Чланци поређани по датуму: petak, 08 septembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Paulovnija je u Srbiji sve popularnija, zbog svog brzog rasta, i višestruke namene. Neverovatno drvo, je kaloričnije od crnog uglja, a list je hranljiviji od lucerke. Međutim, to nije njena jedina prednost u odnosu na drugo drveće. Bitno je naglasiti, da je drvo paulovnije, odličan preduslov za dobar materijal za drvnu industriju i eksploataciju, i preradu drveta u predmete, koji se svakodnevno upotrebljavaju.

Posetili smo rasadnik sadnica paulovnije, u selu Kucura kod Vrbasa, sa četvorogodišnjom tradicijom u proizvodnji.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. septembra.

 

Zbog ovog treba grliti drveće:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/sumarstvo/item/2927-koristan-savet-zbog-ovog-treba-grliti-drvece

 

 

Објављено у Šumarstvo

Svojim plavičasto modrim izgledom sitnih bobica, crni trn ili trnjina (Prunus spinosa), razbija monotoniju pejzaža oboda šuma, obala reka i kanala, pašnjaka, krševitih terena i drugih predela gde raste. Rasprostranjena je u gotovo celoj Evropi, Maloj Aziji, a ponajviše u Iranu, kao i u Severnoj Africi. Ova lekovita biljka ima listopadni grm visine i do pet metara, karakterističan po trnovitim granama, na kojima se od marta do maja javlja mnoštvo belih cvetova. Plodovi sazrevaju od septembra i na granama se zadržavaju sve do proleća. Posle prvog mraza omekšaju pa mogu da se koriste u ishrani u svežem obliku. 

Trnjina u narodnoj medicini ima posebno mesto u lečenju kašlja i grčeva, jačanju želuca, pročišćavanju krvi, mršavljenju... Služi i kao ukrasna biljka za žive ograde i sprečavanje erozije tla.

Plod trnjine je jestiv, ali veoma oporog i kiselog ukusa. Od trnjina se spravljaju likeri i vino specifičnog bukea. Zbog bogatstva vitaminom C, taninom, organskim kiselinama i fruktozom, preporučuje se za saniranje dijareje i problema sa organima za varenje. Svež cvet je takođe lekovit, jer sadrži specifičan cijanogenetski glikozid. Sadrži i flavonoide, rutin i hiperosid. Zbog ovih specifičnih sastojaka preporučuje se kao blago laksativno sredstvo (za pročišćavanje) i kao diuretik. Takođe podstiče znojenje kod težih upala i groznica.

Trnjina dobro sagoreva pa se koristi kao ogrev, idealna je kao samostalni ukrasni grm i živa ograda. 

Čaj od cvetova koristi se kao provereno sredstvo za podsticanje apetita i jačanje želuca. Takođe uklanja i kožne osipe, umiruje grčeve u želucu, pospešuje izlučivanje mokraće, rastvara sluz kod katara, a utiče i na razlaganje kamena. S druge strane, čaj od korena preporučuje se u lečenju groznice. Kada je reč o plodu, dobri poznavaoci preporučuju pekmez. On pospešuje stolicu, a posebno se preporučuje deci koja pate od zatvora ili nemaju redovnu stolicu.

 

ČAJ PROTIV KAŠLJA

U jedan i po litar vrele vode, sklonjen sa šporeta pre nego što proključa, stavi se po jedna kašičica osušenih plodova trnjine, gloga i drenjine. Tako dobijen čaj ostavi se da odstoji deset do petnaest minuta, a onda sipa u šolje, zasladi medom ili žutim šećerom i pije. Limun ne treba da se stavlja, jer su trnjine i drenjine pune vitamina C. Blagotvorno deluje protiv kašlja.

 

LEKOVITOST PEKMEZA

Oprati dva kilograma plodova, preliti hladnom vodom i ostaviti da odstoji preko noći. Ujutru trnjine ocediti i preliti ih sa mešavinom vina (po mogućstvu domaćeg) i vode da ogreznu. Zatim ih staviti da se kuvaju dok ne omekšaju. Plodove nakon toga propasirati i u smešu dodati 50 grama šećera, a potom nastaviti kuvanje na tihoj vatri još 20 do 25 minuta. Tačnije, sve dok se masa ne zgusne. Vreo pekmez sipati u zagrejane sterilisane tegle i zatvoriti. A onda uzimati dva do tri puta dnevno po supenu kašiku između obroka, jer je pekmez dobar i za smirivanje tegoba nastalih u želucu zbog manjka kiseline, pojačavanje apetita, ubrzavanje varenja.

Izvor: www.novosti.rs

 

Provereni saveti stručnjaka za uzgoj breskve!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2962-provereni-saveti-strucnjaka-za-uzgoj-breskve

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Kako bismo uspešno sačuvali krompir tokom zimskog perioda, neophodno je obezbediti pravovremeno i pravilno vađenje krompira. Ozleđene povređene krtole mogu biti mesta za razvoj raznih oboljenja, čime će se pogoršati mogućnost dobrog čuvanja krompira. Krompir treba vaditi, kada krtole završe svoj fiziološki razvoj, uz odumiranje nadzemnog dela biljke. Tada slabi veza između stolona i krtola, pa se krtole lako odvajaju.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. septembra.

 

Saveti za dvostruko veći prinos kornišona:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2886-saveti-za-dvostruko-veci-prinos-kornisona

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 08 septembar 2017 11:31

Veliki podsticaj za mlade pčelare!

U organizaciji Grada, Odeljenja za poljoprivredu i šabačkih udruženja, počeo je drugi Internacionalni festival pčelarstva. Ove godine, na Sajmu učestvuje pedesetak proizvođača meda i opreme.

Na području Grada Šapca, registrovano je pet udruženja pčelara. Godišnje se proizvede oko 350 tona meda.

"Ja imam oko 200 košnica. Festival je dobra prilika za upoznavanje proizvođača i kupaca. Posebno je veliki podsticaj za mlade pčelare", kaže Branko Mijić, predsednik Društva pčelara "Prnjavor".

Vladimir Špegar, načelnik Odeljenja za poljoprivredu kaže da je Šabac jedan od gradova koji ima najviše košnica u Srbiji.

"Agrarni budžet u okviru budžeta grada podržava sve obuke, projekte i manifestacije koje podstiču proizvodnju meda u našem kraju. Želimo da budemo još bolji i uspešniji zato što imamo i prirodne i ljudske potencijale za to", kaže Dušan Kostadinović, zamenik gradonačelnika.

Sajam će trajati do 20 časova kada će biti održan i koncert starogradske muzike. Posetioci će, pored pčelinjih proizvoda i savremene opreme, imati priliku da vide i saznaju i kako se pre 3.000 godina, pravila ambalaža za med.

Izvor: www.rts.rs

Објављено у Projekti

„Kompanija Victoria Logistic, članica Victoria Group, i ove godine je u potpunosti spremno dočekala otkup suncokreta i soje u žetvi. Finansijska sredstva za otkup su obezbeđena za svu robu, koja će biti predata kompaniji. Prijem zrna je organizovan na oko 100 otkupnih mesta kojima kompanija upravlja.

Žetva suncokreta, koji je najbolje podneo sušu, završena je na oko 90 odsto površina. Victoria Logistic planira otkup preko 180.000 tona ove uljarice, što na domaćem, što na inostranom tržištu. Finalna cena biće definisana u drugoj polovini septembra. Kao i svih prethodnih godina biće formirana u skladu sa tržišnim kretanjima. Za predati suncokret isplaćivana je akontna cena od 30 dinara plus PDV po kilogramu, a svi akonti i avansi su u celosti isplaćeni.

Žetva soje je na samom početku. Nažalost, nedostatak padavina i ekstremno visoke temperature koje su zadesile Srbiju ovog leta, uticale su ne samo na smanjeni prinos već i na kvalitet zrna, dok je u zemljama regiona znatno povoljnija situacija. Iako stručnjaci kompanije kontinuirano prate situaciju na terenu, evidentno je da će znatno slabiji kvalitet otežati skladištenje i manipulaciju zrnom, i podići troškove ovih procesa. Tehnološka nezrelost zrna, povišen i neujednačen nivo vlage i niži sadržaj proteina ujedno će poskupeti proces prerade.

Ukupna količina soje koju Victoria Logistic planira da otkupi sa domaćeg i inostranog tržišta, prelazi 160.000 tona. Ovaj obim prerađivačkim kapacitetima Sojaproteina omogućava da budu zadovoljene, kako potrebe domaćeg tržišta za sačmom, tako i inostranog za proteinskim proizvodima viših faza prerade. Otkupna cena soje biće formirana u skladu sa referentnim svetskim berzama i tržišnim cenama u zemlji i regionu.“

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 08 septembar 2017 06:43

Bez megalomanskih poduhvata u poljoprivredi

Poljoprivredni proizvođači često izražavaju nezadovoljstvo zbog subvencija, prodaje državne zemlje, naknada za mleko, meso, maline. Žalbe dolaze od neorganizovanih proizvođača sa usitnjenih poseda. Sa druge strane, u javnosti se oglašavaju razni analitičari sa savetima za rešavanje stanja u poljoprivredi. Najmanje je ozbiljnih prilaza problemima i trajnijih rešenja. Ni Odbor za selo pri Srpskoj akademiji nema hrabrosti da jasno istakne kako je poljoprivreda Srbije od vrha pala na dno Evrope! Da bar ukažu kako se proizvodi poljoprivrede Srbije sve više prodaju direktno sa njive, a sve manje iz staja ili prerađivačke industrije.

Ove godine ćemo ponovo slušati priče o potrebi za navodnjavanjem. A baš niko nema hrabrosti da kaže da to nije rešenje problema. Iz bar tri razloga: vode je sve manje (čak i za potrebe stanovništva i industrije), voda je sve skuplja i voda povećava štetu na zemljištima sa malo humusa! To se baš sada dobro vidi u svakom ataru: mnogo je njiva sa već sazrelim kukuruzom gde nema šta da se bere, a odmah do njih njiva na kojima je kukuruz još zelen! Navodnjavanjem se ništa ne dobija na slabo obrađivanim zemljištima sa malo humusa. U Vojvodini je skoro potpuno uništeno stočarstvo, pa njenu poljoprivredu pogađa i mnogo manja suša.

Navodnjavanje je veoma složen proces, a u Srbiji je sve manje kvalitetne vode. Pored toga, voda je i veoma skupa. Pri uvođenju novih sistema moraju da se urade proračuni na bar 20 narednih godina: da li će biti vode, kako je koristiti i za koje proizvode. Treba jasno naglasiti – velika je zabluda da navodnjavanje uopšteno spasava poljoprivredu!

Još jedna tema o poljoprivredi dobija trenutno mnogo prostora u javnosti. To je odluka države o formiranju pet stotina novih zadruga i velika javna podrška tom poduhvatu. Kao da to nije poznato od vajkada – još iz Biblije i priče o sedam prutova! Pa zar može biti dileme da udruženi sve poteškoće lakše, brže i sigurnije rešavaju. Samo zašto odjednom čak pet stotina zadruga za tri godine! Zašto to nije po ustaljenom sistemu projektovanja: prvo prototip, pa manja serija i provera, pa tek onda ono što hoćemo. Po iskustvu, dobre zadruge su one koje vode dobro pripremljeni stručnjaci sa najvećim stepenom poverenja zadrugara. U ovom slučaju, bilo bi dovoljno da se formira samo 50 ili najviše stotinak novih zadruga i da se one stabilizuju i dokažu u praksi, pa onda da se ide u neku veću seriju. I uvek imati na umu da uspešnost zadruga skoro isključivo zavisi od onih koji ih vode.

Posebno aktuelno je pitanje broja poljoprivrednih domaćinstava i straha od nestajanja sela! A niko da objasni zašto i koja je to šteta!? Zar poljoprivredi Srbije treba skoro 630.000 poljoprivrednih domaćinstava? Zar nema hrabrih da kažu da bi i polovina bila – mnogo! Ili da Srbija nema hrabrosti da se upusti u sistematsko smanjivanje i time omogući onima koji preostaju da u proseku imaju bar desetak hektara! Uz aktivnu pomoć države, u pograničnim selima (centralne) Srbije dovoljno je da ostane samo svako peto domaćinstvo! U ovom pogledu ne treba mnogo pametovati – treba samo sagledati kako su to uradili oni koji su u Evropi postali ugledni (Slovenija, Austrija, Bavarska). Tek kad ostane trećina današnjeg broja poljoprivrednih domaćinstava i specijalizovani proizvođači, krenućemo ka vrhu Evrope.

Izvor: www.politika.rs

Објављено у Agroekonomija
petak, 08 septembar 2017 06:12

Kako se pravi med u saću?

Za proizvodnju meda u saću, potreban je veći prostor za leglo, kako ne bi došlo do rojevnog nagona. Ukoliko su krajnji okviri u plodištu bez legla, treba izvaditi iz plodišta dva postrana okvira bez legla, okvire sa leglom pomeriti u stranu prema zidovima, a u sredinu postaviti dva okvira sa praznim izgrađenim saćem. Ako su u plodištu svi okviri sa leglom, onda treba izvaditi dva sa zatvorenim leglom, i dodati ih slabijim pčelinjim zajednicama, a u sredinu dodati dva sa praznim izgrađenim saćem. Kada u gornjem nastavku bude izgrađeno svo saće, koje će u gornjim delovima biti i puno meda, ispod njega treba staviti drugi takav nastavak, ako je pašau punom jeku, a može se dodati i novi nastavak za gradnju normalnog saća, sa žičanom armaturom. Nove satne osnove se tako mogu davati na dogradnju sve dok paša traje. Kada u prvom nastavku med bude poklopljen, on se skida i odnosi na dalju doradu, i tako redom. Važno je da u košnici ima uvek prostora za dalju doradu, i tako redom. Poskidana medišta se odnose u toplu prostoriju, gde se vrši dorada, odnosno isecanje. Za ovo se koristi široka posuda (tepsija), preko koje je zategnuta mreža od nerđajuće žice, ili od plastike. Na mrežu se položi okvir sa izgrađenim saćem punim meda, pa se onda seku komadi veličine malog okvirića (sekcije). Tako isečeni komadi se stavljaju u sekcije, a zatim se pune sekcije ređaju u okvire, iz kojih je isecano saće, a ovi se ponovo slažu u medišta. Tako pripremljena medišta sa sekcijama, vraćaju se pčelinjim zajednicama, koje će nakon dva dana, stavljeno u sekcije, učvrstiti. Potom se sekcije vade, kao gotov proizvod. Gotove sekcije se uvijaju u celofan, pa pakuju u pogodne kartonske kutije.

Објављено у Pčelarstvo

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predstavila je danas, na 28. Savetovanju veterinara Srbije, novo softversko rešenje za izdavanje Uverenja o zdravstvenom stanju životinja i Potvrde o zdravstvenom stanju pošiljke kroz integrisani dokument. Aplikacija ubrzava proces izdavanja ovog značajnog dokumenta za promet životinja, povećava efikasnost rada i digitalizuje rad nadležnih službi, unapređuje kontrola zaraznih bolesti, poboljšava inspekcijski nadzor i obezbeđuju kvalitetniji uslovi za dodeljivanje zdravstvenog statusa farmama.

„Novom aplikacijom, koja objedinjuje četiri dokumenta i pet propisa u jedan dokument pojednostavljen je proces izdavanja propisane dokumentacije i povećana efikasnost nadležnih službi što značajno utiče na upravljanje podacima u kompleksnom polju bezbednosti hrane, rekla je v.d. direktora Uprave za veterinu Emina Milakara otvarajući Savetovanje veterinara, koje se tradicionalno održava na Zlatiboru.

Softverska aplikacija smanjuje mogućnost stvaranja grešaka, posebno zbog neposredne razmene podataka sa laboratorijskim informacionim sistemom u naučnim i specijalističkim veterinarskim institutima i ne dozvoljava izdavanje Uverenja ukoliko svi podaci nisu validni. Još važnije, sistem blokira gazdinstva na kojima je zapažena zarazna bolest i onemogućava kretanje životinja koje se nalaze na tom gazdinstvu i izdavanje Uverenja.

Ova aplikacija je samo deo informacionog sistema koji se razvija sredstvima Evropske unije, opredeljenim za uspostavljanje održivog informacionog sistema za upravljanje, komunikaciju i kontrolu bezbednosti hrane, zdravlja i dobrobiti životinja i zdravlja biljaka u Republici Srbiji.

Imajući u vidu važnost zdravstvene i higijenske ispravnosti prehrambenih proizvoda, Uprava za veterinu zajedno sa Upravom za bilje i Sektorom poljoprivredne inspekcije, sprovodi projekat razvoja savremenog informacionog sistema za bezbednost hrane koji objedinjuje više od 76 novih i 11 redizajniranih softverskih modula. 

Integrisani pristup bezbednosti hrane, koji podrazumeva da se kontrola sprovodi u fazama proizvodnje, prerade, prevoza, skladištenja i pripreme hrane i hrane za životinje, deo je usklađivanja domaćih propisa sa regulativom Evropske unije, a novi informacioni sistem je deo odgovora na brojne propise Poglavlja 12 koje obuhvata bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku.

Објављено у Veterina
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30