Чланци поређани по датуму: utorak, 12 jun 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

 

 „Dunav osiguranje“ pripremilo je za predstojeću turističku sezonu Letnju akciju pogodnosti pri zaključivanju polise putnog zdravstvenog osiguranja, putnog osiguranja, kao i za još neke usluge najveće osiguravajuće kuće u Srbiji.

U periodu od 1. juna do 30. septembra, Kompanija  pri ugovaranju putničkog zdravstvenog osiguranja, odnosno paketa putnog osiguranja, odobrava primenu sledećih popusta:

  • 10% na premiju putničkog zdravstvenog osiguranja za poslovna i turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 30 dana ili
  • 15% popusta na premiju paketa putnog osiguranja ukoliko se zaključuje samo osnovno osiguravajuće pokriće (putničko zdravstveno osiguranje, osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – nezgode, i osiguranje od građanske odgovornosti), odnosno 20% popusta na premiju osiguranja u slučaju ugovaranja jednog ili oba dopunska pokrića (osiguranje od otkaza putovanja i osiguranje prtljaga); ovi popusti primenjuju se za poslovna ili turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 90 dana.

Uz ove pogodnosti, osiguranici/ugovarači koji zaključe ugovor o putničkom zdravstvenom osiguranju odnosno paket putnog osiguranja imaju priliku da koriste i dodatne komercijalne popuste:

  • kupovina međunarodne karte osiguranja po ceni od 1.800 dinara ukoliko u akcijskom periodu kod Kompanije zaključi osiguranje pomoći na putu, uz osiguranje od auto-odgovornosti, ili ukoliko se ono zaključi tokom akcijskog perioda;
  • 30% komercijalnog popusta na premiju osiguranja pomoći na putu ukoliko je početak trajanja osiguranja u akcijskom periodu;
  • zaključenje kratkoročne polise kombinovanog osiguranja domaćinstva za period trajanja godišnjeg odmora po specijalnoj ceni putem paketa Letnja čuvarkuća“, ukoliko je početak perioda pokrića u akcijskom periodu.

Sve u vezi s promotivnim uslovima Letnje akcije putničkog zdravstvenog, odnosno paketa putnog osiguranja s još nekim uslugama „Dunav osiguranja“, zainteresovani građani mogu saznati na više od 600 prodajnih mesta Kompanije ili besplatnim pozivom na telefonski broj Kontakt centra 0800 386 286, kao i putem internet adrese www.dunav.com.  

 

 

Објављено у Osiguranje
utorak, 12 jun 2018 08:36

Srbija u top 15 zemalja u Evropi

Republika Srbija po broju direktnih stranih investicija u top 15 zemalja u Evropi

 

  • Republika Srbija privukla rekordni broj stranih direktnih investicija u 2017. godini – rast od 157% u odnosu na 2016. godinu
  • Srbija je popravila svoju poziciju na rang listi Evrope po broju direktnih stranih investicija, za 8 mesta i sada je 14. rangirana zemlja za 2017. godinu
  • Iz direktnih stranih investicija u Republici Srbiji u 2017. godini stvoreno više od 20,000 novih radnih mesta

 

Beograd, 12. jun 2018. godine -  Prema  rezultatima istraživanja o atraktivnosti evropskog tržišta („European Attractiveness Survey 2018“) koje je sprovela revizorsko – konsultantska kompanija EY, direktne strane investicije (SDI) upućene ka Evropi dostigle su rekord 2017. godine sa 6,653 zabeleženih SDI projekata (godišnji porast od 10 odsto). U Republici Srbiji za 2017. godinu zabeležen je rast u broju direktnih stranih investicija, pa se tako Srbija po prvi put nalazi na listi top 15 zemalja u Evropi po broju SDI. U protekloj godini, iz SDI u Evropi otvoreno je 353,469 novih radnih mesta (19 odsto više u odnosu na prethodnu godinu), od čega je 20,103 u Republici Srbiji, što čini 6 odsto od ukupno novostvorenih radnih mesta u Evropi za 2017. godinu.

 

„Rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija EY ukazuju na to da je region Centralne i Istočne Evrope drugi najpoželjniji region po broju direktnih stranih investicija u Evropi. Rast od 157 odsto u odnosu na prethodnu godinu predstavlja najveći rast od svih zemalja koje su bile predmet analize. Uz navedeni rast Republika Srbija se po prvi put našla na listi top 15 zemalja u Evropi po broju SDI“, izjavio je Ivan Rakić, rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Velika Britanija (1,205), Nemačka (1,124) i Francuska (1,019) su tri najpopularnije evropske zemlje kojima je tokom 2017. godine upućena polovina (50 odsto) priliva evropskih SDI, što gotovo u potpunosti preslikava sliku od prethodne godine.  Francuska je napredovala i zabeležila spektakularan rast od 31 odsto u odnosu na prošlu godinu sa 1.019 projekata SDI u 2017. godini, zatvarajući jaz između Nemačke i Velike Britanije, jer su investitori odgovorili na reformski program Francuske vlade.

Zemlje Centralne i Istočne Evrope i dalje privlače više direktnih stranih investicija od svojih partnera iz Zapadne Evrope članica Evropske Unije. Tako je na primer, Rusija napredovala i sada se nalazi na petom mestu, beležeći solidnu stopu rasta direktnih stranih investicija od 16 odsto. Među svim evropskim zemljama, Srbija, koja se prvi put pridružuje ovoj rang listi, zabeležila je rast od preko 150 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U zemljama Zapadne Evrope, nakon veoma pozitivnog učinka u 2016. godini, Španija je za  jednu poziciju niže i na šestom mestu, beležeći negativan rast SDI od -23% u odnosu na isti period prošle godine. Holandija (-17%), Irska (-4%) i Rumunija (-5%) takođe su se pridružile grupi zemalja koje su zabeležile negativan rast među prvih 15 zemalja po SDI.

Američki investitori i dalje predstavljaju najveće investiture u Evropi

Sa izvedenih 1,381 investicionih projekata (21 odsto ukupnih investicija), kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država potvrdile su svoje mesto kao najveći investitori u Evropu u 2017. godini. Projekti direktnih stranih investicija iz SAD-a u 2017. godini porastao je za 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Ipak, najveći deo direktnih stranih investicija upućenih Evropi je domaćeg karaktera (unutar evropski), a Evropske zemlje čine 56 odsto projekata SDI u 2017. godini. Rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija EY, pokazali su da su nemačke kompanije vodeće, naročito u proizvodnji  gde su projekti SDI porasli za 17 odsto u odnosu na prošlu godinu. Pored toga, strana ulaganja britanskih kompanija porasla su za 35 odsto prošle godine, posebno u Nemačkoj (110 projekata, 83%) i Francuskoj (79 projekata, 46%). Strane investicije u finansijski sektor od strane britanskih kompanija porasle su za 93 odsto, uz 54 projekta.

Digitalna ekonomija se javlja kao ključni pokretač budućeg rasta

Više od jedne trećine (34 odsto) investitora veruje da će  digitalna ekonomija u narednim godinama biti najznačajniji pokretač ekonomskog rasta u Evropi. Sa 1,172 projekta SDI, digitalni sektor je već u vođstvu kao najviše rangiran između 10 najboljih evropskih sektora za projekte SDI, čineći 18 odsto udela tržišta. Ovaj rezultat predstavlja godišnji rast od 33 odsto i drugi je najbrže rastući sektor, odmah iza farmaceutskog, koji ostvaruje 78 odsto godišnjeg rasta. Digitalni sektor takođe je drugi po rangu u odnosu na broj radnih mesta nastalih usled SDI sa više od 37,000 kreiranih poslova.

Top 15 zemalja prema SDI projektima

2016

2017

Promena u rangu vs. 2016

Udeo (2017)

% Promena

Broj radnih mesta

% Poslova/
zemlja

 

Ujedinjeno Kraljevstvo

1,138

1,205

-

18%

6

50,196

14%

 

Nemačka

1,063

1,124

-

17%

6

31,037

9%

 

Francuska

779

1,019

-

15%

31

25,126

7%

 

Holandija

409

339

-

5%

-17

8,541

2%

 

Rusija

205

238

+2

4%

16

25,788

7%

 

Španija

308

237

-1

4%

-23

13,685

4%

 

Turska

138

229

+3

3%

66

13,078

4%

 

Belgija

200

215

 

3%

8

5,838

2%

 

Poljska

256

197*

 

3%

-

24,000

7%

 

Finska

133

191

+1

3%

44

4,300

1%

 

Irska

141

135

-2

2%

-4

8,961

3%

 

Republika Češka

110

134

+1

2%

22

14,490

4%

 

Rumunija

132

126

-1

2%

-5

16,490

5%

 

Srbija

46

118

+8

2%

157

20,103

6%

 

Mađarska

107

116

-1

2%

8

17,017

5%

 

Ostale zemlje Evrope

876

1,030

-

15%

18

74,819

21%

 

Ukupno

6,041

6,653

-

100%

10

353,469

100%

Napomena: ovi rezultati odražavaju viđenje onih koji su intervjuisani, a ne odražavaju nužno stavove kompanije EY.

Објављено у Tržište

Prema podacima RZS danas u Republici Srbiji ima oko 850 hiljada pčelinjih zajednica, u posedu 31 hiljadu poljoprivrednih gazdinstava - pčelara. Trenutno je oko 9.000 pčelara organizovanih u 218 lokalnih udruženja, koja su registrovana u jedinstveni Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).


PROIZVODNJA MEDA


Različite vrste meda koje potiču sa geografskog područja Srbije su visokog kvaliteta i mogu se svrstati u više sortnih grupa: bagremov med, livadski med, lipov med, suncokretov med, medljikovac i nekoliko vrsti egzotičnih medova (žalfija, kesten, vrijesak). Lisabonskom konvencijom su Homoljski med, Fruškogorski lipov med, Kačarski med, Đerdapski med i Vlasinski med zaštićeni na međunarodnom tržištu na osnovu svog geografskog porekla. Pored meda, postoji i proizvodnja drugih pčelinjih proizvoda: matičnog mleča, propolisa i polena.

SPOLJNOTRGOVINSKI BILANS


Med je jedan od retkih proizvoda sa kojim naša zemlja ima pozitivni izvozni bilans. Veoma je važno napomenuti da se značajne količine meda izvezu na godišnjem nivou. Prema podacima Uprave Carina u 2017. godini Republika Srbija je izvezla 2.538 tona meda u vrednosti od skoro 10 miliona dolara.
Najznačajnije izvozno tržište su zemlje članice EU, (Italija, Nemačka, Norveška...) zatim Austrija, Belgija, i zemlje CEFTA sporazuma, (Crna Gora, Makedonija i B i H), dok se manje količine meda izvoze na tržište ostalih zemalja, (Australija, SAD, Kuvajt...).
Za sada u Srbiji postoji 7 subjekta koji imaju izvozne brojeve za izvoz meda u zemlje članice EU, a to su: Medopromet iz Subotice; Timomed AD iz Knjaževca; Aza ledinci, Fruška Gora; Cmana promet iz Krnjeva; Biodvig iz Kragujevca; Apikaze honej iz Belanovice i Venerum apis iz Smederevske Palanke.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede daje podsticajna sredstava u iznosu od 720 dinara po košnici u 2018 godini.
Pored subvencije po košnici pčela za pčelare je veoma bitna snažna podrška i izdvajanje većih sredstava za investicije i opremu u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, sa posebnim osvrtom na pčelarstvo - nabavka nove opreme za pčelarstvo, od košnica do kontejnera i platforme za držanje i transport pčela.
Ova mera ima poseban značaj za razvoj pčelarsva, zadovoljavanje standarda kvaliteta i povećanje konkurentnosti, pogotovu što su u pitanju bespovratna sredstva sa minimalnim procentom bespovratnih sredstava od 50% za nemarginalna područja i 65% za marginalna područja.


Takođe i u ovoj godini nastavlja se sa kreditnom podrškom, kroz subvencionisanje kamatnih stopa i njihovo snižavanje na prihvatljiv iznos. Krediti se odobravaju na rok od jedne do tri godine sa periodom mirovanja do godinu dana, odobravaju se i isplaćuju u dinarima, bez valutne klauzole, uz maksimalnu kamatnu stopu do 3% na godišnjem nivou za kredite u stočarstvu, a kod mlađih proizvođača od 40 godina i pripadnica lepšeg pola kamatna stopa je 1%. Namena kredita za razvoj pčelarstva obuhvata nabavku rojeva pčela standardno formiranih na pet ramova i pčelinje matice sa ili bez košnica, kao i opremu u pčelarstvu.


Broj košnica i proizvodnja meda; 2007-2017

 

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

Кoшницe пчeлa (000)

267

298

302

320

306

654

653

677

792

792

849

Прoизвoдњa мeдa (t)

3.538

2.561

4.577

4.479

4.283

6.865

8.554

4.387

12.263

5.761

7.014

                                                                                                                                       Izvor: RZS


Објављено у Pčelarstvo
utorak, 12 jun 2018 07:49

Trgovina voćem i cene na veliko

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 2.105 tona robe.    

Najviše se trgovalo: krastavcem (444 t), paradajzom (423 t), krompirom (246 t), tikvicom (173 t), crnim lukom (122 t), jabukom (115 t), šargarepom (100 t), trešnjom (100 t), breskvom (79 t), kupusom (76 t), lubenicom (62 t), paprikom (56 t), pomorandžom (38 t) i dinjom (35 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: krastavca (300 t → 444 t), paradajza (394 t → 423 t), krompira (214 t → 246 t), tikvice (145 t → 173 t), crnog luka (74 t → 122), trešnje (83 t → 100 t), breskve (30 t → 79 t), lubenica (6 t → 62 t), paprike (40 t → 56 t), pomorandže (33 t → 38 t) i dinje (3 t → 35 t), dok je promet: jabuke (139 t → 115 t), šargarepe (227 t → 100 t) i kupusa (79 t → 76 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              30 - 60 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                50 - 70 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    25 - 35 din.

paradajz                      60 - 120 din.

šargarepa                   40 - 80 din.

tikvica                          25 - 35 din.

paprika                        50 - 140 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

breskva                       60 - 100 din.

dinja                            50 - 70 din.

lubenica                      45 - 55 din.

trešnja                         60 - 120 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          100 - 140 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30