Чланци поређани по датуму: četvrtak, 17 maj 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

 

NOVI SAD 16. maj, 2018. godine – Španske kompanije ove godine po treći put nastupaju na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, što je velika potvrda za sve bolju saradnju sa Srbijom. Zahvaljujući Trgovinsko-ekonomskom odeljenju Ambasade Španije u Beogradu i Španskoj agenciji za promociju izvoza i investicija (ICEX), srpski privrednici će razmeniti iskustva sa šest kompanija koje su eksperti u oblasti tehnologije i opreme u poljoprivredi.

Izjava ekonomskog i trgovinskog savetnika: Sektor poljoprivrede i stočarstva igra značajnu ulogu u Španiji, dok su za nju još značajniji prehrambeni sektor i sektor proizvodnje poljoprivredne mehanizacije i tehnologije, gde je Španija svetski lider u različitim segmentima. Prirodni resursi severa Španije su dozvolili razvoj određenih kultura, ali sušne regije juga su ovaj zadatak otežale. Međutim, inovacije i tehnološki razvoj su omogućili da se Španija pozicionira među vodećim zemljama u proizvodnji voća i povrća, a takođe i gotovih prehrambenih proizvoda (maslinovo ulje i konzervirana hrana) ili vina.

Našim prisustvom na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu želimo da podelimo ovo iskustvo Španije, za koje smatramo da je moguće primeniti i u Srbiji. Zapravo, od kada smo počeli da učestvujemo pre tri godine, uočili smo jasan porast interesovanja za špansku tehnologiju i saradnju sa španskim kompanijama, udruženjima, zadrugama i javnim institucijama iz oblasti agrara. Nadamo se da će ovaj pozitivan trend nastaviti da raste i u narednim godinama, a posebno sa napretkom Srbije u pridruživanju Evropskoj Uniji.

Kompanije Agrator, Caudal, Invernaderos Ima, RKD Irigation, Tradecorp i Jympa predstavljaju inovacije u najvažnijim aspektima za poljoprivrednu proizvodnju kao što su plastenici, proizvodnja raznih vrsta creva i cevi za navodnjavanje, kao i mašina za navodnjavanje, proizvodnja đubriva i preparata za ishranu biljaka i mašine za pripremu zemljišta.

Trgovinsko-ekonomsko odeljenje ima u planu da nastavi da informiše španske kompanije o mogućnostima poslovanja u Srbiji, pogotovo o saobraćajnoj infrastrukturi, upravljanju otpadom i vodama, energetikom, automobilskom industrijom, modom, kao i da približi Srbiji znanja Španije u svim pomenutim segmentima. Takođe, Trgovinsko-ekonomsko odeljenje u saradnji sa Španskom agencijom za promociju izvoza i investicija (ICEX) planira da organizuje Poslovni forum Španija-Srbija 22-24. oktobra u Beogradu, tokom kojeg se očekuje prisustvo velikog broja španskih kompanija.

Španska agencija za promociju izvoza i investicija ICEX je državna institucija koja promoviše saradnju španskih kompanija sa međunarodnim partnerima. ICEX nudi savetovanje o prikupljanju sredstava za kupovinu španske opreme i usluga, i poseduje opširan katalog usluga namenjenih zainteresovanima za moguću saradnju sa španskim kompanijama. 

Објављено у Agroekonomija

Novi Sad, 17. 5. 2018 – Danas je na Novosadskom sajmu, u Kongresnom centru „Master“ u Sali 4, Kompanija „Dunav osiguranje“, u saradnji s Udruženjem novinara „Agropres“, organizovala prvu regionalnu konferenciju  pod nazivom „Žene u agrobiznisu“. Brojnim poljoprivrednicima, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, studentima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Novom Sadu, kao i velikom broju novinara, obratili su se Gojko Trkulja, savetnik ministarke u Vladi Republike Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku, Senad Mahmutović, državni sekretar ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede  u Vladi republike Srbije, mr Mirko Petrović, predsednik Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“, Jasmina Nikitović Stojičić, urednica emisije „Znanje imanje“, Biljana Petrović, direktorka Sektora za finansiranje poljoprivrede NLB Banke, dr Maja Timotijević, predsednica udruženja „Konoplja“, i Goran Đaković, predsednik „Agropresa“ i član Izvršnog odbora IFAJ-a.

U svom izlaganju na prvoj regionalnoj konferenciji predsednik IO Kompanije „Dunav osiguranje mr Mirko Petrović je istakao:

Kоmpаniја Dunаv оsigurаnjе u sаrаdnji sа Udružеnjеm nоvinаrа zа pоlјоprivrеdnu prоizvоdnju АGRОPRЕS, u оkviru prојеktа ŽЕNЕ U АGRО BIZNISU, rеаlizuје еdukаtivnе rаdiоnicе kоје sе tеmаtski bаvе i оsigurаnjеm pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе u Srbiјi.

Zа оvih оsаm gоdinа, Kоmpаniја је оdržаlа оkо 50 rаdiоnicа. Bilо је višе оd 1500 učеsnikа: individuаlnih pоlјоprivrеdnih prоizvоđаčа, pоlјоprivrеdnih gаzdinstаvа, prеdstаvnikа lоkаlnе sаmоuprаvе, stručnih udružеnjа, itd.

Sа glоbаlnоg stаnоvištа, pоlјоprivrеdnа prоizvоdnjа imа strаtеški znаčај, imајući u vidu brој stаnоvnikа kојi је sа 3 mlrd 1980. uvеćаn nа 6 mlrd 2011. gоdinе. Očеkuје sе dа ćе 2050. biti оkо 9 mlrd stаnоvnikа nа Zеmlјi, tаkо dа је nеоphоdnо pоvеćаnjе pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе zа 60%. U Srbiјi је pоlјоprivrеdа јеdnа оd strаtеških privrеdnih grаnа kоја imа izuzеtаn еkоnоmski i sоciјаlni znаčај, kаkо sа stаnоvištа brutо društvеnоg prоizvоdа, tаkо i sа stаnоvištа zаpоslеnоsti stаnоvništvа i nаrаvnо, pоdizаnjа živоtnоg stаndаrdа.

 

Pоlјоprivrеdа је izlоžеnа brојnim rizicimа:

  1. Prоizvоdni rizik (rizik smаnjеnjа kvаlitеtа ili kоličinе prоizvоdа);
  2. Оpеrаtivni rizik (pоžаr, nеzgоdа, kvаrоvi mеhаnizаciје, nеdоstаtаk rаdnе snаgе);
  3. Тržišni rizik;
  4. Finаnsiјski rizik, itd.

Јеdаn оd mеhаnizаmа zа uprаvlјаnjе rizicimа u pоlјоprivrеdi је оsigurаnjе, kоје оmоgućаvа zаštitu оd prirоdnih rizikа; brzu nаknаdu štеtе; оbеzbеđuје stаbilnоst pоslоvаnjа; smаnjuје izdvајаnjа držаvе, itd.

Svеtskа prеmiја оsigurаnjа pоlјоprivrеdе iz gоdinе u gоdinu rаstе zbоg klimаtskih prоmеnа, strаtеškоg znаčаја pоlјоprivrеdе, držаvnе pоdrškе, ulаskа vеlikih multinаciоnаlnih kоmpаniја u pоlјоprivrеdu. U prаksi su prisutni rаzličiti mоdеli оsigurаnjа pоlјоprivrеdе: čistо kоmеrciјаlni mоdеl; sistеm pulоvа; držаvnih subvеnciја; držаvnоg-privаtnоg pаrtnеrstvа, itd.

U Srbiјi sе оsigurаvа оkо 12% kоrišćеnе pоlјоprivrеdе pоvršinе; mаli је rаst prеmiје оsigurаnjа; vеlikа su izdvајаnjа držаvе u slučајu nаstupаnjа štеtnih dоgаđаја; i u suštini је nеpоvоlјаn rеzultаt u pоslоvаnju оsigurаvајućih društаvа. Оd 2004. dо 2017. gоdinе, štеtе u оsigurаnju pоlјоprivrеdе bilе su zа 20% vеćе оd prеmiје kоја је bilа prеdviđеnа zа isplаtu štеtа.

Kоmpаniја Dunаv оsigurаnjе, kао nајvеćе društvо zа оsigurаnjе u Srbiјi, učеstvuје sа 38,4% u 2017. gоdini, sа prеmiјоm оd 9,6 miliоnа еvrа i štеtаmа оd 10 miliоnа еvrа u 2017. Sа оvоm prеmiјоm sе pоkrivајu trоškоvi vеzаni zа оsigurаnjе pоlјоprivrеdе kојi iznоsе blizu 30%. Iаkо Kоmpаniја nе оstvаruје prоfit u оvој vrsti biznisа, mi nаstаvlјаmо dа rаdimо nа оvој vrsti оsigurаnjа, јеr pоlјоprivrеdu smаtrаmо strаtеškоm grаnоm nаšе privrеdе. Nаši cilјеvi su dа pоvеćаmо kоrisnа pоlјоprivrеdnа pоvršinа kоја sе оsigurаvајu i timе pоvеćаmо prеmiјu оsigurаnjа. I nаrаvnо, dа rаdimо nа еdukаciјi, ukаzuјući nа znаčај оsigurаnjа, i u tоm kоntеkstu trеbа rаzumеti оvе nаšе еdukаtivnе rаdiоnicе u оkviru prојеktа ŽЕNЕ U АGRОBIZNISU, gdе smо оrgаnizоvаli dirеktnе pоsеtе nаšim оsigurаnicimа, pо sеlimа i mаnjim mеstimа, družili sе i rаzgоvаrаli о stručnim tеmаmа.

Nеоphоdnо је ubudućе dа držаvа i оsigurаvаči prоnаđu оdrživ mоdеl оsigurаnjа, kојi bi pоdržао rаzvој pоlјоprivrеdе. Оvај mоdеl bi mоrао dа оbеzbеdi аdеkvаtnu i pristupаčnu zаštitu pоlјоprivrеdnim prоizvоđаčimа; prihvаtlјiv nivо subvеnciја zа držаvu; vеću pеnеtrаciјu оsigurаnjа kоја оbеzbеđuје vеću dispеrziјu rizikа, i kоnаčnо, stаbilnоst pоslоvаnjа pоlјоprivrеdnih prоizvоđаčа, društаvа zа оsigurаnjе i držаvnih izdvајаnjа.

Zа Kоmpаniјu Dunаv оsigurаnjе, mај је mеsеc pоlјоprivrеdе. Kоmpаniја је dаlа pоpustе 10% nа prеmiјu kоd оsigurаnjа usеvа i plоdоvа, а u isplаti štеtа sаmо u pоslеdnjih nеkоlikо gоdinа pоkаzаlа о kаkvоm sе vеlikоm i znаčајnоm priјаtеlјu i pоslоvnоm pаrtnеru rаdi.

Majska akcija „Dunava“ za poljoprivrednike

Povodom 85. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, koji se od 15. do 21. maja održava u Novom Sadu, „Dunav osiguranje“ pokrenulo je kampanju „Maj, mesec poljoprivrede“, koja traje do 31. maja ove godine. „Dunav“ nudi komercijalne popuste pri zaključivanju ugovora o osiguranju useva i plodova i osiguranju životinja.

Pogodnosti se primenjuju na svim prodajnim mestima, kao i putem kanala prodaje, i namenjene su fizičkim i pravnim licima koja zaključuju ugovore za navedene vrste osiguranja i kojima se odobravaju sledeći popusti:

  • 10% na premiju osiguranja useva i plodova
  • 10% na premiju osiguranja životinja.

Komercijalni popusti predviđeni ovom kampanjom najveće osiguravajuće kuće u Srbiji ne mogu se sabirati s popustima predviđenim drugim odlukama i ugovorima o poslovnoj saradnji.

Detaljne informacije o ponudi građani mogu se dobiti na više od 600 prodajnih mesta „Dunav osiguranja“ ili besplatnim pozivanjem Kontakt centra Kompanije na broj 0800 386 286, kao i na internet adresi www.dunav.com.

Popusti 25 posto za smeštaj u Odmaralištu „Dunav“ na Zlatiboru

Tokom trajanja Sajma, Kompanija, odnosno „Dunav turist“, nudi i popust na rezervacije smeštaja u Odmaralištu „Dunav“ na Zlatiboru.

O tome govori direktor „Dunav turista“ Duško Kovačević:

  • Kao i ranijih godina, i ovoga puta sajamsku ponudu Kompanije „Dunav“ prati i popust „Dunav turista“, i to 25% za sve rezervacije koje se obave tokom trajanja Sajma poljoprivrede za smeštaj u Odmaralištu „Dunav“ za period od 17. maja do 30. juna 2018. godine. Cena je već od 2.740 dinara dnevno po osobi.

Minimalna usluga je polupansion, a po rečima Kovačevića, za decu do 12 godina boravak je besplatan, kao i ulaznica za „Dino park“ na Zlatiboru.

  • U cenu pansiona ulazi i usluge relaks centra, a popust se može sabirati sa popustima iz standardnog cenovnika – zaključuje direktor „Dunav turista“.

Detaljne informacije o ponudi „Dunav turista“ posetioci Sajma i zainteresovani građani mogu dobiti na štandu „Dunav osiguranja“ na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, pozivanjem Odmarališta „Dunav“ na telefonski broj 031 841 126 i 031 841 181, ili na internet adresi: www.dunavturist.rs

 

Osigurajte svoju proizvodnju pod vedrim nebom – poručuje

Žika Šarenica na štandu „Dunav osiguranja“

 

Prvoj regionalnoj konferenciji „Dunav osiguranja“ na Novosadskom sajmu prisustvovao je i Živorad Nikolić, urednik i voditelj emisije „Žikina šarenica“ na televiziji „Pink“ i zaštitno lice Kompanije, koji je u izjavi medijima istakao:

  • Razumem sve strahove ljudi koji se bave poljoprivredom zbog velikih kiša, grada, nekada suše, ali i poplava. Kampanja „Dunav osiguranja“ promoviše osiguranje kao zaštitu koja je baš u maju i u vreme održavanja Sajma poljoprivrede čak i jeftinija. Preporučujem svim poljoprivrednim proizvođačima i vlasnicima gazdinstava da osiguraju svoju proizvodnju pod vedrim nebom, pošto je to siguran način da svoj trud, rad, imovinu zaštite od elementarnih nepogoda i drugih brojnih rizika – preporučuje poznati voditelj. – Rođen sam u selu i drago mi je što mogu, kada mi obaveze dozvole, da odem tamo. Imam kuću, dvorište, imanje koje sam osigurao u „Dunav osiguranju“.
Објављено у Žene u agrobiznisu
četvrtak, 17 maj 2018 14:58

Pijace se crvene, a i lica proizvođača

Crvene se pijace, prodavci dozivaju, utrkuju se natpisima, a na tezgama osim jagoda napokon su stigle i one, prolećne kraljice - trešnje!

- Ovo su lično moje trešnje i donosim ih Vrčina - kaže osamdesetogodišnji Milisav Ž. Teofilović, čije su trešnje i najjeftinije na tezgama, pa kilogram kod ovog nasmejanog deke možete pazariti za 100 dinara, a slatkoće im uprkos niskoj ceni ne manjka. Pitali smo se kako mu se isplati da drži trešnje ispod cene.

- Kako mi se ne isplati, pa zar ne vidite kolika mi je gužva, ne znam ni sam koliko sam gajbica prodao od jutros - kaže Teofilović kroz smeh.

Srednja kategorija je oko 150 dinara, dok one najkrupnije i najsočnije dosežu cenu od 200 do 250 dinara.

Kako kažu prodavci, rodile su trešnje ove godine dosta, svi zadovoljno trljaju ruke, jer uskoro stižu i one kasne, pa će dobra prodaja potrajati. Većina prodavaca ih ili kupuje od drugih ili lično uzgaja, najčešće na potezu ka Smederevu.

- Nabolje su iz Leštana, ali ceo taj kraj je poznat po trešnjama i drugom voću, nema nam ravnih - kaže Z. Savić koji je preprodavac ovog voća.

I jagode su sada značajno jeftinije, a i domaće su, pa je kvalitet neupitan. Najpovoljnije i najsitnije se mogu naći za 100 dinara, dok cene za one najlepše ne prelaze 150.

Prodavci se utrkuju oko prodaje, gužva je na pijaci, pa se mnogi trude da stave i što interesantnije natpise i tako privuku kupce da uživaju u najslađem voću.

"Roksana" – upućeni kažu kraljica među jagodama. Ima ukusne i krupne plodove i savršena je za transport na udaljena tržišta. Upravo iz tog razloga iz Kovačevca kod Jagodine gotovo sve količine koje se proizvedu na otvorenom odlaze na rusko tržište.

Zadovoljni Rusi, a još i više naši proizvođači, jer im je otkup siguran, a cena za sada dobra. 

Ivan Simić, proizvođač jagoda kaže da je zadovoljan što se tiče početka berbe. Dodaje da Rusi traže da bude čista roba, da nema truleži, da nije prljava jagoda, ali je to je malo nemoguće zbog kiše. 

Simić proizvodi jagode na 1,3 hektara. Zaliva sistemom "kap po kap" tako da kiša sada može samo da škodi rodu i da ubrza truljenje. Trenutna otkupna cena je od 120 do 150 dinara za kilogram. Jagoda je ipak osetljiva i valja je obrati što pre, a berača ove godine ima dovoljno.

Berači rade ujutru od sedam do sedam uveče i kažu da je 2.000 dinara dnevnica, a 200 dinara po satu. 

Jagoda je rentabilna jer već u prvoj godini plodonošenja vraća uloženo, a u drugoj moguće je ostvariti lepu zaradu. Prošlogodišnji prinos u Srbiji bio je oko 30 hiljada tona, ove godine biće sigurnno znatno veći.

"Proizvodnja se širi, dostigla je negde oko sedam hiljada hektara prošle godine. Mislim da će ta proizvodnja ove godine biti još i viša tako da tendencija je rasta i u prinosu i u površinama", kaže Jelena Tomić, naučni saradnik Instituta za voćarstvo u Čačku.

Poljoprivrednici su dakle pronašli svoju računicu. Iako je jagoda zahtevna biljka i ima puno manuelnog rada oko nje tokom godine, zarada je solidna, a ulaganja nisu velika. Jagode se lako prodaju, a rod bi bio i veći da je više sistema za zalivanje i domaćeg sadnog materijala.

Izvor:

 

www.blic.rs 

 
Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Vreme sezonskih poslova je u zaletu. Radnici se sve više traže u Srbiji, ali ih traže i komšije u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj... Krenula je berba jagoda, uskoro će i malina, trešanja, višanja, bresaka, zatim stižu jabuke. Turistička sezona uzima maha, tako da se u Srbiji, ali i u Crnoj Gori, Grčkoj i Hrvatskoj traže sobarice, konobari, kuvari, ali i zidari i moleri.

Sezonci će ove godine baš biti na ceni, kako u Srbiji, tako i u okruženju. Koliko će velika potražnja za sezonskim radnicima podići cenu nadnice – ostaje da se vidi.

Rad „u nadnicu” je težak. Dnevno se radi 10-12 sati, s tim što poslodavci obezbeđuju hranu i smeštaj.

Poslednjih godina berači voća u Srbiji, u zavisnosti od regiona, dnevno su mogli da zarade od 1.800 do 2.300 dinara. U ariljskom kraju, kažu upućeni, dnevnica berača malina ove godine biće od 2.000 dinara, za one kojima se obezbeđuje hrana i konak, do 3.400 dinara ako sami obezbeđuju hranu i noćenje. Najviše se zaradi na branju borovnica, dnevnica je od 3.000 do 4.000, a isto toliko ove godine bila je i dnevnica za orezivanje voća.

Krajem aprila završena je javna rasprava o Nacrtu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Novi zakon trebalo bi da obaveže poslodavce da sezonskim radnicima uplaćuju za svaki dan rada doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali u slučaju da su nezaposleni neće biti izbrisani sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, niti će im se obustavljati isplata novčane naknade. Sezonci bi imali i pravo na zdravstveno osiguranje, ali samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Bilo je reči da bi ovaj zakon trebalo da bude usvojen u junu, ali bi njegova primena trebalo da počne šest meseci od dana stupanja na snagu.

U agencijama za zapošljavanje kažu da će naši građani od ove godine mnogo lakše moći da konkurišu za posao u Hrvatskoj. Manjak sezonskih radnika kod komšija iz godine u godinu je sve veći. Njihovi su otišli u zemlje Evropske unije, pa ih zovu iz Bosne i Hercegovine, ali traže i one iz Srbije. U Crnoj Gori je predviđeno zapošljavanje više od 10.000 radnika sa evidencije nezaposlenih za sezonski rad, a poslodavci nude zarade od 300 do 800 evra, saopšteno je sredinom aprila iz crnogorskog Zavoda za zapošljavanje. Traže se menadžeri domaćinstva, recepcioneri, sobarice, higijeničarke, radnici u vešeraju, konobari, barmeni, kuvari, pomoćni kuvari, pomoćni radnici u kuhinji, poslastičari, radnici za nabavke, magacioneri i računovođe.

Prema pisanju hrvatske štampe, hrvatska vlada je odlučila da ukupna godišnja kvota dozvola za zapošljavanje stranaca u toj zemlji za ovu godinu iznosi 31.000, dok je lani bila 7.026 dozvola. Za produženje već izdatih dozvola kvota je 9.000, a za novo zapošljavanje stranaca kvota je 21.210 dozvola. Štampana je i posebna brošura za sezonce i one koji ih zapošljavaju. U njoj piše da stranci-sezonci mogu raditi u Hrvatskoj ako imaju dozvole za boravak i rad do 90 dana ili do šest meseci. Dozvola je neophodna samo građanima koji dolaze i zemalja koje nisu članice Evropske unije. Za dozvolu moraju imati valjanu putnu ispravu, ugovor o radu ili pisanu potvrdu poslodavca da ima ugovor ili će ga sklopiti, zdravstveno osiguranje i odgovarajući smeštaj.

Prema nekim procenama, u Hrvatskoj će ovog leta raditi oko 10.000 građana Srbije.

Konobari-sezonci u Srbiji mogu da računaju na 1.000 dinara dnevno, plus bakšiš. U Crnoj Gori na 300 do 500 evra mesečno, u Hrvatskoj na 800 do 1.000 evra, u Grčkoj 600-700, ali sa bakšišem navedene sume mogu da se udvostruče.

Kuvari su preko leta veoma traženi i dobro plaćeni. U Crnoj Gori mogu da računaju na 800 do 1.200 evra mesečno, pomoćni kuvari 400-500, a u Hrvatskoj kuvari 1.100 do 1.400 evra. Sobarice u ovoj zemlji leti zarađuju 500 do 700 evra mesečno, prodavci sladoleda 500-600 evra.

http://www.politika.rs

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31