Чланци поређани по датуму: nedelja, 23 decembar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

NACIONALNA referentna laboratorija za kontrolu mleka dobila je konačno, posle 15 godina, akreditaciju, čime je i zvanično osposobljena za superviziju kvaliteta osnovne namirnice na čitavoj teritoriji Srbije. Tačnije, kada se govori o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti, nacionalna laboratorija imaće poslednju reč. Reporter "Novosti" imao je priliku da obiđe laboratoriju za kontrolu mleka, a kako nam je ispričao Nenad Dolovac, direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, tokom perioda akreditacije analizirano je oko 50.000 uzoraka mleka. - Svrha monitoringa bila je da zaista vidimo, kod svih proizvođača, kakva nam je sirovina i kakvo je mleko - kazao je Dolovac. - Pre svega treba reći da je mleko bezbedno, a ima određenih iskakanja po pitanju nekih drugih parametara, koji se tiču kvaliteta. Kako objašnjava Dolovac, pre dobijanja akreditacije, rađeno je uporedno ispitivanje sa referentnom laboratorijom iz EU, koja se bavi istim ispitivanjima iz oblasti hrane i mleka. Tako su laboratorije iz Hrvatske i Francuske poslale "slepe" uzorke, koje su naši stručnjaci ispitivali. Sve analize su se poklopile.

Nenad Dolovac, direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije

Ovo je prva laboratorija u Srbiji koja je akreditovana po novim standardima - ispričao nam je Slavoljub Stanojević, načelnik Laboratorije za bezbednost hrane i mleka. - Na kvalitet mleka može sve da utiče. Ali, rezultati koje smo mi dobili, odgovaraju onome kakav je naš stočni fond i tehnologija držanja stoke. Ima dosta prostora da se poboljša kvalitet. U Srbiji ima sigurno 200.000 gazdinstava koja drže stoku, a Holandija, recimo, ima 11.000 takvih farmi. Kod nas ima dosta malih proizvođača i tu je teško postići standard jedne industrijske farme. Prema rečima Stanojevića, resorno ministarstvo ima ideju da sa poljoprivrednim stručnim službama, na osnovu urađenih analiza, locira farme koje imaju lošiji kvalitet mleka i da se edukativno utiče da oni to poboljšaju. Negde je loša ishrana, negde loša genetika, a možda i životinja nije u kondiciji u kakvoj bi trebalo da bude. Tu će biti, smatra on, raznih saveta, jer nadležni žele da pre početka plaćanja po osnovu kvaliteta urade dobru edukaciju. - Suština je da se podigne kvalitet i subvencije treba da služe da se uloži u tehnologiju - ističe Stanojević.

Mali proizvođači nisu naročito konkurentni, jer samo da bi nabavio aparat za hlađenje mleka mora da izdvoji 400 ili 500 evra. Onome ko ima samo dve krave, to se ne isplati. I dok većina građana smatra da će sada konačno znati kakvu hranu jede i pije, reklo bi se da stočare raduje što će moći da se utvrdi kakvog je kvaliteta mleko njihovih krava. Mnogi od njih bili su godinama u milosti velikih mlekara, koje su im plaćale mleko na osnovu kvaliteta i analiza, koje su oni radili. Tu je uvek bilo prostora za malverzacije. Sada će stvar biti malo drugačija. - Klijent može da bude svako ko od laboratorije zatraži analize - objašnjava direktor Dolovac. - Da bi se postigao pravi efekat i da analizu niko ne bi mogao da ospori, potrebno je da je stočari službeno zatraže od nadležne veterinarske inspekcije. Postupak važi i u slučaju kada stočari sumnjaju u procenu mlekara. Veterinarski inspektor dolazi i uzima, ispred vlasnika, uzorak mleka koji donosi na analizu. Takav rezultat je validan i iznad njega ne postoji druga kontrola. Evropska unija je u ovaj projekat uložila 7,8 miliona evra. Novac je izdvojen za obuku osoblja, opremanje, adaptaciju i izgradnju objekta u kompleksu Direkcije. Vrednost laboratorijske opreme, koja se sada nalazi u Direkciji i koju je donirala EU je 1,45 miliona evra. Delegacija EU, inače, krajem 2012. godine, otkazala je nabavku dela opreme u vrednosti od 1,5 miliona evra. 

KVALITET KOD sirovog mleka kontroliše se kvalitet, somatske ćelije, ukupan broj bakterija i higijena procesa proizvodnje, kao parametri kvaliteta hemijskog sastava, gde su proteini i mlečna mast. Radi se i ispitivanje na prisustvo antibiotika u mleku. Kod gotovih proizvoda, pasterizovanog mleka, ispituje se mikrobiološka ispravnost, opšti i posebni uslovi higijene hrane i hemijski parametri. Tu su još i pesticidi i teški metali u hrani.

Izvor: www.novosti.rs 

Ovo su ministri koji su od 2000. godine vodili resor poljoprivrede zaključno sa aktuelinim ministrom Branislavom Nedimovićem koji je kada je iabran prvi ministar u Srbiji posle 5. oktoba 2000. godine ima tada svega 23 godine!

 

Dragan Veselinov
Stojan Jevtić
Ivana Dulić-Marković
Goran Živkov
Danilo Golubović v.d.
Predrag Bubalo
Slobodan Milosavljević
dr Saša Dragin
Dušan Petrović
Goran Knežević
Dragan Glamočić
Snežana Bogosavljević Bošković
Branislav Nedimović (aktuelni ministar)

Објављено у Stočarstvo
nedelja, 23 decembar 2018 07:31

Besplatno za organsku proizvodnju

Poljoprivrednici koji se bave organskom biljnom proizvodnjom dobili su mogućnost besplatnog korišćenja mobilne aplikacije pod nazivom Agrolife, koja će im olakšati administrativne poslove i praćenje aktivnosti u polju. Takođe, Agrolife aplikacija doprineće modernizaciji poslovanja proizvođača.

Samo neke od prednosti korišćenja mobilne aplikacije i vođenje digitalnih zapisa su: evidentiranje svakodnevnih aktivnosti na terenu uz brzu primenu ponuđenih šifarnika, grafički prikaz plodoreda i mapa proizvodnih površina, kao i pregled realozovanih aktivnosti, upotrebljenih inputa, proizvedenih i prodatih količina proizvoda, sistem alarma koji upozoravaju na određena odstupanja u odnosu na planirane procese itd.

 

 

pregled realozovanih aktivnosti, upotrebljenih inputa, proizvedenih i prodatih količina proizvoda, sistem alarma koji upozoravaju na određena odstupanja u odnosu na planirane procese itd.

Besplatno korišćenje softvera Agrolife omogućila je Nemačka organizacija za međunarodn saradnju GIZ, a u saradnji sa Direkcijom za nacionalne referentne laboratorije Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede omogućeno je da softver koriste i ovlašćene kontrolne organizacije koje obavljaju kontrolu organske proizvodnje kod proizvođača.

Aplikacija se može besplatno preuzeti sa Google Play prodavnice.

 

Izvor: http://www.dnrl.minpolj.gov.rs 

Објављено у Organska proizvodnja

Kako je objavljeno na sajtu Direkcije za acinalne referentne laboratorije Evropsko veće je usvojilo novu Uredbu o organskoj proizvodnji i obeležavanju organskih proizvoda: Regulation (EU) 2018/848 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 on organic production and labelling of organic products and repealing Council Regulation (EC) No 834/2007

Nova uredba će se primenjivati od 1. januara 2021. godine.
Šta će se promeniti novom uredbom?

Pravila o proizvodnji biće pojednostavljena i dalje usklađena putem ukidanja izuzetaka i odstupanja;
kontrolni sistem će se ojačati zahvaljujući strožim merama opreza i širim proverama na osnovu rizika duž celog lanca snabdevanja;
proizvođači u trećim zemljama moraće da se pridržavaju istih pravila kao i proizvođači u EU;
predmet nove regulative biće šira lista proizvoda (npr. so, pčelinji vosak, listovi vinove loze) kao i dodatna pravila proizvodnje (npr. za jelene, zečeve i živinu);
sertifikacija će biti lakša za male poljoprivrednike, zahvaljujući novom sistemu grupnog sertifikovanja;
kako bi se smanjio rizik od slučajne kontaminacije pesticidima koristiće se jedinstven pristup;
odstupanja za proizvodnju u gredicama u staklenicima biće ukinuta.

Koliko se proizvodi organske hrane kod nas?

Organska proizvodnja u Srbiji ima tendenciju rasta. U 2011. godini, ukupna površina pod organskom proizvodnjom bila je 6.335 ha, a u 2017. godini 13.423 ha, što je povećanje za više od dva puta. Najveće površine su u Vojvodini, a najviše se gaje žitarice i industrijsko bilje (region Vojvodine) i voćne vrste (region Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije). Broj proizvođača je porastao sa 213 iz 2011. godine na 434 proizvođača u 2017. godini. U organsku proizvodnju je uključeno i 5719 kooperanata, odnosno malih proizvođača koji imaju zaključen ugovor o saradnji sa nekim od proizvođača i izvoznika organskih proizvoda. Izvoz organskih proizvoda u 2017. godini iznosio je 23.113.073 evra. Najviše se izvozilo u zemlje Evropske unije (najviše u Nemačku) i to smrznuto jagodasto voće, pre svega malina. Takođe, asortiman proizvoda je danas razumljivo širi, ali je i dalje najviše primarnih proizvoda, neprerađenih ili sa najmanjim stepenom prerade (npr. sušeno voće).

 http://www.dnrl.minpolj.gov.rs 

Објављено у Organska proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31