Чланци поређани по датуму: utorak, 19 jun 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

 

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 3.240 tona robe.

Najviše se trgovalo: krastavcem (471 t), krompirom (310 t), paradajzom (260 t), tikvicom (171 t), dinjom (150 t), breskvom (135 t), jabukom (105 t), crnim lukom (103 t), paprikom (97 t), kupusom (91 t), trešnjom (42 t), lubenicom (51 t), pomorandžom (50 t) i šargarepom (23 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: dinje (35 t → 150 t), paprike (56 t → 97 t),  krompira (246 t → 310 t), breskve (79 t → 135 t), krastavca (444 t → 471 t), pomorandže (38 t → 50 t) i dok je promet: šargarepe (100 t → 23 t), trašnje (100 t → 42 t) i  jabuke (115 t → 105 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              40 - 60 din.

kupus mladi                50 - 70 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    25 - 40 din.

paradajz                      60 - 90 din.

šargarepa                   40 - 80 din.

tikvica                          30 - 45 din.

paprika                        50 - 140 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         40 - 100 din.

breskva                       60 - 100 din.

dinja                            30 - 50 din.

lubenica                      45 - 55 din.

trešnja                         100 - 150 din.

pomorandža               80 - 120 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          120 - 200 din.

Објављено у Tržište
utorak, 19 jun 2018 08:06

Život žena na selu

Značaj analize radne snage i zaposlenosti članova poljoprivrednih gazdinstava pruža važne informacije o načinu korišćenja raspoloživog fonda rada na gazdinstvu, produktivnosti rada u poljoprivredi, značaju pojedinih izvora prihoda i njihovoj stabilnosti, kao i mnogim drugim važnim aspektima funkcionisanja gazdinstva kao osnovne socio-ekonomske jedinice na selu.

Popisom poljoprivrede u Srbiji je registrovano ukupno 628.552 porodičnih poljoprivrednih gazdinstva sa 1.416.349 lica koja su angažovana na poljoprivrednim poslovima u svojstvu članova gazdinstva ili stalno zaposlenih. Uz to, 3.000 gazdinstava je u vlasništvu pravnih lica i preduzetnika i na njima je zaposlano 26.279 lica. Imajući u vidu rezultate Popisa stanovništva iz 2011., prema kojima u Srbiji ima 2.487.886 domaćinstava sa 7.163.034 članova, sledi da približno svako četvrto do- maćinstvo u Srbiji poseduje gazdinstvo, te da svaki peti stanovnik Srbije ima (stalnu ili povremenu) aktivnost u poljoprivredi. I pored izuzetno dinamičnog procesa pražnjenja sela u Srbiji tokom druge polovine XX veka, navedeni podaci ukazuju da značajan broj srpskih domaćinstva još uvek ima relativno snažnu vezu sa poljoprivredom i selom.
Rodni jaz je prisutan u mnogim aspektima radne snage i rada na gazdinstvu, na štetu žena. Žene su ređe nosioci gazdinstava, menadžeri i stalno zaposleni na gazdinstvu, a više prisutne u izvršnoj radnoj snazi. Niz inicijativa na ekonomskom osnaživanju žena na selu u Srbiji bilo je fokusirano na njihovo formalno vlasništvo nad zemljištem i drugim resursima, kao preduslov za veću aktivnost i rast preduzetništva žena na imanju.
Relativno niska iskorišćenost raspoložive radne snage upućuju na to da u poljoprivredi Srbije dominira radno ekstenzivni tip poljoprivrede, mali posed, nisko produktivna poljoprivreda, te da znatan deo gazdinstava mora imati dodatne prihode iz nepoljoprivrednih sektora ili iz drugih izvora. Gazdinstva sa drugim profitabilnim aktivnostima su očekivano prisutnija na području Šumadije i Zapadne Srbije gde je veći broj domaćinstava sa gazdinstvom, manji fizički kapital po gazdinstvu i gde niz drugih parametara ukazuje na prikrivenu nezaposlenost. Prerada mleka, a potom voća i povrća su dominantni tipovi proizvodnje kroz koje se ostvaruje dodatni prihod, ali je značajno prisutan i prihod iz šumarstva. Model podrške poljoprivredi u EU, kojem Srbija teži, predviđa značajna sredstva za investicije u opremu, objekte i obuku gazdinstvima sa ambicijama u sektoru prerade na gazdinstvu. U Srbiji je proteklih godina podrška za te namene bila izuzetno niska, što usporava restrukturianje gazdinstava i rast njihove konkurentnosti. Dugoročno, takvi propusti imaju ozbiljne, suštinske posledice sa mnogo kompleksnijim uticajem nego što na prvi pogled izgleda – kašnjenje u primeni standarda kvaliteta, pad konkurentnosti, gubitak tržišta i niz drugih.

Mirjana Petrović, dipl.inž.polj.

https://jugpress.com 

Објављено у Žene u agrobiznisu
utorak, 19 jun 2018 07:59

Mašine za kosidbu trave

Osnovni zahtevi  koji treba da ispune mašine za kosidbu trava su :

-Univerzalnost upotrebe

-čistoća reza

-velike radne brzine – učinci

-Jednostavno održavanje

- sprečavanje zagađenja pokošene mase zemljom

-pouzdanost u radu.

Za mehanički tretman pokošene mase koriste se dva tipa uređaja

-gnječilice

-roto udarači31

Rotacione kosačice rade sa većim brzinama,  što im omogućava princip rada, a nema neizbalansiranosti pogona kao kod klasičnih kosačica. Radna brzina kreće se najčešće od 8-12 km/h.

U zavisnosti od broja rotora (2-6), radni zahvat ove kosačice je od 1,5 m do 4 m, pa se ostvaruje učinak preko 2 ha/h. Međutim, zbog velikog broja obrtaja rotora i velike radne brzine, rotacione kosačice iziskuju znatno veću snagu za pogon. Specifični utrošak snage za pogon kreće se od 8-15 kW/m , što zavisi od uslova rada.

 Kod rotacione kosačice sa gornjim pogonom sa kondicionerom vrši se mehaničko tretiranje pokošene mase , što znači stvaranje uslova za ubrzavanje postupka dehidracije mase u otkosu. Osnovni cilj mehaničkog tretmana je cepanje stabala biljaka kako bi se dehidracija stabala izjednačila sa dehidracijom lista i cvetnih pupoljaka.

Kosačice gnječilice - kondicioneri

Kosačice gnječilice imaju zadatak ne samo da dobro i kvalitetno kose, već i da mehanički tretiraju pokošenu travnu masu i utiču na njeno brže sušenje u polju. Ovo je naročito važno za košenje leguminoznih biljaka. Zbog toga se dodaci kosačicama za kondicioniranje biomase izvode u obliku lomilica ili gnječilica ili kombinovano.

Kod kosačice gnječilice uređaj za gnječenje je izrađen od dva para glatkih ili rebrastih valjaka između kojih prolazi pokošena travna masa i gnječi se. Kod kondicionera iza kose postavljeni su rotoudarači

Ovakvim načinom košenja i spremanja sena postiže se:

- brže i ujednačenije sušenje stabljike i lišća; skraćuje se vreme prosušivanja za više od 40%, ukoliko je veme naklonjeno sušenju

- značajno se smanjuju kvantitativni gubici u lišću i drugim nežnijim, hranljivijim delovima stabljika, pa se dobija kvalitetnije seno

- po završetku sušenja, stabljike su izlomljene, mekše pa ih domaće životinje radije jedu

- poboljšava se stepen iskorišćavanja sena u jaslama; gnječenjem se i cepanjem-kondicioniranjem grublji i nežniji delovi biljke izmješaju međusobno, pa životinje ne mogu da biraju, već su prinuđene da sve jedu; gubitka sena u jaslama skoro da nema.

U zavisnosti od vrsta trava koriste se i različiti oblici radnih tela . Za livadske trave koriste se  udarači a za lucerku kondicioneri u obliku ožljebljenog valjka .

Za dobar kvalitet sena treba obratiti pažnju na sledeće :

-vreme kosidbe

-izgled

-miris

-sastav

 Iz prakse prvi otkos je problematičan u gotovo svim regionima zbog padavina pa se preporučuje da se prvi otkos prevede u silažu a da se drugi ostavi za seno.

 

 

 

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija

Kao što kaže ona narodna, kole sreće se okreće; dok su prošle godine, jagodari bili prezadovoljni, ove godine se nisu usrećili. S druge strane, bagrem je zlata vredeo pčelarima. Žetva jarih useva je u toku, i očekuje se dobar rod, i povrća će biti u izobilju. 

Ostaje da se vidi kako će se sve odraziti na novčanike domaćina. Uspešno je završen i 85. Međunarodni sajam poljoprivrede, na kojem smo počastili posetioce sa 20.000 primeraka Agrobiznis magazina. 

Nedavno je potpisan ugovor o kupovini IMT-a, nije mrtvo slovo na papiru, već nova realnost, tako da možemo, ako je suditi po najavama iz Vlade, očekivati nove modele, već početkom naredne godine. 

Kada je o struci reč pripremili smo, vam puno zanimljivih tema, kao što su podizanje zasada brusnice, kako unaprediti ishranu mlečnih goveda, đubrenje u organskoj proizvodnji. Posetili smo Belo Blato, Ohrid.... 

http://agrobiznis.rs/ 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30