Чланци поређани по датуму: subota, 13 januar 2018 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Stomačne tegobe. U okolini Čačka bi popili jednu čašicu rakije komovice. Da bi prestalo podrigiva- nje treba piti po malo ljute rakije. U okolini Podgorice stomak su lečili rakijom u kojoj je bila lincura (,,Od nje treba piti svakog jutra po jednu čašu”). ,, Nađe se trava puparka i stavi u rakiju za 24 sata, pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu čašicu” (Leskovac). Krvarenje čira u stomaku zaustavljalo se cvetom hajdučke trave pomešanim sarakijom (Zaječar).

Rakija je imala važnu ulogu u lečenju rana, uboja, preloma, reumatskih oboljenja, kao sredstvo za dezinfek- ciju i kao sastavni deo različitih obloga i melema. ,,Ako neko padne i povredi se, izgori crvenu vrbu, stuca je sitno, stavi u rakiju i tako pije” (Leskovac). Iščašeni članak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlačenjem noge i masiranjem rakijom. Lek za uganuće zvao se ,,cerot”. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole, komovice
i tamjana. Otvoreni prelom, kada kost „uštine” mišiće, narodni vidari su najpre rakijom čistili ranu (ne čistim alkoho- lom) jer rakija sadrži neke hranljive materije. Kostobolja. Neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noža u čašici komovice. Reuma. Leči se i tatulom. Uberu se mladi plodovi, usitne i metnu u fl ašu sa rakijom komovicom. Kad prođu 40 dana, onom tečnošću se bolesnici mažu po reumatičnim delovima tela (Leskovac). U čačanskom kraju reuma se lečila masira njem bolesnika komovicom. U okolini Zaječara, mešavinom ljute rakije i 100 g bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu, zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu.

Hirurške i ortopedske intervencije narodnih vidara rađene su bez bilo kakve anestezije. Ranjenik je jed- nostavno vezivan, pomoćnici su ga držali, a vidar je radio. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bbi lakše podneo bolove. S. Trojanović u svom radu ,,Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1 l, a ženama 3/4 litra rakije. Pri porođaju, posebno kod težih slučajeva i porodilja je napijana rakijom, da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Otuda i izraz: ,,Pijan kao majka”.

,,U slučaju povrede creva”, prema M. Protiću, „ranjenik je stavljan na sto, vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh, dobro opranim rukama creva su vađena u veći sud i prana rakijom.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji, osim kao anestetik, koristila i za dezinfi kovanje unutrašnjih organa. Zarazne bolesti. U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali čaršavima namočenim ljutom rakijom komovicom. U okolini Podgorice žuticu su lečili pomoću žuči (trave koja ima glavicu sličnu glavici belog luka) koju su držali u rakiji 24 časa, i bolesniku davali svakog jutra da je pije. U okolini Zaječara, korenje vučje jabuke se sitno iseče i stavi se u ljutu rakiju, posle sedam dana pije se po jedna čašica protiv tuberkuloze.

Magijska moć? Kad iz kuće od tuberkuloze počnu umirati, zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno, kao sa nekim najskupocenijim lekom, zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka.

Kozmetika, nega kose. „Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom”. Za jačanje kose, pomeša se petrolej (,,gas”), ricinus i rakija. Tom smešom kosa se mazala četiri dana, potom bi se oprala. Postupak je ponavljan tri puta, „i onda kosa manje opada”.

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

BEOGRAD: Jesenje setve - uljana repica i pšenica dobro napreduju, ali bi im dobrodošao "dobar" sneg koji bi ih pokrio i dodatno pomogao da sačuvaju vlagu za prolećni razvoj, izjavio je danas Tanjugu direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
setva. Interesantno je, kaže on, da je posejano skoro duplo više semena uljane repice u odnosu na prethodnu godinu, a slično je bilo i sa pšenicom. Prema njegovim rečima, velike suše su ugrozile druge poljoprivredne kulture i otvorile prostor da pšenicom bude zasađeno 675.000 hektara, što je, kako kaže, rekord koji u Srbiji nije zabeležen od ranih 90-ih godina.

"Za poljoprivredne proizvođače 2017. godina je bila najteža, budući da je bila ne samo sušna, već i izuzetno topla godina u kojoj su sve prolećne kulture značajno podbacile", rekao je Saković. Kako je dodao, taj "podbačaj" nije bio toliko strašan za jesenje poljoprivredne kulture, navodeći uljanu repicu i pšenicu.

"Viškovi za izvoz pšenice procenjeni su na oko 1,1 milion tona u odnosu na 1,2 miliona tona koliko je izveženo ranije. To nije neki značajniji podbačaj, oko 8-9 odsto. Kada je u pitanju uljana repica, kulutra koja je sve više zastupljena kod nas, tu stvari stoje najbolje, budući da je ukupan rod bio skoro 100 odsto veći nego prethodne godine", objašnjava Saković. Govoreći o ječmu, on je rekao da će izvoz te poljoprivredne kulutra biti nešto veći nego prethodne godine.

Kada je reč o prolećnim kulturama, najviše su podbacili soja i kukuruz, a nešto manje suncokret, naveo je Savković, i precizirao da je kod suncokreta taj podbačaj oko 10 odsto. Ozbiljne probleme imali su proizvođači soje, i to ne samo zbog suše, već i zbog napada grinje, usled čega su mnoge parcele, kaže on, ostale bez roda. "Prošla godina je bila teška godina za soju, prinosi su podbacili za čak 50 odsto", podvukao je Saković.

Navodeći da proizvedena količina soje podmiruje domaće potrebe, on je rekao da je i pored toga bilo porebe za značajnim uvozom soje, te da je od septembra do danas uvezeno oko 150.000 tona. "Na proleće ćemo verovatno imati viškove i moraćemo da izvozimo soju, a da li će cena na međunarodnom tržištu biti veća ili manja to u ovom trenutku niko ne zna, možda ćemo imati sreće pa oni koji su uvezli soju prođu i bolje", ocenjuje Saković.

Srbija je najpoznatiji izvoznik kukuruza, kaže Savković, budući da je to osnovna poljoprivredna kultura koja se u našoj zemlji seje na najvećim površinama, najviše rodi, izvozi, pa čak i najviše troši i prerađuje. "Prošle godine smo izvezli oko 2,5 miliona tona, a imali smo rod oko 8 miliona tona. Ove godine imamo rod četiri miliona tona, a izvozni viškovi za kukuruz su oko 800.000 tona", rekao je Saković.

On je napomenuo da je 2017. godina bila pozitivna za proizvođače poljoprivrednih kulutra, ali i obrazložio da se te kulture ne mogu posmatrati kalendarski, već "od žetve do žetve". "Ako posmatramo tako, sigurno je da će svi koji se nalaze u tom lancu imati gubitke, počevši od proizvođača, preko onih koji skladište i transportuju robu, do onih koji njom trguju na svetskom tržištu. Ti gubici su između 600 miliona i milijardu evra za onaj deo robe koji će biti manje izvezen i u zavisnosti od toga da li ćemo uključiti baš sve učesnike u tom lancu", zaključuje Saković.

Izvor: Tanjug

Објављено у Finansije
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31