Чланци поређани по датуму: petak, 21 septembar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 21 septembar 2018 08:31

Uslovi za gajenje koza

Zbog mleka koje je izuzetno zdravo, koze su poslednjih godina postale sve popularnije za uzgoj među stočarima. Uslovi smeštaja ovih životinja imaju veliki uticaj na zdravlje i proizvodnost koze. Za njihov uzgoj najčešće se ne grade posebne staje - kozarnici, već se može iskoristiti svaki čvrsto izgrađeni objekat od drveta ili cigle. Staja treba uvek da bude suva, prostrana, dobro osvetljena i bez promaje, a pod ravan ili minimalno nagnut, ali nikako više od jedan odsto, i napravljen od dasaka ili cigli. Objekti za koze se grade u područjima gde postoje određene pogodnosti za gajenje koza u odnosu na gajenje drugih vrsta domaćih životinja.

Sve o uslovima za uzgoj koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR: Agrobiznis magazin   

Објављено у Kozarstvo
petak, 21 septembar 2018 08:13

Sve što niste znali o proizvodnji paradajza

Paradajz je jedna od osnovnih namirnica u ishrani ljudi u našoj zemlji. Ujedno, ovo je i nezamenljiva povrtarska kultura kada se priprema zimnica. Ovu biljku svako od nas nekada je probao da gaji u svojoj bašti, ili želi da se oproba u tome. Lideri u proizvodnji paradajza u Evropi su već dugi niz godina mediteranske zemlje, Italija i Španija, koje su ujedno i evropske zemlje sa najvećom potrošnjom ove povrtarske kulture. Po potrošnji se posebno ističe i Grčka, a godišnje se u ovoj zemlji pojede 100 kilograma paradajza po glavi stanovnika. Mediteransa klima pogoduje uzgoju ukusnih plodova paradajza, a primetno je da udeo čeri paradajza u ukupnoj proizvodnji u ovim zemljama raste, što je posledica sve veće popularnosti ovog tipa paradajza među potrošačima. Za odličan ukus čeri paradajza odgovoran je optimalan odnos šećera i kiselina, kao i visoko koncentrovana aroma plodova , koji imaju viši sadržaj suve materije nego krupni plodovi. 

Na sva pitanja o proizvodnji paradajza u novom broju Agrobiznis magazin odgovara Ivana Petrović, doktorant na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu na katedri za agrohemiju i fiziologiju biljaka. 

IZVOR:Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
U opštini Knić postavljenje su dve agrometeorološke stanice, koje su na raspolaganju za oko 4.000 poljoprivrednika u ovom kraju za sve bitne meteorološke podatke i preporučene mere zaštite koje treba primeniti na njivama. Prema rečima Nebojše Arsenijevića, koordinatora Kancelarije za poljoprivredu u opštini Knić, stanice su dobijene od Poljoprivredne stručne službe Kragujevac, koja je u okviru svog projekta nabavila 15 agrometeoroloških stanica za Šumadijski region.
 
"Jedna stanica je u selu Kusovac, a druga u Čestinu i takvim rasporedom pokrivena je cela opština. Podaci sa stanice se šalju u PSSS Kragujevac, gde se selektuju, zatim obrađuju i prosleđuju Prognozno-izveštajnoj službi. Odatle će SMS porukom stizati do naših proizvođača koji su umreženi u sistem. Do sada je preko 500 poljoprivrednika dalo saglasnost da njihov broj telefona bude u bazi podataka i oni će redovno dobijati izveštaje baš sa terena na kome rade," kaže Nebojša Arsenijević, koordinator Kancelarije za poljoprivredu u Kniću.
 
Agrometeorološke stanice prikupljaće kompletne meteorološke podatke, o temperaturi i vlažnosti vazduha i zemljišta, brzini vetra, zatim o riziku od gradonosnih oblaka, najavi sušnog perioda, preporuke za mere zaštite, ukoliko je neka od njihovih kultura u opasnosti od bolesti ili štetočina.
 
Poljoprivredna savetodavna stručna služba Kragujevac je za Šumadiju putem projektnog programa obezbedila 15 agrometeoroloških stanica, koje će strateški biti raspoređene u ovom regionu. Knić i gružanski kraj su važni zbog razvijene povrtarske proizvodnje, dok su sela između Kragujevca i Topole uglavnom veliki proizvođači voća.
 
Izvor:https://www.ekapija.com/news/2255190/sumadijski-region-dobio-15-agrometeoroloskih-stanica-opstini-knic-namenjene-dve
Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

„Balkan Cheese Festival“, osma po redu izložba autohtonih sireva Balkana biće održana tokom vikenda 13. i 14. oktobra u prostoru Doma omladine Beograda, partnera ove manifestacije. Posetioci će moći da probaju retke i neobične vrste stotine sireva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske i Hrvatske, uživaju u uparivanju sireva sa vrhunskim vinima i delikatesima kao i poslasticama sa sirom. Na ovom festivalu po prvi put biće predstavljen i kozji sir u irskom Guiness pivu.
Zemlja gost ovog festivala je Holandija, zemlja poznata po proizvodnji sireva, koja će imati i svoje predstavljanje na samom događaju. Radno vreme „Balkan Cheese Festivala“ biće od 10 do 20 časova u subotu i nedelju, dok je ceremonija otvaranja zakazana za subotu u 11 časova.

Na festivalu će biti održane prezentacije pravljenja mladog kačkavalja čuvene Mlekarske škole „Dr Obren Pejić“ iz Pirota, kao i predavanja:
Subota, 13. oktobar:
12:30 časova: „Holandska tradicija: proizvodnja sireva na farmama“
14 časova: „Istorijat sirarstva i vrste sireva Holandije”
Nedelja, 14. oktobar:
16 časova: „Stara jela od sireva i mlečnih proizvoda kao deo nematerijalne kulturne baštine Srbije“
Svečana dodela nagrada za najbolje sireve po glasovima publike, najlepši štand i najlepši tanjir sireva biće održana u nedelju, 14. oktobra u 19 časova.
Cena jednodnevne ulaznice je 250 dinara (uključuje degustaciju sireva i delikatesa na svim štandovima izlagača). Karte će biti dostupne na biletarnici Eventima u Domu omladine Beograda.
Detaljnije informacije o manifestaciji mogu se naći i na stranici:
www.facebook.com/IzlozbaSira

Izvor:Agropress

Објављено у Agroekonomija

Zbog masovnog odlaska mladih u inostranstvo ratari i voćari iz godine u godinu sve teže nalaze berače, pa da bi ubrali rod moraju danonoćno da rade sami, organizuju mobe ili da plaćaju dnevnice kako bi namamili bespolsene da beru kako im rod ne bi propao. Povećani trškovi berbe za posledicu imaju veće cene voća i povrća za najmanje 10 odsto, što najviše po džepu osete krajni kupci na pijacama. Ninoslav Miljković, predsednik udruženja proizvođača jagoda i drugog voća Jagoda iz Gredetina, kaže da manjak berača nije problem samo u Srbiji, ali da srpske poljoprivrednike pogađa najviše.

"U Srbiji je dnevnica 20 evra, pa berači odlaze u Italiju, gde mogu da dobiju pet do 10 evra na sat, ili u Holandiju, gde je satnica 15 evra. Za razliku od nekadašnjih, u Srbiji su domaćinstva danas mala, pa na selu ima malo ljudi koji bi radili na svom imanju, a neko drugi neće teške poslove jer smo se odvikli da radimo. Mnogi zbog manjka radne snage napuštaju proizvodnju industrijskih jagoda i idu na stone sorte jer su krupnije. Kad bi poljoprivrednici sve troškove stavili na olovku, mnogi bi odmah ugasili proizvodnju", ističe Miljković.

Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika kaže da nijedan domaćin neće dozvoliti da rod propadne.

"Braće sami danju i noću, ili će platiti veću dnevnicu da se rod obere. Sve se svodi da je sigurno samo ono što možeš sam da uradiš. Berač radi dva-tri dana, uzme više para i više se ne pojavi. Šta mu možeš, ništa. Nema načina da se neko natera da radi ako neće. Ko hoće da radi, on po pravilu već ima svoj posao i ne čeka da ide u nadnicu da bude sezonski radnik. To je tako uvek. Manjak berača poskupljuje berbu za 10 odsto, a to prizvođači onda ukalkulišu u cenu proizvoda", kaže Kiš i dodaje da berači na sat mogu da zarade 200 do 300 dinara, zavisno od toga da li su im plaćeni hrana i putni troškovi.

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/posao/niko-nece-da-radi-na-srpskim-njivama-cene-na-pijacama-skocile-nema-beraca-2018-09-20

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30