Чланци поређани по датуму: utorak, 19 septembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 19 septembar 2017 13:30

Ima li stočarstvo perspektivu?

Stočarstvo ima perspektivu ističu neki stočari u Sremu. Upravo zbog toga razmišljaju o proširenju smeštajnih kapaciteta, ali i stočnog fonda. Smatrajući da ministarstvo poljoprivrede i pokrajinski sekretarijat povlače dobre poteze usuđuju se na ovaj korak jer vide mogućnost dobiti na kraju procesa unapređenja sistema. U novom objektu na selu u Vašici poljoprivrednik iz Šida svakog dana tovi domaće svinje sa željom da na kraju ostvari vrhunski kvalitet.Iz gradske sredine preselio je proizvodnju na selo jer potražnja za svinjskim proizvodima koje proizvodi je porasla u proteklom periodu kaže vredni paor. Krmače su olpođene vrhunskim genetskim materijalom a nov objekat koji je prilagođen za proizvodnju prasadi omogućiće dobre rezultate smatra vlasnik. Stočarstvo ima potencijal kaže naš sagovornik samo ako se kombinuje sa dodatnim delatnostima. S tim u vezi njegovo gazdinstvo konkurisalo je na poziv pokrajinskog sekretarijata za sisteme koji se tiču prerade mesa. Inspekcija je već obišla objekte i očekuje se pozitivan odgovor. Međutim ovaj poljoprivrednik ni tu ne staje već razmišlja o proizvodnji hrane za stoku. U planu je izgradnja sistema za navodnjavanje kako bi se osigurao bolji prinos ratarskih kultura koje se koriste u tovu ukoliko se ponovi godina kao ova. Prednosti velikog ekonomskog dvorišta su već iskorišćene za ugoj svinja na prirodan način u blatnjavim oborima ali uz kombinaciju modernih tehnologija kao što je sistem pojila. Stručnjaci ističu da je meso svinja proizvedeno na ovaj način jedno od najslađih i najzdravijih. Izvor: RTV

Објављено у Stočarstvo

IZVEŠTAJ O TRGOVANjU POLjOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 11. 09. DO 17. 09. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.395 tona robe.

Najviše se trgovalo: paradajzom (402 t), paprikom (309 t), crnim lukom (211 t), jabukom (175 t), krompirom (174 t), grožđem (161 t), krastavcem (142 t), tikvicom (133 t), kupusom (123 t), šargarepom (119 t), breskvom (104 t), lubenicom (89 t), dinjom (42 t), plavi patlidžan (37 t) i šljivom (31 t).


DUPLO VIŠE TIKVICA I GROŽĐA

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (310 t → 397 t), crnog luka (171 t → 156 t), jabuke (122 t → 165 t), grožđa (84 t → 83 t), krastavca (120 t → 107 t), tikvice (72 t → 69 t), kupusa (88 t → 101 t) i breskve (82 t → 100 t), dok je promet: paprike (140 t → 378 t), krompira (104 t → 186 t), šargarepe (151 t → 149 t), lubenice (320 t → 159 t), dinje (122 t → 58 t), plavog patlidžana (42 t → 61 t) i šljive (38 t → 53 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):
krompir 20 - 40 din.
kupus 30 - 40 din.
crni luk 15 - 25 din.
šargarepa 15 - 35 din.
tikvica 30 - 35 din.
paradajz 25 - 60 din.
krastavac 28 - 45 din.
paprika 30 - 70 din.
plavi patlidžan 45 - 60 din.
pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje)
jabuka 20 - 50 din.
breskva 50 - 100 din.
šljiva 40 - 60 din.
grožđe 50 - 100 din.
lubenica 18 - 22 din.
dinja 25 - 35 din.
banana 80 - 90 din.
limun 150 - 170 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Објављено у Agroekonomija
utorak, 19 septembar 2017 10:32

Najveće subvencije do sada

Subvencije u poljoprivredi u opštini Gadžin Han ove godine najveće su do sada - ukupno 20 miliona dinara zajedno sa sredstvima države izdvojenim za mere populacione politike. Subvencionišu se različiti programi, a najveće interesovanje vlada za nabavku umatičenih grla, za šta opština daje 50 odsto subvencija, dok država isplaćuje premije za svako umatičeno grlo. Pred zaplanjskim stočarima ove godine je povoljna računica - ako se odluče za nabavku umatičenih grla, uz subvencije opštine i premije države njih posle godinu dana stado od dvadeset ovaca ili koza na primer praktično ne košta ništa. Uz to, premije sleduju i narednih deset godina. To su među prvima prepoznali Grozdanovići iz Sopotnice. Ali nije sve išlo bez problema.Što se tiče nabavke umatičenih grla, veoma teško. Ja sam nabavio u opštini Svrljig, ali nisam mogao od jednog proizvođača, nego od troje - četvoro sam nabavio", kaže Srđan Grozdanović, selo Sopotnica. I Milan Todorović koji je gradski život zamenio poljoprivredom na dedinom imanju zainteresovan je za subvencionisanu nabavku umatičenih grla, ali to još ne uspeva da realizuje. "Hteo bih ozbiljno da se bavim poljoprivredom. Trenutno imam pet grla. Uz pomoć subvencija za umatičena grla hteo bih da povećam na 10, ali teško se dolazi do umatičenih grla. Veoma teško", kaže Milan Todorović, Sopotnica. Nabavka umatičenog stada mladog Todorovića zadržala bi na selu. Upravo oživljavanje sela cilj je subvencija u poljoprivredi koje su ove godine u opštini Gadžin Han najveće do sada, ali sve usporava vrlo mali broj umatičenih grla, i pored toga što na tržištu vrede tri puta više od neumatičenih. "Mislim da je najveći problem bio u edukaciji. Nisu ljudi znali na vreme, zato se kasni sa umatičenjem, ali nadam se da se sve ubrza sa ovim programom. Do pre nekoliko godina smo imali samo dva gazdinstva sa umatičenim grlima, sada se to proširuje", kaže Slaviša Ivković, opštinski većnik. Opština Gadžin Han subvencioniše i nabavku poljoprivredne mehanizacije, programe u ratarstvu, voćarstvu, pčelarstvu, zatim veštačko osemenjavanje, a sa 100 odsto subvencioniše i kamate na poljprivredne kredite. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Објављено у Agrarni budžet
utorak, 19 septembar 2017 10:19

Otkrivamo vam kako da zaštitite vaše voće

U jesen, nakon završene berbe, počinje priprema voćnjaka za narednu vegetaciju. Neophodno je izvršiti sakupljanje opalog lišća, plodova sa krošnje i sa zemlje ispod voćke, kao i uklanjanje starih grana. Nakon toga, sledi jesenje prskanje voćaka, koje se smatra obaveznom merom zaštite. Takozvanim plavim prskanjem, suzbijaju se uzročnici različitih bolesti: rogač šljive, monilioza koštičavih voćaka (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozna plamenjača jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćaka, kovrdžavost lista breskve, eskorioze vinove loze. Uzročnici ovih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima i drugim skrivenim mestima. Patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno „plavo prskanje” obaviti blagovremeno, kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju meru. Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra, kada je temperatura iznad 10 °C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, pa se zbog toga često kaže da je „voćke potrebno
okupati“.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

Објављено у Zaštita bilja

U Medveđi (SO Despotocav) 16.09.2017.god. održan je drugi sajam pod nazivom "Dani kukuruza". Sajam se sastojao iz tri dela: nauka, tradicija i kultura.

U delu nauke, predstavnici ratarsko-povrtarskih Instituta, sa proizvođačima u direktnom kontaktu, razmenili su iskustva o proizvodnji u tekućoj godini, i šta Instituti nude za  tekuću i narednu godinu. Predstavnik akademije nauka član odbora za selo, Branislav Gulan, održao je kratko izlaganje o stanju populacije u srpskim selima. Predstavnik Zadružnog saveza upoznao je prisutne o broju novoformiranih zadruga, kao i mogućnosti da se zadruga formira i u Medveđi.

Poljoprivredna stručna služba je učestvovala u organizaciji Sajma, a kao i prethodne godine, dodelila je zahvalnice šestorici poljoprivrednih proizvođača iz svih opština Pomoravskog okruga. Takođe su dodeljene zahvalnice udruženju voćara i vinogradara "Plava šljiva" iz Despotovca, kao i udruženju "Resavska tradicija" iz Medveđe.



Udruženje žena izložilo je svoje proizvode (tradicionalna jela, rukotvorine domaće radinosti). Pored toga, gazdinstvo Radiše Radisavljevića, koje je izložilo svoje poljoprivredne proizvode, pripremilo je za sve prisutne kačamak, koji je kada se razlio na ploču imao prečnik 1,5 m, što je konstatovala komisija, a to predstavlja najverovatnije novi rekord u Srbiji, jer je do sada prečnik najvećeg kačamaka bio 1,2 m.

Po završetku kulturno umetničkog programa (zdravica, recitovanje, folklor), svi prisutni su probali kačamak-rekorder, kao i proizvode vrednih članica Udruženja.

Izvor: PSSS Jagodina

Објављено у Rekorderi

Grožđe se može uspešno čuvati u hlađenim skladištima i do nekoliko meseci i iznositi na prodaju onda, kada je manja ponuda na tržištu i kada se može postići veća cena.

Stono grožđe namenjeno čuvanju, bere se kada je zrelo i ima najpovoljnije osobine za svežu upotrebu. Prilikom berbe grozdovi se prihvataju za peteljku, pazeći da se sačuva pepeljak na bobicama. Grozdovi namenjeni čuvanju, moraju biti potpuno zdravi, bez prisustva oštećenih i bolesnih bobica. Obrano grožđe se stavlja u plitku ambalažu obloženu hartijom, u kojoj se slaže u jednom redu. Najpovoljniji uslovi za čuvanje su na temperaturi od 0 do -1 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 85 – 90 %.

Pre unošenja u hladnjaču grožđe bi trebalo pothladiti, posebno ako su dnevne temperature u toku berbe bile visoke. U tom postupku, grožđe se izlaže niskoj temperaturi u toku 8 - 24 sati, da bi se temperatura u sredini grozdova snizila na oko nula stepeni, čime se produžava trajnost grožđa. Najpovoljniji uslovi za čuvanje grožđa u hladnjačama na temperaturi od 0 do -1 °C i relativna vlažnost vazduha od 85 – 90 %.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 19 septembar 2017 06:03

Kako odabrati pravu hranu za kućnog ljubimca?

U mnogim domovina, papagaji su omiljene životinje. Najviše naseljavaju subtropski i tropske predele a najbrojniji su u australijskoj faunističkoj oblasti, koja se smatra centrom širenja reda papagaja. Pored toga rasprostranjeni su u jugo-istočnoj Aziji, Indiji, Zapadnoj Africi, Južnoj i Centralnoj Americi. U ishrani papagaja i kanarinaca, trebalo bi da bude belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i mineralnih materija, koje su važne za zdravlje ptica.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

Објављено у Sitne životinje
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30