Чланци поређани по датуму: četvrtak, 24 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Berba kukuruza u Pomoravlju, Resavi i Levču, zasejanog na oko 50.000 hektara, privodi se kraju, a prinosi su veoma visoki, izjavio je stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne stručne savetodavne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

- Kod poljoprivrednika koji su primenili punu agrotehniku, prinosi su 12 do 14 tona po hektaru, a upola su manji tamo gde se nije dalo dovoljno đubriva, nije na vreme posejan, zakorovljen - istakao je Simić i dodao da "koliko je ko uložio, toliko bere".

Dodao da je i lepo vreme odužilo berbu, ali i to što na selu nema radne snage, a ni stoke, pa se manje bralo u klipu i skladištilo u koševe. Čekali su se kombajni koji beru u zrnu, a ratari odmah voze u otkupne stanice.

Poljoprivrednici su rekli da nisu žurili, jer se kukuruz najbolje suši na stabljici, a može se brati i po snegu.

Simić je naveo i da, zbog dugotrajne suše, u Pomoravskom okrugu gotovo i da nije počela setva ozimih žitarica.

- Zemlja je toliko suva i tvrda da nema šanse da se seju ozime žitarice, a optimalni rok za setvu je oktobar. Poljoprivrednici ovog dela Srbije nemaju ni velikih mašina kao poljoprivrednici Vojvodine i moraju da čekaju kišu. Neki poljoprvrednici pokušavaju obradu teškim tanjiračama, ali je to malo i zanemarivo - rekao je on.

Ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak kaže da se optimalni rok setve, s obzirom na promenu klime, može smatrati do 15. novembra.

U Pomoravskom okrugu svake godine je u planu da se zaseje ozimim žitarcima oko 20.000 hektara: pšenicom 15.000 hektara, a ostalo tritikalom, ječmom, ovasom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2669405/berba-kukuruza-u-pomoravlju-prinosi-od-12-do-14-hektara-ceka-se

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Najveća plantaža divljih ruža u Srbiji i okruženju već se prostire na 30 hektara u Novom Kneževcu, a radi proizvodnje šipuraka, ili šipaka, diplomirani inženjer agronomije Karolj Fekete podiže još veću. On će u ataru ovog severnobanatskog mesta ove jeseni zasad povećati za još 20 hektara, jer je zacrtao da proizvodnju šipuraka ima na 50 hektara.

Za razliku od malog broja gazdinstava koja uzgajaju šipurak i beru ga ručno, prvu berbu šipuraka, na 10 hektara pod divljom ružom ove jeseni već obavlja na svom gazdinstvu mašinski. Karolj Fekete se do sada bavio semenskom proizvodnjom, lekovitim i začinskim biljem, što je uvek davalo veće efekte od klasičnog ratarenja.

Fekete je odlučan da sve raspoložive površine zasadi divljim ružama i ubira šipke, jer smatra da je to lepa i isplativa proizvodnja, ne iziskuje puno radne snage, nego jedan čovek sa neophodnom mehanizacijom može komotno da opsluži svih 50 hektara. Sav ulog za stare dane Fekete je stavio na šipurke, uveren da pravi dobar posao.

– Trećina do sada podignutih zasada zasada je ove godina došla na rod, jer šipurak rodi treću godinu od podizanja plantaže. Imena tri tipa šipurka koje uzgajam su "laksa", "šmit ideal" i "inermis". Nazivi su im fantomski da bi se mogli razlikovati po osnovnim karakteristikama. Prva dva su počela da rađaju, a berbu trećeg imaću prvi put iduće sezone. Upravo pripremam zemljište za sadnju, da zaokružim plantaže na planiranoj površini – priča Fekete, koji pored proizvodnje šipaka, ulazi i u proizvodnju sadnog materijala divlje ruže, očekujući da će njegovim stopama krenuti i druga gazdinstva u našoj zemlji.

Fekete je uveren da je proizvodnja šipuraka vrlo zahvalna, jer nisu potrebna velika ulaganja u odnosu na ostale kulture, međutim, u našoj sredini to nije tradiconalna kultura, nego predstavlja novost i retko ko ima zasade.

Do sada se, dok je bilo više vrednih ruku, šipurak uglavnom ubirao kao divlji plod, međutim, kako je onih koji šipke beru sve manje, a ima potražnje na inostranom tržištu, Fekete odlučio da na severu Banata podigne veliku plantažu šipurka.

– Bio sam u Budimpešti na stručnom skupu o organskoj proizvodnji gde su partneri insistirali da uđem u organsku proizvodnju šipurka. Šipurak sam, dok se nisam posvetio proizvodnji, znao kao divlju biljku koja raste samoniklo. Prihvatio sam da uđem u ovu proizvodnju jer su partneri obezbedili tržište, sve ide za izvoz u obliku voćne kaše, za Austriju i Nemačku – otkriva naš sagovornik.

Tehnologija uzgoja divlje ruže je vrlo jednostavna, jer se na plantaži ponaša baš kao divlja, a u organskoj proizvodnji ne sme se prihranjivati veštačkim đubrivom, nema tretiranja pesticidima, ali i nema posebnih štetočina i bolesti koje je odviše napadaju. Lisna rđa i pepelnica ako se i pojave ne utiču toliko na rod, jer se pojavljuju u kasnijoj fazi vegetacije kada je plod formiran.

– Vrlo je jednostavna proizvodnja, ali se ulazak u proizvodnju teško prihvata, jer posle zasnivanja plantaže na prvi rod treba čekati tri godine, mada ljudi ulaze u podizanje zasada na kojima plodove berbe treba čekati i duže. Ulaganje u podizanje zasada prve godine je oko 1.000 EUR, naredne dve za negu je potrebno po 500 EUR, međutim, nakon toga sve ide sa minimalnim troškovima za negu. Najvažniji posao je rezidba, jer se njome utiče na biljku da se regeneriše novim izdancima i više rađa. Nije reč o klasičnoj rezidbi kao kod drugog voća, nego treba odstraniti sve izdanke deblje od dva centimetra, jer se berba obavlja mašinski pa deblji izdanci jako utiču na kvalitet berbe – objašnjava Fekete.

Ima velike potražnje za šipurkom na evropskoj i svetskoj pijaci, jer plodovi šipurka su veoma bogati vitaminom C i drugim sastojcima, pa je izuzetne vrednosti kao antioksidans, tako da ima široku primenu. Šipurak, recimo, čak deset puta ima više vitamina C nego limun.

– Svetsko tržište upravo traži šipurak sa ovog podneblja iz Srbije i okruženja jer ovde imamo pogodne zemljišne i klimatske uslove koji utiču na kvalitet i unutrašnju vrednost plodova. Može šipurak da se uzgaja i na kvalitetnijem zemljištu, ali vrlo dobro uspeva i na nekvalitetnim, što nije slučaj sa durgim kulturama. Najbolje uspeva na blago kisleim zemljištima PH vrednosti 5,5 do 6,5, a takvog zemljišta je puno u Srbiji. Međutim, ljudi se teško odlučuju da podižu zasade šipurka jer ne poznaju proizvodnju i zbog toga što treba duže čekati da se dođe do finansijskih efekata. U Srbiji je mali broj gazdinstava koja se bave proizvodnjom šipurka, uglavnom na manjim površinama, gde se berba obavlja ručno, ali berbu šipurka na velikim površinama nemoguće je obaviti ručno. Dosta sam putovao i obilazio proizvođače u inostranstvu, da se upoznam kako to ljudi rade u Poljskoj i Bugarskoj gde ima proizvodnje na većim površinama. Ušao sam u ovu proizvodnju zato što sam odmah u startu računao na mehanizovanu berbu za koju ima izuzetno dobrih rešenja, ali to zahteva dosta ulaganja. Nadam se dok svi zasadi dospeju na rod, da ću uspeti da nabavim francuske mašine koje su pogodne i za berbu grožđa, koje sam bio da vidim kako rade – pojašnjava Fekete.

Za početak on je nabavio polurednu mašinu, iz kategorije vučenih mašina, ali za plantažu kakvu je zasnovao ima izuzetno mali učinak pošto za dan rod može da ubere sa svega hektar i po, a u poslu kojeg se latio treba voditi računa i o daljoj manipulaciji rodom.

Fekete napominje da ima još dosta stvari koje treba da reši, ali veruje da dok svi zasadi na 50 hektara stignu na pun rod, da će opravdano biti ulaganje u veće mašine za berbu. Prerada u kašu koja ide u izvoz, radi se u specijalizovanim pogonima za preradu voća, registrovanim za organsku proizvodnju, pa isporuka ide u kamionskim cisternama do krajnjeg kupca za dalju preradu.

Fekete se odlučio za podizanje plantaža divlje ruže po uspostavljanju saradnje sa partnerom iz Nemačke koji je u vreme bivše Jugoslavije , sa područja Srbije uvozio 5.000 do 10.000 tona plodova divljeg šipurka godišnje. Oni se sada bave šipurkom iz Čilea, jer šipurak iz ove južnoameričke zemlje je dominantan na svetskom tržištu, ali kvalitet nije takav kao što je šipurak sa ovih prostora, pa su zainteresovani za plantažnu proizvodnju u Srbiji.

Divlje ruže cvetaju krajem maja tako da izbegava mrazeve i uvek rađa. Fekete veli da nikada se žbun divlje ruže kraj puta ili na pašnjacima ne vidi bez roda, rađa u svim vremenskim prilikama, čak i u sušnim sezonama. Na plantaži se obavlja međuredna obrada, da ne bi preovladao korov, ali pošto je u pitanju divlja biljka nije zahtevna, pa joj ne treba puno nege.

Najveći problem, napominje Fekete, je divljač, jer zečevi i srne rado jedu mladice, nove izdanke divlje ruže, pa bilje kada ih obrste zastaju u razvoju, zbog toga je i zasad na plantaži dosta neujednačen. Ipak, Karolj smatra da ga to ne sputava da proizvodnju zaokruži na planiranoj površini. Bilo bi bolje da je zasad ograđen, ali pošto nije u jednoj parceli, nego na više mesta, na manjim parcelama kod naselja Filić, na Krsturskom putu i drugim lokacijama u ataru.

– Jako sam zadovoljan prvom berbom šipurka. Po hektaru imam zasađeno 2.500 biljaka, sa međurednim razmakom od četiri metra, a u redovima razmak između biljaka je metar. U prvoj berbi ubrao sam u proseku oko 800 grama plodova po biljci, što je oko dve tone po hektaru. Kada dospeju na pun rod svaka biljka daje u proseku oko tri kilograma šipuraka, a znaju da rode i do pet kilograma. Kilogram šipuraka može se prodati za 1 EUR, ali je isplativije prodati bar poluproizvod u vidu kaše za koju mi kupci plaćaju 1,3 EUR za kilogram. U preradi u poluproizvod se obezbeđuje veća rentabilnost. Kod kaše masu povećava voda koja se koristi u preradi, u postupku pretkuvanja do 40 stepeni Celzijusa, odnosno blanširanja, u kome posle ide u specijalnu pasirku gde se odvajaju peteljke, koža, seme i vlakna tako da se dobije kaša od čistog mesa šipurka, koji ima 12% suve materije – objasnio je Fekete.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2669608/u-novom-knezevcu-nice-najveca-plantaza-sipka-sa-50-hektara-sve-ce

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Sa pojavom afričke kuge svinja u Srbiji Ministarstvo poljoprivrede naložilo je veterinarskim klinikama da do 1. decembra nekoliko puta obiđu vlasnike u selima koji čuvaju svinje. Dejan Živić, direktor Veterinarske klinike Pirot, kaže da su do sada dva puta obišli vlasnike svinja, u toku je treći krug, a do 1. decembra treba da obiđu domaćinstva pet puta.Živić napominje da razloga za brigu ima jer je reč o veoma opasnoj bolesti koja se teško uništava. Kada je Pirotski okrug u pitanju olakšavajuća okolnost je što nema farmi niti vlasnika sa velikim brojem svinja.

Do kraja godine veterinari treba da sprovedu akciju vađenja krvi kod ovaca i vakcinaciju protiv plavog jezika i vađenje krvi kod koza i ispitivanje na brucelozu.

Izvor:http://www.plusonline.rs/pojacan-nadzor-veterinara-zbog-africke-kuge-svinja/

Објављено у Svinjarstvo

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja je raspisisala je Konkurs za podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku programima koji se odnose na diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima u 2019. godini.

Prijava na Konkurs podnosi se od 17. oktobra do 31. decembra 2019. godine Ministarstvu poljoprivrede, šumarstava i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja.

Pravo na podsticaj ima punoletni mladi poljoprivrednik, nosilac komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu, ukoliko je kao nosilac, odnosno član komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) počev od 1. januara 2018. godine i nalazi se u aktivnom statusu. Na dan podnošenja prijave na Konkurs poljoprivrednik mora da ima navršenih 18, a u kalendarskoj godini u kojoj podnose prijavu najviše 40 godina života.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 75% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari je 1.500.000 dinara.

Informacije u vezi sa raspisanim Konkursom dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i na telefon Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja: 011/30-20-100 i 011/30-20-101 svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Detaljnije informacije možete pogledati na ovom linku: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-programima-za-diversifikaciju-dohotka-i-unapredjenje-kvaliteta-zivota-u-ruralnim-podrucjima-kroz-podrsku-mladim-poljoprivrednicima-2/

 

Izvor:http://uap.gov.rs/vesti/vesti-2019/raspisan-konkurs-za-podrsku-mladim-poljoprivrednicima-2/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31