Чланци поређани по датуму: sreda, 05 decembar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Uprkos brojnim najavama, očekivanjima i fami koja se digla oko dolaska nemačke trgovačke kuće Lidl, nakon otvaranja prvih objekata i gomile negativnih komentara na račun kompanije, u kojoj se vređaju žene, u ovoj kući su odbili da odgovore na pitanja o utiscima sa početka njihovog rada u Srbiji. Na brojna pitanja Agrobiznis magazina, iz kompanije Lidl dobili smo odgovore, samo na ona pitanja koja su se očigledno njima dopala, a nakon naknadnog dopisa koji smo im uputili sve je postalo poslovna tajna. Kako smo saznali iz odgovora koji nije imao potpis konkretne osobe već samo kompanije, Lidl je uspostavio saradnju sa svega 50 kompanija iz Srbije i 25 poljoprivrednika. Imajući u vidu da u Srbiji ima više od 350.000 poljoprivrednih gazdinstava ovo se može nazvati i statističkom greškom. Potrošači u Lidlu neće imati baš veliku ponudu domaćih proizvoda, već je ovaj lanac klasičan uvoznik strane robe koja našim potrošačima i nije poznata. Takođe, iz kompanije Lidl su izbegli da odgovore na pitanje da li će neki proizvod iz Srbije biti na policama njihovih radnji u inostranstvu.

Opširnije u Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Kao i svi proizvođači i poljoprivrednici se sreću sa izazovom - kako formirati cenu proizvoda koji prodaju? Iako izgleda lako, odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Ukoliko podcene svoj proizvod poljoprivredni proizvođači mogu imati gubitne, a opet ako ga precene nastaje problem kako robu plasirati na tržište, odnosno kako je prodati? Po definiciji cena je iznos novca za proizvod koji je ponuđen na prodaju. Uključuje baznu, odnosno osnovnu cenu proizvoda i sve privremene ili trajne troškove ka krajnjem kupcu. To što imate kvalitetan proizvod nije garancija da ćete ga i prodati, ukoliko nemate dobro određenu cenu. Kako tvrde stručnjaci tajna uspeha svakog biznisa leži upravo u određivanju prave cene proizvoda.

Na osnovu koji parametara se određuje cena, šta savetuju stručnjaci i kao se to radi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Figurina od terakote, poznatija kao „Lady of Aleksandrovac“, koja potiče sa nedovoljno istraženog arheološkog lokaliteta Vitkovo iz predgrađa Aleksandrovca, a koja je nastala pre nekoliko hiljada godina, koristi u promotivne svrhe savremenih privredno-turističkih manifestacija poput „Župske berbe“ i „Međunarodnog sajma vina“, koji se decenijama unazad organizuju u Aleksandrovcu.Ovo je, bez sumnje, dobar pokušaj da se javnosti u danima tih manifestacija ispunjenih strasnom prepuštanju čulnom, hedonističkom uživanju u jelu i vinu, skrene pažnja i na nepobitne činjenice da su ove prostore, mnogo pre nas, naseljavali ljudi nama slični ako ni po čemu drugom, onda bar po načinu na koji su zadovoljavali svoje egzistencijalne i druge potrebe. Naravno, koristeći njima, za to vreme primerene alate i druga oruđa.

Ako upotrebu figurine „Lady of Aleksandrovac“ u promo svrhe možemo i trebamo, pozdraviti kao osnovni pokušaj prezentovanja (pre)bogate kulturne baštine Župe Aleksandrovačke, onda smo u obavezi i da donosioce odluka kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, podsetimo na potrebu da nedovoljno istraženu kulturnu baštinu posmatraju kao strateški resurs s kojim upravljaju, kao nemerljivi kapital zajednice.

Ima li koga pozvanijeg danas od društvenih i kulturnih poslenika Aleksandrovca da se, primenjujući u svetu verifikovane postulate spoja kulture, kulturne baštine i potrebnih privredno-turističkih manifestacija, zalažu za formiranje jednog multidisciplinarnog tima na nacionalnom nivou koji bi trebalo da se pozabavi istorijom vina i vinogradarstva u Srbiji i na ovim prostorima. I to baš danas kada je veći deo trgovinskih lanaca u našoj zemlji u vlasništvu velikih međunarodnih korporacija, a u njihovim rafovima sve više je vina iz raznih zemalja i sa raznih kontinenata.

Kao rezultat takvih aktivnosti trebalo bi da nastane jedna obimna monografija koja bi bacila više svetla na istoriju vinogradarstva i vina. Separati koji bi trebalo da nastanu iz tako urađene monografije trebalo bi da se koriste u promotivnim aktivnostima u funkciji afirmacije naših vina i vinograda kao turističkih destinacija, pre svega u inostranstvu, ali i na domaćim sajmovima i za turističke organizacije u vinskim rejonima. Aleksandrovac je zato, što zbog svoje prošlosti, što zbog urađenog na lokalnom nivou, legitimni inicijator kako ideje o izradi nacionalne monografije vinogradarstva i vinarstva, tako i aktivnosti da se ova značajna grana poljoprivrede još više stimuliše merama državne politike i podrške.

Ovde, u srcu Župe, sve je podređeno i posvećeno vinu. A tako je odvajkada, dokle sežu pamćenje i stari pisani dokumenti. U jednom takvom dokumentu, ktitorskoj povelji velikog župana Stefana Nemanje, osnivača srpske države iz 1196. godine, kaže se da je manastiru Studenici poklonio više sela u ovom kraju: Popovac, Kožetin, Raklja, Velika Kruševica sa obavezom da „prinose vino potrebno manastiru“.

Ova pitanja o prošlim vremenima pokretala su pojedince u Aleksandrovcu da se, na organizovan i sistematski način, bave izučavanjem prošlosti. Jedan od takvih znamenitih i pojedinaca bio je i profesor Aleksandrovačke gimnazije Milosav Bondžić, koji je uspeo da svoju ljubav prema prošlosti Župe najpre prenese na dobar broj svojih učenika okupljenih u „Collegiuma historicuma Župa“ da bi potom zadobio i podršku šire zajednice pretočenu, 27. januara 1992. godine, u odluku opštine Aleksandrovac o formiranju Zavičajnog muzeja Aleksandrovca. Poseban deo etnografske postavke ovog muzeja jesu poljane. Radi se o naseobinama, kućama, građenim polovinom i krajem XIX veka za koje je znao još Josif Pančić i kojih je bilo na čak 29 lokaliteta. Građene su za potrebe ljudi koji su dolazili u Župu iz sela sa Kopaonika i Željina, da bi ovde obrađivali svoje vinograde.

Ovde radi jedinstveni Muzej vinarstva i vinogradarstva osnovan 31. marta 2000. godine. Muzej je smešten maltene u središtu grada, u objektu nekadašnje Poljoprivredne škole, sagrađene početkom dvadesetih godina prošlog veka u provansalskom stilu.

Koreni izuzetno bogate vinske i vinogradarske prošlosti sežu u rani srednji vek, a procvat doživljavaju u godinama posle I svetskog rata kada se, kako kaže u svom radu pod nazivom „Prilog za proučavanje istorije vinogradarstva i vinarstva Župe“ kustos i upravnik Zavičajnog muzeja Ivan Brborić, formira nekoliko desetina jakih vinarsko-trgovačkih porodica koje su neprestano proširivale svoje površine pod vinogradima i gradile najsavremenije podrume. Samim tim unapređivale su poslove trgovine vinom, čak i van granica Kraljevine Jugoslavije. Osim što su imali vinske podrume, točione vina i kafane u svim većim gradovima u državi, slali su svoje mlađe generacije na školovanje u Francusku. Tako se stvarala ozbiljna grupa vinara koja je školovana u najboljim vinogradarskim rejonima Francuske i koja je stečeno znanje prenela na ove prostore, čime je kvalitet župskih vina dostigao evropski nivo.

Izvor: https://www.danas.rs/drustvo/srbiji-neophodna-vinska-monografija/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 05 decembar 2018 08:19

Bez tolerancije na strane primese u duvanu

 

U proizvodnji duvana jedan od veoma važnih ciljeva je i pravilno sortiranje i pakovanje duvana. Između ostalog ovaj postupak treba sprovoditi sa posebnom pažnjom kako bi se izbegle neželjene situacije, odnosno kako bi se na vreme uočilo prisustvo stranih primesa. Jer ukoliko dođe do kontaminacije duvana nekim od primesa, nije isključena mogućnost da se ostaci nađu i u finalnom proizvodu, što je svakako neprihvatljivo.

Strane primese, po svom poreklu, delimo u dve osnovne kategorije:

Kategorija 1 (ujedno i najnepoželjnija)

  1. primese sintetičkog porekla (polietilensko vezivo, stiropor, najlon, selotejp, celofan, guma, sunđer, plastika, opušci i dr.)
  2. primese prirodnog porekla (prašina, kamen, metal i dr.)

Kategorija 2 - primese organskog porekla (perje, kudelja, osušeni biljni delovi i sl.)

Kako dolazi do kontaminacije?

Proizvođači duvana, odnosno njihova gazdinstva su primarni izvor stranih primesa, u čijem okruženju su mnogi potencijalni izvori kontaminacije. Priroda posla i način života na gazdinstvu uslovljava mogućnost kontaminacije sa raznih strana. Neka od najčešćih izvora su plastične folije, sunđeri od sušara, stiroporske tacne, delovi garderobe, zaštitne opreme i ličnih stvari radnika, komunalni otpaci…

S druge strane, u Primarnom procesu obrade duvana takođe može da dođe do kontaminacije usled oštećenja mašina i opreme, alata, ličnih zaštitnih sredstava i sl.

Koja su rešenja na raspolaganju?

Da bi se u praksi smanjili ili eliminisali potencijalni izvori stranih primesa trebalo bi očuvati dosadašnju dobru praksu u sprovođenju preventivnih mera, koje su do sada dale dobre rezultate i koje su svakako za preporuku:

- Edukacija  farmera u cilju poboljšanja integriteta i kvaliteta proizvoda

- Nastavak dobre prakse (upotreba stolova za otprašivanje, zamena sunđera na vratima sušara, prostorna izolacija potencijalnih izvora kontaminacije od mesta sušenja, sortiranja, pakovanja i čuvanja duvana, izbegavati sadnju duvana na parcelama gde se prethodnih godina upotrebljavala malčfolija...)

- Inspekcija koju vrše farmeri ili radnici

- Inspekcija gazdinstva koju vrše reonski instruktori

- Redovno održavanje mašina, opreme i pribora

Međutim, ukoliko preventiva nije u potpunosti realizovana, postoji rizik da, u Primarnom procesu obrade, dođe do kontaminacije značajne količine duvana, što opet iziskuje dodatno finansijsko i ljudsko angažovanje.

Stoga je veoma važno da saradnja naše kompanije i proizvođača ide u pravcu očuvanja i unapređenja kvaliteta duvana, kako bi zajedničkim naporima ostvarili željeni cilj.

Piše: Dušan Jankov, magistar poljoprivrednih nauka. Dušan je u kompaniji Japan tobako internešenal (JTI) zadužen za unapređenje proizvodnje duvana i saradnju sa poljoprivrednicima, kao i za pravilnu primenu poljoprivrednih radnih praksi

 

 

 

 

      

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović obišao je danas radove na prvoj fazi rekonstrukcije brane Bosur. Nedimović je tom prilikom rekao da je vrednost radova na brani 186,6 miliona dinara i podsetio da je početak radova bio u oktobru ove godine, a da je rok za završetak obnove brane 270 dana.

Ministar je istakao da u proteklih 50 godina na teritoriji opštine Petrovac na Mlavi, kao i u celoj Srbiji, nije bilo ulaganja u vodoprivredne objekte, te da se više ne radi samo na obnovi infrastrukture, već da je strateško opredeljenje i prioritet resornog ministarstva prevencija. U cilju prevencije i kako ne bi uopšte dolazilo do poplava, kaže, država koristi najsavremenija naučna dostignuća. "Ljudi nisu svesni koliko su značajni ovi vodoprivredni objekti u smislu zaštite, a setimo ih se samo kada dođe do ekstremnih situacija", kaže Nedimović.

Prema njegovim rečima, poplave koje su bile u junu ove godine su one koje se viđaju jednom u 500 godina, a 14. juna ove godine je, podseća, za svega devet sati palo 140 litara kiše po kvadratnom metru. "Moramo da se spremimo za mnogo veće vode. Klimatske promene su definitivno učinile svoje i nikad ne znamo šta će se desiti", kazao je on.Nedimović, govoreći o stanju vodoprivrednih objekata u Srbiji, kaže da su oni građeni pre 50 godina, a da u njih nije ulagano više od 30 godina.

"Došlo je vreme, Srbija ima dovoljno novca da može ovim da se bavi. Došlo je vreme da obnavljamo sve ono što su naši preci radili da bi zaštitili ove krajeve", kaže Nedimović.

Ministar dodaje da je u toku izrada katastra vodoprivrednih objekata na teritoriji Srbije i da ima mnogo njih za koje se ne zna u čijoj su nadležnosti. Kaže da u Srbiji postoje i veštačke akumulacije koje bi trebalo da navodnjavaju njive ali se uopšte ne zna ko njima gazduje. "Neka preduzeća su u stečaju, zato, spremamo nove propise koji će obuhvatiti sve ove objekte kako bi se država starala o njima. Svi vodoprivredni objekti su od strateške važnosti za opstanak i stanovništva i privrede koja se tu nalazi", naveo je Nedimović.

Nedimović je obišao i OS S "Sveta Mihajlović" u selu Burovac koja je pretrpela velika oštećenja za vreme poplava u junu ove godine zbog prelivanja vode iz brane Busor. Radovi na sanaciji su u toku, 80 procenata radova je realizovano, a njihova vrednost je 132 miliona dinara. Direktor "Srbijavode" Goran Puzović navodi da je izdvojeno 186 miliona dinara za rekonstrukciju brane i da se u prvoj fazi radova postavljaju četiri pregrade koje zaustavljaju mulj ali i da se radi na regulaciji toka reke koja prolazi kroz selo.

Obilasku ovog kraja prisustvovali su i zamenica direktora vladine Kancelarije za javna ulaganja Sandra Nedeljković koja je poručila da se mora intenzivno raditi na preventivi, kao i predsednik opštine Petrovac na Mlavi Duško Nedinić koji je podsetio da je u zadnjih 20 godina ta opština pretrpela tri velike i nekoliko manjih poplava.

Izvor: www.dnevnik.rs 

Објављено у Ekologija voda
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31