Чланци поређани по датуму: nedelja, 27 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 27 oktobar 2019 09:37

Rekordna berba grožđa kombajnom!

Za samo 8 sati ubrano je 197,6 tona grožđa, što odgovara skoro 200.000 boca vina Shiraz. Berba je izvedena novim kombajnom modela New Braud 9090Ks
sa novim bočnim transporterom . Ovaj rekordni rezultat je u toliko značajniji jer je u 197,6 tona grožđa koje je nabrano bilo samo 1,0% primesa, a potrošnja goriva po ubranoj toni je prosečno bila manja od jednog litra tačnije 0,99 litara po ubranoj toni, čime se postiže izvanredna potrošnja goriva Nova serija Braud 9090Ks pokazuje odličnu produktivnost za vinogradare i daje najboljie grožđe za vinare jer je izuzetno čisto nakon berbe. Braud kombajni za grožđe su do sada proizvedeni u više od 15 000 primeraka od 1975. godine do danas.

Ovo su rezultati testa koji je obuhvatao čitav vozni park koji su činili kombajn New Braud 9090Ks, pet traktora New Holland T4.105F i kamion Iveco Stralis 560ks. Test performansi održan je u Vaikerieju u Južnoj Australiji, na parceli crvenog grožđa od sedam hektara. Iako bele sorte obično daju veće prinose, u New Hollandu su se odlučili za sortu grožđa Shiraz kako bi se proverili ne samo na kapacitet, već i na kvalitet berbe. „Ovaj test pokazuje kako vrhunska produktivnost može ići ruku pod ruku sa izvanrednom preciznošću berbe“, izjavio je Thierri Le Brikuer, šef linije proizvoda za grožđe i masline u
New Holland-u. „Test takođe potvrđuje da je New Holland apsolutni lider u poslu sa berbom grožđa, a Braud 9090Ks kao najkorisniji kombajn za grožđe ikada“- pohvalio nam se Thierri Le Brikuer.


„U aktuelnoj situaciji, kada se sve teže naći dobru radnu snagu ovakve inovacije proizvođačima dobro dođu“, smatra Milan K. ugledni proizvođač grožđa iz Topole, koji kaže još da nam ostaje samo da se nadamo da ćemo uskoro imati priliku da vidimo ovakav kombajn u našim vinogradima al i slične testove.Pod zasadima vinove loze u Srbiji je 26.000 hektara, a površine se iz godine u godinu povećavaju. U jednom od većih vinskih regiona Srbije, Subotičko-horgoškoj peščari, u toku je berba grožđa.
Gajbe su ove sezone pune grožđa, što je dobar znak. Vinogradar sa Hajdukova Laslo Hupert kaže da su zima i proleće bili izavnredno dobri za vinovu lozu.
„Imamo i kvalitet i kvantitet ove godine. Vlage je bilo dovoljno, temperature su bile visoke koje su isto pogodovale vinovoj lozi. To je na kraju rezultiralo dobrim i kvalitetnim prinosima“, rekao je Hupert za RTS.
U svojim vinogradima Laslo gaji mnogobrojne sorte, kao što su Portogizer, Kevedinka i Kadarka. Što se tiče isplativosti posla, Hupert je izjavio da se može preživeti ako se proizvodi dobro vino uz dobar marketing. Svoj marketing zasniva na vinskom turizmu – gost dolazi u restoran, degustacionu salu ili smeštajne kapacitete gde se degustira vino. Osnova je da bude dobrog grožđa, a samim tim biće i dobrog vina.
U Topoli i na Oplencu počela je takođe berba. U srpskoj Toskani, kako mnogi nazivaju ove predele kažu da je vrelo leto doprinelo da grožđe bude slatko, ali i sitnije. Vinogradari i vinari iz valjevskog kraja, okupljeni u Udruženju „Gradina“, ovogodišnju berbu, koja je dobra, dočekali su tehnološki opremljeniji. Sa većim i brzim preradnim kapacitetima grožđa, valjevski manji vinari u ovom udruženju očekuju i kvalitetnija vina javio je Mihajlo Jevtić RTS-ov dopisnik iz Kolubarskog okruga.
Prvi otok tek samlevenog grožđa garantuje vrhunsko vino vinogradarima u Udruženju „Gradina“, ne samo zbog kvalitetnog roda već i zbog bolje opreme. Sa novom presom velikog kapaciteta, valjevski vinogradari sada brže prerađuju tek ubrano grožđe. Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo ovom prilikom je rekao: „Dobijamo i u tehnološkom smislu, kad je kvalitet u pitanju, jel upravo u najmanjem vremenskom periodu grožđe koje je ubrano u vinogradu, bude prerađeno i odlazi u tank na hlađenje. Ovom mašinom, koja je zapremine četiri tone, smo rešili problem sa prethodnom mašinom koja je imala zapreminu 130 litara“.

 

Više fotografija na http://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministarstvo poljoprivrede i institut Biosens, u saradnji sa Evropskom svemirskom agencijom, razvijaju i testiraju platformu kojom će moći da otkriva požare na poljoprivrednim zemljištima širom Srbije. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je istakao da se ovaj sistem testira i da će preko satelita moći da se pronađu oni koji pale strnjiku na poljoprivrednim zemljištima."Naš institut Biosens je razvio platformu da može da identifikuje svaki požar na svakoj parceli u realnom vremenu. Ne možemo da u svakom trenutku vidimo izvršioca, ali možemo da ga poistovetimo sa parcelom", naveo je ministar Nedimović.

Dodaje da se sistem trenutno testira na prostoru Vojvodine i da su rezultati koji su zabeleženi od 9. do 19. oktobra poražavajući.

Prema njegovim rečima, u jednoj lokalnoj samoupravi u srednjem Banatu bilo je 950 zapaljenih parcela, a u Rumi, Pećincima i Sremskoj Mitrovici ukupno je bilo skoro hiljadu paljenja njiva.

Ministar Nedimović napominje da će u sistem biti uključeni i poljočuvari.

"Uvezaćemo ovaj sistem i alarmiraćemo automatski poljočuvare kada se pojavi indikacija na požar, u kratkom vremenskom intervalu će da se zacrveni parcela i oni će dobiti tu informaciju, moći da odu na lice mesta i uhvate počinioce", istakao je Branislav Nedimović.

Ljudi će se do kraja ove godine samo obaveštavati o tome da se zna da su palili parcele, a kako je naveo ministar Nedimović, od sledeće godine, kada sistem bude potpuno zaokružen, ići će se korak dalje.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3713281/kada-neko-zapali-njivu-ukljucice-se-alarm.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Želja za brzom zaradom glavni je krivac što uprkos bogom danim uslovima za proizvodnju i izvesnoj, vrlo pristojnoj zaradi, nema interesovanja za gajenje oraha.Primiče se vreme slava kada naglo poraste potražnja za orahom u Srbiji, koja je inače skromna kao što je i njegova proizvodnja.

Iako smo peti u Evropi po broju stabala oraha, kojih je nešto manje od dva miliona, prinos podmiri tek polovinu domaćih potreba, od čega većina ode u konditorsku industriju.Izvoz je gotovo nepostojeći, napominje za Sputnjik sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

A samo Evropi godišnje nedostaje oko 100.000 tona oraha. Zašto se srpski poljoprivrednici ne opredeljuju za gajenje ove kulture koja donosi i pristojnu zaradu, u najgorem slučaju oko 4,0 evra po kilogramu, koja za uzgoj nije tako zahtevna?Srbija ima klimu koja pogoduje gajenju oraha koji ne traži toliko zahtevnu primenu agrotehnike poput drugih kultura. Orah ne traži mnogo vode, pre berbe dovoljna su samo dva ili tri prskanja preparatima, što ovu voćku čini pogodnom za gajenje na većim plantažama i s malim brojem radnika. Proizvodnja može da se odvija na različitim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama. Orah trpi različite temperaturne intervale, zimu i do minus 25, pa nema problema sa mrazevima.

Bogunović, međutim, napominje da će proizvođači moći da računaju na zaradu samo ako samonikle orahe, kakvih je dobar broj u našim voćnjacima, zamene dobrom rodnom sortom kakve su "člendler" i "lara" i sve što treba od agrotehnike odrade na pravi način, a pre svega pripremu zemlje i sadnju. I posle svega toga treba čekati.

"Malo je interesovanje u suštini zato što je tu zarada na dugom štapu. Od podizanja zasada oraha prvi rod stiže treće-četvrte godine, a pun rod se dešava tek negde u desetoj godini. Znači, treba da budete spremni na jednu dugoročnu investiciju, prvo da ulažete, a tek u nekoj kasnijoj fazi da ubirate plodove svoga rada", kaže sagovornik Sputnjika.

To što imamo skoro dva miliona stabala oraha i što smo po tome peti u Evropi, mnogo je manje bitno i od toga koliko su stara ta stabla i koji su sortimenti u pitanju. Najbolji dokaz za to je što nemamo ustaljenu proizvodnju na koju koliko-toliko možemo da računamo.

"Nama proizvodnja oscilira od 10.000 do 25.000 tona, a to je velika oscilacija. To govori da nema toliko plantažnih zasada koliko je to više-manje proizvodnja organizovana na manjim površinama, neprimenjivanjem adekvatne agrotehnike. I prinos može da bude od 3,5 do 4,0 tone, a može i od 1,5 do 2,0 tona po hektaru. A to je velika razlika između 1,5 i 4,0 tona prinosa. Najveća razlika u ceni se ostvaruje upravo zbog sorti i onoga što tržište traži", objašnjava Bogunović.On napominje da je proizvodnja dobra kada se radi kako treba, ali da treba dosta vremena da proizvođač dočeka da stanete na zelenu granu. Orah počinje da rađa posle tri godine i to oko nekoliko kilograma po stablu, u sedmoj nešto više, a u desetoj dostigne pun rod od oko 4,0 tona po hektaru, što se smatra dobrim prinosom.

Kod drugih biljnih vrsta, kako kaže, u trećoj godini već prihodujete neka sredstva, a u sedmoj godini ste u punom rodu. I to je najveći problem što se naši ljudi ne odlučuju da uđu u taj rizik.

"Kao i u svemu, moraju da se prate trendovi i mora se biti spreman na duže čekanje, što kod nas nije baš tako česta situacija. Više se ljudi, na primer, opredeljuju za lešnik koji je zahvalniji u tom smislu. On brže dođe na rod, imate organizovanu proizvodnju, organizovan otkup", kaže stručnjak PKS.

Na napomenu da je i vek tih drugih vrsta znatno kraći od oraha, koji traje 60 godina a njegova puna eksploatacija je praktično pola veka, Bogunović kaže da je to tačno i da je na duge staze, uz spremnost da se čeka, to jako dobra investicija.

Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a da polovinu toga proizvede Kina kao najveći proizvođač. Iza nje su SAD, a potom Iran, Čile, Turska, Ukrajina. Mesta na svetskom tržištu ima, tim pre što su Turska i još neki veći evropski izvoznici smanjili prodaju.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=27&nav_id=1608952

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Još samo ponegde se može videti neobran kukuruz, dok je žetva soje i suncokreta završena. Istovremeno ističe optimalan rok za setvu pšenice – kraj oktobra – i u tom pogledu ima dve grupe poljoprivrednika: ratarima koji su je posejali već je nikla, dok drugi čekaju kišu pa da polože seme u zemlju.

Podaci Udruženja „Žita Srbije” kažu je od početka oktobra pšenicom već posejano između 250.000 i 300.000 hektara.

Direktor Udruženja Vukosav Saković navodi da se očekuje da ove jeseni pod žitom bude između pola miliona hektara i 550.000, što je manje u odnosu na lanjsku setvu, kada smo pod pšenicom imali 570.000 hektara.

Kukuruza smo ovog proleća posejali na 970.000 hektara i, po podacima Udruženja „Žita Srbije”, prosečan domaći prinos je osam tona po hektaru, što je isto kao i lane.

Saković kaže da je kukuruz obran s više od 90 odsto površina i da ćemo ove ekonomske godine imati 7,7 miliona tona kukuruza.

Kada se oduzme 4,5 miliona tona, koliko nam treba za domaće potrebe, imaćemo da prodamo na inotržište tri miliona tona kukuruza, kazao je Saković, i naveo da je izvoz već dobro krenuo, pošto je van granice prodato 700.000 tona.

Ovogodišnji prinos soje manji je nego lanjski. Pod sojom smo imali 230.000 hektara i po jednom u proseku dobili tri tone, a u prošlogodišnjoj žetvi soje prosečan prinos je bio 3,5 tone.

Sojom ćemo trgovati cele godine, rekao je Saković, i pomenuo da nam je ostalo soje od prošle žetve pa su očekivanja da ćemo imati bar 500.000 tona za izvoz.

Sada je, dodao je naš sagovornik, izvoz solidan, mesečno se inotržištu proda 20.000 tona.

Treba sejati pšenicu, zemlja nije suva
Mada nema kiše, zemlja nije suva, kaže naučni saradnik Inistuta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin.

Kako je dodao, površinski sloj zemlje je suv, ali čim se ašov spusti malo dublje, pod zemljom ima vlage, verovatno i zato što su noći hladne.

No, to ne znači da kiša ne bi dobro došla. Treba bar 20 do 30 litara po kvadratnom metru da bi površinski sloj zemlje dobio vlagu. Pšenica koja je posejana već je nikla, što samo po sebi govori da zemlja nije suva pa poljoprivrednici ne bi trebalo da strepe što nije skoro bilo kiše, koju upravo ovih dana najavljuju meteorolozi, veli Aćin.

Suncokreta smo požnjeli s 220.000 hektara i dobili tri tone po hektaru. Lane smo te uljarice imali na 245.000 hektara, a prinos je bio 3,1 tone po hektaru.

Izvoz je krenuo odmah po ulasku kombajna u njive, kazao je Saković.

Po njegovim rečima, već je na inotrižište otišlo 60.000 tona suncokreta, a u septembru i 20.000 tona ulja.

Najviše domaćeg ulja prodato je u BiH, Hrvatsku i Makedoniju, ali se 2.000 tona našlo i među turskim potrošačima, kazao je Saković.

Z. Delić

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31