materije 2,4 D, dikambe, klopiralida, aminopiralid K+-
florasulam, tribenuron-metil… Kada je u pitanju kukuruz tretiranje se sprovodi u fazi porasta kukuruza od dva do četiri lista i tada se koristite herbicidi na bazi aktivne materije dikamba, 2,4 D, klopiralida, sulkotriona, tembotriona i dr...
Suzbijanje palamide u soji je vrlo teško i komplikovano, a uglavnom se ne može rešiti u potpunosti toku vegetacije useva. Dobre rezultate daje tretman sa herbicidima na bazi aktivne materije oksasulfurona dva tretmana od po 60 g/ha sa dodatkom okvašivača. Može se koristiti herbicid na bazi aktivne materije imazamoks u dozi od 0,6 l/ha u dva tretmana. Razmak u tretHerbarijum manima je od 10-15 dana u zavisnosti od
vremenskih prilika. Ove herbicide koristiti uz dodatak herbicida koji će proširiti spektar delovanja i na druge korove.
Uništavanje palamide u suncokretu najbolje rezultate daje posle setve a pre nicanja, a preporuka je da se koriste herbicidi na bazi aktivne materije flurohloridona u dozi od 2,5-3 l/ha. Treba napomenuti da je suncokret tolerantan na tribenuronmetil, i imidazolinone-RIMI hibridi, pa ovim herbicida treba tretirati palamidu, a rezultati su zadovoljavajući. Kada je u pitanju šećerna repa suzbijanje palamide moguće je samo herbicidima na bazi aktivne materije klopiralid u dva tretmana od po 0,6 l/ha. Palamida je korov koji se na njivama pojavljuje uglavnom u većim ili manjim oazama, ali ukoliko se
adekvatno ne suzbija veoma brzo se širi i potpuno limitira prinos i porast gajenih useva.
Stručnjaci kažu da treba izbegavati parcele sa palamidom za sađenje povrća, a ako baš nemate izbora onda je bolje izbegavati korišćenje herbicida koji prodiru u zemlju već ovaj korov ukloniti mehanički. Najefikasniji način suzbijanja palamide je posle skidanja pšenice i drugih ranih useva.
Tada se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosat u dozi od 8-10 litara po hektaru uz dodatak aktivne materije dikamba od 0,7 l/ha. Posle tretmana
ostaviti herbicide da deluju do dubokog oranja njive.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Zaštita bilja

U okviru Mere 1 IPARD programa, moguće je konkurisati i za bespovratna sredstva za kupovinu traktora, u ukupnom iznosu do 210.632.721 dinara.

Pravo na podnošenje zahteva na konkurs imaju:

fizička lica – nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstva u aktivnom statusu preduzetnici pravna lica – zemljoradničke zadruge i privredna društva koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu, prenosi portal ZRklik.

Novi traktor koji je predmet podsticaja u skladu sa ovim pozivom jeste:

1) motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno namenjeno za vučenje, guranje, nošenje ili pogon izmenjivih priključaka za izvođenje prvenstveno poljoprivrednih, šumskih ili drugih radova i za vuču priključnih vozila za traktor, u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima

2) serijski proizveden traktor koji se prvi put stavlja u upotrebi koji je proizveden najkasnije pet godina pre godine u kojoj se podnosi zahtev za odobravanje projekta

3) vrste T1 do T5 ili S1 do S5 u smislu posebnog propisa koji uređuje podelu motornih i priključnih vozila i tehničke uslove za vozila u saobraćaju na putevima

4) traktor koji ispunjava uslove u oblasti zaštite životne sredine uređene propisima Evropske unije u ovoj oblasti, a sa kojima su usklađeni propisi Republike Srbije, odnosno čija emisija izduvnih gasova ne prelazi normative i standarde.

Podnosilac zahteva može ostvariti pravo na dodelu bespovratnih sredstava u iznosu od 60% do 70% prihvatljivih troškova investicije.

Rok za podnošenje zahteva je do 25. novembra 2019. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2647433/kako-do-bespovratnih-sredstava-za-kupovinu-traktora

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija

Forum za jugoistočnu Evropu, Fruitnet Forum South-East Europe, biće održan četvrti put 6. i 7. novembra u Beogradu.

Jedna od vodećih svetskih medijskih kuća Fruitnet, okupiće internacionalne aktere u oblasti svežeg voća i povrća.

Konferencija je posvećena istraživanju novih mogućnosti ovog regiona u oblasti proizvodnje voća i povrća, sa posebnim osvrtom na tehnologiju, sorte, tržišta i saradnju. Učesnici će istaći nove strategije za privlačenje investicija, jačanje saradnje, poboljšanje kvaliteta i proširenje na nova tržišta.

Događaj će se zaključiti okruglim stolom o trenutnim trendovima i budućim usmerenjima regiona u oblasti proizvodnje svežeg voća i povrća.

Tokom celokupnog događaja, B2B Café će prisutnim delegatima omogućiti da se lično susretnu i razmotre poslovne mogućnosti sa međunarodnim kupcima iz zemalja kao što su Kina, Singapur, Ujedinjeno Kraljevstvo i Mađarska.

Više informacija pogledajte na sledećem linku: https://www.fruitnetforumsee.com/programme

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2647908/fruitnet-forum-za-jugoistocnu-evropu-okupice-vocare-i-povrtare-zainteresovane-za-trendove

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Novo istraživanje koje kaže da crveno i prerađeno meso verovatno nije štetno za ljudsko zdravlje podstaklo je na reakciju stručnjake koji i dalje smatraju da ga treba konzumirati što manje.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) crveno i prerađeno meso klasifikuje kao kancerogeno, a zdravstvena udruženja širom sveta ljudima preporučuju smanjenje njihovog unosa kako bi smanjili rizik od obolenja od raka, javlja britanski Gardijan. Ljudi koji dnevno pojedu 900 grama crvenog ili prerađenog mesa trebalo bi da tu količinu smanje na 700 grama, smatra vodeće britansko medicinsko udruženje. Osim štetnog uticaja koji ima na ljudsko zdravlje, konzumiranje crvenog mesa direktno je povezana i sa zagađenjem životne sredine i klimatskim promenama zbog emisije staklene bašte nastalih kao posledica industrijske proizvodnje mesa.

Međutim, tim od 14 naučnika na čelu sa profesorom Bradlejom Džoanstonom sa univerzitetima Dalhauzi u Kanadi došao je do zaključka da ljudi koji vole meso ne moraju da prestanu da ga konzumiraju iz zdravstvenih razloga.

„Naše istraživanje nije pronašlo direktnu povezanost konzumacije crvenog mesa s obolevanjem od raka, dijabetesa ili srčanih bolesti”, rekao je Džonston.

Mnogi naučnici su se složili sa tvrdnjama Džonstonovog tima da su dosadašnje studije o štetnosti crvenog mesa širom sveta bile neprecizne, sa nedovoljnim brojem dokaza tako da su ostavile otvorene obe mogućnosti: da je crveno meso štetno i da nije. Drugi su pak bili kritični tvrdeći da je Džonstonov tim pogrešio što u obzir nije uzeo i štetan učinak mesne industrije na životnu sredinu. Vodeći poverenici Komisije za hranu, planetu i zdravlje, koji su se u januaru ove godine založilo za ishranu baziranu na biljkama iz zdravstvenih i ekoloških razloga, žestoko su napali istraživanje Džonstonovog tima.

„Studija je prepuna grešaka, a lično nikad nisam vidio lošiju prezentaciju dokaza u jednom naučnom radu”, izjavio je profesor epidemiologije i nutricionizma sa Harvarda Valter Vilet, koji je inače vegan.

Rekao je da su mnogi od učesnika u studiji bili mladi ljudi s puno manjom verojatnoćom da obole od navedenih bolesti u kratkom vremenskom periodu, dodajući da je smanjenje rizika od oboljevanja koje se može postići zamenom crvenog mesa zdravim izvorom proteina slično uzimanju lekova za povišen holesterol i visok krvni pritisak, a na njih se troše velike svote novaca.

Uprkos kritikama iz naučnih krugova, većina stručnjaka rekla je da je metodologija kojom se tim koristio u studiji objavljenoj u časopisu „Anali interne medicine” temeljna, hvaleći način na koji su prikupljeni i vrednovani rezultati iz dosadašnjih studija širom svijeta. Najboljim studijama pokazale su se one u kojima je određena ishrana bila nasumično pripisivana većem broju učesnika.

„U 12 testiranja koja su uključivala 54.000 ljudi nismo pronašli dokaze da su oni koji su više konzumirali crveno meso bili podložniji oboljenju od raka, dijabetesa i srčanih bolesti”, rekao je Džonston.

„U nekim studijima kojima smo se koristili primetili smo nešto manji rizik obolevanja kod ljudi koji nisu konzumirali crveno meso. Reč je bila o istraživanjima koja su uključivala milione ljudi, pri čemu je preciznost dokaza bila vrlo mala”, dodao je.

Svetski fond za istraživanje raka nije prihvatio rezultate istraživanja Džonstonovog tima, jer bi „oni mogli ljude da odvedu u krivom pravcu i uvere ih da mogu da jedu crveno i prerađeno meso u željenim količinama”.

Poruka koju ljudi moraju čuti je da ne bi trebali konzumirati više od tri porcije crvenog mesa nedeljno. Svoj stav Svetski fond za istraživanje raka potkrepljuje činjenicom da je iza njih 30 godina načinih radova i zato pozivaju ljude da smanje unos crvenog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/439084/Promenili-plocu-crveno-meso-sada-ne-skodi-zdravlju

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31