Чланци поређани по датуму: petak, 14 decembar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Da li sejati ili ne šećernu repu? Ovo je verovatno pitanje koje sebi postavlja većina poljoprivrednika u Vojvodini. Loša opšta atmosfera kao i velika ulaganja razlog su više da od ove proizvodnje odustanu. Mile Zarin obrađuje oko 600 hektara zemlje. Prosle godine je šećernu repu sejao na 160 hektara a naredne nece sejati jer ne želi da samo on rizikuje. Kako je ocenio za Agrobiznis magazin sve ponude koje su date predviđaju da samo on ulaže i rizikuje i to nije ono što je fer.

Sa druge strane organizatori konferencije o šećernoj repi smatraju da su potrebne udružene snage, od proizvođača do prerađivača, savetodavaca i industrije, kako bi proizvodnja šećerne repe u Srbiji postala održiva. I organizatori foruma zapažaju da se ova grana poljoprivredne proizvodnje suočava  sa velikim izazovima, od velikih turbulencija na tržištu šećera i  nepovoljnih klimatskih uslova tokom vegetacije, preko sve većeg pritiska zbog  pojave bolesti, štetočina i korova za koje ili nema leka ili oni ne deluju dovoljno dobro. Takva situacija zahteva unapređenje praktično svih agrotehničkih mera i tesnu saradnju svih učesnika u lancu proizvodnje i prerade šećerne repe, zaključeno je na sedmom formu o šećernoj repi koji se održao u Novom Sadu, a u organizaciji kompanije Bayer.

“Kao jedan od lidera u oblasti zaštite šećerne repe u Srbiji, Bayer je spreman da preuzme odgovornost i da, u domenu svojih aktivnosti, da svoj direktan doprinos unapređenju zaštite ove značajne kulture. Verujemo da primenom naših novih tehnologija i servisa možemo podržati proizvođače šećerne repe i pomoći im da svoju proizvodnju učine efikasnijom i isplativijom. Istovremeno, aktivno radimo na okupljanju svih relevantnih aktera u ovoj oblasti u cilju iznalaženje najboljih mogućih rešenja, kao što je to danas slučaj na Forumu o šećernoj repi, izjavio je Andrija Lilić, iz kompanije Bayer Srbija.

O mogućnostima unapređenja proizvodnje šećerne repe u Srbiji razgovaralo je oko 300 proizvođača sa predstavnicima šećerana Sunoko i Hellenic Sugar, profesorima Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, semenskom kompanijom KWS i predstavnicima kompanije Bayer.

Međutim, osim poziva da održe nivo proizvodnje i seju šećernu repu poljoprivrednici nisu dobili ništa više. Zbog toga je ispoljeno i veliko nezadovoljstvo učesnika. Problemi su naglašeni ali nisu ponuđena rešenja. Na neizvesnu godinu za šećernu repu i njene proizvođače najviše će uticati to što je pojava truleži korena ove kulture sve češća, borba sa korovima čini se da nema nikada kraja, a kada dođe vreme otkupa poljoprivrednici smatraju da su oni najčešće na gubitku.

Ovom prilikom obratila se i predstavnica Hellenic-a koja sem u više narata što je pozvala poljoprivrednike da zajednički podrže industriju nije ponudila ništa konkretno što je propraćeno očiglednim negodovanjem učesnika skupa. Ona je ovom prilikom ukazala na to da konditorska industrija, uprkos značajno nižim cenama šećera, nije snizila cene svojih proizvoda.

Ipak je značajno to da je skupu prisustvovao značajan broj poljoprivrednika koji su želeli da čuju kako razmišljaju ostale kolege a pre svega otkupljivači.

Opšti zaključak većine poljoprivrednika je da je skup lepo organizovan, a za setvu šećerne repe... ne, hvala.

Novi Sad, 12.14.2018

Agrobiznis magazin

 

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 14 decembar 2018 16:11

IZABERITE RUTU S PRIJATELJEM NA PUTU

Beograd, 15. decembar 2018–Za predstojeću turističku sezonu„Dunav osiguranje“ pripremilo je Zimsku akciju: veliki popust na onlajn kupovinu polise putničkog zdravstvenog osiguranja (PZO)od čak 25%  i  pogodnosti za kupovinu polisa za PZO, paket putnog osiguranja, pomoć na putu i „Zimsku čuvarkuću“na svim prodajnim mestima.

Popust 25% za onlajn kupovinu polise za putničko zdravstveno osiguranje

Posvetitese  izboru destinacije i pripremi za putovanje, ali ne zaboravite ni „prijatelja na putu“ –polisu  putničkog zdravstvenog osiguranja (PZO) „Dunav osiguranja“. Tu polisu možete  kupiti  preko interneta, iz svog doma, automobila, kancelarije, bez odlaska na prodajno mesto Kompanije. Tako štedite i vreme i novac, polisu dobijate čak 25% jeftinije!Onlajn kupovinu individualne, porodične ili polise PZO za više putovanja možete obaviti jednostavno, klikom na link: www.dunav.com/kupi-online/ .

Zimska akcija na prodajnim mestima

Nasvim prodajnim mestimaKompanija odobrava i sledeće popuste priugovaranju putničkog zdravstvenog osiguranja, odnosno paketa putnog osiguranja:

  • 10% na premiju PZO za poslovna ili turistička putovanja u inostranstvo koja ne traju duže od 30 dana
  • 15% popusta na premiju paketa putnog osiguranja ukoliko se zaključuje samo osnovno osiguravajuće pokriće (putničko zdravstveno osiguranje, osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – nezgode,te osiguranje od građanske odgovornosti), i
  • 20% popusta na premiju osiguranja u slučaju ugovaranja jednog ili oba dopunska pokrića (osiguranje od otkaza putovanja i osiguranje prtljaga), za poslovna ili turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 90 dana.

Uz zaključenu polisu za PZO ili paket putnog osiguranja osiguranici dobijaju:

  • 30% popusta na premiju osiguranja pomoći na putu i
  • mogućnost zaključenja paketa „Zimske čuvarkuće“, za period trajanja putovanja,po specijalnoj ceni.

Akcija traje do 28. februara 2019. godine.

Vaše je samo da izaberete rutu s prijateljem na putu: polise Kompanije „Dunav“!

Detaljnije informacije o Zimskoj akciji „Dunava“ zainteresovani mogu dobiti posetom internet stranice Kompanije:www.dunav.com,  besplatnim pozivanjem Kontakt centra  na broj 0800 386 286 ili na prodajnim mestima širom Srbije.

Објављено у Osiguranje
petak, 14 decembar 2018 08:27

Sve je moguće zahvaljujući znanju

Intervju: Milorad Sredanović, potpredsednik Delta agrara

Kao društveno odgovorna kompanija „Delta agrar“ je nedavno pokrenuo projekat pod imenom „Naše selo“.  Odabrana su dva sela Dubočane i Mala Jasikova koja se nalaze u okolini Zaječara gde će stručnjaci iz „Delta agrara“ svoje znanje i iskustvo sticano na stručnim usavršavanjima širom sveta preneti meštanima koji žele da unaprede svoju proizvodnju.

- Mi smo kuća koja se ozbiljno bavi poljoprivredom i shvatili smo da naša poljoprivreda  ne može ići napred ako selo zaostaje. Mi u Srbiji imamo veliki problem jer nam selo stari. Nažalost, prema podacima Srpske akdemije nake i umetnosti koje je izneo profesor Škorić u Srbiji je u toku nestajanje 1.200 sela. Napuštaju ih mladi, a kada oni napuste selo onda ono ostaje bez budućnosti u svakom pogledu, a veliki prostori nam ostaju prazni. Ne može više da se radi tako što ćete 40 godina da imate jednu kravu, šest svinja, 20 kokošaka, jednu košnicu pčela i tri hektara zemlje. Ako je poljoprivreda stub na kome počiva država onda taj stub na ovaj način neće dugo izdržati – kaže za Agrobiznis magazin Milorad Sredanović, potpredsednik Delta agrara.  S obzirom na to da u ovoj kompaniji imaju stručnjake sa ogromnim znanjem u poljoprivredi rešili su da pomognu tako što će ova dva sela podići i staviti na noge kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.

-  Mi u „Delti“ imamo veliki agrar, postižemo evropske rezultate u svim segmentima poljoprivredne proizvodnje kojima se bavimo od stočarstva preko voćarstva do povrtarstva i ratarstva. Sve to je moguće zahvaljujući zanju koje smo skupo platili investirajući u mlade lidere i stručnjake koje smo slali širom sveta na usvršavanja, plaćali smo i kupovali znanje. Sada želimo da to znanje prenesemo na ljude u ovim selima koji bi bili naši partneri. Naravno, radilo bi se uz naš nadzor i naše stručnjake koji bi im sve objasnili. Kada su konkretno u pitanju sela Dubočane i Mala Jasikova pažnju smo usmerili na voćarstvo po kome je ovaj kraj poznat, stočarstvo i povrtarstvo, možda u obzir dođe još i pčelarstvo.

X Kako i zašto ste odabrali baš ova dva sela?

- Kada smo odlučili da pokrenemo projekat „Naše selo“ stručnjaci iz „Delata agrara“ su prošli hiljade i hiljade kilometara i obišli mnoga sela. Prvo smo imali ideju da to budu sela u Vojvodini gde već imamo svoja imanja, ali smo shvatili da je jedan ovakav projekat neophodan na jugu ili zapadu Srbije gde je situacija u srpskim selima alarmantna. Zaječar nismo odabrali slučajno, jer u ovoj opštini već imamo veliki voćnjak od 150 hektara pod jabukama i trešnjama, a u planu je da zasad proširimo za još 150 hektara. Završavamo i sa izgradnom velike farme svinja u mestu Halovo sa 30.000 tovljenika i farmom od 2.000 ovaca. Pošto je opština Zaječar na čelu sa gradonačelnikom Boškom Ničićem  prepoznala ogroman značaj našeg projekta izašli su nam u susret i makismalno nam pomogli da naša ideja zaživi. Sada smo u prvoj fazi kada stičemo poverenje poljoprivrednika, krećemo sa obukama i predavanjima. Naravno, već smo organizovali i posete, pa je pedesetak seljaka iz Dubočane i Male Jasikove obišlo naš voćnjak u Čelarevu  gde pod voćem imamo 500 hektara, a vodili smo ih i do Stare Pazove gde je naša farma svinja i krava. Želja nam je da se na licu mesta uvere u razlike savremenog i tradicionalnog bavljenja poljoprivredom i u kakvoj su zabludi živeli – ističe Milorad Sredanović, potpredsednik Delta agrara.

X Koliko će projekat „Naše selo“ da traje?

- Mi smo prvo planirali da traje tri godine, ali odziv seljaka je fantastičan, pa je naš predsednik odlučio da ovaj projekat ne bude vremenski ograničen. Poljoprivreda je fluidna stvar, ona se stalno kreće i menja, pa moramo i mi. To bi trebao da bude „pelcer“ koji ćemo kasnije preneti na druga sela. I ako ovaj projekat pokaže dobre rezultate, a ja verujem da će tako biti, naša želja je da se taj recept proširi širom Srbije – kaže Sredanović i dodaje da su važnost projekta „Naše selo“ prepoznali  i drugi, pa su se uključili.

-  Pridružila nam se Erste banka koja želi da ovaj projekat kreditira, ali pod sasvim drugačijim kreditnim uslovima nego što su to klasični krediti. I oni su, kao društveno odgovorna banka, ponudili svoje fondove za podsticaje. U projekat se uključila i Privredna komora Srbije i to na njihovu molbu, što smo mi oberučke prihvatili. PKS ima lanac od 70 komora, a ogranak u Zaječaru već je dobio svoje zadatke kako da nam pomogne. Nama treba tumačenje propisa, brendiranje, mnoge stvari gde Privredna komora Srbije može da bude od velike koristi. Sa svima su dogovorena pravila  jer mora da se zna „ko kosi, a ko vodu nosi“, tako da rezultati ne mogu da izostanu.

X A, šta treba da bude rezultat?

- Rezultat mora da bude vidljiv. Evo, recimo, onaj ko se bavi uzgojem voća on mora da ima po hektaru veće prinose nego što je ranije imao, da ima veći profit a time i veći standard. Onaj ko je imao deset – dvanaest litara mleka po kravi sada mora da ima 20 litara mleka. Mi ćemo sve vidove poljoprivredne proizvodnje tehnološki unaprediti  što će doneti veće prinose i prihode.

X Kako ćete to konkretno da radite?

- Radićemo bukvalno kroz sve vidove ulaganja, posebno kada je plasman robe u pitanju, jer je to najslabija tačka. Kad poljoprivrednici imaju dobru cenu i tržište gde će tu robu da plasiraju  niko im ne treba. Mi smo tu da priskočimo u pomoć kad ne ide, da im pomognemo ne samo da lakše plasiraju svoje proizvode, već i da ih naučimo kako to da rade. Što se toga tiče imamo dosta znanja i iskustva  jer smo pioniri u toj oblasti  pa je time za nas ovaj projekat još izazovniji i interesantniji.

 

Nastavak intervju pročitajte u narednom izdanju Agrobiznis magazina

Pretplata: 0692211049

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31