Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 31 decembar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U pirotsku poljoprivredu tokom ove godine, zahvaljujući gradskom Fondu za razvoj poljoprivrede investirano je bezmalo milion evra, tačnije 117 miliona dinara, kazao je pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu Goran Popović otvarajući ovogodišnji tradicionalni Sabor poljoprivrednika. Gradonačelnik Pirota mr Vladan Vasić u obraćanju poljoprivrednicima kazao je da Grad Pirot stoji iza poljoprivrednika i da je za Grad poljoprivreda veoma važna.

-Na istom smo zadatku i svaki vaš pojedinačni mali uspeh deo je našeg velikog uspeha. Želim da se zahvalim vama poljoprivrednim proizvođačima koji pod vedrim nebom i uz mnogo neizvesnosti radite ovaj posao. Želim da se zahvalim stručnoj službi iz Fonda za razvoj poljoprivrede što sarađuje svakodnevno sa vama, ali i Veterinarskoj klinici, Poljoprivrednoj stručnoj službi, bankama koje podržavaju poljoprivredu i svima drugima koji su uključeni u poljoprivrednu proizvodnju u našem gradu-zaključio je gradonačelnik Vasić.

Pomoćnik gradonačelnika Popović kazao je da će u narednoj godini subvencije za poljoprivrednu proizvodnju biti veće za četiri miliona dinara pa ćemo u sledećoj godini podeliti ukupno 51 milion dinara. Želim da vam čestitam jer ste uz podsticaje Gradske uprave odnosno Fonda za poljoprivredu u svoja gazdinstva investirali 117 miliona dinara, bezmalo milion evra. Spremajte se jer marta ide novi konkurs-kazao je Popović.

Pomenuti Fond u Pirotu postoji od 2003.godine. Te 2003. godine za poljoprivredu se izdvajalo simboličnih 300.000 dinara, ali su zahvaljujući razumevanju Gradske uprave i gradonačelnika, kao i upornosti stručne služne, primera radi 2018. godine, za poljoprivredu putem Fonda za poljoprivredu izdvojilo čak 58 miliona dinara. Ukupne investicije u poljoprivredu u ovoj godini, računajući i sredstva van Fonda, iznose skoro milion evra, tačnije preko 117 miliona dinara.

Izvor: https://www.pirotskevesti.rs 

Njeno veličanstvo – pirotska peglana kobasica

Peglana kobasica jedan je od domaćih proizvoda koji su u poslednjih nekoliko godina doživeli pravu ekspanziju. Za veoma kratko vreme, ona se našla rame uz rame sa čuvenim pirotskim ćilimom i kačkavaljem i vinula se u svet vrhunskih suhomesnatih delikatesa. Sve su to bili razlozi da se o tajnama neobičnog ukusa ovog popularnog specijaliteta raspitamo detaljnije.

 

Retki meštani staroplaninskih sela kažu da su peglanu kobasicu pravili još njihovi pradedovi. Ona je uvek bila cenjen proizvod, kojim se svaki domaćin veoma rado hvalio. Prava peglana kobasica, tvrde oni, jedino može biti iz pirotskog kraja. Razlog za to je njen jedinstven, nezaboravan ukus, koji se može dobiti samo od mesa stoke napasane na staroplaninskim pašnjacima. Mnogobrojne lekovite, mirišljave i u svetu jedinstvene biljke koje rastu na ovom tlu u peglanoj kobasici će prepoznati svaki istinski poznavalac i ljubitelj kvalitetnog mesa.

Po starim tradicionalnim receptima, peglana se pravi od kombinacije tri do četiri vrste mesa, uglavnom kozjeg, ovčijeg, junećeg i ponekad konjskog. Svi začini koji se dodaju su potpuno prirodni, a glavni među njima su beli luk, tucana ili mlevena paprika, biber i so. Konzervansi, veštake boje, aditivi, arome i mirisi, kao i masnoće, loj i druge neželjene primese nešto su što u peglanoj kobasici nećete pronaći ni u tragovima.  Zato se ona sa punim pravom ubraja u zdrave i eko proizvode od čistog mesa.

Procese termičke obrade i dimljenja zamenjuje sušenje na staroplaninskom vazduhu. Na optimalnoj temperaturi između -5 i +5 stepeni celzijusa, bez vlage i oštrog mraza, peglane se kao i pre mnogo godina unazad suše po tridesetak dana. Svakih nekoliko dana one se peglaju staklenim flašama ili sličnim valjkastim predmetima. Na taj način istiskuje se vazduh i vlaga, pa kobasice mogu dugo da ostanu zdrave, sočne i ukusne. Istovremeno, sa svakim peglanjem one se sve više uvijaju u oblik potkovice, pa se zato u pirotskom kraju smatraju simbolima za sreću i rado daruju dragim ljudima.

Među brojnim proizvođačima peglane kobasice u Pirotu kao jedan od najvećih izdvaja se Dalibor Tošić. On je i dobitnik mnogih nagrada i priznanja za ovaj proizvod i o peglanoj uvek govori sa mnogo ljubavi. Ona je, kaže, mnogo puta do sada imala veliki značaj za opstanak njihovog porodičnog gazdinstva i zato zaslužuje da joj se posveti puna pažnja. Tako je Dalibor odlučio da peglanu kobasicu počne da prodaje i u lepim pakovanjima, čime ona kupcima postaje još atraktivnija.

„Trenutno, ja prvi i jedini proizvodim peglanu tokom cele godine. Moja porodica i ja smo osvojili i tehnologiju sušenja u komori. Uz dodatno hlađenje, provetravanje, automatsko regulisanje nivoa vlage, temperature, strujanja vazduha i nadzora temperature 24 časa preko sms servisa uspeli smo da sačuvamo kvalitet i u kontrolisanim uslovima. Zato već nekoliko godina peglanu možemo da ponudimo tržištu 365 dana u godini“, ističe Tošić.

„Prošlog meseca podneli smo i zahtev za registraciju pogona za preradu mesa Upravi za veterinu. On će ujedno biti i prvi registrovani pogon za proizvodnju peglane kobasice. To je za nas od velikog značaja, jer trenutno teško uspevamo da proizvedemo sve veće količine koje se traže na tržištu. Sledeći korak na putu razvoja peglane kobasice verovatno će biti dozvola za izvoz. To bi već moglo da utiče i na celokupan razvoj stočarstva na Staroj planini, pa i napredak cele naše opštine“, dodaje on.

Na kraju, za slučaj da uskoro budete u prilici da sretnete njeno veličanstvo peglanu kobasicu, zapamtite još nekoliko saveta naših pirotskih domaćina. Peglana se seče oštrim nožem i to na milimetarski tanke komadiće, pod uglom od 75. Najbolje je jesti je u dobrom i veselom društvu, bez žurbe, kako bi u ustima osetili žar ukusa i otapanje mirisa Stare planine. Prijatno!

Објављено у Finansije
ponedeljak, 31 decembar 2018 03:47

Proizvodi od organske šljive ne mogu do kupaca?

VALJEVO – Da je lako proizvesti hranu po principima organske poljoprivrede a daj je taj proizvod teško plasirati na tržište uverio nas je i Valjevac Čedomir Đurđević. Poslom tehnologa za koji se i školovao bavi se već 35 godina a organsku šljivu gaji poslednjih pet. Kada je počinjao ”kraljica voća” bila je na 60 hektara a sada na 30 i ”pitanje je kaže da li će održati tu proizvodnju”. Na obroncima Povlena, Medvednika, delom Maljena, Sokolskih planina i Vlašića sazreva šljiva gajena po organski principima uz minimalnu upotrebu pesticida i hemijskih preparata.

”To su pre svega autohtone sorte šljive ‘’dorosavka’’, ‘’crvena ranka’’, ‘’metlaš‘’, ‘’pošarka’’, ‘’požegača’’. U ovoj proizvodnji prinosi u odnosu na konvencionalni način su za oko 30 posto manji. Prinos se po stablu kreće od 15 do 20 kilograma, a u rodnim godinama i do 25 kilograma. Kvalitet ovog roda je lošiji od onog koji je intenzivno štićen hemijskim sredstvima, ali mi to u preradi prevazđemo”, kaže Đurđević i dodaje da se jednim delom radi o sopstvenim zasadima a delom je to ugovrena proizvodnja.

Plave plodove prerđuje u rakiju a od prošle godine od njih spravlja i organski namaz bez šećera i aditiva, sa malo suve materije.  Svi proizvodi su dobro ocenjeni od strane potrošača i struke  a nagrađeni su medaljama i diplomama, ali to kaže Đurđević nije dovoljno jer teško može da ih plasira na tržište. Na ovogodišnjem četvrtom Međunarodnom festivalu tradicije i prirode ”Žestiva” održanom u Užicu rakija od šljive i travarica nagrađene su zlatnim medaljama, dok se sa 13. Sajma etno hrane i pića u Beogradu Žurđević vratio sa tri diplome za klekovaču i travaricu, organsku rakiju od šljive i voćni namaz od organske šljive.

” Organski namaz smo proizveli u saradnji sa jednim profesorom sa Tehnoločkog fakulteta u Beogradu. To je proizvod od ćiste šljive. Nije ga problem proizvesti ali je teško naći tržište. Uzorke sam slao i u Češku, Slovačku, Nemačku, Austriju, Sloveniju ali i pored Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju mi nailazimo na barijere koje su van tog sporazuma i koje mi ne možemo da prevazđemo”, priča naš sagovornik i dodaje da je 2012. godine ukupna proizvodnja u njegovoj firmi  ”Eko tehnology”iznosila skoro 50.000 litara, a ove godine je kaže samo  održaostatus zasada organske proizvodnje a ”nisam preradio ni jedan kilogram organske šljiive, sve je prodato kao konvencionalna. Razlog nije bio u tome što nismo hteli da radimo već što nema tržišta ili smo preskupi u odnosu na uvozne proizvode”.

Prema njegovim rečima u odnosu na zemlje u okruženju ova proizvodnja u Srbiji je znatno skuplja. Kaže da mnogi proizvođači odustaju i počinju da uvoze organske proizvode i dodaje da su u povoljnijem položaju oni koji samo rade primarnu proizvodmju i tu robu prodaju na pijaci.

”Ovaj proizvod skuplji je od onog proizvedenog na konevencionalan način a opet skupljii od organskog iz uvoza. Nama su konkurencija proizvođači iz Bugarske jer oni imaju veće subvencije i ne plaćaju sertifikaciju, jer država izdaje sertifikate. Ja plaćam dvostruko sertifikaciju  biljne proizvodnje i preradu. Dolazimo do toga da sam ja po jedinici proizvoda skuplji za 50 evro centi do jednog evra. Ove godine izdaci su malo manji iz razloga što samo plaćam održavanje sistema što je 600 do 700 evra a kada sertifikujem i proizvodnju tada cifra dostiže i 2.500 evra. To je velika stavka. Mi ne možemo da dođemo ni do kupaca jer postoji barijera izmđu mene kao proizvođača iz Valjeva i na primer kupca u Beogradu. Kada me pitaju gde mogu da kupe ove proizvode ja ne znam šta da im kažem jer se prodaju u samo dve radnje. Neće niko da pređe sa jedne na drugu stranu Beograda da kupi jedan proizvod a Valjevo nema tržište za ove proizvode. Sa druge strane mi ne možemo da uđemo u velike trgovinske lance koji su preskupi ”, navodi Đurđević.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 2017. godine organski proizodi u Kolubarskom okrugu gajeni si na 572 hektara, što je svega četiri odsto od ukupnih površini koje se nalaze pod ovom proizvodnjom u Srbiji.

Izvor:

https://patak.co.rs 

Објављено у Organska proizvodnja
ponedeljak, 31 decembar 2018 03:13

Uništite korov vodom!

Voćarska proizvodnja ali i povrtarska posebno u organskoj poljoprivredi su veoma teške sa aspekta uništavanja korova ali i dezinfekcije zemljišta. Praktično, jedina moguća mera jeste ručni rad odnosno plevljenje. Međutim, stručnjaci su pronašli  nova rešenje a ovde bi mogla da bude primenjena i ona narodna „Otkrili su toplu vodu“ i zaista rešenje problema korova u organskoj poljoprivredi ali i u konvencionalnoj može biti uz pomoć vrele vode. Naime, stručnjaci su osmislili uređaje pomoću kojih je moguće tretirati korove vrelom vodom koja je dovedena praktično do tačke ključanja odnosno do 99,5 stepeni Celzijusovih. Primenom ovog sistema ostvaruju se velike uštede jer naravno da je voda jeftinija od hemijskih metoda a uz to hemiju nije moguće primenjivati u organskoj poljoprivredi sem malog broja dozvoljenih preparata.

Stručnjaci su utvrdili da je radna brzina u poređenju sa klasičnim metodama bolja i nema mehaničkih oštećenja na tretiranim površinama. Istovremeno, sa borbom protiv korova imamo i čišćenje pod visokim pritiskom. Ovaj uređaj zove se BioMant Aqua i postoje dva modela: WS-I WS-II. Zagrevanje vode je moguće na dizel gorivo ili na plin. Zahvaljujući velikom protoku vode od 15 do 30 litara u minuti postiže se radna brzina do 4km/h. Za potrebe zaštite u redovima na uređajima postoje dodatne kapuljače koje usmeravaju vodu na određeni deo površine zasada.

Postoje i nešto manji modeli poput WS-COMPACT koji ima protok vode 9l/min. On je pogodan za male i velike površine i ima kapacitet rada do 2000 metara kvadratnih na sat. Ovaj uređaj na naše tržište plasira firma HEMCOF doo iz Futoga a više informacija možete pronaći na njihovom sajtu www.hemcof.com.

Kako zapravo ovaj način uništavanja deluje? Odgovor je vrlo jednostavan. Kada tretirate korove vrelom vodom vi ćete te biljke narodski rečeno skuvati. Zahvaljujući usmerivačima vrela voda dolazi u kontakt samo sa korovom a usev ostaje neoštećen. Verovatno se pitate zašto se ova tehnologija ne primenjuje više. Odgovor je prilično jednostavan jer  su budžeti kompanija koje proizvode pesticide i druga hemijska sredstva mnogo više spremnije za ulaganje u marketinške kampanje.

Објављено у Zaštita bilja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31