Чланци поређани по датуму: petak, 28 decembar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Dejan Milošević, predsednik pčelarske organizacije iz Požarevca, za Agrobiznis magazin kaže da svi pčelari u ovoj organizaciji redovno koriste podsticaje kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. „Imamo članove koji ostvaruju podsticaj od trista do četristo hiljada dinara. Tokom prošle godine nabavili smo opremu koju zajednički koristimo kao udruženje a naši članovi redovno konkurišu za mere ministarstva poljoprivrede“ zaključuje Milošević. Ovom prilikom nam je rekao da što se tiče podsticaja za pčelarstvo od strane Ministarstva poljoprivrede 95% je  isplaćeno a ostalih 5% su zahtevi predati u maju i očekujemo da će biti uskoro isplaćeni.

„Odmah na početku želeo bih da naglasim, lokalna samouprava misli na vas podjednako kao i na sve ostale meštane kako gradskih tako i seoskih mesnih zajednica. Želja da u našem kraju razvijamo industriju, turizam i proizvodnju nije umanjila saznanje da je snažna poljoprivreda ovog kraja preduslov bilo kakvog napretka Požarevca i Braničevskog okruga“ rekao je Bane Spasović gradonačelnik Požarevca.“Pitali smo struku, konsultovali vas i došli do mera, pomoći i podsticaja kojima bi osnažili poljoprivrednike i poljoprivredna udruženja. Upravo zahvaljujući konsultacijama sa vama i stručnim službama uvideli smo da je pored ovih 20 miliona potrebno još duplo toliko koje smo već odredili za nove subvencije, izgradnju atarskih puteva, protivgradnu zaštitu ali i edukaciju,“ zaključio je Spasović.

Saša Đorđević Član gradskog veća zadužena za poljoprivredu, je ovom prilikom istakla da je dosta toga urađeno u prethodnom periodu za poljoprivredne proizvođače ali da se tu neće stati već će iz godine u godinu izdvajati sve veća sredstva.

U izjavi za Agrobiznis magazin gradonačelnik Spasović kaže da je grad Požarevac pored direktnih podsticaja u iznosu od sedamdeset miliona dinara podržao poljoprivredu indirektno kroz uređenje atarskih puteva.Zajedno sa sredstvima ministarstva poljoprivrede uređeno je više od 20km puteva. Taj posao nije rađen prethodnih devet godina.

Prema rečima Sanje Bačić, predsednice Udruženja voćara Požarevca, najviše sredstava dobijeno je za potrebe postavljanja sistema za navodnjavanje, nabavku sadnog materijala, plastenika i stočarstva. Najviše korisnika je dobilo po 100.000 a bilo je i onih koji su dobili između 200.000 i 400.000 dinara. Ona nam je objasnila da su sredstva dobijena kroz sufinansiranje investicija i da je procedura još jednostavnija nego na nivou od strane države. „Na primer, za sadni materijal i plastenike povraćaj je bio 60% dok je za stočarstvo 40%“. Ona je za naš časopis rekla da je godina za voćare u ovom kraju bila uspešna kao i da je potencijal voćaka u zasadima gde su pravilno primenjene agrotehničke mere dobar i da se može očekivati takođe dobra godina.

Među korisnicima podsticaja bio je i Ljubiša Petrović iz Kasidola koji ima 3h pod kajsijom. On je zasadio novih 115 ari i kaže da je dobio povraćaj 60%. „Zahvalan sam, to do sada nije bilo. Pored ovoga bavim se ratarstvom i stočarstvom. Nisam imao probleme sa prodajom plodova i već sutradan sam bio isplaćen. Kod mene u zasadu su inače sorte kajsije sa oznakom NS i ovom prilikom želim da pozdravim profesora Keserovića koji nam je poslao pupoljke za razmnožavanje. Pored finansijske pomoći Ljubiša nam je rekao da ima i dobru stručnu pomoć.

Njegov mlađi kolega Dobrica, takođe iz Kasidola, odlučio se za sadnju borovnice a bavi se i ratarstvom i stočarstvom. „Kupio sam 5000 sadnica od SUPERIOR-a iz Velike Plane i zasadio na 1,7 hektara. Proizvodnja je na bankovima. Sorta je DjUK. Ne bih o novcu, ali je sve skupo koštalo“.

 

Објављено у Finansije
petak, 28 decembar 2018 10:58

NOVE SORTE: Jabuka crvenog mesa

Kompanija Delta Agrar 2007. godine na imanju AD "Podunavlje" u Čelarevu započela je podizanje jednog od najsavremenijih zasada jabuka u jugoistočnoj Evropi. Voćnjak danas ima površinu od 500 hektara i nalazi se u bačkopalanačkom rejonu koji ima povoljne uslove koji omogućavaju postizanje visokih i stabilnih prinosa jabuke. Voćarska proizvodnja proširena je i na istočnu Srbiju sa novih 100 hektara u Zaječaru, a plan Delta Agrara je da godišnje širi zasade za 100 hektara.

"Ove godine proizvedeno je u našem voćnjaku 25 000 tona jabuka. Ponosni smo na taj rezultat s obzirom na to da smo imali probleme koje je karakterisalo vrlo nestabilno vreme, a temperaturne oscilacije bile su takve da smo u januaru doživeli april, a u aprilu januar. Na sve to kasnije se nadovezalo i veoma toplo proleće sa temperaturom od 28 do 30 stepeni, kišno leto i suva jesen. Naše najbrojnije sorte su Modi, Zlatni delišes i Greni Smit čiji je rod ove godine bio 15 000 tona. U perspektivi kroz tri godine, očekuje se da će najbolje biti Modi, Pink lady i Evelina", kaže Nikola Milićević, direktor Podunavlja.

Koje još nove sorte će se naći u njihovim voćnjacima i zašto su izabrali baš te pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
petak, 28 decembar 2018 10:26

Kako suzbiti štetne glodare?

Kako su dani zahladneli, tako se pojavljuju problemi sa grupom štetočina - glodarima, odnosno miševima, pacovima skoči miševima, poljskim voluharicama. Tokom zimskog perioda kada u prirodi ima manje hranem glodari se u poljima hrane semenom posejanih kultura. Veoma je bitni, kažu stručnjaci, da se suzbijanje ovih glodara obavi pravovremeno. Postoji više načina za suzbijanje štetočina od hemisjkih sredstava do mamaca. 

Kada su u pitanju mamci stručnjaci kažu da se ne smeju postavljati na površini zemlje, već isključivo u aktivne rupe ili u specijalne kutije koje su namenjene za te svrhe, kako bismo izbegli trovanje kako domaćih tako i divljih i korisnih životinja i pstica.

Sve o hemisjkim sredstvima koja se koriste u suzbijanju štetočina možete pročitati u novom Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Zaštita bilja

Predsednik Državne revizorske institucije Duško Pejović rekao je da Republički hidrometeorološki zavod Srbije ne obezbeđuje u dovoljnoj meri zaštitu poljoprivrednih proizvoda od grada. Pejović je istakao da je za odbranu od grada od 2015. godine do 2017. godine prosečno godišnje izdvojeno 625 miliona dinara.

„Novac je obezbeđen iz republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta, a prema podacima lokalnih samouprava koje su štetu procenjivale na osnovu uputstva o metodologiji iz 1987. godine, tokom poslednje tri godine šteta je procenjena na oko šest milijardi dinara“, rekao je Pejović, koji je i generalni državni revizor. Istakao je da, iako je RHMZ nadležan za protivgradnu zaštitu, prilikom planiranja nije dosledan u postavljanju zahteva za potrebnim sredstvima, pa kada traži, a ne dobije povećanje za dva programa, zaštitu od grada i meteorološke i hidrološke poslove, smanjuje sredstva za zaštitu od grada u korist drugih poslova.

Istovremeno RHMZ se, kako je rekao, u planiranju oslanja na pomoć iz tekuće budžetske rezerve i pomoć lokalnih samouprava, a protivgradne rakete čija se kupovina finansira iz republičkog budžeta raspoređuju se ravnomerno, a ne prema riziku od grada na određenom području. Donirane rakete, kako je utvrdila revizija, RHMZ raspoređuje prema opštinama koje su ih obezbedile, pa se zbog takve distribucije dešava da neke protivgradne stanice ne potroše sve rakete, a drugima nedostaje čak i u toku nepogode.

„Državna revizorska institucija preporučila je RHMZ da planira sredstva za protivgradnu zaštitu u skladu sa nadležnostima i da napravi stručnu analizu distribucije raketa, imajući u vidu učestalost grada na pojedinim teritorijama i u skladu sa tim obavi distribuciju raketa“, rekao je Pejović.

DRI je preporučila Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije da izmeni Zakon o odbrani od grada iz 1973. godine i da precizira da li će podršku RHMZ pružati i lokalne samouprave jer su do sada to činile samo neke opštine. Od tog ministarstva se, kako je ocenila DRI, očekuje i da propiše metodologiju na osnovu koje će lokalne samouprave uraditi preliminarnu procenu štete.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/dri-nedovoljna-zastita-od-grada/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 28 decembar 2018 09:32

IZ PRVE RUKE: Kako se živi od ovčarstva?

Toplički kraj decenijama unazad poznat je po velikoj migraciji stanovnika. Nedostatak posla u gradu, mnoge je, ipak primorao da se vrate na selo i bave poljoprivredom.

Kada se, sada već šezdesetogodišnji Ranko Radovanović iz kuršumlijskog sela Tmava, pre dve decenije iz grada vratio na očevo imanje, ni slutio nije da će biti vlasnik najveće farme ovaca u Toplici.

"Započeli smo sa stotinak ovaca matičenih. Bilo je malo teže da se dođe do matičenih grla. Bilo ih je malo u zemlji, a bila je i velika cena kupovine mada i danas dosta skupo", kaže Ranko Radovanović iz Tmave.

Ranko kaže da sada ima 500 ovaca i jagnjadi rase Il de Frans i Vitenberg, da su ona umatičena i za njih dobija subvencije od sedam hiljada dinara po grlu. Ranko ističe da mu ta sredstva mnogo pomažu da stalno povećava broj grla i kvalitetnije ih uzgaja.

"Subvencije redovno dobijamo godina za godinu. Pri kraju godine novembra meseca obično dobijamo subvencije, posle toga na nama je da radimo. Radimo oko 46 hektara zemlju", dodaje Ranko.

"Može da se radi. Može da se napravi lufta i za odmor. Mogu da radim kad hoću. Faktički kad pogledamo ne zavisim od drugog, ne moram da ustanem u 4 ili 6 da bih išao na posao", objašnjava Nemanja Radovanović.

"Jeste da ima dosta posla. Ali kad se to sve odradi nađe se slobodnog vremena da se ode i na more i na zimovanje znači bilo gde. Mi smo tu na raskrsnici tri grada, Kuršumlije, Blaca i Prokuplja znači za 15 do 20 minuta svuda stignemo", kaže Jelena Radovanović.

U Topličkom kraju sve je manje ovakvih primera, jer mladi uglavnom odlaze sa sela.

Kuršumlijsko selo Tmava pre pola veka imalo je struju, put i vodu ali je u njemu ostalo da živi samo desetak domaćinstava.

Da bi podstakla ljude da ostanu na ovim prostorima, opština Kuršumlija iz budžeta za poljoprivrednu proizvodnju i bolju infrastrukturu u selima godišnje izdvaja više od 100 miliona dinara.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3366936/moze-li-se-ziveti-od-ovcarstva-u-toplici.html

Објављено у Ovčarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31