Чланци поређани по датуму: sreda, 23 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kozarstvo u Srbiji ima viševekovnu tradiciju, nakratko prekinutu u decenijama posle Drugog svetskog rata. Ipak, počeo je nagli uspon ove grane stočarstva,
najpre u Vojvodini, a potom i u centralnoj Srbiji, gde su poslednjih godina nikle velike i moderne kozarske farme.
Poslednjih godina raste tražnja za kozjim proizvodima, samim tim i proizvodnja, ali realnost je da se kod nas ne koristi mnogo kozji sir, jer mi nemamo tu naviku.
Na ,,Jesenjem ukus festu“ , upoznali smo predstavnika porodice Dobrić iz Bele Reke kod Šapca. Kako nam je rekao Dobrivoj, Bela Reka ima oko 350 kuća i oko 1. 000 stanovnika. Porodica Dobrić je jedina porodica u selu koja se bavi kozarstvom. Dobrivojev otac je 35 godina radio u šabačkoj mlekari, pa se i Dobrivoj tu zaposlio. Porodica Dobrić pravi kozji sir i kozju surutku. Sve je sto posto prirodno bez ikakvih aditiva i konzervanasa. Imaju 70 koza rase Alpina, i mleko prerađuju u svojoj mlekari u okviru poljoprivrednog gazdinstva.
Štalski prosek je 2, 8 litara mleka po kozi, koze su svakog dana na ispaši, i one same biraju šta će da jedu. Po njegovim rečima, koze nisu zahtevne što se tiče smeštaja. Zato je potrebno izgraditi objekat koji će je zaštiti od sunca, kiše i jakih vetrova, i to je sasvim dovoljno. Materijal mogu da budu ili daske, ili cigla, ili bilo šta drugo što je jeftino. Objekat mora da je bez tavanice, sa dosta svetla, pod najbolje od cigle, pokrivene tankim slojem betona. Obavezna je prostirka od slame i stalna mogućnost pristupa čistoj pijaćoj vodi.
Koze su kod Dobrića smeštene u boksovima po šest, i tako je i izmuzište. Kozja surutka je u stvari nusproizvod koji nastaje pri spravljanju kozjeg sira. Blagotvorno deluje na probavni trakt, na disajne organe, preporučuje se u terapeutske svrhe. U kozjoj surutki ima 2% suve materije, dok ostatak čini voda.
Kozje mleko se zbog brojnih lekovitih svojstava svrstava u najzdravije namirnice na svetu. Godinama se, osim u ishrani, koristi kao lek za bolesti poput bronhitisa, suzbijanje alergija, jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća... Istraživanja su pokazala da se ovo mleko lakše vari od kravljeg i da ima nizak nivo alergena.
On zaključuje da je isplativo i korisno držati koze, jer se brzo razmnožavaju, a njihovo mleko je izuzetno zdravo jer ne sadrži laktozu pa je lako svarljivo i mogu
da ga piju čak i bebe, dok je kod lečenja plućnih bolesti nezamenljivo, naročito kozja surutka.
I na kraju Dobrivoje ističe da nikada ne bi menjao selo za grad, u grad ide samo kad mora. Kako on ističe ko ima imanje, treba da ostane na selu, da radi na svojoj zemlji, a ne da ide u grad da radi za malu platu, i da se bori za egzistenciju. Apeluje da mladi ostaju na selu. Nije lako prodati svoje proizvode, oni još tragaju za tržištem, ali su ipak zadovoljni. Učestvuju na raznim manifestacijama, sajmovima, i plasiraju svoje proizvode.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Kozarstvo

Zadružni savez južne Srbije, Ministarstvo bez portfelja zaduženo za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća i Info Tim Logistika pozivaju sve zainteresovane na Miholjdanski sabor zadrugarstva, koji će se održati 30. 10. 2019. u Domu vojske u Nišu od 10 časova. Medijski pokrovitelj Sabora je Društvo agrarnih novinara (DAN) iz Novog Sada.

Cilj ovog sabora je upoznavanje s principom rada zadruga u južnoj Srbiji, informisanje o njihovim aktivnostima i proizvodima, kao i predstavljanje novih tehnologija u poljoprivredi koje mogu olakšati poslovanje svakog proizvođača, prerađivača, otkupljivača i izvoznika u agraru, piše portal Poljoprivrednik.

Gosti će uživati u ukusima juga, jer je Sabor prodajnog karaktera, pa će vredne ruke domaćina i domaćica ponuditi zimnicu, rakiju, ajvar i ostale đakonije.

Očekuje se prisustvo blizu 60 zadruga, koje će promovisati svoj rad, svoje proizvode i uspeh koji su dostigle u kratkom periodu. Prioritet Sabora je promocija zadruga, njiihovih proizvoda i iskustava. Očekuju se gosti iz Italije, Makedonije i Slovenije, kao i prisustvo 30 medijskih kuća.

U službenom delu Sabora, u "Akademskom kutku", promovisaće se fakulteti s kojima Savez ima saradnju na aktuelnim projektima povezanim sa zadrugarstvom i poljoprivredom. Fakulteti će promovisati zajedničke projekte sa Savezom koji su u toku, praksu studenata u zadrugama, monitoring u upravljanju tehnološkim procesima i sertifikacije i zapošljavanje mladih u zadrugama.

U izložbenom delu predstaviće se zadruge Nišavskog, Topličkog, Pirotskog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga i brojne firme.

Zainteresovane firme i institucije mogu da se prijave za učešće na ovom skupu kao izlagači i prezenteri svojih proizvoda i usluga.

Svi koji su zainteresovani treba da najkasnije do 25. 10. 2019. rezervišu svoj štand za izlaganje putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefona 063/458-839 i 021/66-18-341

Za Društvo agrarnih novinara, koje će svoje aktivno učešće nastaviti i narednog dana (31.10.2019), kao i za zainteresovane članove Sanu i Tima za spas sela, organizovan je prevoz do zadruga, korisnica sredstava iz programa "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2667835/miholjdanski-sabor-zadrugarstva-30-oktobra-u-nisu

Објављено у Zadrugarstvo

Svake godine se u Srbiji udvostruči broj plantaža pod industrijskom konopljom (kudelja).Pa se tako ove jeseni pod ovom biljkom, koju mnogi nazivaju biljkom budućnosti, našlo oko 800 hektara. Agronomi ističu da je uzgoj ove biljne vrste veoma isplativ, jer, recimo, može da donese godišnji prihod za tri do četiri puta veći od prihoda kod uzgoja kukuruza.

U Udruženju proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta "Konoplja" podsećaju da se bivša Jugoslavija sredinom 20. veka ubrajala među najznačajnije proizvođače ove industrijske biljke. U Odžacima je, da podsetimo, bila jedinstvena berza kudeljne stabljike, odakle se diktirala cena od Italije do Engleske."U jednom trenutku, naftno-hemijski lobi je shvatio da im je konoplja ozbiljna konkurencija, jer sve ono što se pravi od plastike, može da se napravi i od konoplje. Tako je krenulo organizovano uništavanje ove biljke, pa je to zahvatilo i našu zemlju, posebno pričama o štetnosti marihuane, koju su izjednačili sa industrijskom konopljom", kaže dr Maja Timotijević, predsednica ovog udruženja.

Broj zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača raste iz dana u dan, jer je ovo, kako kaže, biljka koja zahteva malo a daje puno, pošto se, recimo, od nje proizvodi više od 50.000 proizvoda. U domaćim propisima, koji su još važeći, piše da se od konoplje prave samo vlakna i hrana za ptice, a nigde se ne spominje njen značaj u industriji papira, u tekstilnoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, u kozmetici, građevinarstvu i zaštiti životne sredine.

"Obraćala sam se ministarstvima poljoprivrede, zdravstva i unutrašnjih poslova, pošto su sva tri uključena prilikom prikupljanja dozvola za uzgajanje konoplje. Molila sam ih da se regulative promene, da budu prilagođene razvoju ove grane poljoprivrede", rekla nam je dr Timotijević.

Proizvođači konoplje širom Srbije kažu da se uzgoj konoplje i te kako isplati, pa je mnogi seju svake godine na mestima gde su ranije gajili pšenicu ili kukuruz. U Koštunićima kod Gornjeg Milanovca nedavno je osnovana prva eko-zadruga "Srpski domaćini", koja će se baviti proizvodnjom organske hrane, između ostalog i lekovitog bilja i konoplje koja će se koristiti u medicinske svrhe.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=23&nav_id=1607228

Објављено у Industrijsko bilje

U Beogradu se održava "Agrobiznis forum republike Srbije i Ruske Federacije", koji treba da unapredi odnose dve države. I poljoprivreda spaja Srbiju i Rusku Federaciju. Dve države, odnosno privrednici, će o ovoj temi razgovarati na "Agrobiznis forumu", koji se u srpskoj prestonici održava danas i sutra. Zamenik stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Republici Srbiji Anas Karman, u razgovoru za "Novosti", naglašava da je rusko tržište uz EU jedno od najznačajnijih za našu državu.- Poljoprivreda je nesporno veoma bitan sektor privrede Srbije. Skoro polovina stanovništva živi u ruralnim oblastima, značajan procenat radne snage angažovan je upravo u poljoprivredi, a ukupna spoljnotrgovinska razmena u ovom sektoru dostigla je brojku od 4,6 milijardi evra u 2018. godini, što je za zemlju poput Srbije svakako značajno. Poljoprivredni izvoz čini četvrtinu ukupnog izvoza zemlje i ujedno je ovaj sektor jedini segment ukupne spoljnotrgovinske razmene sa konstantnim suficitom.

Karman kaže da se, s druge strane, sektor poljoprivrede i dalje suočava sa problemima poput usitnjenosti poseda, nedovoljnih investicija u tehnološki napredne proizvodne procese, radne snage koja nije adekvatno kvalifikovana, nedovoljno razvijene infrastrukture u ruralnim područjima, niskog nivoa ulaganja u prerađivačku industriju, usklađivanja proizvodnih procesa sa međunarodnim standardima kvaliteta kako bi se omogućio pristup novim tržištima.Naš sagovornik tvrdi da je, pored investicija u rast produktivnosti sa ciljem podizanja prinosa u praktično svim sektorima poljoprivrede, potrebno fokusirati se na ulaganja u dodatu vrednost proizvoda. Karman "gađa" na primenu nauke i tehnoloških rešenja iz oblasti "pametne" poljoprivrede, koja bi trebalo da podstakne razvoj tržišno orijentisane poljoprivrede:

- Potrebno je iskoristiti sve mogućnosti koje pruža bescarinski režim koji Srbija ima sa mnogim zemljama i ekonomskim zajednicama poput RF, Turske, EU i drugih koje čine tržište od 800 miliona potrošača. Tržište Srbije od svega sedam miliona potrošača je malo za potencijal koji sektor domaće poljoprivrede sa sobom nosi pa je u tom smislu izvoz jedini put napred.Na pitanje o sporazumima o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, zemljama CEFTA, EFTA i Belorusijom i tome koliko su se oni do sada povoljno odrazili na plasman poljoprivrednih proizvoda, Karman kaže:

- Ukoliko pogledamo izvoz koji poljoprivredno-prehrambeni sektor ostvaruje u poslednjih nekoliko godina, može se zaključiti da pojedini srpski izvoznici ostvaruju značajne poslovne aranžmane, pre svega u trgovini sa EU i sa druge strane RF. Usled trgovinskih barijera koje postoje u razmeni između EU i Rusije, srpski izvoznici, u prvom redu izvoznici svežeg voća, uspeli su da pronađu tržište za svoje proizvode u RF i da proteklih nekoliko godina ostvare znatne vrednosti izvoza. Ipak, bitno je napomenuti da izvoz u RF čini svega 7% ukupnog poljoprivrednog izvoza Srbije i da prostora za rast ima i dalje.

Karman kaže da je u okviru projekta One stop shop predstavljena e-platforma buyserbian.com, koju je uz podršku UNDP razvila Privredna komora Srbije:

- Ideja platforme je da pomogne izvoznicima, prvenstveno onima koji izvoze u RF, ali je ovaj koncept primenljiv i na druga tržišta. Postavljanjem svoje ponude na platformu, srpski izvoznici postaju dostupni ruskim partnerima, koji će imati mogućnost pretrage sve robe koja se nalaze na sajtu.KROZ projekat "Pomoć trgovini - Podrška jačanju proizvođačkih kapaciteta u agroindustrijskom sektoru u Republici Srbiji", koji zajedno sprovode Vlada RF i UNDP, pomogli smo kompanijama u agrobiznis sektoru da poboljšaju poslovanje i obezbede pristup novim tržištima, posebno tržištu RF i ZND. U saradnji sa nacionalnim partnerom, Ministarstvom poljoprivrede, sprovodili smo tri grupe mera kako bismo pomogli korisnicima projekta. To su: učešće na velikim međunarodnim sajmovima hrane i pića, podrška za unapređenje poslovanja malih i srednjih agrobiznis preduzeća i njihovog boljeg pozicioniranja na lokalnom i regionalnom tržištu i podrška individualnim proizvođačima kroz edukaciju, nalaženje tržišta za njihove proizvode i povezivanje sa većim učesnicima u tržišnom lancu.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:825822-Duga-lista-problema-koci-Srbiju-na-putu-ka-trzistu-od-800-miliona-ljudi

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31