Чланци поређани по датуму: sreda, 16 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Plastenici, kao simbol povrtarstva na jugu Srbije, pored većih ulaganja na početku, koja itekako postaju opravdana kada se u toku jedne sezone
gaji od 2 do 3 kulture, imaju još mnogo drugih pozitivnih stvari u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju. Na samom početku treba istaći da je temperaturni režim u plasteniku, pod direktnim uticajem spoljne sredine, pa je samim tim podložniji promenama. Zemljište pod plastičnom folijom ima za 20 C višu temperaturu na dubini od 10 cm, odnosno za 7 C na dubini od 20 cm, što posebno može biti značajno ako se radi o proizvodnji povrća u uslovima direktne setve.
Da je mnogo isplatljivije gajiti povrće u zaštićenom prostoru u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju, posvedočio je mladi poljoprivrednik Aleksandar
Zdravković, iz sela Izvor u okolini Žitorađe. Čime se bavi, kakva su njegova iskustva i koje kulture gaji u toku godine pročitaćete u tekstu koji sledi. Zbog čega mislite da su proizvođači koji se bave plasteničkom proizvodnjom u prednosti od ostalih?
„Prateći situaciju i kolebanje cena na tržištu ove godine, mada je to bila praksa i mnogo godina unazad, nije bilo teško uočiti da je povrće, konkretno paradajz
ima dobru cenu, jer stiže ranije na tržište, a ni kvalitet ne zaostaje. Početna investicija je veća, to je tačno, ali se ubrzo i više zaradi, u odnosu na uloženo, pogotovo što je u toku godine izvodljivo gajiti i do tri kulture.“ – rekao je Aleksandar Zdravković, mladi poljoprivrednik iz okoline Žitorađe.
Koje kulture gajite u plastenicima?
„Prvo krećemo sa zelenom salatom, koja baš rano stiže na tržište, i uspe da nađe svoje mesto na trpezi kupaca. Jedan deo plasiramo na domaće tržište, a određene količine se izvoze. Moram da napomenem da smo kvalitetom itekako zadovoljni, a što se cene tiče, uvek postoji prostora da bude veća.“
„Nakon toga, ide paradajz. Ranijih godina smo proizvodili jedan deo na otvorenom polju, dok nije bilo uslova da sve površine pokrijemo pod plastenicima, i mogu da kažem da je bilo izuzetno teže, naročito što se tiče kvaliteta plodova, prisustva bolesti i štetočina, što je rezultiralo većem broju hemijskih tretmana, a to se direktno odražava na profitabilnost i ekonomsku opravdanost proizvodnje.“
„Svedoci smo da su ove godine proizvođači koji su svoju robu plasirali iz plastenika, uhvatili jedan deo izuzetno visokih cena i rešili pitanje isplativosti za ovu
sezonu, tako je u većini slučajeva. Dok proizvođači koji imaju proizvodnju na otvorenom polju, nisu osetili ni blagi povetarac od oluje vrtoglavih cena koje su nas zadesile.”

Da li konstantno gajite iste kulture ?
„Svima je opšte poznato da se nakon dugog vremenskog perioda gajenja povrća na jednom te istom mestu, dolazi do ispiranja zemljišta i hranljivih materija, a rezultat toga je da može doći do poremećaja pH vrednosti, pojave bolesti i štetočina u znatno većoj meri, ali i rapidnog smanjenja prinosa. U tom procesu je jako bitan plodored, o kome izuzetno vodimo računa, tako da nakon paradajza gajimo kornišone, tikvice i spanać. Nikad u istom plasteniku ne bude isti raspored gajenih kultura, več se uvek trudimo i ulažemo napore da napravimo adekvatan plan rada i pravilan raspored.“
„Osim toga što vodimo računa o plodoredu, gajeći različite kulture, takođe svoju proizvodnju usmeravamo prema potrebama tržišta, za svaku sezonu posebno. “
Gde nalazite tržište za svoje proizvode?
„Uglavnom se radi o ugovorenoj proizvodnji, tačnije saradnji sa zadrugama. To nije proizvodnja po ugovoru, ali je veoma važno da postoje dobri međuljudski
odnosi između kupaca i proizvođača,takođe uvek imamo korektan odnos što se tiče dostavljanja robe i plaćanja. Moje mišljenje je da jedan mladi poljoprivrednik ne može planirati ozbiljnu proizvodnju bez pouzdanog otkupljivača. “
Kakvi su vam planovi za budućnost?
„Imam ozbiljne planove za budućnost, posle završetka studija planiram da upišem master studije, da nastavim da učim i da se ozbiljnije posvetim povrtarskoj
proizvodnji. Uložiću određena sredstva za gajenje, i da u nekoj bližoj budućnosti konkurišem za podsticaje koje Ministarstvo poljoprivrede daje mladim poljoprivrednicima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Od 25. oktobra Srbija će imati bescarinski izvoz rakije u Rusiju, najavio je ministar poljoprivrede, šumarsta i vodoprivrede Branislav Nedimović.Ministar je za televiziju "Hepi" rekao da su jabuke dominantan proizvod koji se izvozi na rusko tržište ali i da je naša zemlja otvorila alternativna tržišta, poput Indije.

"Što se tiče ruske robe, ima pilećeg mesa koje se uvozi, ima dosta poluproizvoda koji se uvoze. Jabuke su dominantan proizvod koji se izvozi na rusko tržište. Od 25. oktobra Srbija će ima bescarinski izvoz na rakije. Vremenske prilike mogu često da naprave kuršlus, zato mi tražimo alternativno tržište, otvorili smo tržište Indije", rekao je Nedimović. Kako kaže, proizvodi sa Kosova zbog sertifikacije ne mogu da prođu administrativnu linju, tako da su oni vrlo često suočeni sa barijerama, ali se dobro prodaju voće i povrće na pijacama u Prištini.

"Čujem da jako dobro prodaju voće i povrće na pijacama u Prištini. Srbiji najviše odgovara otvoreno tržište, imate uvek problem da nemate gde da plasirate robu", kazao je Nedimović.

Obilazeći sela u Srbiji primećuje da se sve više uzgaja dunja, kao i da je primetna velika količina tovnog govedarsta u opštinama nadomak Rumunije.

Ministar dodaje da Srbija izdvaja 7.000 dinara za subvencije po ovci, dok EU, kaže, daje mnogo manje. On je izneo zapažanje sa terena i rekao da država treba da pomogne uzgoj teladi, jer su uvezena telad, kaže, često bolesna.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=16&nav_id=1604494

Објављено у Agroekonomija

Svetski dan hrane, 16. oktobar obeležava se ove godine pod sloganom „Pravilna ishrana" dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi". Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija više od 815 miliona ljudi u svetu je neuhranjeno, dok se istovremeno povećava i broj gojaznih. Kakav odnos imamo prema hrani i koliko se zdravo hranimo?Redovnost, raznovrsnost i umerenost. To su osnove pravilne ishrane.Da li ih se i koliko pridržavamo?„Gledam da nije slano, slatko, znam šta su faktori rizika.
„unosimo puno testenine, unosimo sve neka energetska pića što štete zdravlju, paštete, viršle", kažu građani.

Navike se stiču od malih nogu. Zato se još u vrtićima uči o zdravoj ishrani, izgledu piramide namirnica, ali i da zdrava hrana za zdravo telo nije dovoljna

„Volim da jedem voće i povrće i ne preskačem obroke", „da budemo zdravi jedemo žitarice i voće i povrće i sve i meso i jaja i ribu", pričaju leskovački predškolci.

"Treba redovno i fizički vežbati u smislu obične šetnje , 30 minuta minimum znači za odrasle i 60 minuta za decu", objašnjava prim dr. Vanja Ilić, Zavod za javno zdravlje Leskovac.

O nutritivnim vrednostima obroka vodi se računa osim u vrtićima i u Domu učenika i studenata. Važno je da svakoga dana imaju zdrav obrok.

„Nama je Ministarstvo prosvete propisalo normative ishrane gde je za svako jelo precizno određeno šta se stavlja u njega i koja je njegova energetska i kalorijska vrednost", kaže Ivan Ilić, direktor Doma učenika i studenata Leskovac.

Osim kvaliteta u Domu učenika ističu i domaćinski odnos prema hrani. Uz dobro planiranje viškova nema.

„Ono što ostane su povraćaji iz tanjira koje mi sakupljamo i dajemo zoohigijeni", objašnjava Ivan Ilić, direktor Doma učenika i studenata.

U restoranu Doma priprema se hrana i za Narodnu kuhinju. 700 imena je na spisku. Ako nešto i preostane posle raspodele, ne baca se.

„Ostavimo za druge korisnike koji nisu na spisku da i njima podelimo da imaju ljudi šta da pojedu", kaže Nikola Kocić, kuvar.

Leskovačka kotlina ogromna je fabrika hrane na otvorenom. Tu je najveći problem, jer statistika kaže da svako od nas godišnje baci oko 11 kilograma voća i povrća.

„Sve što se ne proda ili se sa tanjira ne pojede to se baca, to je neminovnost", kaže Zoran Trandafilović, poljoprivrednik iz Gornjeg Stopanja kod Leskovca.

 

Samo u Srbiji godišnje se baci 247 000 tona hrane, a u svetu je preko 800 miliona ljudi gladno.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3700188/godisnje-se-u-srbiji-baci-vise-od-200-hiljada-tona-hrane.html

Објављено у Agroekonomija

Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor ukinula privremenu zabranu izvoza jednoj od četiri srpske kompanije
Kompaniji Zlatiborac d.o.o. ponovo je dozvoljen izvoz na tržište Ruske Federacije, počev od 14. oktobra 2019. godine.
Podsećamo, Ruska Federacija je 4. juna 2019. godine privremeno suspendovala izvoz mesa i mesnih prerađevina za četiri kompanije iz Republike Srbije, i to: „Zlatiborac“, „Carnex“, IM „Matijević“ i „Big Bull Foods“. Odmah nakon stupanja na snagu ovih privremenih mera, kompanija Zlatiborac je otpočela sa intenzivnim radom na otklanjanju neusaglašenosti, koje su se odnosile na procedure i normativno-tehničke uslove, a koje je evidentirala Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor Ruske Federacije.
Već sredinom juna meseca 2019. godine, kompanija Zlatiborac je dostavila izveštaj o izvršenim korekcijama, čime su ispunjeni dodatno postavljeni zahtevi za izvoz na tržište Evroazijske ekonomske unije. Na osnovu dokumentacije koja je priložena Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, a koju je razmotrila ruska inspekcijska služba, doneta je odluka o ukidanju zabrane izvoza.
Ovom odlukom „Roseljhoznadzora“, kompanija Zlatiborac nesmetano nastavlja sa poslovanjem na tržištu Ruske Federacije, na kome je prisutna od 2012. godine.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31