Чланци поређани по датуму: sreda, 03 januar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 03 januar 2018 19:27

Zaboravljeno voće puno vitamina

Mušmula je biljka iz roda ruža, karakteristilčna po tome što se bere tek nakon mrazeva kad plod omekša. Koristi se još naziv divlja kruškica. Za nju ne bi trebalo koristiti naziv oskoruša jer je to druga voćna vrsta.

Mušmula se gajila pre oko 3.000 godina, o čemu postoje zapisi iz drevne Grčke. Mada u latinskom nazivu ima naznaku porekla iz Nemačke, njeno pravo poreko je vezano za oblast Mediterana. Godine 1990. je upisana još jedna vrsta mušmule koja nosi naziv japanska mušmula.

Ovo voće se gaji u manjoj meri, uglavnom na okućnicama. Ne jede se odmah po branju već se ostavi da odstoji određeni period.

Mušmula raste kao nisko drvo, pa tako u dobrim uslovima može da naraste do visine od 8 metara. Kora drveta ima specifičan izgled, a listovi su kod mušmule dugi oko 10 cm i imaju eliptični oblik.

Širina listova može biti od 3 do 5 cm i dobijaju crvenkastu boju pre nego što opadnu pred zimu... Cvetovi mušmule imaju po 5 belih krupnih latica. Plodovi su smeđe boje i imaju izgled sličan jabukama.

Kod nas se mušmule sade bez mnogo biranja mesta, ali treba napomenuti da mušmule vole osunčana i delimično zaklonjena mesta. Da bi dobro napredovale potrebno im je dosta vlage. Za neku ozbiljniju proizvodnju mušmula preporučuje se sadnja kalemljenih voćki. U tom slučaju se kao podloga za mušmulu najčešće koristi kruška ili dunje.

Berba mušmula se obavlja u periodu kad se plod može odvojiti lako od peteljke i nakon toga se ostavljaju par nedelja da skroz dozru. Takođe se mogu ostaviti na stablu i brati se tek nakon mrazeva i tada se mogu odmah jesti.

Mušmula sadrži mnogo vitamina C, šećera i pektina pa je, u nedostatku boljih sredstava, vredna pažnje u lečenju skorbuta. Zapadna narodna medicina koristi mušmulu za lečenje konstipacije, neredovne stolice i drugih tegoba sa probavom.

Nedozrela mušmula steže sluzokožu, pa se koristi za zaustavljanje krvarenja u usnoj duplji, kao što je krvarenje desni, zuba, afti. Može da posluži i kod obilnih menstrualnih krvarenja, što je čak i drevnim Druidima bilo poznato. Mušmula pomaže i kod proliva, dizenterije i u svim slučajevima kada je potrebno stezanje tkiva, ali i protivupalno delovanje. U tim slučajevima pogodni su preparati od lista, jer u njemu je najviše tanina.

Izvor: http://wiki.poljoinfo.com, http://stil.kurir.rs

 

 

Sve što niste znali o sušenom voću

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3497-sve-sto-niste-znali-o-susenom-vocu

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Jelke na pijacama i ulicama već su zamenili badnjaci. Za sve one koji nemaju šumu u blizini, badnjaci stižu iz svih delova Srbije. Kažu prodavci, seku se i nude po običajima.

Milorad Rakić iz Ražane kod Kosjerića već pet godina nedaleko od svoje kuće, pored magistrale prodaje badnjake. Bez obzira na to koliko poseče, za svaki je ista procedura u skladu sa tradicijom.

"Badnjak se seče prema istoku i treba ga iseći iz tri puta i prema istoku se obara, znači prema izlasku sunca. Cene se razlikuju, u Kosjeriću idu i do dvesta dinara, zavisi kako koji. Ja ih prodajem po sto dinara. Kod mene nije bitna cena, bitna je tradicija", navodi Milorad.

Sve je jeftinije od jelki, kaže Milorad, pa čak i maštovite dekoracije kod uličnih prodavaca.

"Svaki badnjak izuzev ove malo manje grančice, se odseče makazama, pa se okiti automobil. Kitio sam i autobuse. Kad naiđu ljudi, nisam gledao da li će dati deset dinara, dvadeset dinara ili neće ništa. Uglavnom od mene je na magistrali svako otišao okićen, ko god je stao", rekao je Milorad.

Nada se da će badnjaci štititi sve one koji se spremaju da praznuju božićne praznike i savetuje da ne žure, jer uvek se stigne gde god da se krene. Treba poštovati brzinu i čuvati tradiciju.

Izvor: www.rts.rs

 

Kako se neguje Božićni kaktus?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3414-kako-se-neguje-bozicni-kaktus

 

 

Објављено у Agroekonomija

"Nečujno 5", festival kratkog podvodnog filma koji se organizovao već petu godinu za redom, u organizaciji Asocijacije Ronilačkih Instruktora i velike podrške Doma Omladine Beograda, gde se manifestacija održala u Velikoj Sali Doma Omladine Beograda, početkom oktobra 2017. godine. Prikazani su kratki filmovi u trajanju do 12 minuta, iz najlepših podvodnih delova sveta koje ni ne možete da zamislite da postoje. Takođe, pored filmova predstavljena je i takmičarska izložba podvodnih fotografija zbog kojih su posetioci poželeli da ostave sve i odu na neku od destinacija sa koje je fotografija uslikana i da nauče da rone! Posetioci su mogli da uživaju i u dečijoj likovnoj radionici, ronilačkoj radionici za decu i odrasle, da nauče kako svet pod vodom funkcioniše, da se informišu o svemu vezano za vodu, ronjenje, plivanje, vaterpolo...da popričaju sa našim instruktorima iz asocijacije, da prisustvuju našim sastancima i savetovanju!

         

Na svečanom otvaranju filmskog dela prikazan je film autora Claudia i Hendrik Schmidtt iz udruženja The Jetlagged pod nazivom „The pale Horse“  koji je govorio o tome koliko su koralni grebeni značajni za ceo ekosistem a samim tim i opstanak naše planete. Potom je predstavljen premijerni film autora Olivier Van den Broeck i Greet Meulepas – „Pisciforms“  u kome se moglo videti da vrsta i oblika riba ima više nego sisara, ptica, vodozemaca i gmizavaca. Potom su sledile projekcije „IZBLIZA“ i „ŽIVIM ISPOD VODE“, pa i projekcija „PODVODNO KRALJEVSTVO“ i „5000 RIBA“, a nakon toga zatvaranje festivala gde su proglašeni pobednici filmskog dela, kao i pobednici u takmičenju u podvodnoj fotografiji, i bio je i prikazan najbolji film po izboru žirija sa konkursa „Nečujno 5“.

         

Kao i svake godine na festivalu su bili i prateći programi, takmičenje u podvodnoj fotografiji u 6 kategorija u kome je učestvovalo mnoštvo autora iz celog sveta. Zatim oba dana dečiju likovnu radionicu Nine Manić Jovanović gde su se mali kreativci uposlili crtanjem podvodnog sveta ili pak dečiju ronilačku radionicu sa Libonjom gde su naučili nešto najosnovnije o podvodnom svetu, ekologiji, školjkama, ribama, ronjenju, a sve to dok uživate u projekcijama ili fotografijama, a u subotu sastanak i savetovanje instruktora i trenera podvodnog sporta Asocijacije Ronilačkih Instruktora i Srpskog Nacionalnog Ronilačkog Saveza. Pored svega ovoga u gostima su bili i stanovnici Javnog akvarijuma i tropikarijuma Beograda, tako da su se posetioci mogli družiti i uživati sa njima.

       

ASOCIJACIJA RONILAČKIH INSTRUKTORA

Okuplja instruktore, kojih je trenutno preko 60. Postoji od 1993 godine, član je Evropske asocijacije profesionalnih ronilačkih instruktora - CEDIP, i od tada je osnivač mnogobrojnih instruktorskih kurseva, kurseva za sve kategorije, stažnih ronjenja, takmičenja, festivala podvodnog filma, festivala kratkog podvodnog filma, dečijih izložba i likovnih nagrada, raznih radionica i td. Kao što je rečeno cilj ARI-a je da okuplja instruktore, koji su tu naravno zbog obuke svih zainteresovanih za ronjenje. Možete se obratiti bilo kom našem instruktoru ako ste zainteresovani za bilo kakav vid podvodnih aktivnosti, i dobiti njihov stručni savet i pomoć.

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31