Чланци поређани по датуму: subota, 05 maj 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 05 maj 2018 08:26

Nega zasada višnje i trešnje

U uzgojnom periodu, zemljište se u zasadima višnje može održavati u vidu jalovog ugara, što se preporučuje u aridnim područjima, odnosno u uslovima bez primene navodnjavanja.

Obrada zemljišta u međurednom prostoru sastoji se od osnovne obrade (izvodi se

u jesen), i većeg broja plitkih površinskih obrada (izvode se u toku vegetacije).Osnovna obrada zemljišta (jesenje oranje) se izvodi na dubinu 10−15 cm, nakonrasturanja stajnjaka ili mineralnih đubriva. Obrada se izvodi na nešto veću dubinu ukoliko je zasad višnje podignut na sejancima divlje trešnje i magrive,odnosno na manju ukoliko je u pitanju Oblačinska višnja (na sopstvenom korenu).Obrada se izvodi raonim (jednobrazdni ili dvobrazdni) ili čizel plugovima.Površinska obrada zemljišta se izvodi na dubinu 5−10 cm, više puta (obično4−6) tokom vegetacije. Cilj ove obrade je uništavanje korova, kao i razbijanje pokorice posle kiše. Izvodi se pomoću kultivatora, rotofreza, tanjirača.

 

Zasadi voća u Topoli

Obično se prva obrada izvodi u drugoj polovini marta, a nakon toga po potrebi (zavisno od stepena zakorovljenosti, količine padavina). Ova mera se ne sprovodi ukoliko je zemljište vlažno (kvari se njegova struktura), kao ni ukoliko jepreviše suvo (slabiji efekat površinske obrade).

Održavanje međurednog prostora zatravljivanjem predstavlja jedan od najboljih načina održavanja zemljišta, naročito u humidnijim uslovima, i uz primenunavodnjavanja. Zasniva se na formiranje travnog pokrivača širine 2,5−3,5 m,setvom travnih smeša (engleski ljulj, livadarka, ježevica, itd.) na prethodnodobro pripremljenom zemljištu, ili formiranjem pokrivača od divljih trava.Travni pokrivač se tarupira ili kosi nekoliko puta tokom vegetacije (6−8,zavisno od količine padavina), kada trava dostigne visinu od oko 10 cm.Usitnjena trava ostaje na površini, obogaćujući zemljište organskom materijom.Održavanje zemljišta u redu u zasadima višnje u punoj rodnosti (širine 60−80cm sa obe strane reda) se može obavljati bočnim frezama, ili primenomherbicida, što je najčešći način u savremenim zasadima. Od preparata se mogu koristiti: preventivni herbicidi – sprečavaju nicanje korova, koriste se u jesen ili proleće pre obrade zemljišta, obično u količinama 4−6 kg/ha, uz utrošak vode od oko 500 l/ha; kontaktni neselektivni herbicidi – mogu se primenjivativiše puta tokom vegetacije, u količini 5−7 kg/ha, deluju kontaktno na zelenumasu, bez uništavanja korena, mogu se ujedno koristiti i za uništavanje izdanakau zasadu Oblačinske višnje; selektivni translokacioni herbicidi – primenjujuse u zasadima u kojima dominiraju uskolisni korovi, više puta tokom vegetacijebu količini 1−1,5 l/ha, deluju i na podzemne organe korova, uz relativno sporodejstvo (efekti su vidljivi nakon 2−3 nedelje). Višnja je kao vrsta osetljiva na herbicide, pa je pri njihovoj primeni potrebna posebna pažnja i oprez, naročitokod mlađih zasada. Tretiranje se izvodi pri tihom vremenu.

www.agrobiznis.rs 

ISHRANA

U savremenim zasadima višnje najbolje je kombinovati različite metode za utvrđivanje potreba za hranivima.

 Od organskih đubriva, preporučuje se korišćenje 20−30 t/ha stajnjaka, koji se rastura u jesen, pre osnovne obrade zemljišta, kako bi se uneo na veću dubinu. S obzirom na produženo dejstvo stajnjaka, preporučuje se njegovo unošenje u zemljište svake treće godine.

Fosforna i kalijumova đubriva se rasturaju svake godine u jesen pre osnovneo brade zemljišta, a obradom unose na veću dubinu, što se preporučuje zbog slabe pokretljivosti ovih elemenata u zemljištu. Za ovu namenu se mogu koristiti NPKđubriva koja ne sadrže azot (npr. 0:10:30, 0:15:30), ili đubriva sa nižimsadržajem azota (npr. 8:16:24).

Azotna đubriva se zbog lake pokretljivosti azota u zemljištu dodaju tokom vegetacije, u dva navrata – u fazi kretanja vegetacije, i neposredno pred cvetanje.Od azotnih đubriva se najčešće koristi KAN (27% azota).KAN se koristi na kiselim zemljištima, dok se na alkalnim zemljištimakoristi urea (46% azota), a na izrazito alkalnim amonijum-sulfat (21% azota).

Azotna đubriva u nitratnom obliku se rasturaju po površini obično pred kišu,bez unošenja u zemljište, dok se đubriva u amonijačnom obliku unose u zemljišteobradom, zbog mogućih gubitaka amonijaka isparavanjem.

U zasadima višnje u kojima je postavljen sistem za navodnjavanje „kap po kap”,može se obavljati i zalivanje vodom u kojoj su rastvorena đubriva (fertigacija).Obično se jedan deo azotnog đubriva dodaje rasturanjem KAN-a, a preostala količina potrebnog azota fertigacijom. Poželjno je da ova đubriva pored azota usastavu imaju i fosfor (koji je značajan naročito u periodu cvetanja, jer dovodido povećanja prinosa i kvaliteta plodova) i kalijum (sprečava se deficit ovogelementa, naročito na peskovitim zemljištima i kod slabo bujnih podloga).Ovakav način prihrane se sprovodi do kraja jula.

Kao dopunska mera ishrane primenjuje se i folijarno prihranjivanje – prskanje nadzemnih delova voćke, pre svega listova, rastvorima biogenih elemenata u maloj koncentraciji (0,1−0,5%). Na ovaj način se uglavnom otklanja deficit mikroelemenata, ili se pojava deficita sprečava. Ovakva đubriva najčešće predstavljaju smeše pojedinačnih soli makro- i mikroelemenata. Folijarno đubrenje se primenjuje u kombinaciji sa prskanjem protiv bolesti i štetočina. Ne sme se primenjivati pri visokim temperaturama vazduha, zbog mogućeg oštećenja lista.

NAVODNJAVANJE

U savremenim zasadima višnje, navodnjavanje u periodu pune rodnosti ima veoma

veliki značaj, zbog uticaja na visoku rodnost i krupnoću plodova

Vreme navodnjavanja se najčešće određuje ispitivanjem vlažnosti zemljišta tenziometrom. Optimalna vlažnost zemljišta u zasadima višnje u periodu punerodnosti iznosi 60−80% od poljskog vodnog kapaciteta. Povoljan nivo vlažnostizemljišta održava se kapanjem vode u određenim vremenskim intervalima, uzautomatsku regulaciju potrošnje vode, koja je u intervalu 2−8 l po metru na čas.

U periodu pune rodnosti, potrebe za vodom su posebno izražene u periodu od dvenedelje nakon cvetanja, do dve nedelje pred berbu. Navodnjavanje u ovom perioduveoma pozitivno utiče na intenzitet fotosinteze, porast mladara, povećanjeprinosa i kvaliteta ploda. Navodnjavanje nakon berbe, naročito u sušnimuslovima, veoma pozitivno utiče na diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednugodinu. Navodnjavanje krajem leta treba prekinuti, zbog opasnosti od produžetkavegetacije, slabijeg sazrevanja letorasta, i veće osetljivosti voćaka na mrazeve.

Višnja u vreme zrenja

 

Nega zasada trešnje

Letnja rezidba više utiče na smanjenje bujnosti stabla nego zimska, pri čemu su efekti bolji ukoliko se izvodi ranije (u našim uslovima, krajem juna ilipočetkom jula). Letnja rezidba takođe utiče na poboljšanje osvetljenosti krune, anaročito na diferenciranje cvetnih pupoljaka. U godini nakon letnje rezidbe,krupnoća i kvalitet plodova su bolji. Letnja rezidba se prvenstveno sastoji uproređivanju i prekraćivanju mladara, kao i prekraćivanju grana.

Rezidba trešnje treba da bude prilagođena karakteristikama uzgojnog oblika i njegovog održavanja. Sistemi gajenja koji podrazumevaju podloge slabije bujnosti,kao osnovni problem imaju odsustvo vegetativnih tačaka rasta koje omogućavaju cikličnu smenu rodnog drveta. Kontrola razvoja tačaka rasta se bolje uspostavljana podlogama nešto veće bujnosti, a naročito uz veću zastupljenost letnje rezidbe.Kod vretenastih uzgojnih oblika kod kojih ne postoje trajne skeletne grane(Canovo vreteno), kao i kod onih sa jednim spratom skeletnih grana pri osnovi(vitko vreteno), izvodi se prilično jaka rezidba, uglavnom u toku leta. Bočne grane duž vodilice se skraćuju na patrljke dužine 20 cm iz kojih će se razvitinove grane otvorenih uglova za zamenu (Canova rezidba). Kod ovakvih uzgojnih oblika se često koriste pomotehnički elementi različitih vretenastih uzgojnih oblika (npr. Brunerov rez), i kombinuju zahvati zimske i letnje rezidbe.

U okviru letnje rezidbe primenjuje se pinciranje − odstranjivanje vršnog, zeljastog dela mladara u maju, što zaustavlja njegov rast za 15−20 dana, dok se u pazuhu lista ne formira letnji pupoljak, koji će produžiti rast mladara. Rezidba kod ovakvih uzgojnih oblika zahteva visoko kvalifikovanu radnu snagu.

 

Savremen zasad trešanja

Rezidba trešnje takođe treba da bude prilagođena zahtevima sorte (neke se odlikuju uspravnim rastom i slabijim grananjem – npr. Summit, a neke većim brojem i većim uglom bočnih razgranjenja – npr. Kordia, Regina). Sorte koje imajusklonost ka prerođavanju (npr. Sunburst) zahtevaju intenzivniju rezidbu, dok kodsorti manjeg rodnog potencijala (npr. Burlat, Summit) intenzitet rezidbe treba daje slabiji.

Kao mera za smanjenje prekomerne rodnosti kod trešnje koristi se iproređivanje majskih buketića, koja se izvodi pre otvaranja pupoljaka (utiče napovećanje krupnoće plodova, ranije sazrevanje i manju pojavi truleži plodova).

Održavanje zemljišta, ishrana i navodnjavanje se rade po istom principu kao kod višnje.

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Visoki prinosi u poljoprivrednoj proizvodnji od suštinske su važnosti zbog porasta svetske populacije i sve veće potražnje za hranom. Istovremeno, negativne uticaje poljoprivrede na životnu sredinu i zdravlje ljudi neophodno je svesti na minimum.

To se, kako kažu stručnjaci, mora rešiti novim pristupima u proizvodnji. Jedan od njih je korišćenje energije hladne plazme kao efikasne zelene tehnologije u proizvodnji čiste i biološki vredne hrane. Njen uticaj na biljke otkrili su, i to prvi u svetu, naučnici Instituta za fiziku u Beogradu.

„Radili smo na tretmanu hladnih plazmi raznih bioloških materijala. Možda je malo čudno kad kažemo da u plazmi možemo da tretiramo ćelije, ali treba imati u vidu da su ovo neravnotežne plazme, što znači da su one na sobnoj temperaturi kao što je i gas oko nas. Do sada smo radili na ćelijama biljaka kako bismo proverili efekat koji plazma ima na same ćelije i pokazalo se da dobijamo bolji i brži rast ćelija nakon tretmana hladnom plazmom", kaže prof. dr Nevena Puač, naučni savetnik i rukovodilac Centra izvrsnosti Instituta za fiziku.

Kod biljaka čija semena imaju malu klijavost, hladna plazma je dala dobre rezultate, a kako pomaže semenu kukuruza ili pšenice koje se tretira raznim hemikalijama?

„U slučaju da je to seme zagađeno nekim patogenima, plazma sem što povećava klijavost, u isto vreme ga steriliše. Ona zapravo može da površinskim bombardovanjem jonima, neutralima, hemijskim reakcijama očisti taj kukuruz i pšenicu koji se posle melju za stočnu hranu. Dolazi do dekontaminacije površine i samim tim se daje bolja šansa biljci da izraste zdrava i da dostigne svoj puni potencijal", objašnjava dr Puač.

U Centru izvrsnosti Instituta za fiziku istraživači trenutno ispituju plazmu koja se formira na atmosferskom pritisku iznad tečnog uzorka, što dovodi do velikog broja hemijskih reakcija, koje potom prodiru u tečnost.

Dr Nikola Škoro, naučni saradnik u Institutu za fiziku kaže da sada istražuju dve stvari. Jedna se tiče tretmana vode i dobijanja tzv. plazma aktivirane vode. „To je voda u kojoj ste pomoću neravnotežne plazme ugradili razna azotna jedinjenja i tako praktično formirali tečno đubrivo. Drugi aspekt jeste dekontaminacija vode od pesticida i drugih organofosfatnih jedinjenja; to je vrlo važna stvar iz aspekta prečišćavanja vode, procesa reciklaže vode, kada vi zapravo možete vodu da prečistite i ponovo koristite u procesu poljoprivrede, za zalivanje poljoprivrednih kultura", objašnjava dr Škoro.

Upotreba plazme u poljoprivredi je oblast koja se veoma brzo razvija, a dr Nevena Puač je na čelu „Predloga evropskog projekta KOST akcije primene plazme u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji", u koji je uključeno 67 naučnih timova iz celog sveta. Za ovu oblast, kako su nam rekli, vlada veliko interesovanje, pa se nadaju pozitivnom ishodu.

Izvor: www.rts.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31