Чланци поређани по датуму: sreda, 02 maj 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Od ove godine  naši radnici potpuno legalno mogu da rade u Nemačkoj na sezonskim poslovima u poljoprivredi. Pored atraktivne zarade,  za ovakve poslove se odlučuju  jer su uslovi rada kod nemačkih poljoprivrednika u najmanju ruku korektni. Radnici su smešeni uglavnom u zidanim ili montažnim objektima sa kvalitetnim higijenskim uslovima. Smeštaj se plaća, kod domaćina koje smo posetili oko šest  evra,  a radnik sam obezbeđuje hranu. Za te potrebe ima na raspolaganju kuhinju sa svim uređajima. Ovde se zna svaki red, a nemci izuzetno cene vredne radnike i kada to zapaze kod nekoga odmah mu povećaju  zaradu i produžavaju ostanak, ili pozivaju da dođe ponovo.

Radnica iz poljske na berbi jagoda radi od početka sezone (april 2018.)

Osnovna cena radnog sata je propisana državnom odlukom i iznosi 8,84 evra na sat. Za one koji imaju bolji učinak mogu da računaju, 10 do 11  evra na sat. Kod nemaca je veoma bitno da se pokaže dobra volja za rad, ne vole kada vide da su radnici „mrzovoljni“, mada bi bilo nefer i reći da to nije pošteno,  jer su i sami navikli na rad, stalno su uz radnike i nikada ne možete biti sigurni kada će se gazda pojaviti i uočiti šta se dešava na imanju.

Savremena proizvodnja jagoda u stakleniku uz dogrevanje

Lično sam prisustvovao situacijama kada je vlasnik radnicima iz Poljske objašnjavao da pogledaju odakle vetar duva i ako je iz lošeg smera ili jak da zatvore vrata na plasteniku, bez obzira da li je to njihov posao ili ne. Svakako to je razumljivo jer temperaturni režim u plastenicima određuje brzinu sazrevanja plodova. Domaćin koga smo posetili tačno u dan zna koju će njivu ili koji plastenik odnosno staklenik taj dan brati, koliko nabere prosečno svaki radnik i gde će plasirati voće. Većina proizvođača u Severnoj Rajni prodaje svoje proizvode na lokalnom tržištu, u posebnim objektima za prodaju voća. Danas ubrane jagode najkasnije do podne narednog dana moraju biti prodate,  jer se radi o savršeno zrelim plodovima, za koje nemci daju sedam evra za kilogram. Ukoliko bi plodovi duže stajali, počeli bi da propadaju i da gube na kvalitetu.

Tomas Marinkovic i poljoprivrednik iz mesta Gilten Danny Lohse 

Da pojasnim, ove jagode se jedu sveže, bez dodatka šećera i ne morate čak ni da ih operete. Zajedno sa vlasnikom, nekoliko puta smo bili u različitim plastenicima i bez ikakvih problema degustirali jagode koje su sočne i slatke. Poređenja radi, poput naših nešto su svetlije boje, jer stižu ranije, ali im je boja ujednačena i plod je potpuno crven. Svaki plod je identičan kod pakovanja prve klase, kakva se prodaju sveža, dok ostalo odlazi u preradu. Takođe se prodaje na „kioscima“ u vidu soka i džema, odnosno pekmeza.

Kod njih je dominantna rana sorta Clary, a sortiment se prilagođava želji tržišta, svakih pet godina dođu neke nove sorte. Kada je u pitanju borovnica, ona će se brati oko 20. juna i popularna je sorta Djuk.

Ono što smo mogli videti kod nemaca je da u podnom sistemu u plasteniku, jagoda stiže 15 dana ranije. Ako se gaji u stakleniku uz zagrevanje bere se početkom aprila, u stakleniku na podu oko 1. maja ove godine, inače desetak dana ranije, jer je vegetacija kasnila kao i kod nas. Za uspešnu prozvodnju jagoda potrebni su plastenici koje većina kupuje kod Axela Hochstädtera koji je i sam proizvođač jagoda. Najviše ih je prodao od svih jer kaže njegovi plastenici su efikasni i stabilni. Cena po kvadratnom metru se kreće od 8 do 15 evra u zavisnosti šta sve od opreme želite da montirate. Centralni sistem za navodnjavanje snabdeva biljke prihranom.

Kada je reč o prizvodnji na otvorenom polju, sadnja se radi mašinski na lepo pripremljenom zemljištu. Živići koje su posadili prvog maja biće na berbi za osam nedelja. Poslove sadnje rade poljaci. Svaka mašina ima 20 radnika koji postavljaju živiće u specijalne sadiljke montirane na traktoru. Nakon što živić bude posađen zemlja se valja i kada traktor prođe i bude posađeno ostaje samo povaljan posađen živić. Slika koju ne biste mogli ni da poverujete da će biti drugačija, odnosno da će iz takvog „patrljka“, izrasti jagoda okićena lepim cvetovima,  a potom i plodovima. Traktor sa namotiranih 20 pozicija za sadnju može da posluži da se posadi dnevno 2,5 hektara, a na jedan hektar se sadi 75000 živića i to u tri reda.

Sve to je osmislio kralj nemačkih jagoda koga smo posetili. Užurbano smo se kretali jer je želeo da nas ugosti, ali i da sve druge obaveze koje je zamislio ispuni. To je ono što on očigledno voli da vidi i kod radnika,  brz i siguran hod jer tada zna da znate zašto ste tu i gde idete. Nije loša filozofija, zar ne? Budimo iskreni, on nije tipičan primer nemačkog poljoprivrednika,  jer je perfekcionista bez kompromisa. Drugi će dopustiti da tu i tamo red bude za 1 % manje popunjen, ili da neka cevčica visi ali,  to kod njega ne sme da se desi.

Kada govorimo o borovnici, ovde već možemo konstatovati veliki potencijal za srpske borovnice,  koje se beru već  krajem maja. Dakle više od mesec dana smo u prednosti u odnosu na Nemačku. Ovde treba naglasiti i kvalitet plodova koji dolaze iz Srbije, imajući u vidu veoma povoljne vremenske uslove. Nemački partneri bi tako mogli da prošire svoju ponudu borovnicama iz Srbije, a da potom nastave sa snabdevanjem domaćeg tržišta svojim proizvodima. Odavno je već poznato, da najbolje u trgovini prolaze oni koji nude više proizvoda po povoljnijoj ceni, nego samo jedan, u ovom slučaju nemački, oni dakle nemaju sem jagode šta da ponude do sredine juna. To stvara veliki potencijal, ali neko će morati i da radi, tako da se nadamo da vam je ideja jasna.

Ovako izgleda zajednička kuhinja za radnike

Toaleti su opremljeni dovoljnim brojem lavaboa i tuš kabina

Ovako izgleda soba za smeštaj radnika (muška ili ženska)

Објављено у Biljna proizvodnja

Prenosimo vam prelepu priču kolega iz RTV.

Boravak u prirodi za prvomajske praznike može da bude i drugačiji od klasičnog kampovanja koje podrazumeva pripremu već kupljene hrane. Ljubiša Simović na izletištu Ždreban kod Gornjeg Milanovca priprema obroke od biljaka koje bere u obližnjoj šumi i na livadama. Poseban doživljaj prirode kada spremate obrok napravljen isključivo od biljaka koje se nalaze u vašoj okolini. Ljubiša Simović kako sam kaže poštuje prirodu i njene zakone već 55 godina. Rešen je da nam pokaže kako da napravimo obrok koji sadrži čorbu, glavno jelo i salatu od biljaka koje se nalaze u okolini 300 m na izletištu Ždreban kod Gornjeg Milanovca.

Ljubiša Simović, ljubitelj i poznavalac prirode za RTV kaže: “Zelje je biljka koja se nalazi na svim našim livadama, veoma je pristupačna. Nalazi se po vlažnim livadama, po stranama, na ivici šuma”.  Nakon zelja, koji je glavni sastojak čorbe, krenuli smo u potragu za koprivama ”Sada ćemo da naberemo vrhove kopriva i onda ćemo da ih obarimo malo u slanoj vodi, iseckamo, dodamo malo pirinča, dodamo malo začina, oblikujemo pljeskavice i uvaljamo u prezlu” objašnjava Simović.

Posle biljaka koje Ljubiša nabrao na livadi otišao je u šumu u berbu cvetova biljke sremuš od koje planirana začinska salata. On objašnjava za RTV da list sremuša se koristi dok je još potpuno mlad, pre cvetanja. Ima u sebi najviše aktivnih supstanci i izuzetno je dobar za čišćenje krvi. List se koristi za detoksikaciju organizma, neverovatan je. U drugoj fazi koristimo cvet koji je veoma dekorativan i lepog ukusa ističe ovaj poznavalac lekovitog bilja.

Kada se napravi kružno ognjište od kamenja i donesu drva za vatru, priprema čorbe od zelja može da počne. Nakon toga sledi glavno jelo pljeskavice od kopriva.

Sakupljamo dosta pečurka, razne vrste biljaka, tu dolazi čajno bilje, bilje za salate. U našem prirodnom ambijentu, ovde u Šumadiji ima sigurno preko 250 jestivih i veoma zdravih vrsta. Od ukupne flore koje se nalazi u Evropik, 62% biljaka raste u Šumadiji. Ne samo procentualno nego je to mesto gde raste najkvalitetnije bilje. Mi smo povlašćeni po tom pitanju.

Ljubiša Simović na ovaj način poručuje da se hrana može pripremati u prirodi iz same prirode. “Imate jestive, nejestive i otrovne biljke, imate biljke koje mogu da izazovu određene vrste alergija. Naučite samo otrovne za početak kojih je možda 3%, onda idu sve ostale” savetuje Ljubiša početnike u sakupljanju lekovitog bilja,

Svako može da svoju boravak u prirodi obogati pripremom neobične hrane za koju je potrebno je malo truda i rada poručio je Ljubiša i dodaje da su jela iz prirode ne samo zdrava nego nas povezuju sa životnom okolinom i zelenilom koje često zanemarujemo.

 

Autor: Ana Rebić, Vojvođanski dnevnik

 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Proleće je doba kada se visoke temperature ne retko se smenjuju sa nepogodama praćenim gradom. Led može da nanese velike štete agraru, a najbolja preventiva je osiguranje useva. Uprkos podršci države i subvencionisanju premije kod nas se biljna proizvodnja nedovoljno osigurava. Zabeležio Stevan Davidović.

Poljoprivrednik iz Subotice Jovan Ognjenov jedan je od onih poljoprivrednika koji osiguravaju useve. Razlog je jednostavan. Nakon grada, lane mu je nadoknađena šteta. Jovan Ognjenov, poljoprivrednik kaže za Radio Novi Sad da ga je prošle godine ovde zadesio led. I to skoro pred samu žetvu: “Dan pre žetve uljane repice naišlo je nevreme i mogu da vam kažem da je led dosta napravio štete. Sasvim solidno su procenili. Došao je neki njihov njihov procenitelj iz Sombora i čovek je vrlo korektno procenio nastalu štetu. Isto tako kako plaćaš premiju tako su plaćali i obeštećenje. Znači, po skidanju repice, pšenice i ječma”.

Matematika, kojom se rukovode poljoprivrednici koji ne osiguravaju useve sve je manje aktuelna. Naime, sve češće su nepogode praćene gradom, klimatske promene su sve izraženije, upozorava Ognjenov. Jovan Ognjenov, poljoprivrednik dodaje: “Znate šta je. Recimo pre je to bilo pravilo, svake godine osiguravaš bez obzira pada led ne pada, dok svake pete, kad se preračunaš, potuče led. I ljudi tom logikom idu, međutim sad je to daleko intenzivnije.”

Država subvencioniše premije osiguranja sa 40 odsto. Međutim ni ta podrška do sada nije napravila veće pomake u toj oblasti jer se naše njive osiguravaju tek oko desetak odsto ukupnih površina.

Zabeležio Stevan Davidović

Raqdio Novi Sad

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31