Чланци поређани по датуму: petak, 22 septembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Jedanaesti Forum organske proizvodnje, koji tradicionalno organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča, održaće se 29. septembra 2017. u Selenči, uz podršku Vlade AP Vojvodine, Vlade Kraljevine Švedske i Višegradskog fonda, a u suorganizaciji Poljoprivrednog Univerziteta u Nitri, Evropske preduzetničke mreže u Srbiji i EU Info Point Novi Sad.

Tema ovogodišnjeg foruma je „Izazovi i perspektive – kuda ide Srbija“. 

Na Forum će biti predstvaljen projekat „Organic bridge“, odobren kroz program Interreg IPA prekogranična saradnja između Srbije i Hrvatske, koji realizuju Grad Valpovo, Tera tehnopolis iz Osijeka, Terras iz Subotice i Centar za organsku proizvodnju Selenča.

Centralni deo Foruma je panel diskusija na kojoj će se diskutovati, zajedno sa učesnicima Foruma, o stanju organske proizvodnje u Srbiji, podsticajima, tržišnim kretanjima, mogućnostima kroz IPARD program kao i o adekvatnom učešću u procesu evropskih integracija.

I ove godine značajan segment Foruma organske proizvodnje biće Međunarodni poslovni susreti AgroOrganic B2B 2017  koje Centar za organsku proizvodnju Selenča organizuje u saradnji sa Evropskom preduzetničkom mrežom i Organic mrežom.

U okviru Foruma ove godine će se prvi put dodeliti nagrada za najbolji medijski prilog o organskoj proizvodnji pod nazivom „Selenča organik“. Cilj konkursa je da promoviše proizvodnju i one koji se bave organskom proizvodnjom, kao i ulogu medija u tom procesu.

 

Објављено у Organska proizvodnja
petak, 22 septembar 2017 11:27

Ekskluzivno iz Švajcarske za sve farmere

Agrobiznis magazin vodi vas u Entlebuch, koji se nalazi u Švajcarskom kantonu Lucern, i ovo mesto je pod zaštitom UNESCO. Emseha u Entlebushu je farma, koja se nalazi 750m nadmorske visine. Bave se proizvodnjom mleka, i ovčijeg sira. Za potrebe farme napravili su i smeštajne kapacitete, koje iznajmljuju turistima. Na krovu farme su solarni paneli, pomoću kojih proizvode 80.000 KWH solarne energije. Na osnovu studije izvodljivosti, koju su uradili 2009. godine, počeli su dalji razvoj. Tako je 2017.počela sa radom nova mlekara u koju je uloženo 4 miliona švajcarskih franaka. Imanje je smešteno u 40 km²žaštićenog prostora biosfere od strane UNESCO. Svaki predeo koji pogledate oduzima dah. Krovovi koji se mogu videti, pripadaju ili farmi, ili kući farmera. Ceo kraj miriše na životinje. A sa brda odzvanja zvuk klepetuša –zvona goveda i ovaca. Ovde se najviše gaje švajcarske rase goveda, ali se može videti i poneko grlo holštajn rase. Prema podacima švajcarskih institucija, u 2016. godini, proizvedeno je 1,4 miliona tona sira, što je za 3 odsto manje nego prethodne godine. Međutim ukupna proizvodnja manja je za je za 1,5 odsto I 3,43 miliona tona.Proizvodnja sira čini čak 42 % mlečne industrije, dok sveže mleko predstavlja udeo od 15%, što je manje za 1% od putera , koji čini 16% proizvodnje. Domaćini na farmi svojim gostima, pored smeštaja nude i veoma ukusne kobasice, sveže mleko i sir od ovčijeg mleka. Na imanju se nalazi i farma svinja, kao i manja bašta iz koje se priprema hrana za goste. Zanimljivo je i to, da se na farmi mogu kupiti specijaliteti, kao i domaća jaja, koja po komadu koštaju 0,55CHF, što je oko 52 dinara. Posebna atrakcija ovog kraja je spust, odnosno defile životinja, koji se održava 23.septembra , a o tome ćemo detaljnije u narednom broju Agrobiznis magazina u oktobru 2017. godine.

Објављено у Tržište

Agrobiznis magazin, u saradnji sa AVIV PARKOM na Zvezdari, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu “AGROPRESS”, organizuje 23. i 24. septembra sajam pod nazivom ,,Sajam septembarskog ukusa." Radno vreme sajma je od 08h do 22h. Na sajmu će učestvovati izlagači iz različitih delova Srbije, sa svojim proizvodima. Na prethodnim manifestacijama, naši izlagači su uspešno predstavili svoje proizvode a bilo je i degustiranja različitih vrsta meda, raznovrsnih zimnica, slatkiša, veoma kvalitetnih vina i rakija. Dođite da se družimo!

Објављено у Agroekonomija
petak, 22 septembar 2017 07:45

Nova agrarna reforma

Od nekadašnjeg ravnodušnog posmatrača, a nekoliko puta remetilačkog, čak i destruktivnog,faktora udruživanja - država, na opšte iznenađenje, prvi put u 170-godišnjoj tradiciji zadrugarstva na našim prostorima, pomaže zadrugare – direktnim investicijama! Idejni tvorac i pragmatičar,oživljavanja modernog zadrugarstva u Srbiji, ministar Milan Krkobabić, ističe da su zadruge ne samo ekonomska okosnica o(p)stanka na selu, već i veoma značajan geo-politički i bezbednosni stub u praznim pograničnim, i brdsko-planinskim delovima Srbije,i poručuje: „Neophodna je nova agrarna reforma!“ Veliki su na berzama, a mali se udružuju, ne bi li lakše proizvodili, efikasnije prodavali i, konačno, uvećali svoje pregovaračke pozicije i status u nacionalnim, i međunarodnim koordinatama. Da je udruživanje svetski proces i trend, ne svedoče samo činjenice da egzistira oko 800 miliona zadrugara i 750.000 zadruga, već i podatak da oko tri milijarde ljudi, dohoduje na razne načine povezane sa zadrugama. Iako su prvi osnivači zadruga(produkta kapitalizma) zanatlije i trgovci, sinonim za udruživanje kod nas su – zemljoradničke zadruge. Otuda i razumljivo što je idejni pokretač revitalizacije zadrugarstva u Srbiji, ministar Milan Krkobabić, u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, krenuo upravo od zemljoradničkih zadruga. Da li je realno očekivati da se za tri godine, zaista formira 500 zadruga u 500 sela Srbije, kako je metaforički nazvan,Program mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije,„kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima, za osnivanje novih zadruga, i investicione projekte postojećih zadruga u 2017. godini, naročito u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom upravnom okrugu“. Razuman odgovor bi moglo da glasi: „i svaka novoformirana zadruga, i postojeća koja će biti podignuta na zdrave noge je – dragocen doprinos“ poboljšanju „krvne slike“ zadrugarstva u Srbiji. Ako nam je cilj Evropska unija, uputno je podsetiti i na neke brojke, koje slikaju našu trenutnu poziciju, bolje reći ogromno zaostajanje. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije, u EU je 144 miliona članova zadruga organizovanih u 246.000 zadruga – ili svaki treći građanin u zemljama EU je član zadruge. Prema tim parametrima, u Srbiji bi trebalo da bude oko 2,35 miliona zadrugara! A ima ih svega oko 50.000 (!?) okupljenih u (opet - svega) 2.600 zadruga, od čega je 1.548 poljopivrednih. I ne samo zbog toga je odvažnost ministra Krkobabića, da se lati oživljavanja zadrugarstva u Srbiji, vredna pomena, kao originalan i odgovoran potez. Posao je ogroman, zahteva veliku energiju, sistematičnost i strpljivost, jer je seljanin Srbije s razlogom nepoverljiv: država je na ovim prostorima samo od Drugog svetskog rata naovamo više puta „sasekla krila“ uspešnom, bogatom i udruženom poljoprivredniku, plašeći se njegove moći. Negativnoj konotaciji doprinele su posleratne seljačke radne zadruge, kontrahiranje (ugovoranje otkupa koje je često podrazumevalo, i prodaja proizvoda protiv volje proizvođača), a zatim i suma propisa (nazvana Zakon o udruženom radu) jednostavno je - ukinula zadruge. Nepoverenje bivših zadrugara i njihovih potomaka je – ogromno! I zato je vraćanje poverenja u državu, ali i između samih zadrugara, najteži deo posla. Projekat popularno nazvan „500 zadruga u 500 sela“, s razlogom dobija dimenziju spašavanja sela, jer se predviđa da će od 4.700 sela u Srbiji za deceniju i po nestati, oko 1.200. Zabrinjavaju i podaci, da u selima Srbije ne živi niko u 145.000 kuća, i kako tvrdi kolega, Branislav Gulan, 50.000 kuća je, čak, bez vlasnika! Upravo zato, ministar Krkobabić,zadruge vidi kao ne samo kao ekonomsku okosnicu o(p)stanka na selu, nego i kao pouzdan geo-politički i bezbednosni oslonac, u odbrani praznih pograničnih u brdsko-planinskih područja Srbije od nezvanih gostuju, pogotovu od onih koji prete da će stići i do Niša. Uz sve to, „globalni problem“ Srbije je „bela kuga“, koja svake godine nepovratno odnese oko 35.000 njenih stanovnika. „Zato ljudima na selu moramo da stvorimo mnogo bolje uslove za život, proširenje porodica i ekonomski boljitak. Nema modernog sela bez – škole, ambulante, zadruge, pošte i, naravno, infrastrukture!“ – tvrdi ministar Milan Krkobabić, koji je samo pre dve godine dokazao da su i „nemoguće misije“ – moguće, kada je kao prvi čovek JP Pošta Srbije za 52 nedelje otvorio 52 seoske pošte. Njegovo ogromno menadžersko iskustvo, „nerv“ preduzimljivog čoveka koji posao ne vodi iz kabineta, nego putujući i u najmanja sela, da oslušne šta kažu (pre svega o zadrugama) „obični“ seljaci, mogu da budu garant da će misija koju je započeo – uspeti. Pogotovu što namerava da vrati finansijski oslonac za opstajanje zadruga – štedno-kreditno zadrugarstvo i jeftine kredite, bez čega, kako i sam kaže, nema zadruga! Za 2017. godinu planirano je 200 miliona dinara za zadruge na jugu Srbije (do 50.000 evra za novoosnovane i do 100.000 evra postojećim) ali i u Vojvodini (i među Slovacima, Mađarima...) istočnoj i zapadnoj Srbiji...Najavljena je i posvećenost prerađivačkim kapacitetima, i pružanje šanse složenim zadrugama – tzv. vertikalnom i horiziontalnom povezivanju. Zbog velikog interesovanja (u Kabinet apostrofiranog ministra svakodnevno stižu po dve-tri prijave). Program je veoma ambiciozan i u naredne tri godine, u periodu 2018-2020. godine, očekuje se da bude bespovratno podeljeno 25 miliona evra.Građani Srbije od osnivanja prve zadruge na ovim prostorima i treće u svetu (Bački Petrovac, 1846) nisu doživeli (do ovog trenutka), da država direktno investira u podizanje zadružnih hladnjača, mini-mlekara, osnovna stada koza i ovaca, formiranje pčelinjaka... Ali, to nije sve. Ministar Krkobabić najavljuje i novu agrarnu reformu: predlaže da se mladim ljudima (među njima je 400.000 neoženjenih mladića do 40 godina, i 100.000 neudatih devojaka) podeli na besplatno korišćenje do 50 hektara državnog zemljišta, koje se sada ne obrađuje. Jedinisi uslov je da ga korisnici - obrađuju. Od najave na prolećnom druženju zadrugara u Palati Srbije, 11. aprila 2017. godine, do potpisivanja ugovora sa prve dve novoosnovane zadruge (u opštini Meorišini i Gadžinom Hanu), prošlo je svega četiri meseca, što je ravno podvigu. Optimizam da će projekat oživljavanja zadrugarstva u Srbiji uspeti, izvire iz činjenice da ga, bar za sada, niko ne osporava. Naprotiv, snažna podrška dolazi iz Akademijskog odbora za selo SANU, i njenog predsednika akademika Dragana Škorića, univerzitetskih profesora, čelnika Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine, opština i svih medija.I, naravno, budućih zadrugara koji svoje interesovanje potvrđuju time što su od početka 2017. godine, osnovali čak 70 zadruga, što ranijih godina nije bio slučaj. Istorijski projekat da se zadrugarstvu u Srbiji vrati stari sjaj, nije posao jednog ministra (Krkobabića) i jedne vlade. Decenije su bile neophodne da se te trnovite zadružne staze utabaju, zatim decenije da se uruše. Verujmo da će na putu povratka biti potrebno mnogo manje vremena. U svakom slučaju, strpljivost je veliki neophodan saveznik misije „500 zadruga u 500 sela“. Dok ponovo ne zaživi geslo starih zadrugara: „Poštuj svoju zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i ti srećan i zadovoljan biti!“ Risto Kostov

Објављено у Zadrugarstvo
petak, 22 septembar 2017 07:45

Novi prioriteti u Ministarstvu

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan otvorio je 5. konferenciju Nacionalne asocijacije čistoće Srbije (ASWA), koja se održava na Srebrnom jezeru. Ministar Trivan je naglasio da će upravo jedan od najvažnijih prioriteta novoformiranog ministarstva biti izgradnja i razvoj održivog sistema upravljanja otpadom u našoj zemlji, i da je saradnja svih aktera na ovim pitanjima od presudnog značaja.

„Komunalna preduzeća koja se bave sakupljanjem, transportom i preradom otpada imaće punu podršku Ministarstv,a u podizanju znanja o savremenim tehnologijama prerade otpada na viši nivo, kao i pomoć u rešavanju svakodnevnih problema, sa kojima se susreću u svom poslovanju“, rekao je ministar Trivan, i dodao da će Ministarstvo na čijem je čelu izgraditi čvršće i tešnje veze sa komunalnim preduzećima i Nacionalnom asocijacijom čistoća Srbije.

„Srbija u narednom periodu mora značajno da unapredi oblast upravljanja otpadom, i na ostvarivanju tog cilja, Ministarstvo će zajedničkim snagama raditi sa Nacionalnom asocijacijom i preduzećima koja posluju u ovoj oblasti. Svi zajedno moramo podići svest naših građana o značaju zdrave životne sredine“, istakao je ministar Trivan.

Konferencija je okupila veliki broj predstavnika komunalnih preduzeća iz naše zemlje, koja se bave održavanjem higijene i uklanjanjem otpada.

 

Povodom informacija koje su se pojavile u pojedinim medijima da je ograničen izvoz srpskih proizvoda na tržište Ruske Federacije, obaveštavamo javnost da, uprkos tome što bi se neko i radovao takvim neistinama, je reč o apsolutno netačnim tvrdnjama, kao i da je u prethodnom periodu postignuta izuzetna saradnja sa nadležnim ruskim institucijama.

Potvrda dobre saradnje je značajan i konstantan rast izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije na tržište Ruske Federacije, posebno povrća i voća. U prvih osam meseci (januar-avgust) 2017. godine izvoz povrća iz Srbije u Rusiju bio je veći za 22 odsto nego u istom periodu 2016. godine, a izvoz voća bio je veći za 10 odsto.

Konkretno, u avgustu smo imali oko 1.200 pošiljaka, dok smo za pomenutih 12 pošiljaka u dnevnoj komunikaciji sa kolegama iz ruske nadležne inspekcije koje ćemo i obavestiti o rezultatima analiza istih. Svakako, ukoliko bude potrebe, inspektori Roseljhoznadzora su pozvani da u svakom trenutku dođu u Republiku Srbiju i zajedno sa srpskim kolegama analiziraju sve sporne tačke. 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović će sledeće nedelje u Moskvi učestvovati na sednici mešovite komisije gde će sa najvišim ruskim zvaničnicima, između ostalog, i ministrom poljoprivrede Aleksandrom Tkačevim, razgovarati o svim pitanjima. Ruska Federacija je za Srbiju jedan od dva najviša prioriteta u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Објављено у Tržište

Veronika ili razgon je zeljasta, višegodišnja biljka iz porodice bokvica, sa nežnim ljubičastim cvetovima. Poznata je i pod nazivom evropski čaj, ljudska vernost i trava veronika. Raste polegla po tlu, po livadama, obodima šuma, u baštama pored ograda. Stabljika je obrasla dlačicama, dok su cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti, koje su u početku zbijene, a kasnije se izdužuju.

Za pripremu čaja, potrebna je jedna puna kašika suve biljke, koja se prelije sa četvrt vrele vode, i ostavi da odstoji. Konzumiranje čaja od veronike, čisti krv, i preventivno deluje potiv zakrčenja krvnih sudova.

Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope, i tamo otkrili veroniku, nazvali su je „lekom sveta”. Lekovite moći ove biljke su se tako brzo proslavile, da su ušle i u poslovicu. Kada bi Rimljanin hteo da oda priznanje, i pohvali neku značajnu ličnost, rekao bi za nju da ima „toliko dobrih osobina, kao cenjena trava veronika”.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

Објављено у Hortikultura
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30