Чланци поређани по датуму: subota, 26 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

• Prvi put u istoriji zaštite bilja naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list
• Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i ječma
• Pojačana otpornost biljke značajna je za države koje svoju privredu, dobrim delom, baziraju na poljoprivrednoj proizvodnji, kao što je Srbija
Stručnjaci najveće nemačke hemijske kompanije BASF predstavili su, u Novom Sadu, pred više od 200 domaćih poljoprivrednika najsavremeniju tehnologiju zaštite strnih žita - Systiva fungicid.
Iz BASF-a kažu da je ovaj način zaštite pšenice i ječma, kao pionir u svojoj kategoriji, inovacija koja predstavlja pravi progres u nauci.

„U pitanju je inovativno rešenje koje tretira seme, a štiti list, što će zaštitu strnih žita učiniti jednostavnijom i sigurnijom za poljoprivredne proizvođače. Systiva se iz semena kreće u nadzemne delove biljke i obezbeđuje višemesečnu zaštitu pšenice i ječma. Na taj način usev je zaštićen od samog početka i od pojedinih bolesti koje se prenose semenom i zemljištem. Jedna od glavnih prednosti ove tehnologije je što, u optimalnim godinama, sa uobičajenim pritiskom bolesti, može zameniti prve prolećne tretmane, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da, vrlo često, u rano proleće, vremenski uslovi ne dozvoljavaju blagovremeni ulazak u njivu, što u značajnoj meri otežava zaštitu, objašnjava Andrija Lilić iz BASF-a.
Prvenstvena namena je zaštita ratarskih kultura, uređajima za nisko prskanje 5, 8 i 11m zahvata, kao i zaštitu u voćarstvu i vinogradarstvu bolesti i insekata,
herbicidima, fungicidima i insekticidima, uređajem za bočno i visoko prskanje. Prskalica je osmišljena tako da se na stabilnoj i čvrstoj šasiji agregatiraju rezervoar, membranska pumpa i odgovarajući uređaj sa diznama. Prskalicu nosi traktor koji preko kardanskog vratila pokreće membransku pumpu srednje visokog pritiska. Kada pumpa radi, tečnost se iz rezervoara pod pritiskom propušta kroz dizne odgovarajućeg uređaja u vidu lepezastog ili vrtložnog mlaza sa finim sitnim kapima. Radni pritisak od 0 do 20 bara reguliše se putem posebnog regulatora, a sve prskalice su opremljene hidropneumatskim mešačem, koji služi za stalno mešanje tečnosti. Svi elementi koji dolaze u dodir sa zaštitnim sredstvima izrađeni su od kvalitetnih materijala otpornih na ulje i hemikalije.Systiva je značajna i zato što štiti useve od različitih bolesti koje su do sad napadale useve u Srbiji, a kao što su rđa, siva i smeđa
pegavost pšenice, kao i mrežasta i sočivasta pegavost kod ječma.
Lilić ističe da su mnogobrojni ogledi pokazali da je seme tretirano sa Systiva inovacijom zdravije, i da osim zaštite, Systiva podstiče biljku da razvije zdrav i snažan korenov sistem, što samim tim dovodi do boljeg usvajanja vode i hranljivih materija iz zemljišta:

„Pokazalo se da gajena biljka lakše i sigurnije prezimljava, intenzivnije bokori i da je, samim tim, otpornija na nepovoljne uslove kao što su visoke ili niske temperature, duži sušni period i drugi stresni faktori.”
Todor Evtimov iz BASF-a Bugarska je predstavio rezultate višegodisnjih istraživanja na području našeg regiona, a Andrija Lilić je zaključio da poboljšana
otpornost biljke utiče na povećanje broja poniklih biljaka u uslovima hladnog vremena što je posebno značajno za države koje privredu, dobrim delom, zasnivanju na poljoprivrednoj proizvodnji kao što je Srbija.
Nemački BASF je istakao i značaj partnerskih odnosa sa semenskim kućama koje su, takođe, učestvovale na ovom skupu. Ova vrsta partnerstva podrazumeva
zajedničke aktivnosti na postizanju maksimalnog kvaliteta dorade i tretiranja semena. Predstavnici semenskih kompanija su poljoprivrednicima predstavili svoje
planove i asortiman koji će biti zaštićen fungicidom Systiva, dok su poljoprivredni stručnjaci iz inostranstva podelili svoja iskustva u primeni ovog fungicida.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministarstvo poljoprivrede najavilo je izmene i dopune Ugovora o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, kojima bi se omogućio veći plasman ovčjeg i kozjeg sira, kao i voćne rakije. Da li u Srbiji ima dovoljnih količina ovčjeg i kozjeg sira za izvoz?Pirotski kraj, nekada prepoznatljiv po proizvodnji ovčjeg sira i kačkavalja, već decenijama ima problem sa smanjenjem broja ovaca.Početkom dvadesetog veka, godišnje iz Pirota je put Bliskog istoka i Amerike išlo dvadesetak vagona kačkavalja. Danas količine ovčjeg sira nisu dovoljne da podmire ni lokalno tržište.

"Proizvedem za sezonu po 20, 30 kilograma, ništa više. Malo je ovčjeg mleka, ovca ne daje više od pola litre mleka", kaže proizvođač sira Svetlana Denčev.

Pomoćnik gradonačelnika Pirota Goran Popović navodi da sa oko 10.000 ovaca na teritoriji grada ne mogu biti ozbiljni proizvođači proizvoda od ovčjeg mleka. Viška ovih proizvoda u Pirotu nema, kaže Popović.

Aleksandar Jovanović iz Raške napustio je posao u gradu i sa porodicom se vratio u selo Korlać kod Raške. Ima farmu koza, a investirao je u opremu za mlekaru. Perspektivu vidi u proizvodnji kozjeg sira.

"Sada imamo preko 100 grla u muži. U međuvremenu smo krenuli sa formiranjem te mini-mlekare. Potencijala ima, tržišta ima, prodaje ima. Naravno, fali milion stvari, što kroz finansije, što kroz opremu", ukazuje farmer Aleksandar Jovanović.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da će Ugovor o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom biti zamajac za povećanje broja ovaca i koza, a garantuje i siguran plasman sira.

"Sa ovim se stiču uslovi da dajemo posebne subvencije za izgradnju kapaciteta koji će se baviti preradom tog mleka. S druge strane, dali smo malim poljoprivrednim proizvođačima pravo da na kućnom pragu registruju malu preradu sira i da mogu da ga prodaju", naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

O isplativosti ovog posla govori i podatak da su kilogram ovčjeg i kozjeg sira dvostruko skuplji od kravljeg. Za ovaj posao potreban je obrnuti proces migracije – iz grada u selo.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3712589/imamo-li-ovcjeg-i-kozjeg-sira-za-izvoz.html

Објављено у Stočarstvo
subota, 26 oktobar 2019 15:35

Lepe vesti! Biće kukuruza za izvoz!

Neuobičajeno lepo vreme za ovo doba godine pogoduje ratarima da pozavršavaju jesenje radove na njivama. Još samo ponegde se može videti neobran kukuruz, dok je žetva soje i suncokreta završena.

Istovremeno ističe optimalan rok za setvu pšenice – kraj oktobra – i u tom pogledu ima dve grupe poljoprivrednika: ratarima koji su je posejali već je nikla, dok drugi čekaju kišu pa da polože seme u zemlju.Podaci Udruženja "Žita Srbije" kažu je od početka oktobra pšenicom već posejano između 250.000 i 300.000 hektara.

Direktor Udruženja Vukosav Saković navodi da se očekuje da ove jeseni pod žitom bude između pola miliona hektara i 550.000, što je manje u odnosu na lanjsku setvu, kada smo pod pšenicom imali 570.000 hektara. Kukuruza smo ovog proleća posejali na 970.000 hektara i, po podacima Udruženja "Žita Srbije", prosečan domaći prinos je osam tona po hektaru, što je isto kao i lane.

Saković kaže da je kukuruz obran sa više od 90 odsto površina i da ćemo ove ekonomske godine imati 7,7 miliona tona kukuruza. Kada se oduzme 4,5 miliona tona, koliko nam treba za domaće potrebe, imaćemo da prodamo na inotržište tri miliona tona kukuruza, kazao je Saković, i naveo da je izvoz već dobro krenuo, pošto je van granice prodato 700.000 tona.Ovogodišnji prinos soje manji je nego lanjski. Pod sojom smo imali 230.000 hektara i po jednom u proseku dobili tri tone, a u prošlogodišnjoj žetvi soje prosečan prinos je bio 3,5 tone.

Sojom ćemo trgovati cele godine, rekao je Saković, i pomenuo da nam je ostalo soje od prošle žetve pa su očekivanja da ćemo imati bar 500.000 tona za izvoz. Sada je izvoz solidan, mesečno se inotržištu proda 20.000 tona.Suncokreta smo požnjeli sa 220.000 hektara i dobili tri tone po hektaru. Lane smo te uljarice imali na 245.000 hektara, a prinos je bio 3,1 tone po hektaru. Izvoz je krenuo odmah po ulasku kombajna u njive, kazao je Saković.

Po njegovim rečima, već je na inotržište otišlo 60.000 tona suncokreta, a u septembru i 20.000 tona ulja. Najviše domaćeg ulja prodato je u BiH, Hrvatsku i Makedoniju, ali se 2.000 tona našlo i među turskim potrošačima, kazao je Saković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/psenica-na-300000-hektara-kukuruza-soje-i-suncokreta-i-za-izvoz/c6djghv

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ratari će, kao i stočari, dobiti državno poljoprivredno zemljište u zakup na duži period, najavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović tokom ovonedeljne posete opštini Kula.- Zakup je rešen tako što je stočarima odobren na 10 godina, a ratarima će od sledeće godine biti omogućen na period od četiri do osam godina. Trajanje zakupa godinu-dve nije odgovaralo poljoprivrednicima, a parcele koje će dobiti na duži rok moći će da oplemene - rekao je Nedimović.

On je saopštio i da će iduće godine biti mereno nulto stanje poljoprivrednog zemljišta koje se izdaje u zakup.

- Ispitivanje će se raditi i na kraju zakupa, pa će onaj ko je unapredio zemlju biti nagrađen umanjenjem zakupnine. Ako se utvrdi da je kvalitet zemljišta pogoršan, kazna će biti oduzimanje prava na dalji zakup - objasnio je ministar.Ministar je u kulskoj opštini obišao poljoprivredna gazdinstva Bele Papajčika u Kruščiću i Petra Zorića u Crvenki, kao i preduzeće "Bačka" u Sivcu, koje je više od 2.000 hektara oranica ustupilo arapsko-srpskoj kompaniji "Al Ravafed Srbija", a nastavilo uspešno da posluje na preostalih 1.400 hektara.

- Izuzetno sam zadovoljan posetom ovim trima sredinama, jer su ljudi pokazali da imaju svest o tome šta je posao države, šta proizvođača, a šta tržišta. Očigledno je da su shvatili da je tržište to koje opredeljuje cenu poljoprivrednih proizvoda - zaključio je ministar.Domaćini su iznenadili ministra time što, kako je rekao, nisu imali velikih primedaba.

- Naravno, ima nekih sitnih stvari, u pogledu korekcija koje se tiču izgradnje objekata, investicija, ali to ćemo lako rešiti - kazao je Nedimović.Nedimović je predočio da je poljoprivrednicima u kulskoj opštini prošle godine isplaćeno više od 2,2 miliona evra subvencija, za koje su podneli blizu 2.000 zahteva.

- To govori da su ljudi odavde vrlo aktivni u konkurisanju za podsticaje posredstvom Uprave za agrarna plaćanja - kazao je Nedimović.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:826472-ZAKUP-ORANICA-NA-OSAM-GODINA-Ako-unaprede-kvalitet-zemljista-ratari-ce-biti-nagradjeni-smanjenjem--zakupnina

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31