Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 08 januar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Info centar za ruralni razvoj Agrosmart organizovao je u 2017. godini 19 seminara o IPARD programu, u kojima je učestvovalo oko 300 poljoprivrednika, predstavnika agrarnih firmi, banaka, lokalnih samouprava i konsultantskih kuća iz cele Srbije.

Među njima, bilo je oko 200 vlasnika i članova poljoprivrednih gazdinstava, kao i firmi koje se bave preradom poljoprivrednih proizvoda, koji su iskazali zainteresovanost za konkurisanje na javnim pozivima za mehanizaciju, traktore, preradu i razne druge oblike investiranja. 

Eksperti Info centra za ruralni razvoj Agrosmart, odnosno agencije Smart Ipard upoznali su polaznike sa akreditovanim merama IPARD II programa, uslovima i proceduri konkurisanja, analizirajući pojedinačne primere poljoprivrednika, budućih investitora i ukazujući na moguće prepreke u planiranim projektima i na značaj dobro osmišljenog plana razvoja njihovih gazdinstava uz korišćenje bespovratne pomoći iz evropske kase.

Sa svakim od predstavnika poljoprivrednih gazdinstava ili firmi, budućim podnosiocima zahteva za projekte finansirane iz ovog pretpristupnog programa, stručnjaci Agrosmarta i agencije Smart Ipard "prošli" su kroz njihove aplikacije i pokazali kako bi trebalo da izgledaju njihove prijave i kako bi trebalo da se odvija realizacija celog projekta, odnosno koja su rešenja za njih najbolja u pogledu unapređenja proizvodnje i konkurentnosti i pripreme temelja za buduće, mnogo izdašnije EU fondove. 

Poruka Agrosmartovog eksperta za IPARD Dejana Serdara, prvog direktora Uprave za agrarna plaćanja Republike Srbije, koji je učestvovao u brojnim kontrolama IPARD projekata u nekoliko zemalja je da je za uspešnu realizaciju ovih projekata najvažnija dobra priprema.

-IPARD je neka vrsta plaćene škole za Srbiju. Neće se srpska poljoprivreda preporoditi zahvaljujući IPARD fondu, ali to je prilika da dobro pripremimo administraciju za buduće strukturne fondove EU, koji su zapravo nosioci razvoja i finansiranja evropskih poljoprivreda i iz kojih članice Unije vuku značajna sredstva za razvoj agro sektora i ruralnih sredina. To je najveći značaj IPARD-a, kaže on.

Info centar za ruralni razvoj Agrosmart organizovaće seminare o IPARD-u i u 2018. godini.

Do sada su raspisana dva konkursa iz ovog programa EU – za nabavku mehanizacije, mašina i opreme vredan milijardu dinara te konkurs za traktore za koje je obezbeđeno 555.761.895 dinara.

 

Kako do bespovratnih sredstava za traktore i kada možete očekivati nove konkurse?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/teska/item/3503-kako-do-bespovratnih-sredstava-za-traktore-i-kada-mozete-ocekivati-nove-konkurse

 

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 08 januar 2018 11:10

Tone mlađi u Dunavu

JVP Vode Vojvodine poribile su ribolovne vode Dunava kojima upravlja sa 17.000 kilograma mlađi šarana.
 
Akcija poribljavanja sprovedena je poslednje nedelje 2017. godine u okviru redovnog Programa upravljanja ribarskim područjima.
 
U deo Dunava od mosta kod Bačke Palanke do mosta kod Beške puštena je jedna tona riblje mlađi. U kanale Hidrosistema DTD u Bačkoj je pušteno 9.600 kilograma mlađi, a u kanale u Banatu 6.400 kilograma.
 
- Reč je o lokacijama za koje su stručne službe procenile da je poribljavanje najpotrebnije. Na ovaj način biće poboljšan kvalitet ribljeg fonda u našim vodama - poručili su iz Voda Vojvodine.
 
Ribari, ali i predstavnici ribolovačkih udruženja, tvrde da se riblji fond u Dunavu smanjio nekoliko puta.
 
 
 

Da li je ribarstvo profitabilna grana poljoprivrede?

 
Објављено у Sitne životinje
ponedeljak, 08 januar 2018 07:34

Savetujemo kako da gajite mladi luk

U našim uslovima proizvodnja mladog luka ima značaja u toku jeseni, zime i proleća. Mladi luk se može proizvesti direktno iz semena (u našim uslovima to je ređi način proizvodnje), zatim iz rasada i iz arpadžika.

Pri proizvodnji mladog luka direktno iz semena setva se obavlja u avgustu-septembru s oko 7 do 10 kg semena po hektaru (rastojanje 20 x 5 cm). Za ovaj način proizvodnje pogodne su sorte s bujnim, bržim rastom ("ptujski", "kupusinski"), a koje dobro prezimljuju. U februaru usev treba prihraniti azotom (50 kg/ha), a mladi luk se koristi za ishranu u toku aprila, maja i juna.

Na ovaj način mladi luk se može proizvesti i setvom u februaru. Međutim, u kontinentalnim uslovima naše zemlje veoma često vremenske prilike ne dozvoljavaju ovako ranu setvu. Za ovaj način proizvodnje od značaja je ako se luk proizvodi uz redovno zalivanje.

Luk srebrenjak se može proizvesti i iz arpadžika sadnjom krajem septembra i početkom oktobra ili sadnjom rasada.
Proizvodnja arpadžika je uobičajena, s tim što se mora vaditi kada počinje da poleže, a zatim ga treba dobro prosušiti na suncu, kada on i dozri. Samo tako će se normalno sačuvati do sadnje. Za brže nicanje može se arpadžik pred sadnju navlažiti (samo pri ručnoj sadnji). Rasad luka srebrenjaka proizvodi se na dobro pripremljenoj otvorenoj leji (dobro đubrena zgorelim stajnjakom). Za proizvodnju rasada za 1 hektar treba oko 250 m2 leja. Setva se obavlja polovinom avgusta, s 8-10 gr/m2 semena. Posle setve seme se prekrije kompostom ili zemljišnom smešom i lako utaba daskom. S obzirom na vremenske uslove, rasad treba redovno zalivati. Pored toga primenjuju se sve redovne mere: plevljenje, zaštita fungicidom, protiv "poleganja" rasada. Folijarno prihranjivati s 0,2% "vuksalom" treba u fazi drugog pravog lista. Luk se u fazi 3-4 lista sadi krajem septembra do polovine oktobra.

Bez obzira na koji način se proizvodi, luk srebrenjak se sadi u redove, na rastojanju redova od 20 do 40 cm i u redu na 3 do 5 cm, ili u četvoredne pantljike na razmaku redova do 10 do 15 cm i u redu od 3 do 5 cm i rastojanjem pantljika od 40 do 50 cm. Do zime luk srebrenjak se dobro ukoreni i razvije do faze 4-5 listova. U proleće usev treba prihraniti s oko 50 kg azota po hektaru i jednom kultivirati. Mladi luk se može koristiti za ishranu već krajem marta, a u fazi lukovice u maju i junu. Prinos se kreće u zavisnosti od vremena vađenja: od 100 do 300 mc/ha.

Proizvodnja mladog luka iz krupnog arpadžika je najčešći način proizvodnje. On omogućuje brži rast biljke i korišćenje mladog luka već početkom zime ili u rano proleće. Uz to, značajan je jer omogućuje iskorišćavanje krupnog arpadžika, inače nepodesnog za proizvodnju lukovice, kao i sitnih lukovica nepodesnih za tržište.

U cilju kontinuirane proizvodnje mladog luka, sadnju lukovica treba obaviti u razmaku od 10 do 15 dana i te od kraja septembra do prvih novembarskih dana. Sadnja se obavlja na dobro pripremljenom i uobičajeno nađubrenom zemljištu u redove ili četvororedne pantljike (20 x 3 cm) na dubinu 2 - 3 cm. Za brže nicanje pogoduju 1-2 zalivanja (10-20mm vode), posebno pri sadnji u septembru. U proleće usev treba prihraniti ( 50 kg N/ha) uz mogućnost zalivanja. Mlad luk treba realizovati do polovine maja (zbog masovnijeg cvetanja). Prinos zavisi od bujnosti sorte i vremena realizacije - u proseku oko 150-200 mtc/ha.

Mladi luk se može uspešno proizvoditi u staklenicima, plastenicima, lejama (pa i u sobi), kao prethodna kultura (pre paradajza, krastavaca, paprike) i kao međukultura (između redova salate). Sem što je značajan za ishranu u zimskom periodu, ova proizvodnja omogućuje iskorišćavanje nestandardnih lukovica i ekonomično korišćenje zaštićenog prostora.

U lejama se mladi luk može proizvesti kontinuiranom sadnjom na razmaku od 15 do 30 dana u toku jeseni, zime i proleća. Pre sadnje zemljište u leji se očisti, prekopa i nađubri s 10-20 gr/m2NPK đubriva. Sade se zdrave lukovice prečnika iznad 2 cm. Sadnju lokovica treba obaviti u redu gusto jednu do druge, da bude razmak redova od 10 cm. U cilju bržeg ukorenjavanja lukovice se pred sadnju (2-3 dana) mogu navlažiti i držati u toploj prostoriji (25° C). Značajno je da se lukovice po pojave jačih mrazeva ukorene.

U lejama sa zagrevanjem proizvodnja teče kontinuirano. Međutim, u prvim lepšim danima januara rast je brz (luk raste dobro i na temperaturi oko 10° C). S jačim rastom listova biljke treba prihraniti (najbolje azotom 10gr/m2) i redovno zalivati mlakom vodom. Brzina rasta luka je veća u sorti s bujnim rastom ("ptujski", "kupusinski"), zatim pri sadnji krupnijih lukovica i pri višoj temperaturi. Mladi luk u toku zime dospeva za potrošnju za 30-45 dana, a u proleće za 25-30 dana. Prinos mladog luka varira od 1,5 do 3kg/m2.

Mladi luk se može uspešno proizvesti pod plastičnom folijom, u tunelima i plastenicima različite visine. U objektima bez zagrevanja dospeva za 20-30 dana ranije-nego s otvorenog polja. Naime, pod plastikom je temperatura za 2-6° C viša (a Sunčanih dana još više) u odnosu na spoljnu temperaturu, što je dovoljno za crni luk koji ima manje zahteva za toplotom. Proizvodnja u objektima bez grejanja identična je proizvodnji u leji.

U plastenicima i staklenicima s grejanjem mladog luka omogućuje uštedu u energiji za zagrevanje tokom zime i ekonomično korišćenje prostora u objektima.

U pripremljeno zemljište staklenika ili plastenika sade se lukovice prečnika iznad 2 cm, uz prethodno kvašenje radi bržeg ukorenjavanja. Lukovica se u toku dana drži u toploj vodi (30° C), a može se i odseći vrat lukovice, da bi se omogućila brža pojava mladih listova. Lukovice se sade kontinuirano svakih 15-20 dana u redove, gusto jedna na druge. Sadnja na dubinu 1-2 cm uz zalivanje toplom vodom (30° C).

Prvih 5-7 dana održava se temperatura oko 10° C, a posle obrazovanja korena povoljna je viša temperatura. S višom temperaturom (20-22° C) brže se formira mlada biljka. Međutim, zbog racionalnog grejanja temperatura se održava na 15-18° C u toku dana i noći na 10-12° C.

U toku rasta luk se obilno zaliva, (10 l vode na m2), održavajući vlažnost zemljišta. Uz to se jednom do dvaput prihranjuje rastvorom azotnog đubriva (oko 20 gr 10 l vode na 1 m2) ili kompleksnim đubrivom ("vuksal" i sl.).

Mladi luk dospeva za potrošnju pri dužini listova od 15 do 30 cm i to za 30-45 dana tokom zime, odnosno za 20-30 dana u proleće i ostvaruje se prinos do 5 kg/mW.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

SAVETI: Uzgoj paprike u plastenicima 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3498-saveti-uzgoj-paprike-u-plastenicima

 

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Na približno dva meseca pred teljenje krava i junice treba pripremati za mlečnu proizvodnju. U to vreme krave treba da budu zasušene, da prestanu da luče mleko. Krave je nekada dosta teško zasušiti, pa se one muzu i do pred samo novo teljenje. To je nužno izbeći pa ako je potrebno, izvesti i nasilno zasušenje, što se postiže naglim smanjivanjem ishrane, prestankom davanja sočne kabaste hrane i smanjivanjem količine koncentrata. U težim slučajevima smanjuje se količina vode za napajanje. Posle ovakvog postupka krave će davati mnogo manje mleka, pa ih za nekoliko dana treba potpuno zasušiti.

Poznato je da se u poslednja dva meseca bremenitosti plod u kravi vrlo brzo razvija. Pored toga krava treba da prikupi rezervne materije za buduću mlečnu proizvodnju. Ukoliko su u pitanju junice i mlade krave, mora se računati i na njihov dodatni porast. S obzirom na sve ovo neophodno je u vreme priprema krava za mlečnu proizvodnju obratiti veliku pažnju na njihovu ishranu.

Kako treba da izgleda ishrana junica i krava u to vreme?

U ovom periodu životinje moraju dobivati kvalitetnu hranu. U protivnom, ako se daje plesniva, pokvarena ili zaprljana hrana može doći do poremećaja u organizmu za varenje, čak i do pobačaja. To se negativno odražava na buduću mlečnu proizvodnju. U letnjem periodu osnovna hrana je zelena masa, a u zimskom seno, uz smanjene količine silaže. Koncentrat se daje u količinama neophodnim da se postigne dobra kondicija životinje, a i u zavisnosti od očekivane mlečnosti. Po pravilu, krave u periodu zasušivanja u doba pripreme treba da dobijaju hrane koliko i krave koje daju oko 10kg mleka. Ako su u pitanju jako mlečne krave, ta količina hrane se povećava.

Treba uvek imati na umu sledeće: hrana koja se daje kravama u periodu kada se ne muzu docnije će se obilno isplatiti. Stoga ne treba štedeti na ishrani životinja u pripremi za mlečnu proizvodnju. S njima treba postupiti blago, bez vike, guranja i udaranja.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Savetujemo kako smanjiti troškove proizvodnje mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/3322-savetujemo-kako-smanjiti-troskove-proizvodnje-mleka

 

 

Објављено у Govedarstvo
ponedeljak, 08 januar 2018 07:11

Šta je to temperament psa?

Teritorijalni, kao podvrsta ukupnog mentaliteta svakog psa, u velikoj meri određuje ponašanje pasa. Ipak, da li se taj teritorijalni mentalitet odnosi i na našeg psa?

Da. To znači da će naš pas bolje prihvatati one druge kad se sretnu, recimo, na nekoj „neutralnoj teritoriji”, u parku, na šetalištu... Zašto? Zato što pas tada neće imati jaku potrebu da brani „svoj posed”, odnosno „svoju teritoriju”.

Na primer, tokom zajedničke obuke poslušnosti pasa, vaš ljubimac će stalno poјačavati svoјu percepciјu vaše dominaciјe posmatrajući kako to čine i drugi psi a koje on tada neće smatrati za veliku pretnju.

Temperament svakog psa se ogleda u njegovom ponašanju i „pristupu životu”. To određuјe kako će on sagledavati svoju okolinu i kako će reagovati na određene pojave ili pojedince u njoj.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Kako razgovaraju psi?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/sitne-zivotinje/item/3406-kako-razgovaraju-psi

 

Објављено у Sitne životinje
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31