Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 15 januar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 15 januar 2018 13:36

Agrobiznis magazin 83 je u prodaji!

Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija

Da li ste znali da na planeti postoji čak 20000 vrsta pčela, ali da ih jedino nema na Antarktiku? Ipak najraspotrostranjenija vrsta plčele je Apisi Milifera koja je poreklom iz Afrike a u evrospke zemlje se doselilia pre nego sto je naselila Aziju, Australiju i Severnu ameriku.

U evropi ostoji nekoli vrsta pčela koje se razlikuju se po boji, građi tijela, ponašanju, sposobnosti prikupljanja nektara, i dr.

Nama je napoznatija Kranjska pčela (apis mellifica var. carnica Pollm) - ili siva pčela nju nazivamo još i "domaća pčela". Pripada grupi tamnih pčela. Njeno telo je crne boje i obraslo sivkastosrebrnastim dlačicama. Matica ove vrste leže oko 2000 jajašaca dnevno što nam govori da ima iuzetnu plodnost. Postoji više podvrsta ove pčele koje zovu alpska, panonska i sredozemna.

Italijanska pčela apis meliffica var. ligustica, je sa Apeninskog poluostrva žućkaste boje navikla na dugotrajne paše i blagu klimu. Italijanska pčela ima vrlo blagu ćud, slabo izražen nagon za rojenjem, snažan razvoj tijekom ljeta i jeseni te vrlo visoka plodnost matice. Ova pčela prezimljuje u jakim zajednicama i u tom period troši mnogo hrane. Za ovu vrstu karakteristično je da ima slabiji instinkt za sakupljanje propolisa i nektara, međutim ima odličnu sposobnost korišćenja slabijih paša.

Kavkaska pčela (apis mellifica var. caucasica) - preklom je sa Kavkaza te je tako i dobila ime. Na osonovu spoljašnjeg izgleda može se reći da liči na Kranjsku ali kod nje razligujemo sivu i žutu. Ovu vrstu karakteriše  odlična obrambena sposobnost prema uljezima. Sama pčela ima duže rilce i marljivi je radnik na svim pčelinjim pašama, ali je sklona grabeži. Njena značajna sposobnost je skupljanje propolisa.

Tamna evropska pčela (apis mellifica var. mellifica L.) – dominantna je u proizvodnji meda u Nemačkoj. Karakteriše je krupna  građe s tamno sivagotovo crna boja. Otporna je i prilagođena za duge i hladne zime. Zbog te osobine tova ova se vrsta pčela može naći u Severnoj i Južnoj Americikao i Sibiru. Otporna je na bolesti dok med unosi slabije od Talijanske i sive Kranjske pčele.

 

Pčela "melipona anthidioides" česta je u Brazilu. Ovo su male tropske pčele koje nemaju žalac. Obično se nastanjuju sa gnezdima u šupljem drveću sa jednom maticom, a saće grade vodoravno.

Patuljasta pčela (Apis florea F.), vodi poreklo iz Indije. Osobina ove vrste je da gradi jednostruko saće na otvorenom prostoru, obično na nekom stablu. Specifičnost kod njenog saća je u tome da ova pčela gradi ćelije raznih veličina za radiličko saće, trutovsko i matičnjake koji imaju oblik žira.

Divovska pčela (apis dorsata) izgrađuje jednostruko saće na kojem živi. Sve ćelije saća gradi jednake veličine, bez razlike za trutovsko, radiličko ili za matičnjake. Dubina ćelija saća divovske pčele je i do 34mm. Kod ovih pčela nema razlike u veličini između radilica i matica.  Radilice kod ove vrste su dvostruko veće nego kod kranjske pčele. Divovska pčela živi na otvorenom pa je prema tome prilagodila način života. Obrambeni mehanizmi kod ove pčele su posebno izraženi i odlično čuva svoje leglo.

Afrikanizirana pčela - kako bi se dobila medonosna pčela sposobna da i u tropskoj klimi sa puno vlage uspešno oprašuje floru i da pritom sakupi što veće količine meda Brazilska vlada finansirala je nastanak ove vrste pčela.

Solitarne pčele ili pčele samice za razliku od medonosnih pčela ne prikupljaju veće količine meda u svoje nastambe. One žive usamljenički život tako da svaka ženka gradi svoje gnezdo.

Објављено у Pčelarstvo

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 671 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (150 t), pomorandžom (106 t), jabukom (93 t), crnim lukom (85 t), šargarepom (76 t) i krompirom (35 t).  

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (149 t → 150 t), pomorandže (76 t → 106 t) i crnog luka (81 t → 85 t), dok je promet: jabuke (112 t → 93 t), šargarepe (81 t → 76 t) i krompira (61 t → 35 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

pomorandža               40 - 120 din.

banana                       80 - 110 din.

limun                          60 - 120 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Објављено у Tržište
ponedeljak, 15 januar 2018 09:08

Subvencije za kredite vredne 10 milina dinara

Skupština grada Jagodine će sa 10 miliona dinara subvencionisati kamate za kratkoročno kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na svojoj teritoriji, a sredstva su obezbeđena u budžetu grada za ovu godinu, rečeno je u nedelju (14. januara 2018. godine) Tanjugu u Gradskoj upravi.
 
- Kreditna podrška je vrsta podsticaja kojim se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita - stoji u odluci Gradskog veća koju je potpisao gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović.
 
Pravo na korišćenje kreditne podrške "ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrenog gazdinstva koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava".
 
Gradska uprava za budžet, finansije, privredu, poljoprivredu i finansije je zadužena da realizuje ovu odluku.
 
O ovoj odluci će u ponedeljak (15. januara 2018. godine) raspravljati i odbornici Skupštine grada.
 
Jagodina, prema poslednjem popisu poljoprivrede ima 6.358 poljoprivrednih domaćinstava koja obrađuju 18.790 hektara.
Објављено у Finansije
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31