Чланци поређани по датуму: četvrtak, 18 januar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Procena raspoloživosti azota pre N – prihrane najtačnije se obavlja uz pomoć N – min metode kojom se neposredno pre kretanja vegetacije, utvrdi raspoloživa količina u zoni do koje je dospeo koren.

Saveti za N – prihranu ozime pšenice

Prihrana fosforom i kalijumom se ne preporučuje zbog njihovog neznatnog premeštanja u dubinu, pa koren ostaje na površini, što smanjuje otpornost na poleganje i sposobnost korišćenja vode iz dubljih slojeva. Ureu ne treba primenjivati u prvoj N – prihrani (najbolje ni u drugoj) zbog zakišeljavanja zemljišta. Potrebnu koncentraciju raspoloživog azota zimi u zemljištu treba postići primenom nitratnih đubriva. Suvišna količina azota snažno utiče na porast nadzemnog dela, a vrlo malo korena, pa se proširuje odnos korena prema izdanku i biljke su plitko ukorenjene. U hladnim, posebno glinovitim, humoznim i slabo aeriranimzemljištima, nitrati umanjuju štetne redukcijske procese, što je važno za aktivnost mikroorganizama i snabdevanje biljaka azotom i drugim elementima.

Visok sadržaj azota u bokorenju predstavlja neophodnu rezervu za prolećno izduživanje. Tada naglo raste potreba za azotom, što je i pravi trenutak za drugu prihranu. Kod kasnijih rokova setve prisutna je opasnot od izduživanja koje određuju građu, odnosno broj klasića na klasu i začetaka cvetova u klasu.

Dobra ishranjenost azotom u vlatanju sprečava kasniju sterilnost klasića i povećava broj plodnih cvetova. Komponente klasa samo su delimično genetski (sortno) određene pa je time dobra N – ishranjenost biljaka još značajnija.

Nakon oplodnje, dozrevanje pšenice odvija se na račun rezervi hraniva, uz njihovo premeštanje iz fotosintetskih neaktivnih delova biljke (starog lista) u klas. N – prihranu ozimih žita treba obaviti u momentu kada počinje razvoj vegetativnih organa (1. N prihrana u bokorenju) i kod zametanja klasa (2. N – prihrana u početku vlatanja). Prva prihrana je važna u svim okolnostima jer se u 2. i 3. etapi razvoja (treći i četvrti list) izdužuje i segmentira budući klas. Ona utiče na koncentraciju hlorofila u listu (boja useva), intenzivniju fotosintezu i brži rast biljaka u vlatanju. Prvu prihranu ne treba obaviti prerano (kad su ozima žita u mirovanju, odnosno po smrznutom zemljištu i hladnom vremenu), već u trenutku prolećnog kretanja vegetacije. Mudro je jedan deo N primeniti u jesen u vidu UREE ili KAN-a pod osnovnu obradu (na lakšim i plitkim zemljištima treba primeniti 25 do 30 % do ukupne potrebe azota, a na težim 30 do 50 %).

Prvu N – prihranu ozimih žita treba, zbog opasnosti od poleganja i pojave bolesti, ograničiti na najviše 55 kgN/ha. Druga prihrana obavlja se u momentu zametanja klasića, koja pada u početku vlatanja, ne kasnije. Taj trenutak se određuje isključivo na osnovu stanja razvoja useva pšenice. Treća prihrana u klasanje (pre oplodnje) ima malo značenje za visinu prinosa, ali utiče na porast hektolitarske mase i veći sadržaj azota u zrnu.

Izvor: Agrobiznis magazin, januar 2018. 

www.agrobiznis.rs 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
četvrtak, 18 januar 2018 12:46

Izvoz u Rusiju moguć samo po novim uslovima!

Suština je, kako je za list Politika rekao Branislav Nedimović, sprečavanje reeksporta.

Fokus se stavlja na izvoznike svežeg voća i kontrolu porekla poljoprivrednih proizvoda. Suština je, kako je za „Politiku” potvrdio Branislav Nedimović, sprečavanje reeksporta 

lada Srbije donela je uredbu o novoj evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju. Ovo se odnosi na proizvođače koji na rusko tržište isporučuju sveže poljoprivredne proizvode sa visokim fitosanitarnim rizikom. Prema tekstu uredbe, njihove obaveze su sada strogo zacrtane i strože, pa je moguće da će neki od dosadašnjih izvoznika izgubiti mogućnost za plasman robe na ovo, za našu zemlju, važno tržište. 

Na spisku izvoznika biljnih proizvoda u Rusiju, ažuriranom u novembru prošle godine, nalazi se 216 domaćih firmi a najveći broj njih bavi se izvozom voća i povrća

Објављено у Finansije

Razgovarali smo sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićm o najznačajnijim temama u poljoprivredi. Ovog puta za vas smo odabrali temu navodnjavanje. Naime, prošla godina ostaće upamćena kao izrazito sušna, a ni zimski period nije doneo dovoljno padavina. Zato smo resornog ministra pitali kada se očekuju prvi rezultati investicija u navodnjavanje i šta će se raditi po tom pitanju ove godine?

Prošla godina bila je izuzetno bitna za srpsku poljoprivredu po tom pitanju, jer smo posle 30 godina počeli sa izgradnjom 14 velikih sistema za navodnjavanje, a realizacija projekta „Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza” nastaviće se i u 2018. godini.

Započeta je priprema za izgradnju još 19 sistema za navodnjavanje, tako da će se raditi sistemi na ukupno 33 lokacije u Srbiji.

 

U 2018. godini biće realizovani ugovoreni radovi, ali i ugovoren nastavak izvođenja radova na podsistemu Mali Iđoš, čija realizacija se planira za 2018. i 2019. godinu, a koja će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 ha površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema. Procenjena vrednost ovih radova je oko 4,7 miliona evra. 

Takođe, u postupku je sprovođenje postupka javne nabavke radova na izgradnji i rekonstrukciji sistema za navodnjavanje Mačva, kao i priprema tehničke dokumentacije za nove predloge projekata koji će biti realizovani kroz ovaj projekat.

Ideja nam je da, pored 50.000 hektara koje ćemo obezbediti za navodnjavanje u 2017. i 2018, procenat navodnjavanog zemljišta u Srbiji dramatično poraste i da stignemo do šest ili sedam odsto.

Posledice suše u 2017. godini

Podsetio bih da se saradnja u oblasti vodoprivrede između Srbije i UAE realizuje kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine.

Cilj je da se omogući stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodu velikih suša i poplava i obezbedi značajno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu.

Takođe, kroz nacionalne mere ruralnog razvoja i kroz korišćenje IPARD fonda će se podsticati nabavka opreme i mehanizacije za navodnjavanje useva u svim sektorima biljne proizvodnje. 

Ceo intervju sa ministrom Nedimovićem objavićemo u Agrobiznis magazinu za februar 2018. godine. 

Објављено у Ekologija voda
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31