Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 14 oktobar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 14 oktobar 2019 16:59

Ovo srpsko grožđe izvozi se u Kinu i Brazil!

U topličkom kraju počela je berba autohtone sorte grožđa, prokupca. Ova sorta veoma je cenjena zbog izuzetno kvalitetnog vina koje se od nje pravi.

U želji da se domaćem i inostranom gostu ponudi nešto što je sa ovih prostora, prokupac se polako vraća i zauzima sve više površina na topličkom vinogorju, a država je kao podsticaj obezbedila subvencije za sadni materijal i opremu za preradu grožđa.

Vinogradari u Toplici ove godine mogu se pohvaliti dobrim rodom prokupca, koji je veoma zahtevan za uzgoj.

- Beremo grožđe, vodimo računa o svemu, najviše o higijeni, da nam budu čiste gajbice, da nema lišća. Vinograd je veliki gospodin - kaže Gordan Petrović iz sela Gornje Svarče.

Goran Todić iz vinarije Doja kaže da prokupac nije bujan i da nema debele lastare:

- Svi naši lastari su tanki, svi grozdovi su ujednačeni, zreli. Malu rodnost imamo, možda jedva kilogram po čokotu.

Grožđe se nekada u topličkom kraju gajilo na više hiljada hektara. Danas tek na 500. Poslednje decenije u topličkom kraju izgrađene su dve savremene vinarije, koje na trećini svojih zasada imaju prokupac. Njemu se vraćaju i individualni proizvođači.

- Prokupac dobija neki svoj stari sjaj, vraća se i računam da će za nekoliko godina da bude dominantan u topličkom okrugu - ističe Dragan Gmijović iz PSS Blace.

Podaci o tome da se prokupac na ovom području gajio od davnina, datiraju još iz doba Nemanjića, neki kažu još pre hiljadu godina. Sedamdesetih godina prošlog veka na na području Toplice, od svih zasađenih vrsta, 98% činio je prokupac.

Stvaranje novih zasada prokupca šansa su i za razvoj turizma u Toplici.

- Gosti koji dolaze kod nas putuju širom sveta, probaju dosta različitih vina, ali mi smo srećni što možemo da im ponudimo nešto kao što je prokupac i uvek su zadovoljni - kaže somelijer Ratko Trifunović.

Prokupac je već našao put do inostranog tržišta. Izvozi se u SAD, Evropu, Brazil, Kinu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2658138/prokupac-sve-zastupljeniji-u-toplickom-kraju-izvoz-u-sad-brazil-i-kinu

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 14 oktobar 2019 16:55

Gde nestaje hrana na putu od njive do prodavnice?

Oko 14% sve hrane proizvedene na svetu, vrednosti oko 400 milijardi dolara, propadne svake godine pre nego što dođe do prodavnica, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

U izveštaju koji je danas objavljen, FAO ukazuje u kojim delovima lanca snabdevanja nastaju najveći gubici i poziva na efikasnija reševanje tog problema.

Analiza navodi da uprkos tome da većina zemalja sa visokim prihodima ima adekvatna skladišta i hladnjače u celom lancu snabdevanja, gubici ipak nastaju zbog tehničkog kvara, lošeg upravljanja temperaturom, vlagom ili pravljenjem prevelikih zaliha.

Najviše hrane pre nego što se nađe na rafovima prodavnica propadne u centralnoj i južnoj Aziji, Severnoj Americi i Evropi.

Ciljevi održivog razvoja UN-a na koji su se obavezali svetski lideri, između ostalog, predviđaju da se gubici hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača prepolove do 2030. godine.

Smanjenje gubitka hrane i otpada takođe može potencijalno doprineti drugim ciljevima održivog razvoja, koji podrazmevaju borbu protiv gladi, povećanja bezbednosti hrane i promociju održive poljoprivrede.

"Gubitak hrane donosi nepotreban pritisak na životnu sredinu i prirodne resurse... što u suštini znači da se zemlja i vodeni resursi troše, a da se zagađenje i gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte ispuštaju bez ikakve svrhe. Često se pitam kako možemo dozvoliti da se hrana baca kada više od 820 miliona ljudi u svetu svaki dan gladuje”, kazao je generalni direktor FAO Ku Dongiu.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-sveta/oko-14-sve-hrane-propadne-pre-nego-%C5%A1to-do%C4%91e-u-prodavnice

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 14 oktobar 2019 16:49

Sutra je Dan seoskih žena! Evo kako žive!

Status žena u ruralnim područjima, a naročito u privredi, nepovoljan je iz godine u godinu i predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu, najviše zbog neplaćenog rada, apeluju u Zavodu za ravnopravnost polova povodom 15. oktobra, Međunarodnog dana seoskih žena.Žene na selu su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nemaju uslove za brigu o svom zdravlju, neke od njih nemaju ni zdravstveno ni penzijsko osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije jer su im penzije male ili ih uopšte i nemaju, kažu u Zavodu.

"Žene čine više od polovine radnika u celoj Evropi, no njihov ekonomski doprinos je znatno manji, a situacija je jednaka sa ženama u poljoprivredi. Na primer, više od jedne trećine žena na prostoru Evropske unije je uključeno u proizvodnju hrane, te više od polovine u usluge povezane s proizvodnjom hrane, dok među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi žene čine svega 29 odsto, dok u Srbiji one čine 12 odsto. Žene svojim radom čine veliki postotak proizvodnje u poljoprivredi, statistike pokazuju da su one ujedno te koje dobijaju mnogo manje finansijske pomoći i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci; dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi", naglašavaju u Zavodu za ravnopravnost polova.

Rešenja ovog nepovoljnog položaja u kom se nalaze žene u ruralnim područjima je pre svega, navode u instituciji, u obrazovanju, informisanosti, ekonomskom osnaživanju i pristupu finansijskim sredstvima.

"Zavod za ravnopravnost polova obeležio je ove godine Međunarodni dan seoskih žena organizovanjem tradicionalne manifestacije 'Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini'. Na Sajmu u opštini Šid predstavile su se seoske žene iz 200 udruženja žena sa područja čitave Vojvodine. Ženska udruženja su prikazale svoje rukotvorine i druge proizvode afirmišući na taj način svoj aktivizam, kreativnost i preduzetnički potencijal. Proizvodnja rukotvorina se smatra drugim izvorom prihoda za poljoprivredna gazdinstva nakon primarne poljoprivrede, i ona može biti perspektivna grana koja uz minimalna ulaganja može da obezbedi samozaposlenje i izvor prihoda za preko hiljadu žena iz svih krajeva Vojvodine i doprinese turističkoj ponudi i promociji i zemlje i regiona. Koristi koje iz toga proizlaze su nesporne i iz ugla ženskih prava i sa stanovišta ekonomskog rasta i produktivnosti", poručuju u Zavodu.

15. oktobar je ustanovljen kao Svetski dan seoskih žena na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša vlada obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/225578/Zene-na-selu-mnogo-rade-manje-su-placene-nemaju-iste-mogucnosti-kao-muskarci.html

Објављено у Žene u agrobiznisu

orazum o fitosanitarnoj zaštiti, koji bi domaćim proizvođačima trebalo da olakša izvoz voća i povrća na tržište Rusije, biće potpisan prilikom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, 20. oktobra, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, posle sastanka sa ruskim ministrom poljoprivrede Dmitrijem Patruševim. Kako je istakao, jedna od prednosti sporazuma jeste liberalizacija uslova za hladnjače.

– Biće smanjen kapacitet koji će proizvođači morati da imaju za izvoz. Očekuje se i uvođenje digitalizovanog sistema nadzora pošiljke, koji će smanjiti bezbednosne rizike po kvalitet hrane – rekao je Nedimović.

Olakšice koje najavljuje odnose se na Uredbu o evidenciji izvoznika voća i povrća na rusko tržište iz januara prošle godine, koja je, uz još niz tržišnih faktora, dovela do smanjenja plasmana pojedinih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju. Tako je, recimo, izvoz svežih jabuka u odnosu na 2017. pao sa 166.522 tone na 124.371 tonu u prošloj godini. Prema zvaničnim informacijama, zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila izvoza i revidira spisak izvoznika.

Recimo, dozvolu za trgovanje voćem sa Ruskom Federacijom mogli su da dobiju samo oni koji u vlasništvu ili zakupu imaju hladnjače kapaciteta 500 tona, što je za naše prilike bio zahtevan uslov. Protiv novih pravila u međuvremenu su protestovali voćari, zahtevajući promenu kriterijuma koji su doveli do toga da se broj izvoznika drastično smanji. Profesor Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo, smatra da je u startu trebalo nešto preduzeti.

– Još od početka smo videli da Uredba nije išla u dobrom pravcu, jer smo izgubili jedan broj manjih izvoznika. Jedan od nekoliko faktora pada izvoza voća sigurno su bili i ovi propisi – rekao je Keserović.

Podsećamo, ovu Uredbu usvojila je Vlada Srbije u januaru 2018. Doneta je uz konsultaciju sa službom za sanitarni nadzor iz Rusije. Njihov zahtev bio je da se broj punktova (hladnjača) za izvoz znatno smanji kako bi se ostvarila bolja kontrola i sprečio reeksport voća. Uslov je bio i da firma ima sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju voća i povrća, prostor za klasiranje i pakovanje i fitosanitarni pregled. Svaku pošiljku voća i povrća iz Srbije potrebno je da prate fitosanitarni sertifikat i deklaracija o bezbednosti prehrambenih proizvoda biljnog porekla.

 

Izvor: www.politika.rs 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31