Чланци поређани по датуму: utorak, 09 januar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kao specifičan vid stočarstva, konjarstvo je atipično u odnosu na druge grane stočarstva. Naime, za razliku od drugih vrsta domaćih životinja koje se gaje radi dobijanja proizvoda koji prvenstveno služe za ljudsku ishranu, cilj gajenja i držanja konja je najčešće u sportske svrhe i radi zabave.

Još ponegde se teške rase konja koriste za radove u poljoprivredi, ali to je zanemarljivo. Nabrojaćemo samo rase kao što su: Peršeron, Štajerska, Nonijus...

Kod nas su zastupljene rase koje služe za razonodu, trke i turističko jahanje. Poznata je Lipicanska rasa koja služi kao atrakcija i kao paradni konj. Nešto intenzivnije gajenje Šetlandskog ponija koji služi kao razonoda za decu.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

       

 

SAVETI: Zaštitite životinje od zime

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3343-saveti-zastitite-zivotinje-od-zime

 

Објављено у Stočarstvo
utorak, 09 januar 2018 10:53

Kolike su cene na pijacama?

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 01. 01. DO 07. 01. 2018. GODINE.

 

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 710 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (149 t), jabukom (112 t), crnim lukom (81 t), šargarepom (81 t), pomorandžom (76 t), krompirom (61 t), prazilukom (28 t) i bundevom (25 t). 

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: pomorandže (54 t → 76 t), krompira (59 t → 61 t), praziluka (22 t → 28 t) i bundeve (16 t → 25 t), dok je promet: kupusa (156 t → 149 t), jabuke (151 t → 112 t), crnog luka (116 t → 81 t) i šargarepe (115 t → 81 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 30 din.

praziluk                       40 - 50 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

bundeva                     30 - 35 din.

pomorandža               40 - 120 din.

mandarina                  40 - 90 din.

banana                       80 - 110 din.

limun                          60 - 120 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Sve što niste znali o sušenom voću

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3497-sve-sto-niste-znali-o-susenom-vocu

 

 

Објављено у Agroekonomija
utorak, 09 januar 2018 07:38

Sobna biljka raskošnih cvetova

Zbog interesantnog i izuzetno lepog cveta koji podseća na trubu, amarilis ili sunovrat spada u najlepše i najtraženije sobno cveće. U pitanju je lukovičasta ukrasna biljka, poreklom iz Srednje i Južne Amerike.

Sunovrat uspeva na sunčanom mestu, ali ga treba zaštititi od jakog podnevnog sunca. Iz jedne lukovice amarilisa mogu se pojaviti dve do četiri cvetne stabljike sa nekoliko krupnih, levkastih cvetova u beloj, ružičastoj, crvenoj boji, dvobojni ili šatirani. Amarilis cveta od decembra do marta, ili na proleće u aprilu i maju, ako se zasadi u februaru ili martu. Ukoliko se biljka gaji u kući, cvetovi traju dve do tri nedelje.

Sadnja lukovica - U zimu, najbolje početkom februara ili u rano proleće biljku treba zasaditi plitko u saksiju. Lukovica amarilisa sadi se u saksiju koja mora biti toliko velika da od ivice posude do lukovice ostane razmak 2 do 3 cm. Na dno saksije stavite šljunak ili hidrokulturu i saksiju napunite dobro propusnom zemljom (najbolje mešavinom humusa i perlita). Amarilis zasadite tako da polovina lukovice bude pokrivena zemljom i odmah je zalijte s malo vode. Saksiju držite nedelju dana na tamnom mestu, da bi počeo da se razvija koren, a zatim je premestite na toplo mesto. Prve nedelje posle sadnje amarilis ne treba zalivati, a posle desetak dana, kada se pojave izbojci dužine 10 cm, biljku zalivajte svaki drugi dan. Saksiju prenesite na svetlo i ne previše toplo mesto. Iz lukovice amarilisa prvo će se pojaviti stabljika sa cvetovima, a zatim list. Kada se pojavi cvetni pupoljak, biljku počnite da prihranjujete tečnim đubrivom za cvetnice. Amarilis zalivajte na tri do šest dana, ali sa manjom količinom vode, zemlja ne sme da bude natopljena vodom, jer će doći do truljenja lukovice ili do razvoja gljivica koje će prouzrokovati pegavost lukovice ili lista. Kada biljka procveta potrebno je da je orošavate da bi cvet duže trajao.

Posebni zahtevi - Posle precvetavanja odsecite cvetnu dršku na visinu od 10 cm. Lukovice ostavite do proleća na umereno toplom mestu, gde ima dovoljno svetlosti. Lukovice iz saksije u maju premestite u baštu, jer će se bolje razvijati. Bitno je da tokom proleća i leta amarilisi isteraju što više listova i da lukovice što više porastu kako bi imale dovoljno energije za naredno cvetanje. Ako nemate baštu, lukovice na proleće presadite u veću saksiju sa bogatim supstratom i držite ih na terasi. U oktobru lukovice izvadite iz bašte i ostavite da se listovi sasuše da bi svi hranjivi sastojci iz listova prešli u lukovicu. Sasušene listove i koren skratite na dužinu od 4 cm, lukovice smestite u kutiju i držite na tamnom i hladnom mestu (gde treba da ostanu najmanje osam nedelja). Ukoliko se lukovice amarilisa tokom cele godine drže u saksiji u kojoj su i cvetale (bez presađivanja), lukovice će se vremenom smanjivati umesto da se povećavaju. Lukovice amarilisa kupljene u cvetu cvetaće tek naredne godine. Kupujte krupnije lukovice sa debljim vratom, da biste dobili obilnije cvetanje.

Greške pri gajenju - Ukoliko produžite zalivanje u jesen ili ako amarilis držite na temperaturi nižoj od četiri stepena, biljka će kasnije cvetati ili uopšte neće cvetati.

Izvor: www.novosti.rs

 

Kako se razmnožava ciklama? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3469-kako-se-razmnozava-ciklama

 

 

Објављено у Hortikultura
utorak, 09 januar 2018 07:17

SAVETI: Proizvodnja kvalitetnog saća

Poznato je da pčelinje saće u plodištu upotrebom stari. Ono menja boju, smanjuju mu se radilične ćelije zbog taloženja košuljica u njima (od svake izvedene generacije po pet ), koje se slažu na dnu ćelije. Ove košuljice pčele ne izbacuju, usled čega se, ma koliko da su tanke, smanjuje zapremina ćelije. U tako smanjenim radiličnim ćelijama radjaju se i pčele radilice s manjom dužinom jezika, manjim kapacitetom medne voljke, što u krajnjem vodi i smanjenju produktivnosti pčela izvedenih u starom saću. Najzad, prema najnovijim ispitivanjima, pčele u čijem se gnezdu nalazi staro saće podložnije su pčelinjim bolestima, i to kako bolestima legla tako i bolestima odraslih pčela. Prema nekim autorima pčelinja društva sa starijim saćem imaju i jače izražen nagon za prirodnim rojenjem, kao i nagon za pojavom grebeži.

Iz tog razloga u plodištima savremenih košnica preporučuje se zamena starog saća novim, i to tako da se prosečno svake godine zameni jedna trećina starog saća novoizvučenim saćem. Dakle, kvalitetno saće je od velikog značaja za pčele i o tome uvek treba voditi računa. Za izradu saća zadužene su pčele radilice a da bi ono bilo vrhunskog kvaliteta pčelari im u tom poslu trebaju pomoći, a evo i kako.

Proizvodnja (izrada) saća

U našim uslovima najbolje je da se novo saće izvlači na takozvanim "tihim pašama" za pčele. Na takvim pašama dobija se kvalitetno saće sa ispravnim radiličnim ujednačenim ćelijama, što nije slučaj na intenzivnim pašama (bagrem, uljana repica, kat-tad vrijesak i dr.) na kojima pčele mogu, iako je veštačko saće ispravno, izradjivati i veći broj trutovskih ćelija.

Za proizvodnju većih količina saća, dakle za rezervu, mogu se koristiti posebno odabrana i za tu svrhu pripremljena pčelinja društva, koja ćemo ako paša presahne dok izgradnja saća traje, čak povremeno prihranjivati šećernim sirupom, ili dodavanjem šećera u kristalu postavljenog na poklopnu dasku s otvorom na njoj.

Bitno je da satne osnove budu pravilno postavljene u okvirima i da njihovo armiranje bude takvo da obezbedjuje dovoljnu čvrstinu i nosivost saća. Koji će se od metoda ožičavanja saća primeniti zavisiće od dimenzija okvira. U ovome ne treba preterivati, već poći od toga da su, recimo, za Dadanov okvir iz plodišta dovoljna četiri horizontalna reda pararelno dobro zategnute žice. Za utiskivanje žice u satnu osnovu koristiti alatku poznatu pod imenom žvrk, mada se u novije vreme, pogotovu na većim pčelinjacima, koristi i aparat sa pogonom na struju.

Staro pčelinje saće oduzeto iz gneza treba što pre pretopiti, da ga ne bi napao voskov moljac, a dobijeni vosak zameniti za satne osnove, koje su u pčelarskim preduzećima izradjuju od čistog i dezinfikovanog pčelinjeg voska. Nije za preporuku izrada saća na ručnim presama, jer se tim putem, budući da se vosak ne dezinfikuje, mogu preko satnih osnova preneti i uzročnici nekih vrlo opasnih pčelinjih bolesti.

Preporučuje se da satne osnove pre upotrebe odleže nekoliko meseci, jer ih pčele bolje izvlače nego one koje su sveže uradjene.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Kako se izboriti sa trovanjem pčela? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3496-kako-se-izboriti-sa-trovanjem-pcela

 

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31