Чланци поређани по датуму: sreda, 20 septembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Predsednik AGROPRESS-a Goran Đaković boraviće u trodnevnoj poseti Švajcarskoj Konfederaciji gde će sa kolegama iz svih krajeva sveta učestvovati u radu konferencije o bezbednosti hrane, održivom razvoju i slobodnoj trgovini. Kolega Đaković će ovom prilikom posetiti i birališta u okolini Lucerna gde će se građani Švajcarske izjašnjavati na referendumu o tome da li žele da se pitanje bezbednosti hrane uvrsti u Ustav države. Ministarstvo poljoprivrede Švajcarske pozvalo je građane da podrže ovaj stav i da se prihvati predlog. Novinari iz 50 zemalja posetiće i specijalni rezervat prirode u Alpima koji je pod zaštitom UNECO i prisustvovati godišnjem Entlebucher Alpabfahrt spustu niz Alpe.

U izjavi za AGROPRESS-ov sajt kolega Đaković je rekao da je počastvovan pozivom švajcarskih kolega da učestvuje u ovako značajnom događaju i dodao: „Budućnost poljoprivrede zavisi od toga kako mi danas koristimo resurse koji nisu naši, već su nam dati na korišćenje. Naše je da ih koristimo da bi smo se prehranili i da ih ostavimo pokolenjima. Ako imamo aspekt bezbednosti hrane u vidu, onda zaista treba da ramislimo u kom se to pravcu krećemo i da li smo na putu da rešavamo probleme, ili da pravimo još veće i teže neprilike čije posledice možemo trpeti dugi vremenski period, a možda i za sva vrema“.

 

Ilustzracija: Kanton Lucern, domaćin novinarima iz celog sveta

Tokom posete Goran Đaković posetiće i nekoliko farmera kao i čuvnog švajcarskogh proizvođača sira EMMI. Za vreme boravka novinari i stručnjaci ragovaraće o glavnim izazovima za proizvodnju hrane o resursima prirode i bezbednosti proizvodnje. Detaljnije na našem sajtu i u Agrbiznis magazinu za oktobar.

Pokrovitelj događaja je IFAJ, Svetska federacija novinara koji prate poljoprivredu.

"Prvo smo učili kako da je sadimo, pa kako da je od trave čistimo, pa sada učimo kako da je prehranimo i negujemo", navodi Tanja. Saša kaže da su ih svi gledali čudno i da nisu verovali da će zaista da krenu u taj posao. "Odvraćanja je bilo i tada ali i sada, mada mislim da ćemo da istrajemo u svemu ovome", rekao je Saša. Tako su bez pomoći grada i države krenuli u, kako veruju, isplativ posao, iako ne kriju da strahuju da li će imati dobar rod. "Nadamo se da će ovaj naš trud da se isplati, možda ne odmah, ali za dve ili tri godine", navodi Saša. Na 60 kilometara od Niša, u Sokobanji, članovi Udruženja za lekovito bilje obučavaju buduće proizvođače. U malim oglednim poljima, na konkretnim primerima pokazuju izdanke mladih biljaka.

"Pojedini ljudi samoinicijativno počnu da rade, čak ne znaju ni za koga će da gaje. Savetujem ih i pokušavam da ih razuverim da prvo nađu kupca pa tek onda da počnu da gaje šta tom kupcu treba", navodi Nebojša Stanojević, predsednik Udruženja "Dr Jovan Tucakov" iz Sokobanje.

Oni koji nisu znali, a bili su uporni danas pored Južne Morave imaju hektare pod omanom, matičnjakom, očajnicom, kamilicom, gavezom... Iako priznaju da nisu uspešni kao kolege iz Vojvodine koje imaju ogromne zasade u oklini Aleksinca – ne odustaju, jer veruju da je gajenje lekovitog bilja posao budućnosti.

Izvor: 

http://www.rts.rs 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Ovogodišnja suša nanela je štetu poljoprivredi u Srbiji u visini od preko milijardu evra. Usled nedostatka zelenih površina na pašnjacima, problem sa ishranom stoke imaju i stočari, koji nalaze alternativne načine za obezbeđivanje potrebne hrane.

Posledice suše uticale su na više od polovine  poljoprivrednih  kultura u Srbiji. U Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu stočari imaju problem sa ishranom stoke, jer  nema dovoljno pašnjaka i rečica, koje su presušile zbog nedovoljno kiše. Zaposleni u poljoprivrendoj savetodavnoj stručnoj službi poslednjih dana obišli su poljoprivrednike na ovom području.

“Apelujem na poljoprivredne proizvođače da usled nedovoljnih količina kvalitetne hrane na pašnjacima da počnu sa prehranom stokom u štalama . Bilo bi dobro da ne koriste seno, koje je takođe hranljivo, ali se preporučuje u simskom periodu”, rekao je ispred Poljoprivredne savetodavne stručne službe Safet Vesnić.

Zbog suše, ove godine smanjen je prinos ratarskih kultura.

“Kada su u pitanju ratarske kulture štete su oko 20%. Stočarska proizvodnja mleka i mesa povezana je sa ratarskom proizvodnjom. Na sreću suša se nije u većoj meri odrazila na ratarske kulture kukuruza, ječma, pšenice, ovsa pšenice i raži, to je ono što koriste naši poljoprivredni proizvođači na svojim gazdinstvima”, dodao je Vesnić.

Vesnić se nada da će poljoprivrednici uspešno prebroditi ovaj težak period i da će sačuvati stočni fond na ovom području.

Izvor>  (Rtvnp)
Објављено у Stočarstvo

Žitelji opštine Opovo pretežno se bave poljoprivredom i uređeni atarski putevi su im veoma važni da bi što lakše došli do svojih njiva, kako bi na vreme obavili velike radove. I ove jeseni ti putevi se obnavljaju, a novac je obezbeđen od zakupa državnog zemljišta.

U Opovu, Sefkerinu i Sakulama uređuje se 2,7 kilometara atarskih puteva, a u Barandi je u toku komasacija zemljišta. Ovo je samo nastavak ranije započetih radova i poljoprivrednici su zadovoljni, jer sad sa svojim teškim mašinama lakše dolaze do plodnih oranica.

"I prethodni put su dobro uradili posao, rizla se nije rasula i sve dobro funkcioniše.U narednom periodu izbor lokacija vršiće se u dogovoru sa poljoprivrednicvima i radiće se pet novih kilometara atarskih puteva, što će nam zančajno olakšati prolazak kroz ata", kaže Nenad Martinov, poljoprivrednik iz Sakula.

Za sanaciju atarskih puteva opština Opovo je izdvojila deset miliona dinara sopstvenih sredstava.

"Sredstva su obezbeđena od zakupa državnog zemljišta, odnosno 50 odsto koje ostvarujemo od zakupa biće uloženo u saniranje ovih puteva, konkretno 900 metara u Sakulama, Opovu i Sefkerinu, a preostali novac je predviđen za projekat komasacije u Barandi i očekujem da će se ovakva dinamika radova nastaviti i u budućnosti", kaže  Zoran Tasić, predsednik opštine Opovo.

Rok za završetak ovih radova je 30 dana, a u Opovo ističu da će nastaviti i dalje da ravnomerno razvijaju i sređuju sva naseljena mesta u svojoj opštini.

Izvor: www.rts.rs

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
sreda, 20 septembar 2017 09:47

Zašto je ova biljka lek za svaku tegobu

Zečja stopa je biljka, koja raste na obodima šuma i senovitim proplancima. Potiče iz porodice ruža, višegodišnja je, zeljasta biljka. Ima uspravnu stabljiku, oko 70 cm visoku, sa dugim listovima i sitnim žutim cvetićima. U narodu je još poznata pod nazivim zečja noga, blaženak, končac...

Cvast zečje stope je grozdasta metlica. Plod je mala loptica sa sitnim bodljama. Koren ove biljke miriše na karanfilić, pa je jednostavna za raspoznavanje. Taj miris potiče od ugljovodonika eugenola iz etarskog ulja, kojeg u biljci ima oko 0,2 %.

Više o pomenutoj temi pročitajte u Agrobiznis magazinu za mesec septembar. 

 

Da li se može zaraditi od uzgajanja lekovitog bilja?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zacinsko-i-lekovito-bilje/item/3045-moze-li-se-zaraditi-od-lekovitog-bilja

 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje
sreda, 20 septembar 2017 06:56

Saveti kako do dobrog pčelarenja

Najvažniji poslovi u oktobru su: 1. Preduzimanje završnih mera za uspešno prezimljavanje 2. Obezbeđivanje mira na pčelinjaku. 1. Preduzimanje završnih mera za uspešno prezimljavanje Do sredine oktobra još uvek je moguće ponegde naći leglo i to u nekim košnicama više (one koje nisu obezbedile dovoljan broj zimskih pčela), u nekim manje dok u večini legla uopšte nema. Ovo matica instinktivno najbolje oseća i tako se ponaša. I pored toga ne znači da se do kraja oktobra, pa čak i u novembru u nekim košnicama ne može naći leglo. Kao što je već rečeno u septembru zbog prisutnosti varoe produžavanje legla može više da donese štete nego koristi. Pored toga, ako je vreme toplo a nektara u prirodi nema, podržavanja produžetka legla može da ide samo u štetu zimskim zalihama hrane. Inače potrošnja zimskih zaliha u oktobru se kreće 0-2,5 kg meda što potvrđuje i tabela broj 1. (Vidi radovi u Septembru) Ova tabela nam pokazuje da prihranjivanje mora da se završi zaključno sa septembrom. Prihranjivanje u oktobru podstiće maticu na proširenje legla kao i povečanu potrošnju zimnice, a ujedno skraćuje život zimskim pčelama koje se aktiviraju u ishrani legla. Ipak ako je nekim pčelinjim društvima potrebno dodati šećerni sirup, zato što bi u suprotnom moglo doći u pitanje uspešno prezimljavanje, onda to možemo učiniti, s tim što je zadnji rok za ovo prehranjivanje sredina oktobra. Ukoliko je vreme toplo sve to će proći dobro, ali to ne sme preći u praksu, već samo kao rešenje za izuzetne slučajeve, zato što vreme se ponekad neće odnositi tako da bi spašavalo posledice nemarnog odnosa ili zaboravnosti. Bolje rešenje u ovakvim slučajevima je dodavanje šećerno-mednih pogača od 2-3 kg da ne bi pčelinje društvo trošilo zimske zalihe. Pogače možemo davati samo kad pčele ne izleću jer bi u suprotnom delovale stimulativno na matice kao što deluje dodavanje hrane krajem zime. Pogače ne smemo dodavati kao rezervu hrane za kasni jesenji period. Oktobar je mesec u kome moraju biti završeni svi radovi oko uzimljavanja pčelinjih društava i nukleusa, a takođe i da budu ispunjeni svi uslovi od kojih zavisi uspešno prezimljavanje a to je: - jaka pčelinja društva i nukleusi - dobra starosna struktura pčela - potrebna količina i kvalitet hrane - mlada matica. Najveći procenat gubitaka matica odnosi se na stare matice. Mlade matice su sposobnije za prezimljavanje i u težim uslovima, a poseban je njihov značaj za proletnji razvoj pčelinjeg društva. To znači da držanje starih matica nema nikakvo opravdanje. Samo matice izuzetnih karakteristika se mogu držati duže od dve godine, a pitanje je koliko mogu izdržati u trečoj godini i dalje. Opravdano je takve matice držati u nukleusima za reprodukciju i proizvodnju mladih matica. U velikm LR košnicama sa tri do pet nastavaka matice se brže iscrpljuju, tako da za dve godine u takvoj košnici snese više jaja, nego npr. u vrškari ili LR košnici sa jednim do dva nastavka, za četri do pet godina. Jaka pčelinja društva sa dovoljnim brojem zimskih pčela moraju se osigurati tokom avgusta i septembra. Ako se to tada propusti u oktobru se ne može nadoknaditi. Slaba pčelinja društva se jedino mogu spajati i na takav način bi dobili društva sposobna za preživljavanje. Prvi dani oktobra su krajnje vreme da se to učini i sa nukleusima. Oni nukleusi koji su smešteni po dva u jedan LR nastavak sa po pet ramova i šest do osam kilograma hrane, stavljaju se iznad normalnog društva koja imaju provizornu lesonitnu podnjaću koja omogučava potpunu odvojenost. Jaći nukleusi sa šest ramova mogu da prezime samostalno ako imaju dovoljnu količinu hrane a to je deset do dvanaest kilograma. Ukoliko nemaju dovoljno hrane stavljaju se iznad nekog slabog pčelinjeg društva, takodje preko lesonitne provizorne podnjače, odnosno snelgrove ili žičane pregrade. Posle nekoliko dana se donosi odluka da li će se spojiti ili će ostati tako da prezime kao dvojna društva. Nukleusi se ne premeštaju dok traju veći izleti pčela zato što će usled preranog premeštanja ostati bez pčela izletnica a time bi nepotrebno doveli do njihovog slabljenja. To znači da se ova operacija radi nekad i u drugoj polovini oktobra. Obezbeđivanje mira na pčelinjaku. U oktobru se mora obezbediti mir na pčelinjaku u smislu prestanka svih manipulacija sa kojima bi se poremetilo pčelinje klube a posebno od trenutka kada se formiralo. Ako to ne možemo da odredimo na drugi način onda možemo zaključiti da je klube kompaktno kada temperature padnu ispod 10OC. Dalji pad temperature sve više i više smanjuje promer klubeta zato što samo na taj način pčele osiguravaju bolje i ekonomičnije grejanje. Pčelinjak ionako mora biti zaštićen od domaćih i divljih životinja a naročito od onih koje tuda često prolaze. Ovo je posebno važno u zimskom periodu kako se ne bi dozvolio kontakt tih životinja sa košnicama (da ih ne pomeraju, ne ćešu o njih i dr.) pošto bi se pčele u pčelinjem klubetu uznemirile pri čemu mogu dovesti do njegovog rasturanja sa težim posledicama ukoliko su temperature niže. Zbog ovoga pčelinjak je potrebno ograditi. Sve košnice treba da budu nagnute prema napred da bi voda koja se stvara kondenzacijom (zbog nepostojanja gornje ventilacije u zimskom periodu) mogla da se cedi i istiće kroz leto, kao i voda koja se cedi sa poklopca košnice (topljenje snega, kiša) ne bi padala na leto već ispred njega. Na taj način se štiti i unutrašnji i spoljašnji deo košnice od prevelike vlage a time produžavamo njen vek trajanja. Prevelika vlaga unutar košnice remeti mikroklimu, košnica postaje hladnija a time proletnji razvoj počinje kasnije i sporiji je. Jedan od glavnih poslova pčela u ovom mesecu je zatvaranje svih nepotrebnih otvora propolisom. Pčele intenzivnije skupljaju propolis u jesen zato što su potrebe za njim veće i koristi se za lepljenje ramova, medjuspratnih otvora, pokrovne daske i dr. Zbog ovoga nije opravdano skidati poklopac, pomerati ramove i nastavke posle oktobra jer se remeti propolisni sloj. Posle eventualnog pomeranja ovih delova ne dolazi do pravilnog naleganja pa zbog toga dolazi do promaje i nepotrebnog angažovanja pčela na zatvaranju nastalih otvora. Udruženje pčelara Maradik

Објављено у Pčelarstvo

Najznačajnija bolest lešnika je trulež ploda. Oboleli plodovi se lako prepoznaju, a obolevaju i mladi plodovi, pred berbu. Plodovi potamne i teško ispadaju iz omotača. Za suzbijanje preporučeno je koristiti Chorus, Switch, Sumilex ili drugi botriticid, i to prvi put, kada cvetovi puste crveni končić, dok je drugi tretman potrebno obaviti botriticidom, kada muški cvet (rese) opadne. Pepelnica napada list, pa se javljaju promene u boji lista.

Preporučeno je pepelnicu suzbiti preparatima kao što su Bayleton, Sprol, Falcon, Kumulus i Kosan. Pored pepelnice, lešnik napada veoma opasna bakterija Xanthomonas campestris corylina. Preporuka je da se u jesen, po završetku vegetacije, i u toku zime, isprska sa bakarnim preparatima, u 30 % jačoj koncentraciji, od koncentracije, koju je odredio proizvođač. Crvljivost je jedna od najčešćih štetočina lešnika. Suzbijanje je neophodno primeniti, čim se primeti ova štetočina. Vrlo bitno je i to, da se primenjuju insekticidi različitog mehanizma delovanja, jer vrlo brzo štetočina stiče otpornost na insekticide.

Grinje napadaju obe vrste cvetova i izazivaju deformacije. Za suzbijanje treba koristiti akaricide, prema uputstvu proizvođača. Veoma je bitno prskanje. Lisne vaši nisu naročito štetne, i suzbijaju se zajedno sa balaninusom. Posebne štete lešniku nanose veverice. U jednom leglu veverica, može da se pronađe i do 129 kg leske. Zato, treba biti oprezan, kada lešnik počne da plodonosi.

Više o pomenutoj temi možete pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar.

Објављено у Zaštita bilja
sreda, 20 septembar 2017 06:00

Može li se zaraditi od lekovitog bilja

U potrazi za poslom ili dodatnom zaradom, mnogi mladi ljudi se odlučuju da se oprobaju u poljoprivredi, pa tako i u okolini Niša i Aleksinca. U priobalju Južne Morave poslednjih godina niču plantaže lekovitog bilja. Saša i Tanja iz Niša, mladi bračni par, umesto tradicionalnih kultura odlučio je da se oproba u gajenju matičnjaka.

Nema dana da Pavlovići nisu na njivi. Nisu dozvolili da im hektar i 20 ari imanja propada pa su se, iako bez iskustva, odlučili da zasade melisu, poznatiju kao matičnjak.

"Prvo smo učili kako da je sadimo, pa kako da je od trave čistimo, pa sada učimo kako da je prehranimo i negujemo", navodi Tanja.

Saša kaže da su ih svi gledali čudno i da nisu verovali da će zaista da krenu u taj posao.

"Odvraćanja je bilo i tada ali i sada, mada mislim da ćemo da istrajemo u svemu ovome", rekao je Saša.

Tako su bez pomoći grada i države krenuli u, kako veruju, isplativ posao, iako ne kriju da strahuju da li će imati dobar rod.

"Nadamo se da će ovaj naš trud da se isplati, možda ne odmah, ali za dve ili tri godine", navodi Saša.

Na 60 kilometara od Niša, u Sokobanji, članovi Udruženja za lekovito bilje obučavaju buduće proizvođače. U malim oglednim poljima, na konkretnim primerima pokazuju izdanke mladih biljaka.

"Pojedini ljudi samoinicijativno počnu da rade, čak ne znaju ni za koga će da gaje. Savetujem ih i pokušavam da ih razuverim da prvo nađu kupca pa tek onda da počnu da gaje šta tom kupcu treba", navodi Nebojša Stanojević, predsednik Udruženja "Dr Jovan Tucakov" iz Sokobanje.

Oni koji nisu znali, a bili su uporni danas pored Južne Morave imaju hektare pod omanom, matičnjakom, očajnicom, kamilicom, gavezom... Iako priznaju da nisu uspešni kao kolege iz Vojvodine koje imaju ogromne zasade u oklini Aleksinca – ne odustaju, jer veruju da je gajenje lekovitog bilja posao budućnosti.

Izvor: www.rts.rs

Објављено у Začinsko i lekovito bilje
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30