Чланци поређани по датуму: sreda, 06 septembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Pristigli rezultati kontrole konzumnih kokošijih jaja obavljenih u referentnoj laboratoriji za pesticide EU „Primoris“ -Bugarska, pokazuju da su jaja koja se prodaju na pijacama u sistemu JKP „Gradske pijace“, ispravna i u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane i regulativom 396/2005 EC. U poslatim uzorcima nije zabeleženo prisustvo fipronila, izuzev jednog uzorka, u kome je utvrđeno prisustvo ovog jedinjenja i ove supstance, ali u koncentraciji ispod granice referentnih vrednosti.

Da su Gradske pijace čuvari zdravlja svih Beograđana, pokazuje i ispitivanje ove osetljive namirnice koju sugrađani svakodnevno konzumiraju i koja je jako važna za ishranu ljudi. Građani mogu da budu sigurni u kvalitet i higijensku bezbednost hrane koju prodaju pravi poljoprivredni proizvođači na svim beogradskim pijacama. 

JKP „Gradske pijace“ jedine sprovode komercijalnu analizu namirnica prema internom monitoring planu zdravstvene ispravnosti namirnica, koji se sprovodi kvartalno, po potrebi i češće, kao u ovom slučaju usled izbijanja krize hemijskih zagađenih konzumnih kokošijih jaja. Gradske pijace su odmah reagovale, i zatražile analizu jaja koja se prodaju na pijacama u intresu bezbednosti svih građana, u najrenomiranijoj instituciji EU.
Zbog povećanog prometa poljoprivrednih proizvoda i raznovrsne ponude, JKP „Gradske pijace“ nastaviće sa redovnim kontrolama namirnica kako bi pijace ostale omiljeno i nezaobilazno mesto snadbevanja svih sugrađana.

 

Објављено у Agroekonomija
sreda, 06 septembar 2017 10:53

Kada zimnica postane biznis

Festival zimnice je tradicionalna privredno - turistička manifestacija, koja se ove godine održava po deveti put u Koceljevi. Na Festivalu zimnice 2016. godine, učestvovalo je 192 izlagača iz svih krajeva Srbije. Deo Festivala je i takmičenje u pripremanju lovačkog gulaša, a na prošlom Festivalu učestvovalo je 198 ekipa.

U okviru Festivala zimnice 30.09.2017. održaće se tradicionalno takmičenje u pripremanju lovačkog gulaša.

Propozicije takmičenja u pripremanju lovačkog gulaša:
- Kotizacija (učešće) je 1.500,00 dinara (plaća se prilikom prijave, ili na sam dan takmičenja)
- Ekipa broji tri člana
- Osnova sadržine kotlića je meso divljači (divlja svinja) koje obezbeđuje organizator
- Dodavanje drugih vrsta mesa je dozvoljeno, ali je trošak ekipe, začini su tajna i trošak ekipe
- Drva za loženje, suncobrani i isticanje naziva ekipe obezbeđuje organizator

Satnica takmičenja u pripremanju lovačkog gulaša:
- 09:30 – 10:00 okupljanje i postavljanje ekipa
- 10:00             početak takmičenja
- 14:30 – 15:00 uzimanje uzorka
- 15:00 – 16:00 oceljivanje
- 16:00             proglašenje pobednika

Kako biste učestvovali u takmičenju u pripremi lovačkog gulaša, potrebno je da preuzmete prijavu na sajtu opštine Koceljeva, koju ćete popunjenu predati Opštinskoj uprava Koceljeva, na adresi Nemanjina br. 74, u Koceljevi. Ukoliko nemate mogućnost štampanja, možete se prijaviti i u prostorijama Opštinske uprave. Krajnji rok za podnošenje prijava je 26.09.2017. godine.

Izvor: koceljeva.gov.rs

Објављено у Agroekonomija

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji boravi u zvaničnoj poseti Atini, razgovarao je juče sa članovima nove Vlade Grčke - Sokratisom Famelosom, ministrom koji je zadužen za ekologiju i životnu sredinu i Janisom Cironisom, ministrom zaduženim za podsticaje u poljoprivredi.

Grčki ministar Famelos izjavio je da „ počinjemo čvrstu saradnju prijatelja“ i dodao da će „vrata te saradnje biti otvorena i za druge “. On je prihvatio poziv da do kraja godine dođe u Srbiju, predvodeći političko-poslovnu delegaciju u kojoj će biti dvadeset grčkih kompanija koje posluju u oblasti životne sredine. Tom prilikom biće potpisan i memorandum o saradnji dva ministarstva.

Ministar Trivan je istakao da „počinjemo regionalnu saradnju upravo iz Grčke, jer nas za nju vežu duboki prijateljski odnosi“. On je naglasio da će Srbija u predstojećem periodu pokrenuti niz ekoloških inicijativa u regionu i da će imati podršku Grčke u tome. „Imamo snažnu podršku Grčke i u evropskim integracijama Srbije, posebno u pregovorima o poglavlju 27, u čemu će nam grčka iskustva biti dragocena“, rekao je ministar Trivan. 

Grčki ministar zadužen za podsticaje u poljoprivredi Janis Cironis rekao je da zbog velikog i dugotrajnog prijateljstva srpskog i grčkog naroda saradnja dve zemlje ne može imati granice. On je naglasio da životna sredina nije trošak, nego investicija koja može da otvori mnoga radna mesta u obe zemlje.

U susretima ministra Trivana sa grčkim kolegama dominirale su teme iz oblasti otpada, otpadnih voda, klimatskih promena, bujica, suša, požara. „Jedno od najsnažnijih oružja za borbu protiv klimatskih promena u Srbiji biće pošumljavanje, koje ćemo sada kao ministarstvo podržavati sa republičkog nivoa, kao što je to ranije rađeno u Beogradu sa nivoa Sekretarijata za zaštitu životne sredine“, podvukao je ministar Trivan.
On je poručio da Srbija doživljava Grčku kao izuzetnog prijatelja. „Zahvalili smo na podršci jedinstvu naše zemlje sa Kosovom i Metohijom kao neodvojivim delom Srbije, na nepriznavanju Kosova kao samostalne države i protivljenju Grčke da takvo Kosovo postane član UNESKO“, istakao je ministar Trivan.

Ministar Trivan nastaviće posetu Atini razgovorima sa predstavnicima Parlamenta Grčke.

Објављено у Agroekonomija

Gotovo da nije bilo turiste iz inostranstva koji me posle, ili u toku ture, nije pitao gde može da kupi kvalitetnu rakiju iz Srbije. Ako izuzmemo pijace na kojima je zabranjena prodaja, kao i prodavnice u kojima se teško može naći dobra rakija, ostala je mogućnost da je pazare na selu, kod domaćina koji je ispekao u kazanu, ili da odu u specijalizovane podrume, i papreno je plate.

Dugo sam se pitao kako da jedan prosečan Francuz koji dođe u Beograd na najduže tri dana nađe buteljku srpske vode života, kako u Francuskoj nazivaju alkoholno piće, kod nas poznatije kao rakija prepečenica?

I kako to uvek u životu biva, da se kockice slože baš onda kada treba, na jednom Sajmu rakije, pre nekoliko zima, zadržao sam se malo duže na štandu Rakije Vojvoda. Dopala mi se rakija, naziv, način na koji se proizvođač ophodio prema kupcima, a pre svega to što domaćinstvo iz sela Svileuva kraj Koceljeve rakiju proizvodi od sopstvenih šljiva. Oni ih ne tresu već čekaju da prirodno padnu i zatim ih potkupljaju.

Tada sam se upoznao sa Markom Momirovićem (28) mladim tehnologom, profesorom, pesnikom i izuzetno vrednim momkom, a kroz razgovor smo došli do ideje za naš novi projekat. Nastali su Rakija sa dušom koju pravimo od dve vrste šljiva: čačanske rodne i čačanske rane, i jedno novo prijateljstvo.

U proleće 2016. godine napunili smo prve velike flaše, kao i popularne unučiće, a nedavno smo pustili u prodaju i Liker sa dušom, od rakije od jabuke sa dodatkom meda i propolisa. Pogodili smo ukus francuskih i frankofonih turista, pa skoro da nema stranca na mojim turama koji kao suvenir i poklon iz Srbije nije odneo bar jednu flašu Rakije sa dušom u Pariz, Bordo, Nant, Marselj, Nansi…

Nedavno sam, po tradiciji, kao i svakog avgusta obišao Markovo imanje od deset hektara, gde ovih dana vredne radnice skupljaju šljive i spremaju ih za pečenje u velikim kazanima od 450 litara. To je bila prilika da porazgovaramo i da vam zvanično kroz Priče sa dušom predstavim svog poslovnog partnera.

– Rakijsku tradiciju u našoj porodici počeo je deda, a moj otac je registrovao gazdinstvo 2005. godine. Sa nepunih 20 godina, 2009. godine, kao student druge godine Poljoprivrednog fakulteta, na smeru prehrambena tehnologija, preregistrovao sam ga u samostalnu zanatsku radnju i od tada vodim ovaj posao – seća se Marko.

Odrastao je na selu, završio je Srednju poljoprivrednu školu u Šapcu i oduvek ga je zanimao život van grada. Mada je po očevoj želji upisao baš tu školu i kasnije Poljoprivredni fakultet, Marko se nije pokajao, već mi je objasnio da je jedna od najvećih prednosti života na selu biti obrazovan čovek.

– Retkost je danas naći nekoga ko ima fakultet, a živi na selu. Moj otac je završio Višu poljoprivrednu školu, i u svoje vreme bio je jedan od retkih sa diplomom. Primenio je svoje znanje na selu, baš kao što ja to radim danas. Čoveku koji nema neku školu, svejedno je da li će da živi u gradu ili na selu, ali ako ste završili Poljoprivredni fakultet ili Višu poljoprivrednu kao nas dvojica, ili ste studirali neku srodnu oblast, onda na selu možete mnogo toga da napravite – primenom onoga što ste učili – objašnjava.

Svileuva se nalazi na oko 80 kilometara od Beograda, između Valjeva i Šapca. Kažu da je to selo drugo po površini u Srbiji. Porodica Momirović tamo obrađuje deset hektara zemlje na kojoj su stabla šljive, kajsije i dunje. Ono što me je odmah oduševilo je to što se šljive u sezoni potkupljaju svakog dana, kako redom sazrevaju. Osim od šljive, oni prave i rakiju od kajsije, dunje i liker od jabuke i meda.

– Volimo da istaknemo da znamo šta stavljamo u rakiju. Samo ono voće koje može da se pojede ide u sve naše rakije i u Rakiju sa dušom. Odvajamo koštice prilikom procesa proizvodnje rakije i kasnije ih koristimo u našem proizvodu Zdravoje, u koji idu i semenke bundeve, seme lana, suve šljive i med, ili ih prodajemo kompanijama koje prave ulje od koštica. Nemamo nusproizvode.

Posle branja voće se direktno prevozi u proizvodnju. Na pasirci se koštica odvaja od samlevene mase, koja se posle pumpom prebacuje u kace za vrenje. Kada se ceo proces iskontroliše i završi, smesa odlazi u velike kazane gde sledi prva destilacija, a zatim i druga. Nakon što odleži nekoliko godina u drvetu, rakija je spremna za tržište.

– Kad gledam ovu rakiju, najdraže mi je što znam da sam od početka do kraja učestvovao u njenom stvaranju. Od drveta zasađenog pre 10 ili više godina, pa do krajnjeg potrošača – sve smo porodično uradili. U taj proces uloženo je vreme. U ovom poslu ništa ne može da nastane za nedelju dana, a da ima kvalitet. Zbog toga volim život na selu, jer ste uvek prirodno spojeni sa onim što pravite. To me inspiriše i pokreće – rekao je Marko Momirović za Priče sa dušom.

Rakiju sa dušom možete kupiti u diskontima Cer prometa.

Izvor: www.pricesadusom.com

Објављено у Tehnologija prerade
sreda, 06 septembar 2017 06:48

Stiže pomoć za štetu od suše!

U narednim nedeljama ponudićemo koncept pomoći srpskoj poljoprivredi za otklanjanje posledica suše, a to će biti kroz materijalna davanja i preko poslovnih banaka, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On za "Novosti" dodaje da je mnogo važnije da se spreče ovakve situacije kroz sisteme za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu, elektrifikaciju i osiguranje. - Jedan od rizika posle suše je i pojava aflatoksina, pa smo na vreme upozorili proizvođače - navodi Nedimović.


On, ipak, ukazuje i da poljoprivrednici traže novac posle suše a da kad je dobra godina niko ne pita treba li nešto da uplati u budžet. Govoreći o početku izgradnje sistema za navodnjavanje, on kaže da će na prostoru Vojvodine biti 11 sistema, a ove godine počinje i izgradnja jednog velikog - u Šapcu i Bogatiću.


- Očekujemo da svake godine stavimo do 60.000 hektara pod taj sistem i da za šest godina imamo dobru površinu koja se navodnjava. Poljoprivrednici će moći da se priključe tako što će plaćati naknadu za vodu. A država daje i povraćaj kroz subvencije 50 odsto od uloženog novca za sisteme za navodnjavanje - kaže Nedimović.


Na pitanje šta su donele zakonske izmene koje se odnose na prodaju zemljišta, on kaže da "smo uspeli da popravimo većinu loših rešenja koje nam je doneo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju".


- Zahvaljujući zakonskim izmenama, stranci će moći da kupe samo dva hektara zemljišta i to tek za deset godina, jer će toliko morati da budu nastanjeni u Srbiji. Važno je i da država ima pravo prečeg kupca, pa će ko poželi da proda zemlju građanima drugih država, morati prvo da je ponudi Srbiji. Međutim, strance zasad odbija visoka cena jer je hektar najatraktivnijih oranica od 12.000 do 15.000 evra - navodi ministar.


- Još 2008. smo ŠP-om omogućili da strane kompanije imaju isti tretman kao i domaće, čime im je omogućeno da osnuju firme u Srbiji. A oni koji su ranije glasali za ŠP sada su protiv prodaje zemlje stranim kompanijama. Da smo blokirali tu prodaju, blokirali bismo pravni promet u tržišnom smislu, pa bi samo strane firme koje su već osnovale kompanije u Srbiji mogle da učestvuju u trgovini - kaže on.
Na pitanje koliko hektara je u vlasništvu stranih kompanija, Nedimović odgovara da se između 80.000 i 90.000 hektara nalazi u rukama različtih srpskih firmi čiji su osnivači kompanije iz drugih država.


- Većinom su iz evropskih zemalja, iz Mađarske, Hrvatske, ali i Ujedinjenih Arapskih Emirata - navodi on.
Odgovarajući na pitanje kada se očekuje početak gradnje farmi koje su u vlasništvu nemačke kompanije Tenis, ministar kaže da su oni dobili zemlju u zakup.


- Zrenjanin i Kikinda su u proceduri i sledeći je Sečanj. Do kraja godine očekuje se početak gradnje, prvo u Zrenjaninu, a u 2018. i početak rada. Jedan od uslova za investiciju bila je gradnja novih objekata - navodi Nedimović.


Na pitanje hoće li Srbija menjati Zakon o GMO da bi ušli u Svetsku trgovinsku organizaciju, ministar kaže da to "da li će se dozvoliti promet GMO ili ne, zavisi od političke odluke hoće li Srbija u STO ili ne".


- Jedino je uspela Rusija da uđe u STO, a da ne dozvoli taj promet. Zasad se ništa ne radi po tom pitanju, osim što postoji Savet za bezbednost hrane koji se bavi analizom svih rizika - navodi Nedimović.


Izvor: Tanjug

Објављено у Agroekonomija
sreda, 06 septembar 2017 06:13

Podsticaji 5.000 dinara

Ujedinjena seljačka stranka, obaveštava nosioce komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva, da mogu da ostvare podsticaj za oteljene neumatičene krave, u iznosu od 5.000,00 dinara po grlu (za umatičena grla ostvaruje se podsticaj od 25.000,00 dinara, na osnovu zahteva matične službe, i ukoliko poljoprivrednici podnesu zahtev za 5.000 dinara izgubiće pravo na veći podsticaj).

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se do 30. septembra tekuće godine, za krave oteljene u periodu od 1. januara do 31. avgusta 2017. godine, Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine – Upravi za agrarna plaćanja, preko službe Trezora.

Obrazac zahteva i pomoć oko popunjavanja, možete dobiti u prostorijama Ujedinjene seljačke stranke svakog radnog dana, u vremenu od 9 do 15 časova.

Za popunjavanje zahteva pored podataka o gazdinstvu, potrebno je posedovati i identifikacioni broj oteljenog grla-krave, datum teljenja i identifikacioni broj teleta (dobija se u veterinarskoj stanici).

Izvor: www.svrljig.info

 

Објављено у Agrarni budžet
sreda, 06 septembar 2017 05:59

Gde ide naša organska hrana

Na području prokupačke opštine, broj poljoprivrednika koji se bave proizvodnjom organske hrane, povećava se iz godine u godinu.

Zamenik predsednika Opštine Prokuplje, Miroljub Paunović, rekao je da su organski proizvodi, iako skupi, sve više traženi ne samo na zapadnom tržištu, već i u Srbiji.

"Ovaj vid proizvodnje je budućnost u poljoprivredi, jer ne iziskuje primenu nikakavih hemijskih sredstva", izjavio je Paunović, koji je posetio ogledno domaćinstvo Ljubinka Vasiljevića, u prokupačkom selu Gornja Rečica. 

Vasiljević je naglasio da ove godine očekuje rod od 6,5 tona kvalitetne organske kruške, dve tone dunja, pet tona jabuka, i 2,5 tone šljiva. 

"Navodnjavanje po sistemu kap po kap, dobar odabir sadnica i semenskog materijala i svakodnevni rad u voćnjaku dali su dobre rezultate", rekao je Vasiljević, koji se nekoliko godina bavi organskom proizvodnjom hrane. 

Pored voća on je proizveo i pet tona organskog krompira, 2,5 tone crnog i belog luka i oko 500 kilograma crvenog luka. 

"Sve ovo prodaću poznatim kupcima na severu Srbije", rekao je Vasiljević. 

Dodao je da ima u planu proširenje organske proizvodnje, jer se pokazala kao jako isplativa.

Објављено у Organska proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30