Чланци поређани по датуму: subota, 20 januar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine i ove godine će nastaviti da daje subvencije poljoprivrednicima u nameri da ih osnaži i poljoprivredu učini glavnom okosnicom ekonomskog razvoja zemlje.

Sve je više zahteva zemljoradnika za subvencije, koje znaju da budu i 60 odsto od ukupne vrednosti investicija. Kod poljoprivrednih preduzetnika polako se uliva poverernje u državu da novac dobijen posredstvom Fonda za razvoj poljoprivrede neće morati vraćati pa je na tribinama organizovanim po selima prepuno poljoprivrednika namernih da od predstavnika Fonda iz prve ruke čuju koliko se u procentima kreću subvencije i za šta mogu konkurisati.

„Svi koji su lane konkurisali za protivgradnu zaštitu, dobili su subvencije od Fonda za razvoj poljoprivrede, oni koji su konkurisali za navodnjavanjavanje su gotovo svi dobili, ali nisu dobili svi koji su hteli da kupe novi traktor“, kaže dirketor Fonda Aleksandar Bogdanović.

„U susretu s poljoprivrednicima vidim zadovoljstvo. Smatram da smo uspeli da poljoprivredu podignemo na noge, ali tu granu privrede, osim uz podsticaje, dalje treba razvijati i putem zadrugarstva. U nekim mestima poljoprivredni preduzetnici dobro posluju oslanjajući se na zadruge, ali u mestima gde ih nema, treba ih osnivati, jer one pružaju malim poljoprivednim proizvođačima mogućnost da rod prodaju.“

Po rečima direktora Bogdanovića, ove godine je iz budžeta Pokrajine Fondu za razvoj poljoprivrede pripalo 520 miliona dinara za subvencije poljoprivredne delatnosti, što je najviše novca od kada je Fond 2000. godine osnovan.

 

Sremci i Banaćani
O direktorovim rečima, za kredite se najviše javljaju zemljoradnici iz Srema i Bačke, a slabo iz Banata.

„Poljoprivrednici iz okoline Stare Pazove i Sremske Mitrovice su dobro organizovani i informisani i traže sve što država nudi za podizanje voćnjaka, plastenika, protivgradni zaštutu, dok iz Bačke traže najviše za traktore i male kombajne za berbu malina, a iz Banata za razvoj ovčarstva. Za kupovinu ovaca iz Nemačke i Francuske odborili smo četiri kredita stočarima iz okoline Zrenjanina, dvojici iz Novog Bečeja i po jedan kredit je otišao u Gajdobru i u Karađorđevo“, ističe Bogdanović, i posebno navodi primer jednog stočara koji, iako je imao odbren kredit za tov junadi, nije ga realizovao jer nije imao ovde tržište da kupi goveda.

„To je i deset odsto više novca nego što je Fondu bilo na raspolaganju u 2017, dok će mere podsticaja ostati iste. I nadalje će se subvencionisati kupovina poljoprivredne mehanizacije, odnosno traktora, i priključnih mašina, zatim podsticati razvoj ovčarstva, tov junadi, podizanje voćnjaka, staklenika, postavljanje protivgradne zaštite…“, kaže Bogdanović, navodeći da je lane, računajući i kreditne linije, u poljoprivredu pokrajine uloženo blizu 600 miliona dinara.

Njegova očekivanja su da će se, kao i lane, i ove godine najviše poljoprivrednika javati radi kupovine traktora jer, po proceni Inistuta Poljoprivrednog fakulteta za mehanizaciju, njive se obrađuju traktorima starim između 16 i 18 godina, a namera države je da se starosna granica mehanizacije spusti ispod deset godina.

 

Iz IPARD-a 160 miliona evra
Direktor Bogdanović kaže da će se sada subencije davati i preko IPARD programa jer je naša zemlja iz pretpristupnih fondova EU dobila 160 miliona evra.

„Osim od Fonda za razvoj poljoprivrede, zemljoradnici će novac dobijati i iz IPARD programa. Te subvencije će ići preko Uprave za agrarna plaćanja, i one će biti bespovratne u određenim procentima, a ostatak do cene koštanja investicija zemljoradnici će plaćati kreditom. Očekuje se da ove godine u poljoprivredu bude uloženo oko 700 miliona dinara putem subvencija i kreditnim linijama“, ističe Bogdanović.

„Prošle godine smo odobrili ukupno 440 kredita, od kojih se 330 odnosilo na kupovinu traktora i priključne mehanizacije .To je bio ujedno i najpovoljniji kredit – s kamatom od jedan odsto na godišnjem nivou, dok je Fond davao subvencije 60 odsto u odnosu na cenu traktora“, navodi Bogdanović, i kaže da je to bila velika pomoć zemljoradnicima kada na ukupnu cenu traktora od, na primer, 20.000 evra, dobiju od Fonda, odnosno države, bespovratno 12.000 evra, preračunatih u dinarima, a preostalih osam hiljada evra mogu da plate u mesečnim ratama na pet godina.

On ističe da suša nije ugrozila naplatu kredita i da se oni izmiruju bezmalo stopostotno.

„Imali smo nekoliko zahteva da se mesečne rate odlože zbog suše, ali su to bili pojedinačni slučajevi koji su se naposletku završili plaćanjem kreditne rata, što ne treba da čudi jer su ovdašnji poljoprivrednici savesni ljudi“, naglašava prvi čovek Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine.

Z. Delić

https://www.dnevnik.rs

Објављено у Finansije
subota, 20 januar 2018 15:57

Nagrađeni uzorni poljoprivrednici

Mladim poljoprivrednicima Aleksandru Radojeviću iz Kovina, Robertu Halaiu iz Mužje, Darku Vukmanovu - Simokovu iz Verušića , Dušanu Nedimoviću iz Sremske Mitrovice, Stevici Ivkovu iz Farkarydina i Srećku Đuričiću iz Kupinova juče su na Poljoprivrednom fakultet – Departman za ratarstvo i povrtarstvo uručena priznanja, jer su njihova gazdinstva najbolji primeri kako se treba povezati praksa sa savremenim naučnim dostignućima.

U izboru najboljih novosadskom Poljoprivrednom fakultetu pomogli su novinari koji prate agrar i život na selu.

Jučerašnja dodela priznanja je zapravo bio uvod u dvodnevno Naučno stručno savetovanje “Dobar dan, domaćine”, u sredu i u četvrtak, koje se po šesti put organizuje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu

U ime nagrađenih zahvalio se Aleksandar Radojević iz Kovina koji trenutno ima 1.200 grala ovaca soj pramenka, koje se nažalost ne subvencionišu, i to je jedina vrsta stoke za koju se ne dobija ništa. –Zahvaljujemo se na podršci koji ste i na ovaj način pokazali, jer da je nemamo ne bi bili sada ovde. Posebno smo zahvalni što ste uvek sa nama pa i u teškim situacijama, savetima nam pomogli da opstanemo i unapredimo gazdinstva –kazao je Radojević, čiji se roditelji nisu bavili s točarstvom. Već je on kao dete za rođendan dobio jagnje na poklon, a onda je od yeparca i novca dobijenog za drugi rođendan kupio još jedno i tako vremenom počeo da se bavi ovčarstvom.

Po rečima Stevice Ivkova iz Farkarždina u bavljenju poljoprivredom treba biti istrajan jer samo uporan i strpljiv rad može da donese koristi, pa je to ujedno i poruka drugima , da se treba vredno raditi i neodustajati brzopleto od planova. Ivkov se istovremeno bavi ratarstvom obrađujući 200 hektara zemlje i stočarstvom gajeći stotinu grla goveda, pa se tako iz njegovog dvorišta svakodnevno “Imleku” isporuči između 600 i 700 litara mleka.

Skup upriličen povodom dodele priznanja najboljim mladim poljoprivrednicima pozdravila je direktorica Departmana za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Dragana Laković rekavši da se isticanjem pojedinaca zapravo želi istaći grupe, koje gaje i razvijaju dobru poljoprivrednu praksu ravnoj onoj ili još bolju nego što je to slučaj u ekonomski razvijenim zemljama. -Čestitam im i radujem se što su oni sa svojim porodicama zajednički oslonac pronašli u organizaciji i životu porodičnih zadruga. Nema jačeg ni boljeg poslovnog povezivanja od porodične zadruge, pa otuda nije jasno zbog čega takva forma nije upisana i u zakonsku regulativu – kazala je prof. dr Dragana Latković.

Z. Delić

www.dnevnik.rs 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Po svih šest tranzicionih kvaliteta ekonomija Srbija se može uporediti sa zemljama Zapadnog Balkana ali u odnosu na razvijene ekonomije, poput nemačke ili američke, postoji veliki jaz, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Srbija posebno zaostaje po pitanju konkurentnosti, dobre uprave i otpornosti na izazove, dok je po tranzicionim kvalitetima ekonomska integracija, zelena ekonomija i inkluzija jaz nešto manji, navodi se u izveštaju "Dijagnostika Srbije: Procena napretka i izazova u razvoju održive tržišne ekonomije 2017".

Za tranzicioni kvalitet konkurentost Srbija je dobila ocenu 4,94 , gde jedan ukazuje na slab ili nikakav napredak a deset na globalnog predvodnika. Konkurentnost srpske ekonomije je uporediva sa drugim zemljama Zapadnog Balkana ali je ispod standarda EU, ocenila je EBRD dodajući da, iako je Srbija bila među deset najvećih reformatora na Duing biznis listi Svetske banke u 2016, mnoga strukturna pitanja tek treba da budu rešena.

Ekonomiju i dalje ograničavaju slabe institucije, neefikasan javni sektor, velika zaduženost preduzeća i neusaglašenost ponude i tražnje veština na tržištu radne snage. Evropska komisija smatra Srbiju umereno pripremljenom za borbu sa konkurentskim pritiscima i tržišnim snagama u EU, navodi se u izveštaju. Po kriterijumu javne uprave Srbija ima ocenu 4,39 a posebno su loše ocenjeni zaštita imovinskih prava, efikasnost vlade i regulatorno opterećenje. EBRD ukazuje na nedovoljnu transparentnost državne politike subvencija, ali i na donošenje zakona po hitnom postupku i kašnjenje sa usvajanjem sekundarnog zakonodavstva, kao i na veliko adimistrativno i finansijsko optrećenje biznisa i na državnom i na lokalnom nivou.

Otpornost ekonomije Srbije, koja je ocenjena sa 5,55, bila je na ispitu poslednjih godina, kada je zbog unutrašnjih i spoljnih potresa znatno usporila ekonomska konvergencija. Međutim, makroekonomska stabilnost je unapređena zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji i sužavanju spoljnih debalansa.

Kako se navodi, ekonomija Srbije je sve otvorenija i relativno diversifikovana, od globalne krize rast izvoza nadmašuje rast uvoza i podstiče ekonomski oporavak a finansijska stabilnost je očuvana ali su  nenaplativi zajmovi i zaduženost preduzeća dostigli visok nivo, čak i prema regionalnim standardima. Po integrisanosti kao kvalitetu održivosti tržišne ekonomije Srbija ima ocenu 6,39 , po zelenoj ekonomiji 5,77 a po inkluzivnosti 5,16. EBRD navodi da je unapređenje prekogranične saradnje u središtu dugoročnog ekonomskog razvoja Srbije i drugih sa Zapadnog Balkana. Takođe se ukazuje da neaktivnost mladih, rodna nejednakost i razlike između obrazovnih profila koji se nude i koji se traže predstavljaju velike izazove za Srbiju.

Kada je reč o tranzicionom kriterijumu zelena ekonomija, Srbija intenzivno koristi ugalj za proizvodnju struje i grejanje, energetska infrastruktura je zastarela, beleže se veliki gubici energije u proizvodnji, prenosu i distribuciji a energetska efikasnost krajnjih potrošača je slaba. Upozorava se da je Srbija uprkos velikoj zagađenosti vazduha energetskom strategijom predvidela izgradnju novih kapaciteta na ugalj od 700 MW do 2025. godine. U izveštaju EBRD se ocenjuje i da Srbija ima značajan potencijal za dalji razvoj privatnog sektora koji učestvuje sa oko 70% u ukupnoj zaposlenosti ali je njegova profitabilnost mala u odnosu na zemlje centralne i jugoistočne Evrope. Ističe se da je rast produktivnosti privatnog sektora najznačajniji pokretač dugoročnog ekonomskog rasta, s obzirom da se u Srbiji na srednji rok očekuje smanjenje radno sposobne populacije.

EBRD navodi i da efikasnija državna preduzeća mogu da podstaknu razvoj privatnog sektora.

Izvor: EURACTIV.rs

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31