Чланци поређани по датуму: utorak, 30 oktobar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Vise puta smo ovde i na drugim mestima govorili da nasi proizvodjaci malina treba da rade na promociji maline u Srbiji. Nedavno je u pojedinim dnevnim novinama plasirana reklama za sok Ariljska malina, jabuka i grozdje. Taman smo se spremili da napišemo lepu kolumnu o odličnom potezu velikog proizvođača soka i da smo konačno naše maline spakovali u kvalitetan proizvod koji neće piti samo bogata klijentela EU i dr. i jesti naše maline... kad ono pogledate specifikaciju na etiketi i vidite da od min. 50% vocnog sadržaja maline ima 17% isto koliko i jabuke i još je tu 16% grožđa. Uspeli su u kompaniji Nectar da izbroje da u pakovanju ima tačno 65, posebno slasnih malina (tako piše na samom pakovanju). Nameću se pitanja da li su sve maline jednake uvek i da li u svaku bocu stane baš 65 plodova? Zašto je sa samo 17% zastupljena malina, a cena soka 169 dinara, proveravali smo kod proizvođača.

Podsetićemo vas da je malina u najboljem slučaju za kilogram ove godine plaćena 130 dinara za kilogram. Prosečno oko 100 dinara. Čudimo se zašto naš narod ne jede maline? Zato što su skuplje nego u Berlinu, zato što nam ih daju umešane sa jabukom i grožđem, zato sto stalno pričamo u negativnom kontekstu o malinama (cena , protesti, prosipanje, krčenje) u dahu za portal AGROPRESS-a objašnjava Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina i analitičar tržišta koji nam je na ovaj proizvod ukazao. Pošto se već ističe da je sok od malina koje su poreklom iz Arilja, dakle zaštićenog geografskog porekla, ko nam kao potrošačima garantuje da je to istina pita se Đaković? Kompanija Nectar koja je svojevremeno na svom proizvodu stavila mapu Srbije bez KiM?

Kada je Đaković objavio fotografije i komentar na društvenim mrežama je burno reagovala većina ljudi, evo nekih od komentara: 

 

 

Na naša pitanja koja vam u celosti prenosimo nismo dobili ništa osim ne baš jasnog promo teksta o Ariljskoj malini jer se ni jednom rečju ne kaže da je to domaća malina!

Pitanja koja smo postavili nadležnima u kompaniji Nectar: 

 

 

Odgovor koji smo dobili sledi:

ARILJSKA MALINA – ZAŠTIĆENO GEOGRAFSKO POREKLO

 

Kompanija Nectar, je domaća kompanija koja se već 20 godina bavi preradom voća i povrća i proizvodnjom proizvoda najvišeg kvaliteta, i sa ponosom ističemo da su u pitanju dominantno sirovine, odnosno voće domaćeg porekla sa naših plantaža širom Srbije, a takođe sarađujemo sa 1000 kooperanata direktno i preko 10.000 indirektno.

 U skladu sa tim,  mi smo kao Kompanija, jedan od osnivača udruženja „Ariljska malina“- Arilje, koje ima za cilj zaštitu interesa proizvoda od ARILJSKE MALINE i njihovih proizvođača u kontaktima sa trećom stranom i na tržištu, kao i unapređenju i promociji proizvodnje maline.

U cilju promocije maline sa jedinstvenog ariljskog područja, Nectar kompanija je izbacila na tržište posebnu seriju proizvoda „LIFE SELECTION“, VRHUNSKI NEKTAR SA ARILJSKOM MALINOM ZAŠTIĆENOG IMENA I POREKLA!

Poreklo maline, kvalitet i sledljivost sirovine i poluproizvoda Nektar garantuje svojom prijemnom i proizvodnom dokumentacijom (ugovori i obuke sa proizvođačima, otkupni listovi, obeležavanje robe na prijemu i u skladišnim komorama).

Celokupan rad sertifikovanih proizvođača inače u Srbiji, je kontrolisan od strane sertifikacione kuće „Organic Control System (OCS)“ iz Subotice. O kontrolama svedoče zapisnici i sertifikati.

Zaštićeno ime porekla (PDO -protected designation of origin) Ariljska malina, omogućava proizvođačima i prerađivačima da međusobno sarađuju na uspostavljanju efikasnog proizvodnog lanca koji može dodati vrednost i zaštititi jedinstveni proizvod i njegovo poreklo, kako na lokalnom, tako i na inostranom tržištu. Poreklo proizvoda prati se od samog početka uzgoja i obuhvata kontrolu sadnog materijala, kao i kontrolu sledljivosti u procesu proizvodnje od strane ovlašćene sertifikacione kuće.

Dominantna sirovina proizvoda Life Selection Ariljska malina, je upravo malina sa tog prodručja zaštićenog i sertifikovanog geografskog porekla, što potrošač ima pravo, i treba da zna, i da bude obavešten da je reč o ukusu - malina. Za poznavaoce, ariljska malina zbog specifičnog i pažljivo nadgledanog načina uzgoja  ima jedinstven, prepoznatljiv ukus i aromu. Life Selection je nektar vrhunskog  kvaliteta koji odlikuje sve Nektar proizvode. Sirovina  i njeno poreklo – malina iz Arilja, je jasno istaknuta na ambalaži upravo iz razloga da se promoviše specifičnost ukusa maline iz tog kraja Srbije i da svi potrošači koji  vole našu domaću malinu,naročito malinu koja potiče iz tog specifičnog područja, budu upoznati da je mogu pronaći baš u našem, Life Selecton nektaru.

Promocijom našeg proizvoda, doprinosimo promociji domaćih voćara i našeg domaćeg voća  koje u pojedinim krajevima zaista zaslužuje da bude zaštićeno kao tradicija i nasledje ljudi koji su vrsni poznavaci uzgoja voća u tom podneblju što nas čini jedinstvenim u svetu.

Kompanija Nectar D.O.O.

Beograd, 29.10.2018. godine

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U Beogradu je danas održan okrugli sto o kvalitetu hrane koji je organzovala agencija za odnose sa javnošću PRISTOP, a pod nazivom  „Bez kvalitetnih sirovina nema kvalitetnih proizvoda“.

Sjajno zamišljena tema  i dobri govornici barem kada je u pitanju prehrambena industrija i zaštita potrošača ipak su bačeni u senku jer na skup nisu pozvani oni koji se bave proizvodnjom sirovina – poljoprivrednici zbog čega su pojedini novinari oštro reagovali, a naročito nakon izjava govornika  da nemaju da kupe dovoljnu količinu kvalitetne robe na domaćem tržištu, a da za uvoznu moraju da plate carine. Skup je trajao puna dva sata tokom kojeg su panelisti  izneli niz  primera dobre prakse, ali i probleme  koje imaju u poslovanju koji su se bez prisustva udruženja poljoprivrednika svela što naš narod rekao na ogovaranje. Kako organizator nije predvideo pitanja za novinare predsednik AGROPRESS-a i urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković reagovao je i protestvovao jer na skup nisu pozvani predstavnici udruženja poljoprivrednika da iznesu svoj stav i nije dozvoljeno novinarima da postavljaju pitanja uprkos činjenici da su oni jedini bili pozvani! On je ovom prilikom podsetio da svako ima mogućnost da sam proizvodi sirovine i pozvao kompanije da zasnuju partnerske odnose sa poljoprivrednicima te da i oni ulažu u proizvodnju pa će svi biti na dobitku. Na momenat svi u prehrabenom sektoru izgleda zaboravljaju da je u Srbiji tržište slobodno, a da se kvalitet mora platiti skuplje.

Nenad Dolovac, savetnik za bezbednost hrane ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (levo) i Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe (desno)

Nenad Dolovac, savetnik za bezbednost hrane ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da je obaveza subjekta i inspekcijske službe da kontroliše proizvode, u skladu sa pravilnicima. Pravilnici su doneti na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, a ima oko 25 pravilnika koji  uređuju kvalitet proizvoda koji se plasiraju. Proizvodi su usklađeni sa tim pravilnicima. Za ono što nije usklađeno, daje se nalog za usklađivanje ili, ako je to nemoguće, sledi apsolutno povlačenje  iz proizvodnje. Pravilnici  su usklađeni sa zakonskim propisima koji važe na teritoriji EU. Često se dopunjavaju na godišnjem nivou i često imaju izmene, pa zato i mi obavljamo ta usklađivanja.  Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, svi subjekti u poslovanju su odgovorni za hranu koju iznose na tržište, a država pomoću različitih alata kontroliše  i ispituje zdravstvenu ispravnost, tj. bezbednosti i kvaliteta hrane na tržištu.“ On je ovom prlikom najavio da se uskoro može očekivati da Nacionalna referentna laboratorije za kontrolu mleka dobije akreditaciju za rad.

Nameće se zaključak da pojedinim frimama nije bilo dovoljno to što su od srpskih seljaka godinama kupovali jeftinu robu i da samo njima sirovina ne valja. A treba podsetiti da kada se neki stranac nađe u Srbiji prvo na šta ukazuje jeste da je kvalitet hrane kod nas neverovatan i kao nekada!

„Kada dvadeset godina kontinuirano ulažete u kvalitet, što podrazumeva ulaganja u svaki segment poslovanja, od nabavke, proizvodnje, razvoja, istraživanja tržišta, do komunikacije sa našim potrošačima, mogu slobodno da kažem da je Grand kafa  postala brend koji je danas, sam po sebi, garancija kvaliteta“, izjavio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe. On je govorivši o novom trgovinskom lancu na našem tržištu kompaniji LIDL rekao da su oni zastupljeni kod njih ali da mu deluje neverovatno da se cena kafe drugog proizvođača u pakovanju od 200 grama nalazi na rafu za 119,90 dinara dok je kafa GRAND iznad 200 dinara. On je ovom prilikom izrazio i sumnju u tačnost navedenih podataka na deklaraciji proizvoda uz konstataciju da naravno sve najbolje želi konkurenciji.  

Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupa, ne slaže se sa ocenom da su svi proizvodi na rafovima u Srbiji bezbedni zbog toga što mnogi proizvođači ne mogu da dokažu poreklo sirovine od koje prave namirnice, pa nije moguće ni tvrditi da je krajnji proizvod bezbedan. On kaže da proizvođači kafe u Srbiji moraju da poštuju 16 različitih pravilnika i da kada je reč o njegovoj kompaniji, kontrola kreće na samoj plantaži kafe, na primer u Brazilu i da se "put kafe" prati do pakovanja i isporuke. 

Miloš Marković, direktor marktinga kompanije Don Don 

Miloš Marković, direktor marktinga kompanije Don Don ovom prilikom izneo je  stav da Uredba Vlade Srbije za hleb tipa SAVA nije dobra i da je treba ukinuti, jer se ovoj kompaniji ne isplati da tu vrstu hleba proizvodi. On se ovom prilikom začudio kako taj hleb neke pekare plasiraju po ceni nižoj od 30 dinara. Međutim DON DON-u se sve drugo isplati očigledno jer je u Kragujevcu napravio veliku fabriku hleba sa produženim rokom trajanja – tosta koji izvozi štirom Evrope. On je zatražio od džave podršku i razumevanje za uvoz sirovina za pekarsku industriju tako da bi DON DON izgleda da uvozi bez carine ali bi da ne mora da se proizvodi jeftiniji hleb.

 

Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača 

Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača se posebno osvrnula na ulogu udruženja potrošača i istakla da »zakon o bezbednosti proizvoda ima sve elemente za sledljivost proizvoda, a potrošači imaju zahtev za doslednošću kvaliteta. Potrošači ne menjaju proizvod koji imaju kontinuirani kvalitet. Proizvod koji ima deklaraciju jeste kvalitetan proizvod. Na žalost, u Srbiji nisu rađene analize o tome kakvog su kvaliteta proizvodi na tržištu, već samo da su bezbedni za upotrebu. Takođe, ne postoji dobar ili loš kvalitet, već postoje kvalitetni i nekvalitetni proizvodi. Najveći problem u deklarisanju hrane udruženje vidi u nutritivnim tablicama. Potrošači ih retko čitaju ili ih ne razumeju. Jedino im posebnu pažnju posvećuju osobe sa nekim vidom zdravstvenog problema.«

 

Predrag Nenin, spec. mikrobiolog, menadžer upravljanja kvalitetom i zaštite životne sredine kompanije Dijamant

„Kompanija Dijamant, kao lider u proizvodnji jestivih ulja, margarina, majoneza i preliva, posebnu pažnju posvećuje kvalitetu i bezbednosti svojih proizvoda. Tradicija duga 80 godina, kao i liderska pozicija na tržištu potvrđuje našu posvećenost i istrajnost po tom pitanju. Razvoj asortimana i inovativna rešenja doprinose poziciji naših brendova, ali ključ je u kvalitetu sirovina. Dijamant ima prednost u odnosu na konkurenciju, ne samo zbog svog znanja i iskustva, već i zbog toga što se naša proizvodnja nalazi u Banatu gde se proizvodi 70% suncekreta koju koristimo u proizvodnji“,  izjavio je Predrag Nenin, spec. mikrobiolog, menadžer upravljanja kvalitetom i zaštite životne sredine kompanije Dijamant.

Miodrag Jelić,  generalni direktor kompanije Lesaffre za za Srbiju, Rumuniju, Moldaviju i Bugarsku

 

Miodrag Jelić,  generalni direktor kompanije Lesaffre za za Srbiju, Rumuniju, Moldaviju i Bugarsku, koja je jedan od lidera u oblasti pekarstva, ovom prilikom istakao je da je cilj udovoljiti lokalnom tržištu i da je upravo to uz poštovanje standarda kvaliteta najbolje merilo uspeha. “Ulaganje u kvalitet nije samo obaveza, već i potreba. Mi smo kao vodeći dobavljač svežeg pekarskog kvasca u Srbiji, od 2013. pa naredne 3 godine uložili u evoluciju hladnog lanca i snabdeli naše distributere vozilima sa rashladnim uređajima, što se pokazalo kao potez koji je umnogome doprineo da se kvalitet našeg proizvoda održi do krajnjih korisnika.” On se ovom prilikom osvrnuo i na to da svaku kompaniju čine ljudi i da odnosi sa poslovnim partnerima, kvalitet usluge i podrške prema korisnicima mogu biti faktor koji će  napraviti razliku.

Novinari su pratili dvočasovnu konferenciju na kojoj se diskutovalo o sirovinama

Opširnije u Agrobiznis magazinu za novembar 2018.

(15. novembra na kioscima i on line)

Објављено у Tehnologija prerade

Od početka prošle godine do danas policija u Srbiji registrovala je više od 32 hiljade požara na otvorenom. Učestali su tokom jeseni, kada poljoprivrednici pale ostatke na obradivim površinama. Zbog dima i smanjene vidljivosti neretko dolazi do prometnih nesreća. Uzimajući u obzir i druge negativne posledice, agroekonomisti traže da paljenje useva postane kazneno delo.

Amaterski snimak pokazuje koliku opasnost donosi nemarnost poljoprivrednika koji u ovo doba godine pale njive. Zoran Sefkerinac je poljoprivrednik iz Pančeva. Kaže, nikada nije palio njive i da takav način pristupa poljoprivredi ozbiljno šteti zemlji. Zoran Sefkerinac, poljoprivrednik iz Pančeva: Ozbiljni poljoprivrednici koji se bave stvarno poljoprivrednom proizvodnjom znaju da je paljenje strništa nije dobro, zato što se uništavaju mikroorganizmi koji su potrebni za stvaranje humusa, tako da više godina ako palite vi nećete imati uopšte te mikroorganizme, biće mrtva zemlja. Reporter: U Srbiji je to ipak česta pojava. Sredinom oktobra je zbog dima sa njiva stradala jedna osoba u saobraćaju.

MUP Srbije: Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno je spaljivanje ostataka useva, spaljivanje smeća na otvorenom i spaljivanje biljnih ostataka. Za to je zaprećena kazna od 2500 do 8500 evra. Osoba koja je izazvala požar dužna je i da nadoknadi vatrogasno-spasilačkoj jedinici troškove intervenisanja.

Međutim, agroekonomisti kažu da ta pojava mora da se zaustavi, ali ne tako što će se na nju i dalje gledati kao na prekršajnu prijavu. Milan Prostran, agroekonomista: Poljoprivredno zemljište kao dobro od opšteg značaja, jer je uređeno naravno kao takvo i Ustavom, prema tome ono što je uređeno Ustavom i što je dobro od opšteg značaja mora i da se zakonom dobro štiti i čuva. Dakle, svaki takav postupak treba da se tretira kao krivično najteže delo. 

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da za poljoprivrednike za koje se sudski utvrdi da su nelegalno palili zemlju neće biti subvencija i dodatnih podsticaja u poljoprivredi. Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije: Za parcele na kojima je utvrđeno spaljivanje proveravaju se podaci o vlasništvu, površini radi podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Reporter: Vožnja po dimu je, kažu stručnjaci, kao vožnja po magli, u kojoj je ovog meseca zbog smanjene vidljivosti i nekontrolisane brzine u lančanom sudaru kod Jagodine nastradalo 6 ljudi.

 Izvor: Reporter Đorđe Kostić/Al Jazeera

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31