Чланци поређани по датуму: sreda, 24 oktobar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kako prenosi RTS, ovogodišnji rod dunja iznosi oko 14.000 tona. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu smatraju stručnjaci. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, a najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva. "Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak koji daje onoliko koliko može da dâ u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 30 tona po hektaru", kaže Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva. Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine uvećana je za 200 hektara. I u okolini Kraljeva su dunjari uglavnom mladi. Voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetniji rod. Naučni saradnik Instituta za voćarstvo iz Čačka Ivana Glišić ističe da se uvode nove sorte u zasade. "U novijim zasadima se uvode neke nove sorte kao što su trijumf hemus i, moram istaći da se sorta Morava koja stvorena u Institutu za voćarstvo Čačak pokazala kao veoma dobra", rekla je Ivana Glišić. U Tavniku ima oko 60.000 stabala dunje i svake godine niču nove sadnice. Dunja je rasprostranjena u selima koja gravitiraju ka planinama Kotlenik i Gledić. Retki su, međutim, voćari koji imaju sadnice dunja na površinama većim od dva hektara. Voćari koji su se opredelili da uzgajaju dunju na većim površinama smatraju da nisu pogrešili. "Malo se ulaže u dunju, najmanje od svih voćki. Ja sam imao i jabuke i jabukare i ostalo. To sam sve iskrčio i posadio dunju. Znači – isplativo je", naveo je Radovan Marinković iz Tavnika. Otkupna cena dunje ove godine kretala se od 25 do 30 dinara po kilogramu. Dunja se kod nas prvenstveno koristi za preradu u rakiju.

Šta se može dobiti od dunje? http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje

Bolesti dunje:

Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje,  iako važi za jednu od otpornijih voćnih vrsta, nije je lako sačuvati od bolesti i štetočina.

Monilija (trulež plodova) 

Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pčele) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista. 

Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje pravilno raspoređene u obliku koncentričnih krugova.

Mere suzbijanja: Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Pored prskanja, u jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, mumificirane i trule plodove, spaliti ih ili duboko zakopati.

 

SORTE DUNJE:

LESKOVAČKA
Leskovačka dunja je naša domaća sorta, najviše je zastupljena u Vojvodini i dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave. Njeni plodovi su krupni, okruglasti, jabučasti, rebrasti ili ravni, izuzetnog mirisa. Meso ploda je aromatično, sočno, kiselo slatko. Stablo je okruglaste krune, bujno, ali posle sazrevanja ploda srednje bujno. Kasno cveta, a sazreva tokom oktobra. Rađa rano, redovno i dobro. Otporna je na mraz, ali osetljiva na insekte štetočine, a leskovačku dunju oprašuje vranjska dunja.

VRANJSKA
Vranjska dunja ima nadimak dunjac. Ima krupnije plodove od leskovačke dunje. Težina ploda je od 500 do 1000 g Kruškolikog je oblika, pokožica je maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sunđerasto slabijeg kvaliteta od leskovačke. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova, a za plod se može reći da je osetljiv na ubode. Oprašivač joj je leskovačka dunja. Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

MORAVA
Domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od leskovačke i vranjske dunje. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i rađa redovno i oblino. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96 % ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada.

ŠAMPION
Treba pomenuti i sortu Šampion, koja se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr, kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome, ali sa jednom manom, koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi bolje podnose veći sadržaj kreča, tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji korem i odlikuju se boljom rodnošću.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Zemljišta u Šumadiji su jako kisela pa imaju manji sadržaj organskih materija i fosfora. Zbog toga stručnjaci savetuju poljoprivrednike da redovno nose uzorak zemlje na analizu kako bi se uz primenu mera i unos potrebne količine mineralnih hraniva povećao kvalitet samog zemljišta. Kada je reč o stočarstvu poseban akcenat stručnjaci stavljaju na održavanje higijene u štalama jer većina gazdinstava u Šumadiji i dalje primenjuje vezani sistem držanja grla.

Preko 75 odsto zemljišta u Šumadiji je kiselo. Kiselo zemljište utiče na prinos, biljke ostaju gladne hranjivih materija pa je neophodno preduzeti i potrebne mere.

„Zato preporučujemo mere popravke zemljišta a to je unošenje mlevenog krečnjaka. Najbolji period za to je posle žetve kada dođe do zaoravanja strništa i to zajedno sa zagorelim stajnjakom. Preporučujemo i meru popravke humizacijom- to je nedostatak humusa u zemljištu i to unošenjem organskih đubriva u zemljište. Postoji još jedna mera a to je fosfatizacija- unošenje fosfora u zemljišta“, rekla je Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo.

Poljoprivrednici u Šumadiji najčešće greše pri upotrebi mineralnih hraniva i to kada ih koriste u velikim količinama. Zbog toga je potrebno nositi zemljište na analizu kako bi se na vreme reagovalo.

„Mnogo je bitno odraditi sve analize koje su potrebne i postupati po pravilima koje procedura nalaže. Sam start je najbitniji za svaku biljku i on utiče i na prinos i na veličinu ploda. Kada pripremam zemljište prvo uzmem stajnjak, onda ga lepo prosušim, isfriziram, onda dodam malo zemlje, pa zatim izvršim kontrolu i onda punimo kese“, rekla je Srebra Veličković, selo Jovanovac.

Kada je reč o proizvodnji mleka najbitnija je higijena muže, održavanje stajskog prostora i pravilna ishrana grla. U toku je i priprema zakonske procedure na osnovu koje će se mleko plaćati po kvalitetu a ne samo po količini.

„To je trenutno oko 100.000 bakterija i 400.000 somatskih ćelija. To će se plaćati odlično kao neki ekstra kvalitet. Preko toga plaća će se mnogo manje. Vime kod krava treba održavati čistim, prostirka mora da bude potpuno čista, pre muže se dezinfikuje vime, zapravo te papile se dezinfikuju. Kada se muža završi takođe, i one idu u rastvor joda koji ih dezinfikuje, tako se papile zatvore“, rekao je Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo.

„28 dinara po litru prodajem mleko i ova tri meseca 200 litara mi fali da bih dobio premiju od 7 dinara. Na taj način gubim premiju, kao da je ono mleko nešto bolje što ima tri tone za tri meseca, nego moje koje ima 2.800 litara za tri meseca. Ako je već premija treba da bude litar za litar“, objasnio je Slobodan Barjaktarević, stočar, selo Jovanovac.

„Hrana je dosta bitna jer i ona utiče na kvalitet mleka tako da mora da se mešaju lucerka i koncertovana hrana da bi sve bilo kako treba. Muzemo muzilicom, dakle nije direktno izmuzište laktofriz već muzilica ide direktno u kantu i onda mi mleko prenesemo dalje za preradu ili ga sipamo u kante za predavanje mleka“, naglasio je Dejan Aleksić, stočar, selo Jovanovac.

U Šumadiji 95 odsto gazdinstava koristi vezano, a ne slobodno držanje krava jer i domaćinstva imaju manji broj grla. Stručnjaci na terenu savetuju stočare da uvećaju kubituru štalskog prostora ali i da počnu da koriste slobodni sistem držanja grla.

 

http://www.rtvsumadija.com 

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31