Чланци поређани по датуму: sreda, 13 septembar 2017 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 13 septembar 2017 11:33

Tost iz Srbije za ceo Balkan!

Strategija lidera je da kreira trendove, da bude inovator i ponudi uvek nova rešenja i mogućnosti za svoje potrošače. Kreiranje novih navika i želja da se bude na usluzi kupcima tokom 24h 365 dana u godini, neke su od osnovnih poslovnih strategija najvećeg proizvođača hleba i peciva u regionu. Nedavno je u Srbiji, u Kragujevcu otvoren najveći pogon za proizvodnju tosta u ovom delu sveta. Investicija vredna 10 miliona evra samo je kruna uspešenog razvoja slovenačkog preduzeća, koje je počelo u maloj pekari u Sloveniji, a koje naredne godine obeležava 25 godina postojanja, ali i 10 godina rada u Srbiji. Ovo je bio povod za razgovor sa Alešom Možetičem, direktorom kompanije koja ima čak 11 fabričkih pogona i dva mlina.

Zašto ste se odlučili za izgradnju fabrike tosta i kako je ona finansirana?

Investicija je finansirana kombinacijom kredita i iz sopstvenih sredstava. Kada je reč o razlozima zašto smo odlučili da se širimo u ovom delu biznisa, imali smo u vidu da pekarstvo polako ulazi u višu tehnološku eru, što industrijski pogon u Kragujevcu i pokazuje. U ovoj investiciji udružili smo znanja iz više nauka u jednu, i iz je toga nastao novi, najsavremeniji pekarski proizvod. Sa druge strane, ljudi su dugi niz godina na našim prostorima, pekarstvo tretirali kao dnevnu kupovinu. Zbog savremenog načina života, sa pojavom velike urbanizacije, potrošači sve više  žele da kod kuće u svakom trenutku imaju svež i ukusan hleb. Tako je nastala potreba da se još više razvije vrsta hleba koji će biti uvek dostupna, i koja će ujediniti sve atribute koje kod  hleba volimo – dobar ukus,  tradicionalnu recepturu sa proverenim sastojcima bez konzervansa i  dugotrajnu svežinu. To je bio izazov za nas i tako je nastala potreba da napravimo fabriku tosta, koja je skup najsavremenijih tehnologija i oblasti: hemije i biologije jer je prvi korak receptura po kojoj se pravi tost, bez aditiva i konzervansa, sa zamesom na prirodnoj bazi. Sledeći korak u proizvodnji je robotika, koja podrazumeva da se gotovo sve radi bez ljudskog rada i radne snage. Zahvaljujući trećoj, završnoj fazi, u kojoj su hlađenje i pakovanje proizvoda, koje se odvija u potpuno sterilnim uslovima, primenjuju se principi i znanja iz farmaceutske industrije. Realizacijom svih ovih proizvodnih faza i sinergijom ove tri branše, dobija se proizvod, bez konzervansa i aditiva, sa rokom upotrebe do trideset dana i garantuje nam potpunu bezbednost hrane.

Koliko je koštala investicija u Kragujevcu i gde ćete plasirati proizvodnju?

Investicija u fabriku tosta koštala je oko 10 miliona evra. Dnevna proizvodnja je 100.000 komada tosta, što je tri miliona komada na mesečnom nivou. Tost proizveden u fabrici u Kragujevcu biće plasiran kroz sve trgovačke objekti u zemlji i regionu, kao i turističkim kapacitetima, restoranima i hotelima. Osim domaćih tržišta u Sloveniji i Srbiji, naši proizvodi se izvoze u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Hrvatsku, Bugarsku i Grčku.

Don Don ima ukupno oko 2.700 zaposlenih, a  imajući u vidu planove može se očekivati i više. Kako ocenjujete poslovanje u prethodnom periodu?

U 2016. godini imali smo 87 miliona evra prihoda, ove godine očekujemo preko 90 miliona evra, a u 2018. godini 100 miliona. U narednom periodu, kada budemo obeležavali 30 godina postojanja, planiramo dvostruko veći promet, u vrednosti 200 miliona evra.

Celokupno pekarstvo bismo mogli da podelimo u tri grupe: prva grupa je dnevno sveži program, gde je DON DON u Sloveniji sa pekarnom Grosuplje, a u Srbiji sa Našim zrnom, već najinovativniji i vodeći, i to su robne grupe koje želimo da zadržimo. Druga grupa su pakovana peciva i hlebovi, gde smo sa fabrikom u Kragujevcu napravili veliki iskorak  napred, jer nudimo nešto što niko u celoj regiji ne može da postigne. I treća grupa su proizvodi za dopeku, koja se veoma brzo razvija. Već smo intenzivno prisutni i u toj robnoj grupi, ali nam je ambicija da napravimo veći iskorak, koji će pratiti razvoj koji smo postigli sa fabrikom u Kragujevcu i svežim segmentom.

Kako ocenjujete poslovanje u Srbiji, uskoro ćete obeležiti deceniju rada?

Nakon desetogodišnjeg poslovanja u Srbiji, može se reći da je napravljen veliki pomak kada je u pitanju pekarska industrija. Mi smo kao lider u branši, kao najveće pekarsko preduzeće u Srbiji veoma aktivni i u vladinim i nevladinim organizacijama, koje se bave unapređenjem poslovanja uopšte. Osećamo to kao svoju želju i dužnost da pomognemo da se celokupno poslovanje u zemlji unapredi.  Trudićemo se da svojim delovanjem i dalje doprinesemo da sama pekarska industrija u Srbiji bude još bolja, u skladu sa savremenim evropskim standardima.

Za pekarstvo je pšenica osnovna sirovina, kako se vi snalazite sa sirovinama, gde ih nabavljate?

Pekarstvo je jako lokalna grana. U Sloveniji imamo projekat da su svi proizvodi napravljeni od slovenačke pšenice koja je tu uzgajana, tako da se nabavka sirovina radi u saradnji sa mlinovima u Sloveniji. U Srbiji već šestu godinu razvijamo jako dobru saradnju sa kooperantima, gde preferiramo kvalitetnije sorte pšenice. Godišnje, recimo u Srbiji, za naše potrebe otkupljujemo oko 80.000 tona pšenice. Celokupna količina je selekcionisana i pripremljena za proizvodnju pekarskih proizvoda. Za potrebe tržišta Srbije pšenicu otkupljujmo najviše na severu zemlje, u Vojvodini, gde se nalaze i oba mlina.

Koji je vaš omiljeni proizvod od 100.000 tona hleba i peciva koliko godišnje proizvede Don Don?

Omiljen hleb u Srbiji je manastirski i Lazarov hleb, a na tržištu Slovenije Bakin hleb, koji je od prošle godine napravio revoluciju na tržištu. Bakin hleb se proizvodi po posebnoj tehnologiji, sa predtestom, sporom fementacijom kao što su ga nekada bake pravile, kvadratnog oblika, zadržava svežinu tri dana i  odličnog je ukusa.

 Planovi za dalje poslovanje?

Planovi za naredne dve-tri godine su investicije u iznosu od 50 miliona evra, u celom regionu, u dva pravca. Prvi je preuzimanje kompanija kao što smo i do sada radili, a drugi je izgradnja pogona za pravljenje polupečenih i zamrznutih proizvoda. Nastavljamo sa razvojem maloprodaje, i ulaganje u ljudske resurse i infrastrukturu kompanije. Kao što smo već pomenuli, cilj nam je da 30. godišnjicu poslovanja dočekamo sa 200 miliona evra godišnjeg prometa.

 

 

Објављено у Tehnologija prerade
sreda, 13 septembar 2017 07:05

Cene citrusa nikad veće!

I ovog septembra, citrusi prodaju se po paprenim cenama, u poređenju sa drugim voćem. Trgovci se pravdaju da južno voće nabavljaju iz Argentine i Južne Afrike. Za 10 dana očekuju pojeftinjenje.

Cena limuna u Srbiji ovih dana otišla je "u nebesa". Kilogram ovog voća u prodavnicama i na pijacama košta i do 250 dinara. Trgovci se pravdaju nestašicom citrusa u Evropi, zbog čega moraju da ga nabavljaju iz daleke Latinske Amerike i Južne Afrike, a to, dalje, utiče na cenu.

Izvor: www.novosti.rs

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 13 septembar 2017 07:03

Da li će biti krompira?

I proizvođači krompira suočavaju se ovih dana sa posledicama suše, koja je na mnogim parcelama prepolovila očekivani rod. Otkupna cena od 20 dinara mnogima neće nadomestiti gubitak, posebno onima čiji je prinos ispod 30 tona po hektaru. Ipak, krompira će biti dovoljno za domaće tržište, pa i za izvoz. Porodica Pavlović u Tabanovićima kod Požege živi isključivo od poljoprivrede. Imali su dobar rod malina, jer su navodnjavali voćnjak, ali je to u brdovitom kraju neisplativo za krompir. "Sva agrotehnika je primenjena, maksimalno je urađeno sve, od setve do zaštite hemijom. Ali suša je baš, baš uticala mnogo. Umanjenje je na pojedinim parcelama od 40 do 50 odsto", kaže proizvođač krompira iz Tabanovića Goran Pavlović. Uprkos suši, krompira će biti dovoljno da ove godine podmiri domaće tržište, ali i da se plasira u izvoz. "Makedonija nema dovoljno krompira, najbliži smo joj, Bugarska takođe, nešto čak ide za Albaniju, ali Makedonija nama može biti vrlo, vrlo interesantno tržište. Već u oktobru, novembru mesecu njima nestaje njihovog krompira", kaže predsednik UO Nacionalne asocijacije voćara i povrtara Plodovi Srbije Ratko Vukićević. Na području Zapadne Srbije najzastupljenije su holandske sorte krompira. Pored semenskog materijala, možda bi trebalo preuzeti i model po kome proizvođači u Holandiji diktiraju cenu. "Jeste teško, ali ljudi treba da shvate da mogu da se izbore za bolju cenu, ako su udruženi, ujedinjeni protiv velikih supermarketa. Možete i sami, naravno, slobodno je tržište, ali pre ili kasnije svi su shvatili da smo udruženi jači protiv monopolista", kaže predstavnik holandske firme Pit Bosmar. Upravo zbog povezanosti u proizvodnji krompira, Holandija je kroz brojne projekte zainteresovana da Srbija brže dostigne evropske standarde u poljoprivredi, a pripremljene projekte već ima. "Neophodan je razvoj agrara, zato težimo inovacijama, unapređenju života. Primetili smo da mnogo mladih odlazi sa sela i to se mora promeniti, jer ovde ima mnogo posla, a za to nam trebaju ti pametni mladi ljudi. Tako da je to zaokružen paket", kaže zamenica šefa misije Ambasade Kraljevine Holandije Mariela Van Mitenburg. Od poljoprivrede se može živeti tvrdi i porodica Pavlović. Neophodno je da država unapredi infrastrukturu, posebno u krajevima u kojima se mladi od malih nogu uče da budu vredni domaćini. Izvor: Nova ekonomija

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
sreda, 13 septembar 2017 06:37

Povučen lažni med

Ministarstvo poljoprivrede iz trgovinskog lanca „Ideja” povlači livadski med pod robnom markom „K plus”, pošto je utvrđeno da je reč o falsifikatu, saznaje „Politikin” Potrošač. Med koji je bio na akciji od 25. do 27. avgusta prodavao se za 569 dinara po kilogramu, dok je uz ovu teglu trgovac drugi kilogram nudio za samo 171 dinar, što je popust od 70 procenata. Ovo je izazvalo sumnju potrošača, a potom i domaćih pčelara koji se već godinama bore protiv falsifikata meda. Slučaj je prijavljen inspekciji koja je odmah reagovala, kontrolisala ovaj med i pronašla falsifikate zbog čega je i preduzela mere, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, za naš list. – Posle prvobitne kontrole, uradili smo i superanalizu koja je potvrdila prethodne nalaze i izdat je nalog da se roba povuče, kaže Nedimović i dodaje da će se danas znati više detalja o količinama i akciji koju je Ministarstvo poljoprivrede sprovodilo u poslednja tri meseca na suzbijanju falsifikata meda. Inače, inspekcija je nakon dospele superanalize ušla u pogone proizvođača koji je pakovao med za „Ideju”, ali Ministarstvo poljoprivrede još nije objavilo o kojoj firmi je reč.

Објављено у Pčelarstvo

Malo je ljudi koji u svojoj biografiji, mogu da napišu da su učestvovali na bilo koji način, u podizanju 600 hektara savremenih zasada voćnjaka, ali je to ipak pošlo za rukom Nikoli Milićeviću, inženjeru poljoprivrede, koji već više od 15 godina radi u Delta Agraru. Nikola ima 38 godina, i sada nastavlja sa različitim poduhvatima koje možemo svrstati u primenu najsavremenijih znanja, u oblasti voćarstva i vinogradarstva. 

On je do sada radio na projektu voćnjaka u Čelarevu, a od prošle godine bavi se i širenjem intenzivnih zasada u okolinu Zaječara, gde Miroslav Mišković, vlasnik Delta Agrara, investira u ovu proizvodnju. 
 
Kako je za Agrobiznis magazin rekao Nikola Milićević, na poljima gde se razvija nova proizvodna jedinica Zaječar, u zasadima dominiraju klubske sorte jabuke Modi, Pink Lady, Kiku i Evelina koju su zajedno sa Midi već počeli da beru. Prinos u prvoj godini nakon sadnje je odličan, i prosečno je oko 35 to na po hektaru, što se može svrstati u dobre rezultate, naročito ako se ima u vidu da je godina izrazito šušna, i da smo imali jake pozne mrazeve. Potencijal za ove sorte jabuke u punom rodu je 100 tona po hektaru. Već deo proizvodnje namenjen je izvoz i u Rusiju i EU, ali i bogate zemlje bliskog istoka.
 
Pored jabuke, značajno mesto proizvodnji ima i trešnju, koja je zastupljena na 30 hektara površine. Ono što je karakteristično za ovu trešnju je da su se odlučili da proizvodnju izvode na najsavremeniji način, ne samo za naše prilike, već i evropske. Naime, pored guste sadnje, primene sistema za navodnjavanje i formiranja banjica, ova proizvodnja se odvija u potpuno zaštićenim uslovima od spoljašnjih uticaja, naročito kiše i vetra. Najenergičnije koje se primenjuju, mogu i da izdrže udare vetra i do 90 km na čas. Sa druge strane, zahvaljujući regulisanju padavina, vlažnosti nema neželjenog pucanja plodova. Svakako ovaj sistem nije jeftin, jer se njegova cena kreće oko 100.000 evra za jedan hektar, a očekuje se da će se investicija prolaziti u petoj godini.
 
Sorta Evelina ima karakterističan miris i širok spektar boja, sto daje plodu vema lep izgled. Plod je otporan i čvrstm pa je pogodan za transport i čuvanje, a dugo zadržava svežinu i hrskavost. 
 
U voćnjaku se nalazi i 3,5 hektara breskve, jedan hektar šljive, ali i 7,5 hektara stonih sorti grožđa. 

Delta Agrar planira da nastavi i dalje investicije u voćarstvo u Zaječaru, a zajedno sa novoformiranom farmom ovaca, imaće oko 100 stalno zaposlenih, i 600 sezonskih radnika. Ako se ima u vidu da na evidenciji nezaposlenihm Zaječar ima 12.000 ljudi, to će biti zaista dodatni podstrek lokalnoj privredi.
 
Nedavno je za potrebe formiranja farme uvezeno 235 ovaca i 20 ovnova, a planira se proizvodnja 10.000 jagnjadi. Za to će svakako trebati više vremena. Nažalost, novinarima nije dozvoljen pristup u objekte farme, uz obrazloženje da su grla u karantinu, i da nemamo dozvolu za tako nešto. Ostaje nerazjašnjeno zbog čega su novinari pozvani da posete farmu, ako se ne mogu videti životinje.
 
Ono što takođe začuđuje je da se životinje nisu čule iz objekta, uprkos činjenici da smo se nalazili na samo nekoliko metara od ulaza. Ponašanje predstavnika Delta Agrara izazvalo je burnu reakciju novinara, koji su insistirali da im se objasni zašto su pozvani da gledaju farmu, ako ne mogu da vide grla, već samo da fotografišu objekte spolja, što je većina i odbila da učini. Ovo treba da posluži za nauk svima onima koji bi da rade posao, za koji nemaju ni minimum obrazovanja, ni iskustva. 
 
Svakako sa puta ostaje lep utisak na impresivne zasade voćaka i vinove loze, a o ovčarstvu ćemo neki drugi put, kada budemo u prilici da vidimo ono o čemu pričamo, a ne da plasirano ono što je neko naumio. 
Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30