Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 28 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 28 oktobar 2019 18:06

Kako do vrhunske šljivovice i boljeg tržišta?

Rakija ne samo od šljiva nacionalni je brend Srbije čiji je kvalitet prepoznat u svetu, pa je neophodna još bolja saradnja proizvođača i države kako bi svi zajedno od proizvođača voća do ljubitelja rakije imali više koristi i zadovoljstva, konstatovano je u Beogradu na skupu koji je organizovao Savez proizvođača rakije Srbije.
U Srbiji se godišnje proizvede do 800.000 tona šljive od čega 70 odsto završi u rakiji čija je produkcija 30 miliona litara godišnje, a pod dunjama je 5.000 hektara po čemu smo drugi u Evropi, dok registrovanih proizvođača rakija ima 530, a postoji i dvadesetak udruženja, objavljeno je na skupu. Predsednik novoformiranog Saveza proizvođača rakije Ivan Urošević kaže da su se konačno za sada tri udruženja udružila da probleme u oblasti prerade
voća u rakije reše u boljoj koordinaciji sa Ministarstvima. „Nagrade koje su rakije iz Srbije dobile u Kini potvrda su da proizvodimo jako kvalitetne rakija kojima treba prilika da dožive svetsku slavu“, rekao je Urošević i dodao da moramo da opšti kvalitet rakije dignemo na viši nivo. „Procene su da se godišnje proizvede i preko 50 miliona litara, pa je najbitnije da naučimo da proizvodimo kvalitetnu rakiju i da je kvalitetnu pijemo kod kuće, a samim tim će onda biti bolji i opšti kvalitet rakije“, kaže on i navodi da je najveći problem jako veliki udeo nelegalnog tržišta.
Kao osnovnu prednost srpske rakije spominje vrlo kvalitetnu sirovinu „jer se kod nas rakija pravi od voća prve i druge klase“.

„Naših rakija ima na svim kontinentima ali u zanemarljivim količinama u odnosu na druga svetska pica, moramo proizvodnju rakije u Srbiji mnogo bolje  da uredimo da bi mogli da globalno nastupamo“, smatra on i dodaje da bi uz pomoć države trebalo da se stvori klima da se međusobno konkuriše kvalitetom i ferplejom. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević, ocenio je da je ključno uvođenje nelegalnih proizvođača rakija u sistem preko
registracije, kako bi inspekcije i druge nadležne službe mogle da ih kontrolišu.
„Registracija je najbitnija da bi koristili sredstva od Ministarstva poljoprivrede za recimo opremu za destileriju, i burad za odležavanje rakije“, rekao je on i dodao da je bitno da postoji nacionalna krovna organizacija koja će sa državnim organima rešavati probleme u sektoru koji napreduje. Ministarstvo, ističe on, podsticajnim merama pomaže proizvođačima u proizvodnji kvalitetnih pića, kao i na podizanju višegodišnjih zasada.

„Imamo predviđena i projektna sredstva za nastup, marketing i pojavljivanje na međunarodnim sajmovima“, rekao je on i dodao da se radi na klonskoj selekciji odnosno na očuvanju autohtnonih sorti šljiva. Gvozden Kovačević je iz užickog sela Karan, četvrta je generacija koja proizvodi rakiju a sada
je za dunju dobio svetsku zlatnu medalju.
„Najčuveniji smo po šljivi, potražnju za rakijom ne možemo da zadovoljimo ali trudimo se da kvalitet ostani isti“, kaže on i dodaje da je ukupna proizvodnja Zlatne doline oko 20.000 litara rakije.
„Za dobru rakiju tri stvari su bitne: odlično voće, poštovanje svih faza destilacije, i gde se rakija čuva - šta kvalitetno bure može da doda rakiji da bi postala vrhunsko piće“, kaže on. Miroslav Knežević iz destilerije „Hubert 1924“ iz Banatskog Velikog Sela, koja je dobila svetsko zlato za kajsijevaču, kaže da se priznanja ovog nivoa značajna za srpsku rakiju kao nacionalni brend. Kao ciljeve zacrtali smo propagandu naše rakije u svetu kako bi bio veći izvoz, i borbu sa sivim tržištem, što lažno deklarisanih, sto neregistrovanih proizvođača“, kaže on i dodaje da bi proizvodnja rakije mogla bi da bude i motor oživljavanja sela i
vraćanja ljudi na selo. Na značaj rakije kao dela turistickog gastro utiska koji ponesu turisti iz Srbije pažnju je skrenuo državni sekretar u Minstarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević koji je kao prostor za bolji plasman naveo i ponudu turistima u Srbiji kao i organizovane posete destilerijama. Rakiju kao nacionalni brend Milan Zarić, iz destilerije Zarić iz Kosjerića koja je u Kini osvojila zlatnu medalju za šljivovicu i srebrnu za rakiju od malina, a nedavno sklopila i ugovor za izvoz u tu zemlju, uporedio je sa nacionalnim brendom Škotske - viskijem.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 28 oktobar 2019 17:58

Nema više muvanja sa dokumentima za izvoz voća!

Više od trećine srpskog izvoza u Rusiju čine poljoprivredni proizvodi, a među njima prednjače sveža jabuka, jagoda, soja u zrnu, mladi sir, breskva, višnja, trešnja, zamrznuto povrće. Izvoz robe biljnog porekla u Evroazijsku ekonomsku uniju sada je definisan Fitosanirnim sporazumom koji je bio jedan od uslova za potpisivanje novog Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom ekonomskom zajednicom.

Slađana Lukić iz Uprave za zaštitu bilja objašnjava za RTS da će Fitosanitarni sporazum o izvozu srpskih proizvoda, u okviru sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, imati zakonsku snagu i obavezivati proizvođače – od bezbednosti do kvaliteta proizvoda.

Lukićeva ukazuje da je važno da srpski proizvođači budu edukovani i da znaju šta sme a šta ne sme da se radi.

– Na primer, postoje štetočine koje su kod nas široko rasprostranjene, a ne smeju biti prisutne u izvozu. Na primer, Cydia molesta (breskvin smotavac). Ukoliko se primene pravilni tretmani i zaštiti voćnjak, ona neće biti problem – objašnjava Lukićeva.

Predstoji, kaže, uvođenje novih tehnologija, izgradnja novih skladišnih kapaciteta. – Važno je da se taj prirodni kvalitet očuva do plasiranja robe na tržište – napominje Lukićeva.

Ona objašnjava da je jedan od bitnijih elemenata sporazuma elektronska razmena podataka putem državnih informacionih sistema.

– Mi se sad integrišemo sa ruskim sistemom. Onog momenta kad ubacimo podatke u Srbiji o toj pošiljci, ti podaci će odmah biti vidljivi i ruskoj strani. To će pojednostaviti postupke tamo, uvoz, ubrzaće se protok robe. Eliminisaće se mogućnost falsifikovanja naših dokumenata sa čim smo imali velike probleme – napominje Lukićeva.

Izvoz rakije je, ukazuje, izuzetna šansa za Srbiju. – Treba organizovati sastanke rusko-srpskih izvoznika da se brendira vrhunski srpski proizvod – navodi Lukićeva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2673157/elektronska-razmena-podataka-sa-rusima-eliminise-mogucnost-falsifikovanja-dokumenata

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 28 oktobar 2019 17:49

Skraćuje se vreme čekanja na subvencije!

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nastavio je posete regionu Subotice, grada na koji je adresirano svako dvadeseto rešenje o subvencijama zahvaljujući kojima se samo prošle godine u ovaj grad slilo osam miliona evra podrške države. Nedimović je sa poljoprivrednicima razgovarao o efektima sadašnjih i budućim merama podrške u narednoj godiniStočari poput Stipana Brajkova godinama su tražili da se zakup državne zemlje njima omogući na period od deset godina. Taj zahtev je konačno usvojen, tako da sada mogu da se posvete dugoročnom planiranju svoje proizvodnje, jer je neizvesnost oko zakupa uvek bila ograničavajući faktor. Pogotovo ako se zna da u Subotici ima više uslovnih grla nego raspoloživih hektara."Da vam budem iskren, ja na vreme i uredno plaćam sve svoje doprinose. Što se tiče subvencija, nešto malo kasne, ali dobro, nije bitno, važno je dobiti, a ne davati"- kaže Brajkov.

Dugoročni zakup na deset godina je jedan od zahteva poljoprivrednika koji je usvojen i realizovan u praksi u ovoj godini. Ministar Nedimović za sledeću najavljuje kontinuitet postojećih i neke nove mere podrške.

"Spremili smo nove mere za stočarstvo koje se tiču sistema unapređenja tovnog govedarstva, tu ćemo ići sa nekim merama, u decembru ćemo ići sa nabavkom domaćih traktora, odnosno onih koji se sklapaju u Srbiji. Tako da će biti sve ono što je bilo plus još dve-tri mere u dve hiljade dvadesetoj godini, a onda posle toga da krenemo u kreaciju novih mera kako bi smo bili što brži, efikasniji", kaže Nedimović.

U vezi toga, ministar je najavio uvođenje elektronske uprave u agraru koja treba da skrati vreme realizacije zahteva za subvencije, sa sadašnjih do stotinu dvadeset dana na mnogo manji period.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/nedimovic-u-subotici-najavio-uvodjenje-elektronske-uprave-u-agraru_1061318.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Nedavno je na Kopaoniku u okviru 60. Međunarodne konferencije industrije mesa “ MeatCon2019”, dodeljena prva nagrada za najbolju srpsku kobasicu “ Mesnoj industriji Karneks” iz Vrbasa. Na drugom i trećem mestu nalaze se kobasice proizvođača “Industrije mesa Marković” iz Odžaka i “ Mitros” iz Sremske Mitrovice. O značaju takmičenja za najbolju srpsku kobasicu, aktuelnoj situaciji u srpskom stočarstvu, razgovarali smo sa Nenadom Budimovićem, sekretarom Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije.
* Koji je cilj manifestacije “ najbolja srpska kobasica”?
-Da jedan proizvod iz mesne industrije koji ima nacionalni prefiks a to je srpska kobasica ne bude najlošijeg kvaliteta kao što je to bilo do sada, već da to bude nacionalni brend. Kao što mnoge države na svetu imaju proizvod sa kojim se diče. PKS je pre tri godine organizovala ovu manifestaciju koja nije bila takmičarskog karaktera, hteli smo da probudimo tehnologe u mesnoj industriji da pokažu da mogu da naprave dobru kobasicu. Komora je u međuvremenu u Zavodu za intelektualnu svojinu zaštitila znak koji se za sada dodeljuje svake druge godine proizvođaču koji je po oceni žirija napravio najbolju kobasicu. Usavršili smo i pravilnik o usitnjenom mesu i proizvoda od usitnjenog mesa. Objavljen je i pravilnik koji definiše šta je to srpska kobasica. Glavni parametar je da ima minimum 70 odsto mesa (svinjsko meso prve i druge kategorije), da ne sme da sadrži više od 20 ili 25 odsto čvrstog masnog tkiva i začina.
Ove godine prijavio se veliki broj proizvođača, žiri je brojao 20 članova, predstavnici ministarstava, privrede, PKS i Instituta. Znak “najbolja srpska kobasica” dodeljen je kompaniji Karneks i oni imaju pravo da koriste taj znak do narednog izbora. Pre dve godine je to bila AD Bačka. Naša industrija se često izgovara da je ta proizvodnja skupa ali ja ne mislim tako. Naši potrošači imaju novac i žele da kupe kvalitetan domaći proizvod. Kvalitetni proizvodi kao što je srpska kobasica i frape od malina mogu da budu deo turističke ponude Srbije.
*Imamo li dovoljno svinjskog mesa za domaću prerađivačku industriju i izvoz?
- U Srbiji pada broj svinja, neki pokazatelji govore da imamo 2,7 miliona grla svinja svih kategorija, i da proizvodimo oko 300 hiljada tona svinjskog mesa . To je nizak broj grla i nedovoljna količina svinjskog mesa. Tako da smo mi veliki uvoznici svinjskog mesa za preradu. Prošle godine smo uvezli 29. 000 tona u vrednosti od 60 miliona evra.
Trenutno je situacija takva, da je stao izvoz za Rusku federaciju pre tri četiri meseca, Kina stoji kao dobra destinacija bez obzira što mi ne možemo da zadovoljimo tržište Kine a to nam i nije cilj. Na našu nesreću pojavila se i afrička kuga svinja, koja je globalni problem, pola Evrope je zahvaćeno a u Kini je uklonjeno 100 miliona grla svinja zaraženih ovom bolešću. Cena svinjskog mesa raste jer ga nema dovoljno.
Imamo problema i zbog vakcinacije protiv klasične kuge svinja, zbog čega imamo skučen prostor za izvoz. Najava prestanka vakcinacije je dobra vest. To je u okviru programa mera koje država propisuje. Moramo da podignemo bio sigurnosne mere na viši nivo. Usitnjena proizvodnja je problem, svinje se drži u više od 300.000 hiljada objekata. Međutim mi nismo jedini u Evropi i druge zemlje poput Poljske su imale taj problem i uspešno ga rešile, državnim mehanizmima. Svetao primer je Španija koja je otišla daleko u proizvodnji svinja i uspešno organizuje proizvodnju od 22.000 miliona tovljenika.
*Kakva je situacija u govedarskoj proizvodnji?
-Prema statističkim podacima u Srbiji imamo 800 hiljada goveda svih kategorija. Oko 400 hiljada krava i steonih junica je kapital za proizvodnju mleka. Proizvodnja mleka na godišnjem nivou je 1,5 milijardi što znači 3-4 hiljade litara po grlu, nešto je veća na velikim farmama.
Naša država izdvaja puno novca za stočarsku proizvodnju ali nema odgovarajućeg efekta. Dobar primer za to je proizvodnja mleka , gde se godinama ulaže po litri mleka a nije došlo do povećanja proizvodnje. Pomoć mora da ide preko nekih olakšica ne kroz direktna davanja. Država mora sistemski da uredi da se novac vrati u stočarsku proizvodnju. Premija za mleko po količini nije dala nikakav efekat, novac koji stočari dobijaju za umatičena grla takođe mora da se vrati u unapređenje proizvodnje. Treba staviti u funkciju nacionalnu laboratoriju, mleko plaćati po kvalitetu, organizovati uzorkovanje mleka svakog dana na 2.000 mesta. Uzorkovanje mora da vrši neko neutralan ne mlekara i ne proizvođač. Zemlje u okruženju Mađarska, Slovenija su to sistemski rešile.
Što se tiče tova, naši farmeri poslednjih godina su ušli u intezivnu proizvodnju junećeg mesa. Poneseni dobrim aranžmanom sa Turskom, gde je prošle godine za šest meseci izvezeno oko 5.000 tona. Ove godine na to tržište nije izvezen ni kilogram. U toku su dogovori da robne rezerve otkupe određene količine junećeg mesa. Farmerima je potreban novac za jesenju setvu, gorivo, đubrivo, seme. U takvoj situaciji pada cena živih junadi, međutim u trgovinama nije došlo do smanjenja cena junećeg mesa.
Što se tiče potrošnje mesa po glavi stanovnika prema podacima koje imamo junećeg mesa trošimo u proseku 5 do 6 kilograma, svinjskog 18 do 20, i najviše živinskog oko 20 kilograma. Preovladava živinsko meso prvo zato što je jeftinije, brže se sprema a brži je i obrt proizvodnje.
*Od 1. januara stupa na snagu Novi pravilnik o klasifikaciji jaja. Da li su naši živinari spremni ?
-Živinarska proizvodnja je takođe usitnjena, skoncentrisana na veliki broj farmi na kojima se gaji od 5 do 50 hiljada brojlera. Od 1. januara će početi da se primenjuje i zakon o dobrobiti životinja takozvani slobodan način držanja. Mi u Komori smo uspeli da u IPARD program ubacimo i živinarstvo. Odvojena su sredstva za zamenu opreme i kaveza na farmama. Naši farmeri će moći da konkurišu za sredstva iz IPARD- a, što je velika pomoć.
Poput prostora na pijacama za prodaju mesa i mleka moraće da se uredi i prostor na kome će se prodavati jaja. Put kretanja jaja od farme do pijace i skladištenja, biće definisan.
*Kakva je situacija u prerađivačkom sektoru?
- Klanično prerađivačka industrija je u velikim problemima i pitanje je kako će preteći. Dolaskom velikih trgovinskih lanaca, primera radi Lidl je već zauzeo nekih 5-6 posto tržišta. Međutim mi nismo kao država iskoristili priliku da proizvedeno meso i mleko bez GMO po višim cenama plasiramo na naše tržište i izvezemo na druga tržišta.
Industrija mleka je u boljoj poziciji. Veliki smo izvoznici mlečnih proizvoda pre svega sireva na tržišta Rusije i zemalja CEFTA regiona. Ali i tu imamo situaciju da, od 1,5 milijardi litara mleka svega 800 hiljada uđe u prerađivačke kapacitete mlekara. Od ukupih količina svega 500 miliona litara se premira, 700 miliona litara odlazi na pijace, ishranu stoke, na ličnu potrošnju.
*Šta bi se trebalo učiniti da se stanje u prehrambenom sektoru popravi?
-Treba momentalno omogući izvoz junećeg mesa za Tursku, regulisati sa Ruskom federacijom oko izvoza svinjskog mesa, uradi regionalizacija zbog pojave afričke kuge svinja izvoza svinjskog mesa na CEFTA tržište. Zaštita geografskog porekla je sledeći korak. Moramo da istaknemo kvalitet naših proizvoda, malina, jabuka, mesa, mleka da se nametnemo kao izvoznici hrane bez GMO zbog činjenice da količinama to ne možemo.
Zemlje EU subvecionišu svoje proizvođače, veliki novac se ulaže u poljoprivredni sektor. Mnogo više nego što to mi možemo. To nisu direktna davanja već pomoć, za rešenje problema ekologije, otpadnih voda, nabavku sredstava za rad i drugo. Ovih dana Amerika je iz tog razloga najavila uvođenje carina i taksi na uvoz prehrambenih proizvoda iz Evrope. Na taj način hoće da zaštiti svoje proizvođače od uvoza jevtinije hrane hrane iz Evrope. Ako se to desi biće to veliki udarac za evropske proizvođače hrane.

Autor: Vesna Gajić

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31