Чланци поређани по датуму: sreda, 23 maj 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 23 maj 2018 16:56

Krkobabić sa malinarima u Arilju

Milan Krkobabić obišao je danas zadrugu "Agro Eko voće" u Arilju kojoj je prošle godine dodeljeno 12,5 miliona dinara bespovratnih sredstava, u okviru Programa podrške ravnomernog regionalnog razvoja Srbije.

Toj zemljoradničkoj zadruzi, u Zlatiborskom upravnom okrugu, novac je dodeljen za sadnice maline i poljoprivrednu mehanizaciju. Novac je dodeljen u okviru Programa podrške sprovodjenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih u 2017. godini.Krkobabić je novinarima rekao da je to "pravi primer kako jedna zadruga može i treba da funkcioniše". "Ovde je uloženo 12,5 miliona dinara, što su i velike pare za ovu zemlju, ali i male pare ako želimo da nam se istinski mnogo vrati", ocenio je on. Prema njegovim rečima, o malini treba da brinu i da je strateški pozicioniraju ljudi koji se time bave. "Na rodu maline Srbija ostvari 10 odsto od ukupnog proizvoda u poljoprivredi, što je ogromna svota. Tu je Srbiji razvojna šansa a ovim ulaganjem pokrenuli smo jedan pionirski poduhvat", istakao je Krkobabić. On je ocenio da je izvoz svežeg proizvoda "prava ideja koja treba da bude podržana, ali sa prethodnim udruživanjem". Kako je dodao, to je "pravo mesto za formiranje prvih pravih složenih zadruga, koje će da objedinjavaju takve zadruge i da se bave proizvodnjom, plasmanom, kontrolom kvaliteta proizvoda ali i daljim razvojem". "Otvaramo novu stranicu, 240 zadruga je formirano za godinu dana, Vlada je pomogla 22, dok će u ovoj godini pomoći izmedju 60 i 70 zadruga", istakao je Krkobabić. On je dodao se da uložen "dinar u malinu vraća dvostruko, i da je to pravi primer kako jedna zadruga može da funkcioniše".

 Direktor zadruge "Agro Eko voće" Božo Joković kazao je da je novac namenski utrošen za podizanje proizvodnje i prerade voća u finalni proizvod. "Po prvi put imamo dobijen finalni proizvod, od voća koje smo do sada radili i zamrzavali i to plasirali u zamrznutom stanju, što je bila greška", istakao je Joković i dodao da oni pokušavaju da vrate način na koji se nekada radilo u Srbiji. On je rekao da je "sledeći korak da kako su to uradili sa preradjenim voćem u finalni proizvod, da to urade sa svežim". Joković je istakao da ta zadruga "ima nekoliko regiona u saradnji", oko 150 zadrugara, više od 100 hektara maline, kao i da se "ta ideja širi i u druge regione". "Imamo svetski brend, jer Arilje ima zaštićeno geografsko poreklo maline", kazao je on. Prema njegovim rečima, "kupci sa strane hrle za voćem iz Srbije", koga nema u dovoljnom kontigentu, zato se mora raditi na sortimentu novog zasada, kao i na edukaciji proizvodjača. "U narednom periodu ćemo se fokusirati na saradnju medju regionima, da okupimo ljude kako bismo mogli da napravimo kontigent kojim ćemo moći na svetskom tržištu da budemo znajčajan faktor", dodao je Joković.

Branislav Gulan iz Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) je rekao da je ta zadruga "pravi primer kako ljudi treba da se udružuju u Srbiji i kako treba da se stvaraju zadruge". "Ovde imamo količinu, kvalitet i kvantitet maline. I to je prvi uslov da imamo proizvod iz više faze prerade", istakao je on. Gulan je kazao da u Srbiji danas ima 15.000 hektara pod malinom, a da se godišnje  proizvodi od 60 do 100 hiljada tona malina.

Izvor: Beta

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U 2018. ugovoreno je izvođenje radova na rekonstrukciji i izgradnji objekata za navodnjavanje u okviru sistema "Mačva", vrednih oko 15,2 miliona evra, a što bi trebalo da obezbedi navodnjavanje oko 47.954 hektara dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Navode i da će se realizacija projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza", u okviru saradnje sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nastaviti i u ovoj godini, pa će se tako novi sistemi, za čiju je izgradnju počela priprema, raditi na ukupno 31 lokaciji u Srbiji. U Srbiji se trenutno pod sistemima za navodnjavanje nalazi od dva do tri odsto obradivih površina, a cilj je da se u narednom periodu dostigne šest ili sedam odsto, U Ministarstvu je Tanjugu rečeno da je prošla godina bila izuzetno bitna za srpsku poljoprivredu, s obzirom da je posle 30 godina započeta izgradnja velikih sistema za navodnjavanje. Realizacija projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza" nastaviće se i u 2019. godini, s tim što će ove godine biti realizovani ugovoreni radovi, ali i nastavak izvodenja radova na podsistemu "Mali Iđoš", čija realizacija se planira za 2018. i 2019. To će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 hektara površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema, a procenjena vrednost tih radova je oko 4,7 miliona evra, kažu u Ministarstvu. U Srbiji, kako navode u resornom ministarstvu, postoje kvalitetne firme koje mogu da obavljaju projektovanje i izvodenje infrastrukturnih projekata na sistemima za navodnjavanje. Na teritoriji AP Vojvodine u 2017. godini, nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki, započeti su radovi na pojačanom održavanju kanala - dvonamenskih sistema Recej, Meda, Itebej, Jankov most I i II, na izgradnji crpnih stanica Jegrička, Pesir i Kaloča, kao i na izvođenju radova na podsistemu Nova Crnja - Žitište, Tisa - Palić, Kikinda - CS Mokrinska II i Mali Iđoš. Saradnja u oblasti vodoprivrede između Srbije i UAE realizuje se kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine, a cilj tog projekta je da se omogući stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodu velikih suša i poplava i da se obezbedi znatno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu.

Na sremskim njivama ovih dana se rasađuju lubenice i to u etapama kako bi dozrevale u odre]enim vremenskim raymacima javlja RTV. Prvi rod ranih sorti očekuje se početkom jula. Uprkos tome na prodajnim mestima lubenica evo koliko želite. Možda bi naši stari rekli kad im vreme nije, ali poslednjih godina ima ih kod nas preko cele godine naravno reč je o uvozu iz toplijih krajeva, najčešeće iz Grčke. Trenutna cena im je 130 do 150 din za kg pa ko voli nek izvoli. Proizvođači bostana u Sremu tek su ga rasadili bostan i zapravo još ga rasađuju. Porodica Stojković uzgaja lubenice na 6 jutara Kokujevačkog Pakledina. Siniša Stojković, potrđuje  za vojvođanski javni servis   da je vreme rasađivanja i dalje u toku: “Mi radimo taj posao na etape, na nekolko puta, zato da ne bi sve sazrelo odjednom tako da da možemo da stignemo sve da oberemo. I još ćemo jedan deo rasađivati za nekih desetak dana. Imamo svoje plastenike, tako da sami proizvodimo rasad.

Ovih dana se na poljima zasađenim lubenicima vrši zaštita pošto je grad pre nekoliko dana prilično oštetio mlade strukove n a pojedinim lokacijama, a obavlja se i međuredna kultivicaija između folija. Stojkovići su u sistem za navodnjavanje kap po kap uložili 15.000 evra. Sprovedena je struja iz sela u dužini od 900m, pomoću koje se crpi voda iz bunara dubokog 90m, a cevi su raspoređene po njivi dužine ukupno 60 km. Isplati

Slobodan Stojković, na pitanje rentabilnosti ove proizvodnje kaže da malo teško pitanje, zato što to ovaj posao zavisi od godine do godine, znači da li je rodilo, da li je cena te godine povoljnija,  svake godine je različito ističe Stojković: “Znači, nema ni jedna godina ne liči na na onu prošlu i pretprošlu, svaka je za sebe, tako da što se tiče zarade to je jako teško da se kaže”:

Prošle godine je kažu bila loša, predeprošla sjajna, ipak sa plasmanom problema nemaju, sav rod prodaju kod kuće uglavnom nakupcima. Prvom lubenicom će se zasladiti već za mesec dana ističu sagovornici RTV-a.

Објављено у Biljna proizvodnja

Imlek, Bambi i Knjaz Miloš drže primat ne samo u Srbiji već i u regionu. Uveliko se pozicioniraju u Rusiji, SAD, zemljama EU i beleže istorijske uspehe

Zahvaljujući inovativnim proizvodima, jačanju na domaćem tržištu, dodatnom širenju na regionalna i ulasku na nova tržišta, kompanija "Moji brendovi" i njene članice "Imlek", "Bambi" i "Knjaz Miloš" iza sebe imaju jednu od najuspešnijih godina, kaže u razgovoru za Kurir Svetlana Glumac, direktorka za korporativne i regulatorne poslove u ovoj kompaniji. Šta je najviše doprinelo poslovnom uspehu kompanije "Moji brendovi"?

- Kompanija "Moji brendovi" iz godine u godinu ostvaruje rast kako na domaćem, tako i na tržištima u regionu. "Imlek" je u 2017. povećao obim prodaje na svim tržištima. "Mlijekoprodukt" iz Kozarske Dubice od ranijeg lidera u Republici Srpskoj postao je lider na celom tržištu BiH. I "Bimilk" iz Bitolja, koji posluje u okviru "Imleka" zabeležio je rast na tržištu Makedonije. "Mlekara Subotica" čak 25 odsto godišnje proizvodnje izvozi u EU i Rusiju. Na rusko tržište najviše izvozimo feta sireve, ali su tamo traženi i "Imlekov" kajmak, UHT mleko i jogurt. "Bambi" je prošle godine postigao rekordno tržišno učešće uz rast od dva odsto. Zahvaljujući inovacijama, za "Knjaz Miloš" prošla godina bila je u znaku istorijskih rezultata i uspeha. Osim u Srbiji, "Knjaz" je lider i u Crnoj Gori, a svoje proizvode plasira i u Makedoniju, BiH, Rusiju, SAD, Poljsku i Izrael. Brend "guarana" odnedavno je prisutan i na tržištu Albanije.

Vaša kompanija je u 2017. lansirala dosta novih proizvoda na tržište. Da li ste zadovoljni njihovom prodajom?

- U protekle dve godine "Imlek" je lansirao 33 nova proizvoda, od kojih je najviše pažnju potrošača privukao "moja kravica trougao". I "Bambijeva" "plazma slana" našla je put do srca potrošača. Samo u prve dve nedelje prodato je milion pakovanja ovog proizvoda. Portfolio "Knjaza Miloša" je lansiranjem "remiks knjaz superior narandže", koja sadrži čak 15 procenata voćnog soka brazilske narandže, ostvario rekordan rast. Zbog svega pomenutog

"Imlek", "Bambi" i "Knjaz Miloš" čvrsto drže liderske pozicije na domaćem i regionalnim tržištima. Planirate li neke nove investicije i u kom smeru će se one odvijati?

- Naši stručnjaci iz "Imleka" pomažu pri otvaranju Nacionalne referentne laboratorije i osposobljavaju kadrove za rad u njoj. U saradnji sa resornim ministarstvom "Imlek" pomaže poljoprivrednicima oko ustupanja poljoprivrednog zemljišta. Kao i do sada, "Imlek" će svoje proizvode izrađivati samo od mleka ekstra klase, a akcenat će biti na razvoju proizvoda poput jogurta "balans", koji je po svom sastavu jedinstveni na tržištu. U 2018. "Bambi" će nastaviti sa inovacijama na brendu "plazma" i na jačanju pozicije u zemljama bivše SFRJ i EU. Fokus kompanije "Knjaz Miloš" biće na jačanju regionalne zastupljenosti. Portfoliju veoma traženih sportskih napitaka pridružio se i četvrti napitak "akva viva sport get slim L-karnitin".  

Posvećeni zajednici  

Gradimo dečja igrališta, pomažemo socijalno ugroženima   Kompanija "Moji brendovi" veliku pažnju poklanja različitim projektima društvene odgovornosti. Da li će se takva politika nastaviti?

 - "Imlek" je realizovao veliki broj projekata kao što su izgradnja dečjih igrališta, rekonstrukcija fitnes-parkova, donacije školskim kuhinjama i socijalno ugroženim kategorijama. Kompanija "Bambi" je donirala 50 interaktivnih tabli za 50 osnovnih škola u Srbiji, na šta smo posebno ponosni jer je to jedna od najvrednijih donacija u obrazovanje u istoriji kompanije. Zahvaljujući inicijativi brenda vode "akva viva", u svim školama u Srbiji uvedena je dodatna svakodnevna fizička aktivnost za mlade osnovce. Zbog svih ovih projekata naše kompanije su ponele vredna domaća i međunarodna priznanja i u njihovom fokusu će i dalje biti projekti društvene odgovornosti.

Izvor: Kurir

www.kurir.rs 

Autor: Slavica Tomčić

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31